Завршетак великог посла

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 

12:15h 

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 46 - 26. децембар, 2014. год. година II 

Завршетак 

великог посла 

Нова топионица и фабрика 

сумпорне киселине ускоро 

спремне за рад » стр. 6. и 7. 

Срећни новогодишњи празници!!! 

Крај године - време за расправе о 

општинским буџетима » стр. 3 

Новогдишњи програм РТВ Бор » стр. 4 

Обележен дан борског музеја » стр. 9 

Млади Смедеревац освојио „Бакарну 

рукавицу” » стр. 12

стр.2 петак, 26. децембар 2014. 

АКТУЕЛНОСТИ број 46 

Фестивал образовања и учења одраслих 

Бор - град који учи 

БОР» У Народној библиотеци 

у Бору отворен је Фестивал 

образовања и учења одраслих 

под називом „Бор град који 

учи“. Организатори су Друштво 

за образовање одраслих Београд, 

Друштво младих истраживача, 

Народна библиотека и 

Читаоница „Европа“ у Бору. 

Апотеке које покрива Установа 

„Апотека Бор“ на подручју 

борског управног округа, добро 

су снабдевене медикаментима. 

Снабдевање на целом округу 

иде свакодневно из борског централног 

магацина тако да нема 

несташица. 

- Тренутно су у процедури 

нове набавке које ће покрити 

потребе грађана за лековима до 

краја априла 2015. године, док 

се у мају очекује централизовано 

снабдевање лековима у свим 

апотекарским установама у Србији 

- каже магистар фармације 

Снежана Јанковић, в. д. директора 

Апотеке Бор. 

Поред лекова, грађани у целом 

свету, па и код нас, нарочито 

у зимском периоду, користе 

витамине и суплементе у жељи 

да подигну свој имунолошки 

систем. 

- Што се лекова тиче ту је 

обавезна консултација са лекаром, 

а о витаминима и суплементима 

треба разговарати 

Фестивали образовања и 

учења одраслих, као кључни 

инструменти промоције културе 

такозваног целоживотног 

учења, постали су у последње 

две деценије традиционалне 

манифестације у седамдесет 

земаља света. Основни разлог 

за то је чињеница да је концепт 

са фармацеутом. Ако је човек 

здрав, суплементи неће направити 

никакву штету, али ако је 

болестан, онда комбинација 

витамина и суплемената са леком 

може више да одмогне него 

да помогне, па је савет да се 

пре куповине ових препарата 

за подизање имунитета обави 

консултација – истиче Снежана 

Јанковић. 

Златја Марковић 

Друштво младих 

истраживача у Бору, у 

сарадњи са београдским 

Друштвом за образовање 

одраслих, већ седам година 

организује занимљиву 

манифестацију 

учења током целог живота препознат 

као предуслов активног и 

креативног учешћа свих грађана 

у развоју просперитетне заједнице 

која може да задовољи потребе 

својих чланова, али и да 

одговори на изазове времена ослањајући 

се на њихов допринос. 

Са том идејом чланови Друштва 

за образовање одраслих из Београда 

и Друштва младих истраживача 

из Бора у сарадњи 

са партнерима, организовали су 

седми Фестивал образовања и 

учења одраслих у граду бакра. 

- Претходне две године фестивал 

образовања одраслих је био 

посвећен корисницима учења 

који су давали изјаве о томе шта 

су и како учили и шта би саветовали 

другима да уче и слично. 

Ове године је концепт фестивала 

у Бору да се корисници програма 

образовања одраслих повежу са 

Републички фонд за здравствено 

осигурање Србије недавно 

је усвојио нови правилник 

о листи лекова чија примена 

почиње 1. јануара 2014. године. 

Нови правилник ће омогућити 

грађанима да плаћају мање 

учешће за лекове, као и квалитетније 

лечење, јер ће део средстава 

остварених уштедама бити 

усмерен на увођење иновативних 

лекова, за које до сада није 

институцијама које их нуде. Да 

се разговора о томе шта је значајно 

за Бор да постане град који 

учи, како да се решавају проблеми 

и створе повољнији услови за 

образовање одраслих – рекао је 

Драган Ранђеловић, председник 

Друштва младих истраживача 

у Бору. 

Као припрема за фестивал, 

за неколико дана прикупљено 

је стотину изјава грађана о њиховим 

потребама и жељама за 

образовањем и учењем. 

- Једна трећина жели да учи 

о некој врсти комуникација – 

језике, интернет, путовања... 

Једна петина жели да учи занате, 

да се преквалификује и 

доквалификује, да се бави предузетништвом 

- додао је Драган 

Ранђеловић, председник 

Друштва младих истраживача у 

Бору. 

У Народној библиотеци у 

Бору у програму фестивала образовања 

и учења одраслих је 

и отворени простор за размену 

идеја и иницијатива заинтересованих 

корисника и организатора 

програма образовања одраслих. 

Горан Грамић 

Од нове године јефтинији лекови, снабдевеност добра 

Тренутно су у процедури нове набавке које ће покрити 

потребе грађана за лековима до краја априла 2015. године, 

кажу у Установи „Апотека Бор” 

Нови правилник о листи лекова ће омогућити грађанима 

да плаћају мање учешће за лекове, јер ће део уштеђеног 

новца бити усмерен на увођење иновативних лекова 

било средстава. Појефтињење 

лекова не би требало да изазове 

несташице, јер су се произвођачи 

лекова обавезали да редовно 

снабдевају тржиште. 

- Лекови у Србији су вишеструко 

скупљи него у земљама 

у окружењу, па је Републички 

фонд здравственог осигурања 

донео одлуку о појефтињењу 

лекова од наредне године. Међу 

онима који ће појефтинити налазе 

се лекови који се највише 

користе у Србији, за кардиоваскуларне 

болести, антидепресиви, 

антибиотици и тако даље. 

Најважније је да имамо добру 

снабдевеност у свим апотекама 

на подручју Борског округа и да 

ће тако остати и наредне године. 

Пацијенти не морају да брину да 

ће појефтињење донети несташице, 

јер су се произвођачи лекова 

обавезали да редовно снабдевају 

тржиште - каже магистар 

фармације Снежана Јанковић, 

в. д. директора Апотеке Бор. 


twitter.com/@TelevizijaBor 

dailymotion.com/rtvbor

БОР» Корисници буџета 

Општине Бор у наредној години 

имаће на располагању милијарду 

697 милиона динара. Планирани 

расходи су милијарду 827 милиона, 

тако да се у општинском 

буџету бележи дефицит, речено 

је на седници Већа општине Бор 

на којој је, разматран и предлог 

Одлуке о буџету за 2015. годину 

- Дефицит је 130 милиона 

динара или седам посто, што је 

у границама. Потрудићемо се да 

повећамо степен наплате како 

би смо на неки начин превазишли 

проблем - рекао је председник 

Општине Бор Живорад 

Петровић. 

број 46 АКТУЕЛНОСТИ 

петак, 26. децембар 2014. 

Пред седницу Скупштине Општине Бор 

Веће предложило 

штедљивији буџет 

КЛАДОВСКИ БУЏЕТ ЗА 

10 ПРОЦЕНАТА МАЊИ 

Одборници Скупштине Општине 

Кладово усвојили су општински 

буџет за 2015. годину. Примања 

локалне касе пројектована су на 

687 милиона динара и око десет 

одсто су мања од овогодишњих. 

Буџет је реалан, сматрају одборници 

владајуће коалиције, док 

је став опозиције да није ни развојни, 

али ни социјални. Највећа 

замерка усвојеном буџету у дискусијама 

била је што ни у наредној 

години нису предвиђена средства 

за подстицај аграра. 

Одборници локалног парламента 

у Кладову размотрили су и 

усвојили и Извештај о извршењу 

буџета од јануара до септембра, 

као и шести ребаланс општинске 

касе. На скупштинској седници 

одржаној у кладовском Дому 

културе размотрени су и усвојени 

и програми јавних предузећа и 

установа чији је оснивач општина 

Кладово. 

М. Ружојевић 

- Смањивали смо где год смо 

могли, трошкове репрезентације, 

путовања, семинаре, капиталне 

инвестиције свели само на 

оно што је неопходно, тако да је 

овај буџет мањи за 250 милиона 

динара - додао је Петровић. 

Од капиталних инвестиција 

у наредној години у плану је 

завршетак треће траке на улазу 

у Бор, почетак санације пута 

Бор- Злот и наставак изградње 

водовода у злотском рејону Манастириште 

и у Луки. Предлогом 

Одлуке о буџету за улагања 

у развој пољопривреде ће бити 

издвојено 20 милиона динара, 

два и по пута више него у 2014. 

години. 

Чланови Општинског већа 

су усвојили предлог да се цена 

карте у Бортравеловим аутобусима 

од првог јануара у локалу 

и првој зони повећа са 30 на 

40 динара. Цена карата се није 

мењала скоро пет година, а овом 

променом ће бити растерећен 

општински буџет. Уз смањење 

линија циљ је да се издвајања 

из општинске касе за Бортравел 

скоро преполове у складу са мерама 

штедње. 

Чланови Већа Општине Бор 

усвојили су и предлоге Одлука 

о спровођењу јавних конкурса 

за именовање директора у већини 

јавно комуналних и јавних 

предузећа Општине Бор. Зелено 

светло су добили предлози о 

разрешењу и именовању чланова 

школских одбора у три борске 

основне школе. Коначну одлуку 

о свим овим предлозима даће 

одборници Скупштине општине 

Бор на седници почетком наредне 

недеље. 

Љиљана Ђорђевић 

НЕГОТИН» На предстојећој 

седници, одборници 

Скупштине Општине Неготин, 

расправљаће о 18 тачака дневног 

реда. Очекује се да представници 

локалног парламента донесу 

одлуку о локалним комуналним 

таксама али и о буџету Општине 

Неготин, који је пројектован на 

милијарду и 69 милиона динара 

и у односу на овогодишњи је 

већи за 30 милиона динара. 

Према редовном сазиву десетог 

заседања, одборници ће 

се изјашњавати и о ангажовању 

стр.3 

Предлог буџета Општине Неготин 

Више пара у наредној години 

О општинској каси, у којој ће идуће године бити једна 

милијарда 69 милиона 216 хиљада динара, изјашњавање 

у локалном парламенту у петак, 26. децембра 

ревизора за обављање екстерне 

ревизије завршног рачуна буџета 

општине Неготин за 2014. 

годину. 

Одборници Скупштине 

Општине Неготин изјашњаваће 

се и о програмима рада са 

финансијским плановима ЈКП 

„Бадњево“, ЈП за грађевинско 

земљиште, Народне библиотеке 

„Доситеј Новаковић“, Дома 

културе „Стеван Мокрањац“, 

Музеја Крајине, Историјског архива, 

Туристичке организације, 

Завода за урбанстичко планирање 

и пројектовање и Центра 

за социјални рад. Чуће се и 

мишљење одборника о Програму 

пословања Јавног предузећа 

за изградњу и експлоатацију 

регионалног водосистема „Боговина“ 

за 2015. годину. 

Десету седницу, председник 

Скупштине општине Неготин, 

др Љубисав Божиловић је заказао 

за петак, 26. децембар. 

Јованка Станојевић 

Друга седница Скупштине Општине Мајданпек 

Усвојен ребаланс буџета 

МАЈДАНПЕК» Одборници 

СО Мајданпек су, на другој 

седници у овом мандату, донели 

одлуку о ребалансу буџета 

за ову годину, али и о одлагању 

примене прошломесечне одлуке 

Привременог органа општине о 

поскупљењу воде. Изабрани су 

директори Дома здравља „Др 

Верољуб Цакић“ и Центра за 

културу и образовање у Доњем 

Милановцу, као и две скупштинске 

комисије. 

У складу са предложеним 

дневним редом због избора одборника 

Дејана Вагнера, Драшка 

Ћетковића, Игора Барбуловића и 

Бети Јанковић на нове функције 

у Општини одборнички мандати 

су потврђени Нелици Марковић 

и Драгану Манојловићу са листе 

Српске напредне странке и 

Дејану Миливојевићу и Марини 

Карпузевић са листе коалиције 

окупљене око СПС-а. 

Двосатна расправа о предлогу 

одлуке за измену и допуну 

одлуке о буџету за 2014 годину, 

као и слабијим приливом средстава, 

била је прилика да се размене 

критике између опозиције 

и позиције о бројним питањима, 

од извршења буџета, преко планирања, 

до задуживања, пројеката 

и тога шта је ко оставио. 

Превладало је мишљење да је 

у години коју су обележиле три 

ванредне ситуације, избори републички, 

па ванредни локални, 

овомесечна ситуација са струјом 

и још низ других околности, ово 

прекрајање касе једноставно било 

неминовно. 

Силвија Вукашиновић 

youtube.com/rtvbor 

facebook.com/rtvbor

стр.4 


Новогодишњи 

програм РТВ Бор 

БОР» До испраћаја ове 

и дочека 2015. године остало 

је maње од недељу дана, а 

тим Регионалне телевизије Бор 

потрудио се да у најлуђој ноћи 

грађани уживају уз квалитетан и 

нешто другачији програм наше 

медијске куће. Уз добру музику 

и квалитетне госте из региона, 

ведро и весело расположење 

завршено је снимање Новогодишњег 

програма, а ми за вас 

откривамо делић атмосфере. 

На челу тима који се квалитетним 

и нешто другачијим 

програмом потрудио да грађани 

уживају стоји главни и одговорни 

уредник Регионалне телевизије 

Бор Данијела Нововић, која 

се овом приликом осврнула на 

рад телевизије у претходном периоду 

али и открила део планова 

у 2015. години. 

БОР» Регионална телевизија 

Бор најмлађе Боране неће 

заборавити ни у новогодишњој 

ноћи. У Клубу Телевизије Бор 

у сарадњи са Удружењем родитеља 

„Бебиронче“, снимљена је 

новогодишња емисија са малишанима 

који се и највише радују 

празничној атмосфери и близини 

најдражих. 

- Сваке године трудимо се да 

будемо другачији тако да и овог 

пута вече уз програм Регионалне 

телевизије Бор разликоваће 

се од свих претходних. Окупили 

смо неке интересантне, занимљиве 

људе из региона и потрудићемо 

се да у 2015- ту годину 

уђемо весели и пуни оптимизма 

са лепим жељама и надам се 

много ведријим вестима. Година 

за нама била је тешка, било 

Данијела Нововић 

главни и одговорни уредник РТВ Бор 

је много негативних догађаја и 

природних непогода и надамо се 

Са најмлађима почиње 

новогодишња ноћ 

Осим програма за новогодишњу 

ноћ намењеног свим генерацијама 

које ће Нову годину 

дочекати у топлини дома уз породицу 

и пријатеље, Регионална 

телевизија Бор постарала се да 

део вечери посвети и најмлађим 

Боранима. 

- Новогодишње вече на програму 

Телевизије Бор почеће са 

МЕДИЈИ број 46 

да у наредној години тога више 

неће бити и да ћемо пласирати 

само позитивне информације - 

изјавила је Данијела Нововић, 

главни и одговорни уредник 

РТВ Бор. 

- Оно што је ове године другачије 

и оно што смо ми урадили 

другачије у односу на претходне 

године је програм сниман у 

Клубу РТВ Бор. Ово је простор 

који ми сви волимо и надамо се 

да ће и наши гледаоци уживати 

у њему у новогодишњој ноћи - 

Славица Томић 

уредник програма РТВ Бор 

рекла је Славица Томић уредник 

програма РТВ Бор. 

Ово је само делић атмосфере 

и део онога што вас очекује у 

најлуђој ноћи на нашем програму. 

До испраћаја 2014. И дочека 

2015. године остало је нешто више 

од недељу дана а екипа наше 

медијске куће верује да ћете 

и наредну годину уз најлепше 

жеље провести весело уз наш 

програм. 

Маријана Симић 

Први пут Телевизија Бор 

снимила је дечији програм који 

ће нас увести у најлуђу ноћ 

најмлађима који се и највише 

радују празницима. И претходних 

година ми јесмо имали дечији 

новогодишњи програм, али 

не у сопственој продукцији. Ове 

године смо заиста поносни и на 

тај део програма. У сарадњи са 

Удружењем родитеља „Бебиронче“, 

које је и у претходном периоду 

имало много активности, 

организовали смо ову врсту 

емисије за новогодишњу ноћ. 

Ово је радионица или слободно 

можемо рећи маштаоница, где 

ће гледаоци моћи да уживају и 

у музичком делу који су припремили 

ученици, као и чланови 

Удружења. Ово је прилика да 

све оне који одлуче да то вече 

проведу уз програм Телевизије 

Бор, позовемо да са нама буду 

од 19 сати и 30 минута – истакла 

је Данијела Нововић, главни и 

одговорни уредник РТВ Бор. 

Савремен начин живота не 

Акција УНС-а: 

Будите град 

пријатељ медија 

Удружење новинара Србије 

покренуло је акцију „Општине 

и градови – пријатељи медија“ 

којом позива локалне самоуправе 

да подрже иницијативу УНС-а 

да 2 одсто буџета за наредну 

годину определе за пројектно 

финансирање локалних медија 

и, као што закон предвиђа, спроведу 

фер конкурс и расподелу 

средстава. „Локални медији су 

изузетно важан чинилац постојања 

демократских институција 

и локалног развоја а према 

подацима којима УНС располаже, 

градске и општинске власти 

у просеку за суфинансирање 

информисања својих суграђана 

издвајају 0,5 до 1 одсто локалних 

буџета, што је недовољно за 

њихово независно, стабилно и 

дугорочно функционисање, наводи 

се у саопштењу. 

УНС ће сачинити листу 

градова и општина – пријатеља 

медија и прогласити градове и 

општине најбоље пријатеље медија, 

односно градове и општине 

које подржавају опстанак 

професионалних медија у сопственим 

срединама. 

Данијела Нововић 

дозвољава нам да успоримо, застанемо, 

да одморимо и у кругу 

породице проведемо квалитетно 

време. Ипак празници јесу време 

када то можемо и када су првенствено 

најмлађима изузетно 

важне топлина дома и породица 

на окупу. 

- Желели смо да им ово 

предпразнично новогодишње 

рапсоложење допунимо и овим 

активностима. Овом приликом 

показали смо им да честитке и 

украсе могу сами да направе уз 

мало, лако доступног материјала, 

а то је и прилика да се родитељи 

друже, размењују идеје 

и искуства – рекла је Оливера 

Марјановић, из Удружење родитеља 

„Бебиронче“. 

Сопственом продукцијом 

РТВ Бор не заборавља на најмлађе 

Боране ни током године. Емисија 

Школирање емитује се већ четири 

сезоне, а дечији програм у новогодишњој 

ноћи само је још један доказ 

да је програм Телевизије Бор 

намењен свим генерација, у Бору 

али и региону. 

Марија Ћосић 



У Србији тек предстоји 

трансформација јавних комуналних 

предузећа, али ће пре 

тога уследити стратегија коју до 

средине наредне године треба 

да уради Министарство економије 

и регионалног развоја. Како 

је најављено ова стратегија 

треба да обухвати све делатности 

комуналних предузећа и 

да дефинише на који начин ће 

бити спроведена реорганизација, 

будући да још није познато 

који од видова приватизације 

број 46 ЕКОНОМИЈА 


Приватизацијом јавног 

сектора до већих уштеда 

Банкари 

посетили борски 

комбинат бакра 

Представници осам познатих 

светских банака, заинтересованих 

за сарадњу са Рударско 

топионичарским басеном Бор 

и стратешким партнерима комбината 

бакра у експлоатацији 

рудних лежишта Церово, Борска 

Река и Чока Марин, посетили 

су градилишта нове топионице 

и Фабрике сумпорне киселине, 

највећег еколошког пројекта на 

Балкану. 

Према речима генералног 

директора РТБ-а Бор Благоја 

Спасковског, уобичајна пракса 

многих светских гиганата је 

обезбеђивање предфинансирања 

великих рударских компанија за 

набавку концентрата и одржавање 

производње, а то је и један 

од разлога за посету банкара 

комбинату бакра. 

Д. Ђорђевић 

www.rtvbor.rs 

На подручју села Мали Кривељ 

поред Бора, геолози Рударско 

топионичарског басена Бор 

открили су још једно богато рудно 

лежиште. На основу резултат 

добијених из пет бушотина, 

просечни садржај бакра у руди 

испод Малог Кривеља креће се 

од 0,25 до 0,64 одсто. 

Србија мора користити 

искуства земаља у окружењу, 

како би избегла замке 

брзе приватизације јавних 

предузећа 

могу бити примењени у јавним 

предузећима. 

Како избећи замке брзе приватизације 

јавних и јавно комуналних 

предузећа у Србији и подићи 

њихову ефикасност у тренутку 

економске кризе питање 

је које постављају и запослени у 

овим предузећима и стручњаци 

у области економије. 

- У претходном периоду држава 

није покушала да професионализује 

рад јавних предузећа 

због чега су она и била неефикасна 

и зато се и показало да велики 

број њих представљају велико 

оптерећење за буџет. Дошли смо 

до тога да досадашње пропусте 

решавамо тиме што ћемо променити 

власништво. Тренд у свету 

је био да се приватизују сва предузећа, 

укључујући и комуналне 

службе. Код нас је јавни дуг достигао 

23 милијарде и представља 

велико оптерећење за државу, па 

се дошло до закључка да предузећа 

која не могу да доприносе и 

пуне буџет иду у приватизацију. 

За Србију је важно да учи на искуствима 

земаља у окружењу да 

не би понављала грешке својих 

суседа. Нажалост Србија не може 

да слепо примењује примере 

богатих Европских земаља, али 

је битно да локалне самоуправе 

учине много тога да се постигне 

ефикасност у јавном сектору. Наравно 

та предузећа неће постићи 

тржишни ниво пословања и добит, 

али има простора да буде 

боље - каже Душан Марковић 

доцент на Економском факултету 

у Београду 


Откривена богата рудна 

лежишта у околини Бора 

До сада је урађено пет бушотина, 

а резултати показују да 

се садржај бакра у руди креће 

од 0,25 до 0,64 одсто. На основу 

ових резултата очекују се 

прогнозе резерве од око 500 

милиона тона руде са средњим 

садржајем бакра у руди од 0,33 

одсто. 

стр.5 

Правилник о 

субвенцијама у 

пољопривреди 

Правилником о подстицајима 

за подршку инвестицијама 

у примарној 

пољопривредној производњи 

први пут је јасно 

прецизирано шта ће Министарство 

пољопривреде субвенционисати 

у наредној години. 

Између осталог, биће 

подстицана куповина разноврсне 

механизације, система 

за наводњавање, осигурање 

усева, подизање пластеника 

и складиштење у јавним 

складиштима. 

Уредбе, које ће конкретизовати 

одредбе из правилника 

о подстицајима за 

подршку инвестицијама, 

биће донете почетком наредне 

године. 

Оно што је, међутим, 

најважније он пољопривредним 

произвођачима гарантује 

субвенције, кажу 

стручњаци Пољопривредно 

саветодавне службе у 

Неготину. 

Љиљана Ђорђевић 

- Центар лежишта „Мали Кривељ“ 

је отприлике код овдашње 

школе где минерализација бакра 

почиње од саме површине терена 

и иде до 600, па и 800 метара дубине. 

Овде се издвајају два слоја. 

Први је од саме површине, па до 

неких 250 метара, где је садржај 

0,35% бакра. Следи прослојак јаловине 

од 10 до 50 метара, а испод 

њега, на дубини од 300 до 500 метара 

је најбогатије орудњење чији 

садржај бакра иде од 0,4 до 0,6 

одсто. У том делу садржаји злата 

су изнад 0,2 грама по тони, што је 

одмах за онима у „Борској реци“, 

а боље него у свим осталим порфирским, 

великим лежиштима 

РТБ-а. - каже Трајча Тончић, 

руководилац сектора за геологију 

РТБ-а Бор. 

Геолози ће у наредне две године 

наставити истраживања на 

овом подручју, како би се тачно 

установило колико је лежиште. 

Према досадашњим анализама 

руда бакра у овом лежишту 

није оксидна тако да је изузетно 

повољна за експлоатацију и 

флотирање. 

Дејан Ђорђевић 


facebook.com/rtvbor

стр.6 


У ФОКУСУ број 46 

Свечано обележен завршетак изградње топионице 

Нова епоха у борском рударству 

Александар Вучић: Ова инвестиција се исплатила јер смо успели да покажемо да умемо и можемо да индустријализујемо 

нашу земљу. Задовољни смо што смо имали прилику да учествујемо у нечему што је историја за Бор и Тимочку крајину, 

али и за Србију. - Филип Пинингтон, амбасадор Канаде: Ово је највећи пројекат канадске компаније у региону 

Поводом завршетка изградње 

нове топионице и фабрике 

сумпорне киселине, у кругу 

РТБ-а Бор одржана je свечаност 

којој су присуствовали председник 

Владе Републике Србије 

Александар Вучић, министар 

рударства и енергетике Александар 

Антић, амбасадор Канаде у 

Србији Филип Пинингтон, представници 

америчке амбасаде, 

челници локалних самоуправа 

Борског округа, пословни пријатеља, 

градитељи и радници комбината 

бакра. 

Топионица и фабрика сумпорне 

киселине грађене су три 

УТРОШАК МАТЕРИЈАЛА 

Током изградње нове топионице 

утрошено је 8.000 тона челика, 

15.000 кубних метара бетона, 

постављено је 30.000 квадратних 

метара панела, 30.000 метара 

цеви и 200 километара електричних 

каблова. Само у току озидавања 

топионичке пећи уграђено је 

900 тона ватросталне магнезитске 

опеке. 

На градилишту нове топионице 

било је укупно ангажовано 

више од 800 радника. 

и по године. Радови су званично 

завршени 23. децембра. 

У ову капиталну инвестицију 

и највећи еколошки пројекат на 

Балкану уложено је 250 милиона 

евра. Њен значај је огроман, не 

само за Бор и Тимочку крајину, 

већ и за целу Србију и шире. Бор 

ускоро неће бити црна еколошка 

тачка на карти Европе, већ град 

у коме индустријског загађења 

практично неће бити. 

- Ова инвестиција се исплатила 

јер смо успели да покажемо 

да умемо и можемо да индустријализујемо 

нашу земљу. 

Уложили смо 300 милиона евра. 

Са овим финансијама могли смо 

некоме у Србији да се додворимо, 

значајним, великим групама 

људи, да некоме не смањимо његове 

приходе, а ми смо сматрали 

да је боље да улажемо у развој, у 

нашу индустрију, у нашу будућност. 

Јер, ако овде хиљаде људи 

буду имале посао, ако људи буду 

видели да ће њихова деца да 

имају посао, ако им ваздух не 

буде загађен и могу децу да одгајају 

и чувају у Бору и околини, 

онда Бор има своју будућност, 

онда рудници имају будућност, 

топионица има будућност, али и 

Србија има будућност. Зато смо 

донели такву одлуку и нисам се 

ни једног тренутка покајао - нагласио 

је на свечаности Александар 

Вучић премијер Републике 

Србије. 

- Успели смо због тога што 

је менаџмент РТБ-а Бор испуњавао 

задатке, а Влада Републике 

Србије мотрила, руководила, помагала 

у обезбеђењу средстава и 

помогла, нарочито у критичним 

тренуцима, када је било тешко. 

И један и други објекат изграђени 

су из средстава државе Србије. 

И за први део кредита који 

је обезбеђен код канадске ЕДЦ 

банке гарант је била држава, али 

и за други део из Фонда за развој 

и остала средстава које је уложио 

РТБ, све су то средства државе 

Србије. О томе како је сваки динар 

утрошен Влада Републике 

Србије је упозната, а нарочито 

је праћено трошење последњих 

30 милиона евра кредита који су 

дошли у право време - рекао је 

Благоје Спасковски, генерални 

директор РТБ-а Бор. 

Главни извођач и пројектант 

свих радова била је канадска 

компанија „СНЦ Лавалин“. Аутогену 

флеш смелтинг пећ изградила 

је и пројектовала финска 

компанија „Ототек“, а за грађевинске 

радове био је задужен београдски 

„Енергопројект“. 

- Након преузимања дужности 

и предаје акредитација председнику 

Србије Томиславу Николићу, 

ово је моја прва активност. 

Данас славимо завршетак 

изградње топионице и Фабрике 

сумпорне киселине у Бору. Ово 

је највећи пројекат који је канадска 

компанија икада извела 

у региону. Канадској влади је 

задовољство што је имала улогу 

у проширењу финансирања за 

овај пројекат. „СНЦ Лавалин“, 

канадска компанија са неприкосновеним 

знањем и искуством 

је пројектовала и управљала изградњом 

овог новог, најмодернијег 

постројења. Он ће повећати 

капацитет производње бакра, 

злата и сребра и довести до веће 

економске и комерцијалне вредности 

РТБ-а Бор, допринеће 

њеним радницима, њиховим 

породицама и српској економији 

- рекао је на свечаности Филип 

Пинингтон, амбасадор Канаде 

у Србији. 

Премијер Републике Србије 

Александар Вучић, министар 

енергетике и рударства Александар 

Антић и страни представници, 

након свечаности 

у кругу РТБ-а Бор разгледали 

су нова пирометалуршка постројења. 

У командној соби из 

које ће се надзирати и по по- 

ЕКОЛОГИЈА 

Пројектовани капацитет нове 

топионице је прерада 400.000 тона 

концентрата бакра годишње, односно 

производња 80.000 тона катодног 

бакра. Искоришћење бакра 

из концентрата биће повећано са 

досадашњих 93 на 98 одсто. 

Највећи део, 98 одсто гасова 

из нове топионице и конвертора 

ће се прерађивати и претварати 

у сумпорну киселину, а свега два 

процента биће испуштано у атмосферу, 

што је по свим светским 

еколошким стандардима. 

У фабрици за прераду воде, 

пречишћаваће се отпадна вода 

из нове топионице и фабрике сумпорне 

киселине и враћати у процес 

производње. 

Изграђена је и нова енергана, 

која ће од паре из нове топионице 

производити трећину електричне 

енергије потребне за њен рад. 



број 46 У ФОКУСУ 


стр.7 

и фабрике сумпорне киселине 

и металургији 

треби мењати сви технолошки 

делови процеса и надзирати ниво 

искоришћења и испуштања 

сумпор диоксида, симболично 

је обележен завршетак изградње 

нове топионице и фабрике 

сумпорне киселине. 

- Ми смо веома задовољни 

што смо имали прилику да 

учествујемо у нечему што је историја 

за Бор и Тимочку крајину. 

Ово је значајан дан за целу нашу 

земљу. Оно што следи је решавање 

уског грла производње. 

Мислим на руду која се добија 

из Кривеља, Мајданпека и Церова 

и да пре свега пронађемо 

стратешког партнера за Церово 

примарно, јер онда ћемо имати 

свој концентрат овде у топионици, 

зарада ће нам бити много 

већа. Што се нове топионице 

тиче очекујем да се технолошко 

уходавање, које је прописано на 

три месеца, буде краће и да већ 

крајем фебруара све почне да 

ради, и топионица, и фабрика 

сумпорне киселине, нешто касније. 

Задовољан сам што смо 

показали да новац нисмо бацили 

у бунар, већ смо га уложили 

у будућност - рекао Александар 

Вучић, након обиласка нових 

постројења. 

Следи период уходавања агрегата, 

током највише три месеца, 

а затим и паљење топионичке 

пећи и њено загревање које ће 

трајати 21 дан. Након тога очекује 

се и званичан почетак производње 

из нових топионичких 

постројења. 

Аутогена флеш смелтинг 

технологија и нова фабрика 


СПЕКТАКЛ ЗА КРАЈ 

Круна свечаности поводом 

завршетка изградње највећег 

еколошко-економског пројекта на 

Балкану, нове топионице и фабрике 

сумпорне киселине у РТБ-у Бор, 

био је концерт београдске групе 

„Ван Гог“. Неколико хиљада Борана, 

окупљених у амфитеатру Дома 

културе, уживало је у највећим 

хитовима једног од најбољих бендова 

на овим просторима. 

Одушевљен изгледом града и 

пријемом код публике, фронтмен 

групе „Ван Гог“, Звонимир Ђукић 

Ђуле је рекао да се не слаже са 

причама да је Бор црна рупа и да 

нема перспективу. Изградња нове 

топионице и фабрике сумпорне 

киселине доказ су да то није истина, 

а и да ће допринети чистијој 

животној средини, што је пре свега 

и циљ овог пројкта. 

Почетак и крај концерта, на 

одушевљење публике, обележио 

је спектакуларни ватромет. 

С.А 

сумпорне киселине омогућиће 

прераду 98 одсто гасова из топионице. 

У фабрици за прераду отпадних 

вода биће пречишћаване 

све индустријске воде, које ће 

се, након тога, враћати у процес 

производње. Осим еколошког, 

велики је и економски значај 

јер ће цена прераде концентрата 

бакра у топионици бити нижа за 

више од 40 одсто. 

Свечаност поводом завршетка 

изградње топионице и фабрике 

сумпорне киселине директно 

је преносила Радио телевизија 

Бор 


Све 

борске топионице 

У историји борског рударства, 

дугој више од 110 година, 

грађене су три топионице. Експлоатација 

руде у Бору почела 

је 1903. године, али није познато 

тачно када је почела изградња 

прве топионице. До средине 

1906. године руда је топљена на 

отвореном, када је, према подацима 

из тог времена, почела да 

ради „нова, модерна топионица“. 

У почетку су радиле две 

пећи које су за 24 сата могле да 

истопе до 200 тона руде. Међутим, 

с обзиром на величину 

лежишта, брзо се показало да 

је потребан већи капацитет. До 

1914. године топионица је проширена. 

Радиле су четири пећи, 

укупног капацитета топљења 

640 тона руде дневно. 

Године 1938. у Бору је изграђена 

и прва електролиза. 

До 1944. године металуршка 

постројења у Бору могла су да 

произведу до 42 хиљаде тона 

блистер бакра годишње, а производња 

је била базирана на преради 

богате руде са садржајем 

бакра већим од шест одсто. 

Након завршетка Другог 

светског рата прво је проширен 

капацитет електролизе. Она је 

свечано пуштена у рад 1952. године, 

а још једном је проширена 

17 година касније. 

Али, највећи објекат у првој 

фази обнове и развоја у басенском 

делу била је топионица 

чији је пројектовани капацитет 

износио 55 хиљада тона бакра 

годишње. Изградња и реконструкција 

почеле су 1957. године. 

Инсталирана је нова пламена 

пећ, три конвертора и пет пржних 

пећи. Набављена је и нова 

рударска опрема, а металуршки 

агрегати су модернизовани, како 

би могла да се прерађује и сиромашнија 

руда. За потребе процеса 

изграђена ја прва земљана 

брана 

у бившој 

Југославији 

и формирана 

акумулација 

воде 

Борско 

језеро. 

Пламена 

пећ упаљена 

је првог априла 

1961. 

године, а 

исте године 

је, удруживањем рударских и 

металуршких капацитета у Бору 

и Мајданпеку и хемијске индустрије 

у Прахову, настао Рударско 

топионичарски басен Бор. 

У другој фази проширења 

топионице у Бору реконструисана 

су постојећа и изграђена 

нова топионичка постројења. 

Шаржирање новоизграђене топионичке 

пећи почело је 1971. 

године, а производња је потпуно 

стабилизована од средине 1974. 

године. 

Средином седамдесетих година 

прошлог века достигнута 

је и рекордна производња бакра 

од 160 хиљада тона годишње. 


www.rtvbor.rs 

facebook.com/rtvbor

стр. 8 


Изабрано председништво 

Националног савета Влаха 

БОР» Након избора најужег 

руководства у Петровцу на 

Млави, на седници у Бору конституисана 

су и радна тела Националног 

савета Влаха, а усвојен је 

и Статут савета који је усклађен 

са Законом о националним мањинама. 

Први потпредседник савета 

је Новица Јаношевић из Кучева 

актуелни председник Општине, 

а именована су и четири 

потпредседника. То су Милетић 

Михајловић, народни посланик 

из Петровца на Млави, Миодраг 

Марковић професор из Зајечара, 

Нели Ђорђевић из Бољевца и 

Драги Дамјановић из Жагубице. 

Они су са председником и замеником 

председника Националног 

савета Влаха чланови Извршног 

одбора, а избрана су још два члана 

овог тела - Синиша Челојевић 

из Неготина и Миодраг Кокелић 

из Бора. На седници су изабрани 

и нови представници сталних 

Одбора који су задужени за образовање, 

за службену употребу 

језика и писма и за културу, док 

ће председавајући Одбора за обавештавање 

и информисање бити 

именован на наредној седници. 

Весна Станковић глумица из 

Београда је председник сталног 

Одбора за културу, за службену 

употребу језика и писма Слободан 

Перић, народни посланик из 

Петровца на Млави, а професор 

из Београда Слободан Голубовић 

је именован за председника сталног 

Одбора за образовање влашког 

националног савета. 

- Избор председника Одбора 

Националног савета Влаха за 

обавештавање је одложен за наредну 

седницу јер нам је жеља да 

у медијима будемо присутнији. 

Да људи буду информисанији 

о активностима и резултатима 

савета Влаха и да буде што више 

емисија на нашем локалном 

говору на целом подручју где 

живи влашки живаљ – Радиша 

Драгојевић, председник Националног 

савета Влаха. 

Када је реч о програму и 

емисијама на влашком језику, 

на седници Националног савета 

Влаха речено је да Регионална 

ТВ Бор даје значајан допринос у 

промоцији језика и културе Влаха 

на овом подручју. На наредној 

седници Националног савета 

Влаха која је заказана за јануар 

следеће године требало би да буде 

формирано и Надзорно тело 

савета, за чијег председника је 

именован Жељко Шошокановић 

из Зајечара. 


Писмо је вертикала око које 

се креће и за коју се веже целокупно 

национално културно 

битисање. Потреба одбране нашег 

културног идентитета, произилази 

управо из тога, посебно 

у време када истраживања 

показују да ћирилицу користи 

нешто више од 30 одсто становника 

Србије, те да постоји 

могућност да ће ово писмо 

нестати. 

Свако писмо, као и језик подлеже 

законима еволуције тежећи 

ка савршенству па је томе кажу 

филолози и други стручњаци 

било подложно и српско писмо 

и поред тога што многи сматрају 

да је ћирилица најсавршеније 

писмо на свету. Недавна истра- 

СПЕКТАР број 46 

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ 

DZÎLJILJI *A TRJEKUT 

BANKARI ÎN RTB BOR 

» Reprezentancî lu uopt băn+ 

đin Lumje, karje să interesuje đe 

sulukrarja ku RTB Bor šî partneri 

strate&i+ lu RTB Bor în săpat 

luokurlji ku rudă Cerovo, Rîu 

Boruluj šî *uaka Marin, a fost să 

vadă luoku unđe să fa+e Topituarja 

nuouă šî Fabrika đe sumporna 

kiselina. 

Kum a spus direktoru general a 

RTB-uluj Bor Blagoje Spaskovski, 

praksa în Lumje je să să găsaskă 

finansiritu înainće lu kompanijlji 

marj đe majdanjerit în kumpărat 

koncentrat ši cînut produ+erja. 

Pintru asta a šî venjit bankari în 

RTB Bor. 

DEPONIJA HALOVO 

» În Zaj+erj sa sămnat 

încălje&erja đe kormanjit ku 

lapădăturlji komunalje pi luoku 

lu deponija Halovo. Încălje&erja 

a sămnato reprezentancî đin šapće 

komunj – Majdanpek, Kladova, 

Njegoćin, Bor, Knjaževac, Buljoc 

šî Zaj+erj. Ăsta je un pas înainće 

kînd je vuorba đe kormanjit ku 

lapădăturlji komunalje. Valja 

Ćimokuluj je prîn alje đe întîj 

10 regionurj, karje asta fak pi 

kanonurlji lu Unija Evropi, da 

întrovuorbă ku kanonurlji, karje în 

Sîrbije sa prihvătujit în ćimpu +a 

fost, sa spus la sămnat încălje&erja. 

Făkut deponija regională Halovo 

je în plan înkă ku kîcva anj 

în darăt, da toc pri+epătorji la 

întîlnjauă ginđesk kă asta o să 

fije încălje&erja ku totu đe fakut 

projektu ăsta, karje a kăpătat šî 

ažuturjala lu Vlada Sîrbiji. 

ŠADZUTA LU SAVJETU 

NACIONAL A RUMÎNJILUOR 

» După +e sa aljes mînăduktorija 

primară în Petrocu, la šadzuta în 

Bor sa aljes šî organurlji đe lukrat 

lu Savetu nacional a Rumînjiluor, 

da sa prihvătujit šî Statutu, karje 

je întrovuorbă ku Kanonu đe 

minorităcîlji nacionalje. Al đe întîj 

viceprezîdant je Novica Janošević 

đin Kućeva, karje je prezîdantu lu 

komuna asta, da pi funkcije sa pus 

šî patru viceprezîdanc. 

În al nuou Odbor đe făkut otărîturj 

în praksă lu Savetu nacional a 

Rumînjiluor sînt nouă partaš, da sa 

aljes šî reprezentancî lu Odborurlji 

trajnji+ đe învăcămînt, koristît 

ljimba, azbuka šî abeceda în službă 

šî đe kultură, da prezîdantu lu 

Odboru đe informisît o să fije aljes 

la šadzuta în januar. 

Prevodu: Aleksander Ilić 

Српско национално писмо све мање заступљено 

Латиница потискује ћирилицу 

живања су показала да скоро 

половина становника Србије 

пише латиницом, док ћирилицу 

користи 37 одсто становника. 

Уверити се да је скоро све написано 

латиницом довољно је само 

прошетати градом и погледати 

натписе. Кад уђете у продавницу, 

осим назива фирме и називи 

производа, сем ретких изузетака, 

написани 

су латиницом. 

Тако латиницу 

виђамо на 

прехрамбеним 

производима 

које употребљавамо 

свакодневно, 

али и на онима 

које представљају и симболе 

националне културе и традиције. 

Многи вероватно и не размишљају 

да ли је то битно или 

не, важнији су им квалитет и 

цена производа примерени џепу 

осиромашених потрошача, 

па на то - како и шта пише не 

обраћају пажњу. Други пак, сматрају 

супротно, јер писмо утиче 

на национални идентитет једног 

народа. У Одбора за стандардизацију 

српског језика кажу да 

по важећем Закону о службеној 

употреби језика на сваком производу 

латиница мора да буде на 

другом месту – после ћирилице, 

али то се не поштује. 

Правила о употреби ћирилице 

крше међутим и државне 

институције, али на приватну 

употребу писма се не може утицати. 

То што латиницу више користе 

и млади људи у Србији је 

и разумљиво с обзиром на то да 

су компјутерски програми латинични, 

смс поруке и тд. Професори 

српског језика сматрају да 

проблем заступљености латинице 

у друштву и није толико 

забрињавајући колико чињеница 

да се тиме нико озбиљно не 

бави. Ћирилица се још једино 

више користи у региону источне 

и јужне Србије, бољем положају 

ћирилице ипак доприносе поједини 

медији и издавачке куће, 

које своје књиге штампају на 

овом писму. 

Елда Драгаш 



број 46 КУЛТУРА 


Концерт за рођендан 

стр. 9 

Борски Музеј обележио значајан јубилеј 

Шест деценија изложби и 

културног стваралаштва 

БОР» Музеј рударства и 

металургије, 15. децембар, обележава 

као свој дан а иницијатива 

да се у Бору отвори музеј покренута 

је далеке 1950. године . 

Идеја је убрзо реализована и већ 

63 године борски музеј, тај датум 

обележава као свој дан. Тако 

је било и ове године, а тим поводом 

отворена је изложба археолошко 

- етнографског наслеђе из 

фундуса музеја у Приштини. 

У присуству домаћина и гостију 

као и многобројних посетилаца 

изложбу је отворио Саша 

Вукадиновић заменик председника 

општине Бор. Овом приликом 

он је запосленима честитао 

Дан музеја и пожелео много 

добрих програма у наредном периоду, 

онаквих ,као што су били 

овогодишњи који су привукли 

велику пажњу посетилаца. Директор 

борског музеја Сузана 

БОР» У Београду 14. децембра 

1947. године је основано 

друштво библиотекара Народне 

републике Србије. Одлука да 

се овај датум сваке године обележава 

као Дан библиотекара 

Србије донета је нешто касније, 

али један од првих циљева овог 

друштва -да књига стигне до 

сваког грађанина Србије - важи 

и данас. Тако је и у Народној 

библиотеци Бор. 

Библиотекари Народне библиотеке 

Бор овај задатак реализују 

успешно, јер осим стручности 

они пре свега воле књигу 

а ту љубав желе да пренесу и 

најмлађима. Тако је недавно 

поред Клуба књигољубаца за 

одрасле отворен и мали Клуб 

књигољубаца, односно клуб читалаца 

за децу и младе. 

Уз добре препоруке и савете 

у овом клубу школарци од 9 


БОР» Сваке године средином 

децембра Музичка школа 

„Миодраг Васиљевић“ у Бору на 

свој рођендан организује концерт, 

као поклон суграђанима 

пред наступајуће новогодишње 

и божићне празнике. И ове године, 

за јубилеј, 65 година постојања 

и рада установе наступали 

су редовни и бивши ученици 

који су наставили школовање 

у школи за музичке таленте у 

Ћуприји и у средњој музичкој 

школи у Београду. На сцени су 

се смењивали мали виртуози са 

свих одсека – клавира, виолине, 

хармонике, флауте и кларинета, 

а програм су употпунили на себи 

својствен начин чланови хора 

и мале балерине полазнице Балетске 

школе „Лујо Давичо“. 

- Учествовали смо на великом 

броју такмичења. На регионалним 

из кларинета, клавира, 

виолине имали смо запажене резултате. 

Освајали смо углавном 

прве и друге награде. Учествовали 

смо и на међународном 

такмичењу у кларинету где је 

наш ученик Лука Раденковић 

освојио прву награду. Наредне 

недеље организоваћемо новогодишњи 

концерт где ће наступати 

углавном нижи разреди 

ове школе. Друго полугодиште 

резервисано је за такмичења – 

каже Александар Коколански, 

директор Музичке школе „Миодраг 

Васиљевић“ у Бору. 

Осим редовних активности 

у Музичкој школи „Миодраг Васиљевић“ 

и у наредној години 

организоваће више промотивних 

концерата и низ обилазака 

музичких школа у Србији. 


до12 година сигурно ће заволети 

књиге. 

- Већ смо направили наш 

портфолио са нашим профилима, 

састајаћемо се свак друге суботе, 

а за почетак смо одлучили 

да одаберемо неку књигу о којој 

ће након читања сви дати своје 

оцене, причаћемо цртати, анимирати 

и све остало што чланови 

овог клуба буду желели. Намера 

и јесте да се прво упознамо, 

а затим ћемо знати како кога 

да усмеримо - каже Виолета 

Стојменовић, библиотекар. 

Мали клуб књигољубаца у 

Народној библиотеци Бор Бору 

за читање, дружење и разоноду 

биће отворен сваке друге суботе. 

Место где је креативност 

безгранична већ постаје веома 

омиљено. 

- Ја волим да читам и мислим 

да моји другари такође 

Отворен Мали клуб књигољубаца 

воле да читају, због тога смо и 

чланови овог клуба. Драго ми је 

што ће то бити лепа прилика за 

дружење, разговоре и свима бих 

препоручила да дођу у клуб, јер 

ће библиотекар Виолета Стојменовић 

сигурно препоручити 

нешто веома интересантно за 

читање баш по свачијем укусу 

- рекла је Теодора Страк ученица 

трећег разреда основне школе 

„Трећи октобар“ . 

А од наредне године, избор 

за читање у Народној библиотеци 

Бор биће још богатији и 

разноврснији, с обзиром на то 

да је досадашнји библиотечки 

фонд допуњен новим насловима 

набављеним на овогодишњем 

сајму књига. 


www.rtvbor.rs 

Мијић рекла је да су запослени 

у овој установи културе трудили 

да квалитетним програмима 

привуку посетиоце, а да су у 

томе и успели говори њихов изузетно 

велики број. Обећавајући 

сличне програме и у наредној 

години она је подсетила на 15. 

децембар 1950. датум када је у 

Бору покренута иницијатива за 

отварање Музеја. 

- Убрзо после тога приређена 

је и поставка прве изложбе и 

од тада до данас музеалци предано 

раде, сарађују са установама 

културе ии постижу добре 

резултате - додала је Сузана 

Мијић. Иначе сарадња са Музејом 

у Приштини траје дуго и 

посленици културе верују да ће 

тако и остати. 

- Имамо заједнички интерес: 

сачувати нашу културу и традицију 

- додао је Бранко Јокић 

директор Музеја у Приштини, 

установе културе од националног 

значаја која се труди из свог 

колосалног фундуса презентује 

своје збирке. 

У наредних месец дана Борани 

ће бити у прилици да виде 

фотографије комплета сеоских и 

градских ношњи, одевне предмете, 

златовез као и 50-ак археолошких 

експоната од праисторијског 

доба до средњег века. 


facebook.com/rtvbor

стр.10 


МОЗАИК број 46 

Гастрономске чаролије 

Да ваше 

жеље постану 

стварност 

Божићни и новогодишњи празници су савршена прилика да 

пробудите машту и искажете своју креативност. Разним декорацијама 

и украсима трудите се да дочарате празнични дух, нарочито 

када је у питању уређење трпезе. За почетак се одлучите за боје. 

Рецимо да су две-три боје сасвим довољне. Уколико се јелка налази 

у истој просторији, користите боје које су већ на њој. Ове године је, 

у свим аспектима моде, посебно актуелна златна боја. Она, као и 

сунчеви зраци, уноси посебну топлину у дом и префињено делује 

у комбинацији са црвеном. 

А сад, следи постављање стола. Уколико претходних година 

нисте то чинили, овај пут преко стољнака поставите и надстољнак 

у облику траке, он читавом изгледу даје посебну елеганцију. Затим 

поставите сервис и есцајг, и онда оно најзанимљивије, декоративне 

украсе. Пустите машти на вољу и на најбољи могући начин искористите 

оно чиме располажете. Украсне икебане, салвете везане 

машном, звездице, каменчиће од стакла, шишарке… Обавезно се 

све време водите изреком „Мање је више“, како не бисте претерали 

и читаву декорацију довели до кича, јер у овом случају то није 

тешко. 

Завршили смо са декорацијом и сада следи оно најбитније. Покушајте 

ове године да промените мало јеловник. Знам да су прасетина, 

јагњетина, 

руска салата, до 

сада били неизбежни 

део јеловника, 

али, можда 

би требало ипак 

нешто и да промените? 

Промене 

су сада у 

моди, па будите 

у тренду и зато 

вам предлажем ПИЛЕТИНУ СА СУВИМ ШЉИВАМА . 

Састојци: 8-10 пилећих батака, 250 гр сланине, 400 г печурака, 

200 г сушених шљива, 1 главица црног лука, 3-4 кромпира, 1 јабука, 

со, бибер, мајчина душица. 

Припрема: Прво потопите шљиве у топлу воду, да набубре, па 

их оставите пола сата да одстоје. За то време припремите остало. 

Ако изаберете да користите јабуку, очистите је и исецкајте на коцкице, 

исто урадите и са кромпиром, па све помешајте и ставите у 

плех. Додајте мало уља. Пилетину оперите па засеците, осолите и 

додајте у плех. Преко ње ставите кришке сланине и додајте шампињоне. 

Црни лук пресеците на 4 дела па га распоредите у плеху и 

на крају додајте шљиве. Зачине, со и бибер помешајте са мајчином 

душицом и са 2 дл воде, прелијте све у плеху. Ставите да се пече на 

200 степени. Повремено погледајте у току печења, ако је потребно 

додајте воде и окрећите. Пеците док све фино не порумени и поспите 

першуновим листом. 

И на крају, драги моји, желим вам све што желим и себи, а то 

је да у следећој години будете здрави, вољени и да стојички поднесете 

могући штрајк здравствених радника, наоружани осмехом 

пребродите сва обећања политичара, још једно поскупљење струје 

и хране, инфлацију, чињеницу да дете не можете да запослите, губитак 

радног места... Јер, ЈЕДНОГ ДАНА СВЕ ЋЕ БИТИ ДОБРО, 

У ТОМЕ ЈЕ НАША НАДА . 

Срећни вам новогодишњи и божићни празници и не заборавите 

да је љубав према најмилијима најбитнија, јер они су 

ваше највеће богатство !!! 


Новогодишња 

пилетина са 

сувим шљивама 

Мирјана Васић 

Организован Меморијал Слободана Божиновића 

Звуци хармонике који трају 

У организацији Центра за 

културу општине Бор и породице 

Божиновић, у Музичкој 

школи Миодраг Васиљевић 

приређен је Меморијал Слободана 

Божиновића. Препуна сала, 

скуп специјалних гостију, 

прослављених извођача влашке 

музике који су изводили нумере 

у пратњи оркестра Љубише Божиновића, 

учинили су да атмосфера 

буде свечана и емотивна. 

Меморијал је почео кратким 

филмом који је међу присутнима 

пробудио успомене на легенду 

влашког мелоса, Слободана 

Божиновића. 

Атмосфера на Меморијалу 

„Слободана Божиновића“, само 

је један у низу доказа колико 

ова музичка легенда, великан 

влашког мелоса, виртуоз на 

хармоници, заслужује славу 

какву је стекао за живота, а 

која је остала у народу и данас. 

Љубитељи и поштоваоци 

његовог музичког опуса, били 

су видно дирнути, како нотама 

које су одзвањале салом која је 

била мала да прими све његове 

обожаваоце и следбенике, тако 

Поетски кутак 

Нешто о зими 

На осмехе и поразе, 

на сусрете и растанке, 

на додире у свитање, 

зима ме подсећа. 

На вече и јутра, 

на јуче и сутра, 

на тебе и мене, 

увек на нас, 


На снове у двоје, 

на моје и твоје, 

на шећерне јабуке, 

и лажне заруке, 


и поводом и циљем одржавања 

ове манифестације. 

- Повод је очување музике 

и интерпретације Слободана 

Божиновића. Велико је задовољство 

имати овакав меморијал, 

пуно се људи одазвало, 

пре свега његове колеге, а програм 

је протекао у најбољем 

реду - рекао нам је Даниел 

Чор болоковић, иницијатор меморијала 

и уредник програма 

Центра за културу општине Бор. 

Слободан Божиновић је 

рођен у породици у којој је музика 

представљала нормалну 

ствар, свакодневницу. Још његов 

деда се бавио музиком и био је 

активан сеоски музичар. Слободанов 

отац је такође био познат 

као виолиниста. 

Гостима Меморијала и сарадницима 

уручене су специјалне 

плакете у знак захвалности за 

очување музике Слободана Божиновића, 

његовом сину Љубиши 

Божиновићу златна плакета, 

а Слободану постхумна плакета 

за допринос влашкој музици и 

дело које живи и данас. 

Бранислава Илић 

На кестење вруће, 

на пут до куће, 

на промрзле руке, 

све љубавне муке, 



МОЗАИК 

број 46 петак, 26. децембар 2014. 

стр.11 

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР 

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА 

7.00 Будилица 

9.00 ТВ Шоп 

9.15 Храна и вино 

10.00 Вести на знаковном 

језику (р) 

10.15 Агро дан 

10.30 Кућица у цвећу 

11.00 Мојим се селом... 

11.25 Бели лук... 

12.00 Вести 

12.15 Серијски филм (р) 

13.00 Атлас/Гуливер 



14.25 АБС/Ауто 

15.25 Зелена патрола 

16.00 Дневник 

16.30 Серијски филм 

16.55 Меридијанима 

17.30 Вести на 

румунском 

17.40 Око истока 




влашком 

19.30 „Нинџа корњаче“ 

20.00 Спортска хрон. 


21.00 Нокаут 


22.00 Данас 


влашком 

22.30Вести на 


22.35 Глас Америке 



00.10 Око истока (р) 

01.00 Ноћни програм 





10.00 Палета (р) 

10.55 Простор 

11.25 На точковима 



13.05 АБС шоу 

13.40 ТВ Шоп 




15.20 Спортска 

хроника(р) 


16.30 Атлас 

17.00 Енергија... 

17.15 ТВ Шоп 






19.20 Вести на влашком 

језику 

19.30 Кућица у цвећу 

20.00 Ауто флеш 

20.30 Радим градим 



Вести на влашком 











9.45 Времеплов 


10.15 Атлас/Гуливер 

10.45 Више од спорта 

11.35 Бели лук и.... 



13.00 Свет на длану 




14.25 Вино и ... 


15.20 Корак 



16.45 На трагу.... 




18.15 Улична патрола 



језику 


20.00 На трагу.... 


21.00 Филм на виде(л)о 










Биоскопски репертоар 

Биоскоп „Звезда“ Бор 

» 26. децембар - 3D цртани филм ,,Пингвини са Мадагаскара“ 

у 16 сати. 

Цена 250,00динара 

- 3D домаћи филм ,,Пети лептир“ у 18 сати. 


- 3D филм ,,Хобит“ у 20 сати. 


» 27. и 28. децембар 

- 3D цртани филм ,,Спашавање Деда Мраза“ 

у 12 и 14 сати. 


- 3D домаћи филм ,,Пети лептир“ у 16 и 18 сати. 


- 3D филм ,,Хобит“ у 20 сати. 


Информације на телефоне: Биоскоп ,,Звезда“ 030/421-259 ( од 

17 до 21 сат) 





10.15 Вино и .... 

10.45 Лек из природе 


11.35 Бели лук... 



13.00 Корак 




14.25 ABS show 


15.25 Филм на виде(л)о 






18.15 Енергија... 

18.45Времеплов 



језику 


20.00 На трагу.... 
















10.15 Енергија на.... 

10.30 Калеидоскоп 

11.30 Бели лук и.... 



13.00 Везе 

13.30Времеплов 

13.45 ТВ Шоп 



14.25 Улови трофеј 

14.55 Србија коју волим 



16.45 На трагу... 




18.15 Навигатор 




језику 


20.00 На трагу... 











ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ 

Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55 

Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово 

пристаниште) 05:16, 10:27 и 

18:22 

Бор - Пожаревац 00:04 

Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 

4:00, 9:15 и 17:05 

Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 

14:30, 19:50 и 23:01 

АУТОБУСИ 

Поласци из Бора за 

Београд 04:00(радним даном), 

04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 

14:30, 15:30 

Лесковац и Врање 02:45 16:30 

Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним 

даном), 08:00 (радним даном) 

08:40 (новим путем), 14:30, 16:30, 

Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним 

даном), 08:00 (радним даном) 08:40 

14:30 16:30 20:55 22:25 

Неготин и Кладово 07:30 

Д. Милановац 10:40 , 15:10 

Мајданпек 15:10, 17:30 

Параћин 05:00 05:16 15:30 

Јагодина 05:00 15:30 

Жагубица - Пожаревац 07:30 

6.50 Фарма 

7.45 Навигатор 


10.00 ТВ Шоп 

10.15 52 викенда 

11.00 Школирање 



13.10 Позајми ми ауто 

14.05 ТВ Шоп 

14.15 Корак 21 


16.20 За све Роме 

16.35 Гуливер 

17.05 ТВ Шоп 


18.15 Култ арт 


19.30 Слике живота 


20.35 Вино и 

виноградарство 

21.00 Калеидоскоп 


22.10 Документарни 

програм 

23.10 52 викенда 



7.05 У нашем атару 


10.00 ТВ Шоп 


11.15 Лек из природе 


12.15 Село моје 

12.45 “Prîn saćilji 

nuastre” емисија на 

влашком језику 

13.15 Здравље 

14.00 Вести на знаковном 

језику 

14.10 Палета, програм 

на румунском језику 



16.20 Ретроспектива, 

програм на влашком 

језику 


17.05 ТВ Шоп 

17.20 Непознатом... 

18.25 Слике живота 


19.20 Инфо 7 



20.35 Ауто спринт 

21.20 Простор 


22.10 Документарни 

програм 

23.10 Више од спорта 


00.10 Ноћни програ 

*Програмска шема је подложна променама 

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ 

Позивни број 030 

Аутобуска станица 423-770 

Аутобуска станица 

„Бортравел“ 457-760 

Железничка станица 421-371 

Полицијска управа 192 

Ватросаци 193 

Хитна помоћ 194 

Електродистрибуција 422-888 

Топлификација 426-398 

Водовод 421-234 

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ 

Хотел „Језеро“ 482-940 

Хотел „Албо“ 249-69-62 

Хотел „Српска круна“ 477-077 

Клуб РТБ Бор 477-008 

АПОТЕКЕ 

Апотека у Дому здравља 

421-624 

Апотека „Стеван Јаковљевић“ 

424-167 

Апотека „Здравље“ 428-866 

Апотека у Злоту 2561-958 

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 

СВАКОГ РАДНОГ ДАНА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 

07:00 

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 

20:30 

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 

18:15 

ВИКЕНДОМ 

08:00 

12:15h 


facebook.com/rtvbor

стр.12 


Кошаркашки неуспех у финишу 

За викенд одигране кошаркашке утакмице, поражене су и 

мушка и женска екипа 

У 12. колу Прве лиге Србије 

кошаркашице Бора изгубиле су, 

на свом паркету, од Шумадије 

72:62 по четвртинама 14:17, 

7:18, 16:19 и 15:18. Борска екипа 

поражена је од крагујевачке и 

у првом делу такмичења. Први 

део такмичења екипа из Бора 

завршила је на деветом месту 

на табели са три победе, над 

екипама Шапца, Радничког и 

Србобрана и девет пораза. Једина 

екипа без пораза и лидер на 

табели је актуелни државни првак 

Радивоје Кораћ. На другом 

месту је Врбас, трећа је Војводина 

а четврти Партизан. На 

зачељу табеле су Црвена звезда, 

Спартак и Србобран. 

У претпоследњем колу јесењег 

дела првенства источне 

групе Прве регионалне лиге 

БОР» У Спортском центру 

у Бору одржан је Сајам размене 

зимске спортске опреме. Организатор 

је, по трећи пут, био Туристички 

центар Бор, у сарадњи 

са Скијашким клубом „Бакар“ 

док су излагачи били скијашки 

сервиси из Јагодине, Пирота, 

Зајечара, Параћина и Бољевца. 

Реч је великом асортиману 

половне скијашке опреме која 

се могла набавити по веома повољним 

ценама. Посетилаца је 

на сајму било више него претходних 

година, а многи грађани 

су искористили добру прилику 

да за нешто више од 100 евра 

набаве комплетну ски опрему. 

На сајму размене зимске 

спортске опреме у Спортском 

кошаркаши Бора поражени су 

од Куршумлије 84:78 по четвртинама 

26:21, 19:19, 21:27 

и 12:17. У досадашњем току 

такмичења борски тим уписао 

је по шест победа и пораза и 

на осмом је месту на табели. 

На првом месту на табели је 

нишка екипа Фер плеј која је 

забележила све победе, два бода 

мање има другопласирани 

Књажевац, док је на трећем 

месту на табели Сокобања. У 

дну табеле су Јуниор, Димитровград 

и Младост. 

Минулог викенда у организацији 

Атлетског клуба Бор 

одржан је седми зимски полумаратон 

који је уједно и припрема 

такмичара за велики београдски 

маратон у априлу. 

Маријана Симић 

Сајам размене ски опреме 

центру у Бору понуђене су све 

врсте скијашке опреме, од скија 

и ципела до јакни и рукавица. 

Заинтересованим грађанима 

понуђена је очувана половна 

скијашка опрема по веома 

приступачним ценама, нарочито 

она за децу која брзо прерасту 

опрему па она остаје очувана и 

у понуди је знатно јефтинија. А 

на размени су као и увек, искусни 

чланови Ски-клубова из многих 

градова у Србији давали савете 

и процењивати 

вредност понуђене 

опреме. 

- Задовољни смо 

одзивом грађана, 

видим да је и много 

деце и омладине, а 

верујем да би било 

и више људи да има 

снега. Ове размене 

се догађају широм 

Србије и радује нас да је све 

више младих људи који воле 

скијање и који се упркос кризи 

не одричу зимовања - рекао је 

Светозар Ђорђевић, ски инструктор 

из Јагодине 


Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор 

Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић 

Новинар-редактор Чедомир Васић 

Припрема за штампу Марко Стојчев 

Штампа Штампарија „Графомед“ Бор 

СПОРТ број 46 

„Бакарна рукавица“ 

Млади смедеревски боксер Милош Јанковић, који ће за 

неколико дана напунити тек 19 година, победник је првог 

боксерског трофеја „Бакарна рукавица“, организованог у 

Бору после дводеценијске паузе 

БОР» Јуниорски боксерски 

репрезентативац Србије Милош 

Јанковић из Смедерева, који 

је већ освајао европске медаље у 

такмичењу млађих категорија, 

савладао је у најквалитетнијој 

борби турнира представника 

Прокупља. 

- Тренирам пуне четири године, 

ово ми је заправо пета сезона. 

Спремао сам се дуго за ово 

такмичење. Боксовао сам са искусним 

боксером Садиковићем 

из Прокупља, није нам први пут 

да се срећемо у рингу, па ми је 

због тога било мало лакше, јер 

се добро познајемо. Следеће 

године нас очекују европско и 

светско првенство. Мени је ово 

прва година у сениорској конкуренцији, 

али већ сам био на европском 

првенству као млад, па 

ћемо видети - каже Милош Јанковић, 

освајач борске „Бакарне 

рукавице“. 

Трофеј у Бору иначе иначе је 

нови пехар младог смедервског 

боксера у низу, после 57. Златне, 

а потом и Рударске рукавице у 

Алексинцу, а неспорни таленат 

и квалитет доказаће и наредних 

година у сениорској конкуренцији, 

каже тренер и најтрофејнији 

боксер Смедерева Љубиша 

Симић. 

- Нисам био у Бору двадесет 

година. Изненађен сам, јер 

је добра организација. И да Бог 

да овако буде стално, да сваке 

недеље буду ревије, као што је 

некада било. Имамо доброг такмичара, 

следећа година је важна 

за њега, поменуо је европско 

првенство, а ми се надамо некој 

новој медаљи и квалификацијама 

за Олимпијске игре - рекао 

је Љубиша Симић, прослављени 

смедеревски боксер и некадашњи 

репрезентативац, данас 

тренер победника борске ревије 

и смедеревског боксерског 

клуба. 

На Бакарној рукавици у Бору 

наступало је 12 бораца из Ниша, 

Зајечара, Вражогрнца, Пирота и 

других градова. 

- Два представника домаћег 

клуба Феникс претрпела су поразе 

у својим борбама, али то 

указује и на квалитет турнира 

који желимо да подижемо сваке 

наредне године. Наш план 

је да ова манифестација буде 

традиционалног карактера и 

да наредних година имамо што 

већи број и што квалитетније 

такмичаре. Ове борбе потврдиле 

су да је ово добар почетак и 

да ће уследити све боља надградња. 

Ревију смо планирали 

још у октобру, то је отприлике 

и некадашњи термин када се 

одржавала, па је наш план да 

ту манифестацију упишемо за 

стално у октобар - каже Мирко 

Ђурић, председник Боксерског 

клуба „Феникс“ у Бору и 

организатор ревије „Бакарна 

рукавица“. 

Бојан Обрадовић 

www.rtvbor.rs

Завршетак великог посла

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?