Безимени јунаци

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР
19:30
БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 45 - 12. децембар, 2014. год. година II
Безимени јунаци
Стотине електричара, монтера
и радника других струка,
минулих дана, улагало је
надљудске напоре и борило
са природном стихијом,
настојећи да доведе
струју у домове житеља
многих села и неколико
градова источне Србије
» стр. 6. и 7.
Седнице општинских
скупштина у Бору и Неготину
Разматрани штедња и утрошак
буџетских средстава » стр. 3
Словеначки и борски привредници
разговарали о сарадњи и
заједничким улагањима
» стр. 5
Припрема се елаборат о резервама
подземних вода » стр. 2
Опрезно с петардама » стр. 10
Нова топионичка пећ
спремна за паљење
» стр. 2
Инвалидност не мора бити
препрека за привређивање
» стр. 4
Фестивал археолошког филма » стр. 9
Боранка Милица Тешовић освојила
сребрну медаљу у е-спорту » стр. 12

стр.2 петак, 12. децембар 2014.
АКТУЕЛНОСТИ број 45
Ближи се крају изградња топионице и фабрике сумпорне киселине
Флеш смелтинг пећ спремна за рад
БОР» За нешто мање од
два месеца радници компаније
„Ватростална“ из Македоније,
специјализоване за изградњу
високих пећи, завршили су озидавање
најзначајнијег дела нове
топионице, аутогене флеш смелтинг
пећи.
У нову топионичку пећ уграђено
је 900 тона ватросталне
магнезитне опеке и постављено
10 километара бакарних цеви које
служе за хлађење пећи, тако да је
све спремно за њен пробни рад.
- Унутрашња страна обложена
је ватросталном опеком, а
иза њих су велики елементи за
хлађење, односно велика бакарна
облога. Са спољне стране све
ШАРБАНОВАЦ» Када
су бунари једини извор снабдевања
водом за пиће и друге
потребе, а вода је данима, због
честих падавина замућена и
не може да се користи, онда
је то велики проблем. Многа
домаћинства у борском селу
Шарбановац са овим проблемом
суочавају се деценијама,
када су падавине честе и обилне.
Да невоља буде већа, кроз
село пролази централни водовод,
воде у мрежи има, али она
још увек није доступна свим
мештанима.
- Раније није било овако видног
замућења. Претпостављам
да је то због честе кише. Оваква
вода није ни за прање асфалта.
За воду идемо у центар села,
око три и по километра, на
изворишта топле воде, а и она
је обложено плаштом од челичне
конструкције и лима. Кроз
бакарне плоче пролази вода чија
је температура на улазу 24 степена,
која хлади ватростални зид
и на излазу има температуру око
30 степени целзијуса. Затим се
поново хлади преко измењивача
и враћа у процес. Сав гас из
флеш смелтинг пећи одлази у
бојлер греје воду и ствара пару
високог притиска која се после
тога одводи у нову енергану у
погон за производњу електричне
енергије која ће добрим
делом напајати нову топионицу
- каже Жељко Марковић,
шеф градилишта из компаније
„Енергопројект“.
- Посао је био изузетно захтеван.
Простор у коме се радило
је изузетно скучен, висина
је око два метра ширина седам
и по, а дужина око седамнаест
и по метара. Неопходно је било
сваку циглу ставити на унапред
испланирано место, а додатно
је посао отежавало и то што ни
кап воде није смела да се унесе у
пећ, јер постоји опасност да цигле
после паљења пукну уколико
се наквасе. Само озид на поду је
већи од метра. Значајно је било
и одржати константну температуру
у пећи у току изградње.
Ипак, цео пројекат је изведен
максимално квалитетно и у року
- наглашава Радован Васић,
један од подизвођача скопске
компаније „Ватростална“.
Постављени су горионици,
делови опреме за допрему
концентрата и осталих енергената.
На целом градилишту у
току су завршни радови, тестови
хидро и пнеуматски цевних
инсталација, њихова термичка
изолација, повезују се погонски
електромотори, постављају
инструменти и полако почињу
пробе опреме, како би све било
спремно за 23. децембар, наглашавају
у РТБ-у Бор.
Дејан Ђорђевић
Решење вишедеценијског проблема житеља борског села Шарбановац на помолу
Славина уместо бунара
је, кажу, неисправна – јада се
мештанин Ратко Геочеловић.
Изградња и постављање
централног система водоснабдевања
у Шарбановцу траје већ 20
година. Реч је о 38 км примарне
водоводне мреже. Основна школа
и двадесетак домаћинстава
су, током ове године, прикључена
на водосистем, а када је реч
о осталим житељима у ЈКП „Водовод“
у Бору кажу да је највећи
проблем била цена прикључка
на мрежу и да је постигнут договор
са члановима савета ове
месне заједнице.
- На седници Надзорног
одбора ЈКП „Водовод“ биће
Елаборат о
резервама
воде
У борском Водоводу је у току
израда елабората о резервама
подземних вода. За извориште
Злот је при крају, за Сурдуп у
Доњој Белој Реци је почела, а за
извориште Бањица у Кривељу,
пре два месеца је потписан
уговор за извођење радова и у
току је израда пројекта хидрогеолошких
истраживања, што
захтева и сагласност Завода за
заштиту природе и споменика.
- На основу тога ћемо знати
којом количином воде у којем
периоду располажемо и, што је
најбитније, каквог је квалитета.
Анализе дају рентгенску слику
квалитета воде, проширену
микробиологију, комплетну
хемију, тешке метале и радио
активност. Што се тиче Злота
узорци из четири анализе су добри
- рекла је Марина Пешић,
руководилац производње и контроле
квалитета воде.
Израда елабората о резервама
подземних вода је обиман
посао. Захтева дуже осматрање
које обухвата једну хидролошку
годину. У истраживање је
укључено и Министарство рударства
и енергетике.
Љиљана Ђорђевић
Првих 40 домаћинстава у овом селу борске општине ускоро
би могло да буде прикључено на водосистем
разматрана и цена прикључка
на водовод. Предложена цена
за житеље који су учествовали
у самодоприносу за изградњу
водовода је пет хиљада динара.
Уколико предлог буде усвојен,
првих 40 домаћинстава,
за која постоји сагласност, биће
прикључена на водосистем. Радници
борског Водовода су преузели
одржавање мреже иако има
пројектних недостатака - каже
Горан Топаловић, директор
ЈКП „Водовод“ у Бору.
Према речима одговорних
у ЈКП „Водовод“ воде за пиће
има довољно. Она је и бактериолошки
и хемијски исправна.
Снабдевање је из изворишта
у Боговини и Кривељу. Извориште
Сурдуп није у систему
због мутноће воде.
Горан Грамић
twitter.com/@TelevizijaBor
dailymotion.com/rtvbor

број 45 АКТУЕЛНОСТИ
петак, 12. децембар 2014.
Седница Скупштине Општине Неготин
Пред крај године више
пара у оштинској каси
Буџет Општине Неготин ће највероватније бити остварен
са 90 одсто, на што указује податак да се до 31. новембра
у општинску касу слило 820 милиона динара.- Раходи и
издаци на деветомесечју мањи од прихода за 17 милиона
стр.3
НЕГОТИН» Одборници
Скупштине Општине Неготин
седници одржаној 8. децембра,
усвојили су извештај о извршењу
буџета за период од јануара
до септембра ове године.
Буџетски приходи и примања
остварени су у износу већем од
645 милиона динара, што представља
56,70 одсто планираног
буџета за 2014. годину, односно
62,06 одсто у односу на усвојени
ребаланс буџета. У структури
прихода, као и последњих неколико
година, највеће остварење
бележи се код изворних прихода.
Када је реч о расходима и
издацима, они су у првих девет
месеци, у односу на приходе,
били мањи за 17 милиона динара.
Према проценама Одељења
за буџет, финансије и локалну
пореску администрацију, буџет
Општине Неготин ће, до истека
календарске године, највероватније
бити остварен са 90 одсто.
На то указује податак да се до
31. новембра у општинску касу
слило 820 милиона динара.
Иначе, скупштинском одлуком
о ребалансу, донетом 14.
новембра, буџет Општине Неготин
за 2014. годину, смањен је за
скоро 93 милиона динара и износи
милијарду 39 милиона 382
хиљаде динара. Одборници СО
Неготин прихватили су, већином
гласова, измене тарифног система
за обрачун топлотне енергије
за тарифне купце, а дали су и
сагласност на одлуку Надзорног
одбора ЈКП „Бадњево“ о утврђивању
ценовника грејања по новом
начину обрачуна и наплате
топлотне енергије.
Седници локалног парламента,
која је почела утврђивањем
дневног реда са 16 тачака,
потврђивањем мандата
једном одборнику Српске напредне
странке и подношењем
извештаја о деветомесечном
извршењу буџета, неочекивани
ток дали су одборници опозиционе
ЛДП. Они су свој протест,
због како су рекли, непреношења
скупштинских заседања,
на једној од три телевизије, за
које се из буџета општине издвајају
средства за информисање,
по уговорима о пословно-техничкој
сарадњи, изразили
истицањем мини транспарента
на коме је писало: „Ћутим да се
чујем“.
На редовној седници, којој
је присуствовало 39, од укупно
45 одборника, колико их има
неготинска скупштина, разматрано
је и донето и више других
решења и одлука из делокруга
рада локалног парламента.
Јованка Станојевић
НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР
19:20h
Заседали одборници Скупштине Општине Бор
Буџет ће бити штедљив
Усвојени су извештај о извршењу буџета за девет месеци,
одлуке о комуналним услугама и порезу на имовину и
измене програма пословања и статута јавних предузећа
БОР» Најзначајнији предлог
одлуке на осмој седници
Скупштине Општине Бор, о коме
се уједно водила и највећа
дискусија, био је извештај о
извршењу буџета за девет месеци
2014. године према коме је
извршење у овом периоду било
54 одсто, што је мање у односу
на исти период претходне године.
Разлози су дуговања великих
пореских обвезника и смањења
трансферних средстава из Републике,
чуло се на седници
СО Бор, а буџет за 2015. годину
биће рестриктиван.
- Буџет за 2015. годину биће
реалан и штедљив. Више неће
бити симпозијума, службених
путовања, горива за приватне
аутомобиле, штедећемо где год
је то могуће. Да ли је ове године
буџет би предимензиониран
знаћемо на крају године, када
будемо видели завршни рачун
- рекао је Живорад Петровић,
председник Општине Бор.
Нови одборник у Скупштини
општине Бор је Радиша Грујућ,
из коалиције СПС-ПУПС,
уместо Јованке Динић из исте
политичке опције.
Одборници су усвојили одлуку
о комуналним услугама,
према којој ће се изношење
смећа од сада физичким лицима
наплаћивати по броју чланова
домаћинства, а правним лицима
по квадратури објекта. Усвојене
су измене програма пословања
јавно комуналних предузећа и
статута у већини јавних предузећа
у Бору. Према овим изменама
промењени су услови за кандидате
на конкурс за директора.
- Претходни конкурс је показао
да немамо довољно квалификованих
кадрова за директоре.
Тражило се пет година
радног искуства или две године
искуства на руководећим положајима.
Сада су ти критеријуми
смањени, али и пооштрени. Тражи
се најмање три године радног
искуства и годину дана на руководећем
положају. На овај начин
омогућавамо и млађим људима,
добрим менаџерима да конкуришу
- нагласио је Петровић.
Усвојена је и одлука о порезу
на имовину на подручју борске
општине у 2015. години. Он ће
код већине непокретности остати
исти или бити мањи због
амортизације, а повећање ће
уследити код неких непокретности
као што су гараже у првој
и куће у четвртој зони. Продужен
је в.д. статус досадашњем
вршиоцу дужности директора
Зоолошког врта Бор Мирјани
Марић, а једини предлог који
одборници нису усвојили је
именовање директора у Апотеци
Бор.
Са дневног реда су повучени
предлози одлука о накнадама за
председника и чланове надзорних
одбора у јавним предузећима
и разрешењу и именовању
в.д. директора апотеке Бор.
Дејан Ђорђевић
youtube.com/rtvbor
facebook.com/rtvbor

стр.4
петак, 12. децембар 2014.
Инвалидност их не спречава да привређују
Воља за радом и без зараде
У посети Предузећу за професионалну рехабилитацију и
запошљавање особа са инвалидитетом „Лак жица д.о.о.
Бор“. - Без плате и у хладним погонима производе за
познате купце
БОР» Предузеће „Лак жица
д.о.о. Бор“ једно је од ретких
које, поштујући закон, даје могућност
особама са инвалидитетом
да се равноправно укључе
на тржиште рада и остваре
загарантовано право да раде. У
овом предузећу, где укупно има
56 запослених, право на рад има
37 особа са инвалидитетом различитих
струка.
- Услови у којима радимо
заиста су тешки, али важно је
да човек ради. Мени лично је,
посебно у оваквим временским
неприликама, отежан долазак
на посао, али уз помагала успем
на време стићи свако јутро.
Плате нисмо примили, али надамо
се да ће бити и плата и
добрих послова - истиче Тијана
Стојановски, дипломирани
економиста у овом предузећу.
Ово предузеће, које производи
дрвену и картонску амбалажу,
углавном за Рударско топионичарски
басен Бор и „Горење“
у Зајечару, месечно може
да заради око 500.000 хиљада,
а за месчну ликвидност треба
обезбедити три милиона. Једину
подршку од милион динара
пружа министарство за рад, запошљавање,
борачка и социјална
питања, које је препознало
њихову важност. „Лак жица
д.о.о“ из реструктурирања изашла
је још почетком септембра
и мада још увек није донета
никаква одлука о даљем статусу,
они имају и верују у своје
планове.
- Велики проблеми решиви
и нерешиви у овом предузећу
гомилају се од 2003, када
је фирма и основана. Надамо
се да ћемо имати више разумевања
од надлежних министарстава
и локалне самоуправе да
изађемо из кризе. Приоритет
нам јесте да обезбедимо плате
како би запослени у овој фирми
обезбедили своју егзистенцију,
мислим да ми то можемо јер
имамо изузетне капацитете и
сматрам да смо бар када је реч
о дрвно-прерађивачкој индустрији
тренутно најпрофитабилнији
у региону - истиче Жарко
Шијан, овлашћено лице за заступање
послодавца.
Запослени у овом предузећу
немају струју од септембра, у
хладним погонима успели су да
за рад оспособе једну машину
како би обезбедили производњу
за своје познате купце. То их
кажу и стимулише.
- Волео бих наравно да ова
фирма опстане, јер и ја и оста-
ДРУШТВО број 45
Обележен Међународни дан
особа са инвалидитетом
Међународни дан особа са
инвалидитетом, 3. децембар,
обележен је у Бору низом активности
које су имале за циљ да
особе са инвалидитетом укључе
у све аспекте друштвеног живота.
У Општини Бор је, тим
поводом, организован пријем и
мала свечаност на којој су представници
локалне самоуправе
истакли да тренутни положај
особа са инвалидитетом није на
завидном нивоу, али ће локална
самоуправа настојати да се особама
са инвалидитетом омогуће
сва права и равноправно учешће
у друштву.
На пријему у Општини Бор
је било речи и о проблемима
са којима се особе са инвалидитетом
суочавају, а то су, пре
свега сиромаштво, висока стопа
незапослености, искљученост
из друштва, као и опстанак
појединих клубова за особе са
инвалидитетом.
Процењује се да у Србији
живи око 700.000 особа са инвалидитетом,
од тога само у борској
општини 1.200.
ли једино тако можемо опстати.
Не смета нам што радимо у јако
тешким условима, што плате нема,
све то се може решити, ми не
тражимо никакву другу помоћ
желимо да нормално радимо и
добијемо плату за свој рад, како
ником не би били на терету - истиче
Драгиша Јоневски, радник
ове фабрике.
- Нећемо се задовољити само
обележевањем датума, већ
да заиста и побољшамо положај
особа са инвалидитетом - рекао
је Новица Ђокић, секретар у
Центру за самостални живот
особа са инвалидитетом у Бору.
- Лично нисам задовољан
учињеним, али пред нама је наредна
година у којој ћемо настојати
да што више људи са
инвалидитетом укључимо у социјални
и економски живот у нашој
општини истакао је на пријему
Саша Вукадиновић, заменик
председника Општине Бор.
- Локална самоуправа је
доста тога урадила, тако да смо
до сада решили проблем физичких
баријера. Обезбеђена су
паркинг места за особе са инвалидитетом,
као и прилази у
свим важнијим институцијама
и верујем да ћемо, у наредном
периоду, учинити све што можемо
како би особе са инвалидитетом
биле равноправне - каже
Душан Марковић, председник
Скупштине Општине Бор.
Златја Марковић
Право на рад и одржавање
егзистенције, односно запошљавање
особа са инвалидитетом,
је цивилизацијска тековина
на коју се Србија обавезала
и донела закон који овим особама
омогућава да се осећају
корисним у друштву. Како се он
примењује и поштује у пракси
утврдиће се контролама, које
ће, како најављују из надлежног
министарства, бити много
строжије.
Елда Драгаш
twitter.com/@TelevizijaBor
dailymotion.com/rtvbor

број 45 ЕКОНОМИЈА
петак, 12. децембар 2014.
Сарадња привредника Словеније и Бора
Могућност за заједнички
наступ на тржишту
БОР» Привредна делегација
Републике Словеније, у
којој је био и председник Привредне
коморе Словеније Само
Хрибар Милич, посетила је
Општину Бор и РТБ Бор. На састанку
са локалном самоуправом
и руководством комбината бакра
разговарало се о могућностима
за улагања словеначких компанија
у борској општини.
Ова посета била је наставак
сарадње коју је руководство
Општине Бор успоставило са
словеначким привредницима
крајем септембра, приликом посете
Словенији. Разговарало се о
утврђивању конкретних могућности
за улагање словеначких
компанија у Бору, јер како се чуло
на састанку, Србија нуди много
боље могућности због знатно
мањих пореза.
- Повећање сарадње је заједнички
интерес. Наша врата су
отворена словеначким фирмама
за сваки вид сарадње, пре свега
због отварања нових радних места.
Ту смо да помогнемо колико
год можемо свим потенцијалним
инвеститорима, да пружимо логистичку
или било какву другу
подршку. До сада смо разговарали
са представницима компаније
„Искра Заштита“, показали
им простор којим располажемо
и на њима је да кажу да ли то
одговара или не. Спремни смо
да понудимо и друге просторе
и земљу ако је то потребно, са
нашом инфраструктуром - нагласио
је Живорад Петровић,
председник Општине Бор.
- Словенија је дефинитивно
изашла из кризе и бележи
привредни раст, пре свега захваљујући
односима са другим
земљама. Ми у Србији, па и у
Бору и Зајечару, видимо могућ-
ност не толико на тржишту, већ
да ми са својим капацитетима,
информацијама и знањем које
имамо, заједнички наступимо
на другим тржиштима - рекао је
Само Хрибар Милич, председник
Привредне коморе Републике
Словеније.
- Ми имамо намеру да овде
отворимо погон за израду пренапонских
заштитних елемената
и за инжењеринг управљања
енергијом. То би била јединица
која би покривала целу Србију
и шире, цео источни део Балкана
- каже Отмар Зорн, власник
компаније „Искра Заштита“.
Након разговора са локалном
самоуправом, чланови
привредне делегације из Словеније
посетили су градилиште топионице
у РТБ-у Бор и састали
су се са руководством комбината
бакра.
- Интерес РТБ-а је да запосли
људе, а интерес Србије је да
пуни буџет. Нудимо пословни
простор за отварање малих
предузећа која ће се наслањати
на Басен. Много простора за
сарадњу има у области прераде
бакра, пољопривреде, сточарства,
виноградарства, производње
органске хране, прераде
дрвета у пелет и брикет, али и
на подручју енергетике, искоришћење
сунчане енергије, изградња
ветрогенератора и мини
хидроелектрана. Ми нудимо
терен, а Словенија капитал. Ми
добијамо радна места, а заједно
добијамо профит - рекао је Благоје
Спасковски, генерални директор
РТБ-а Бор.
Очекује се да ускоро знатно
већа делегација словеначких
привредника посети Општину
Бор.
Дејан Ђорђевић
План за јавна предузећа, који
је представило министарство
привреде, бави се решавањем
проблема у јавном сектору који
чини више од 700 предузећа у
Србији. Деветнаест тачака плана
дефинисало је начин израде
пословних планова предузећа
за наредну годину, али и све могуће
уштеде - на спонзорствима,
репрезентацији, службеним
аутомобилима и тако даље. Од
јануара, планирано је, ако предузећа
не измире све дугове у
законском року, њихови запослени,
менаџмент и надзорни одбор
привремено ће остати и без
плате, све док фирма дугује.
Али, у министарству привреде
не негирају да многа предузећа
у јавном сектору, најпре она
у реструктурирању, без обизира
на уведене мере, не могу да испуне
услове тржишне утакмице,
због чега ће у стечај, а потом или
у санацију или у продају. С обзиром
на то да је више од половине
српског јавног сектора заправо у
комуналној делатности, начелно
против могуће приватизације
већ су иступили њихови синдикати.
Иако свесни неминовности
трансформације, интереса капитала
и тржишта, траже обазрив
приступ, јер су предузећа
локалног значаја уједно и она
која обављају послове општег
друштвеног интереса, због чега
и не послују превише успешно.
- Држава и локална власт
амортизују социјалне немире
преко ниских цена комуналних
услуга. Нема обнављања основних
средстава, не постоји
политика одрживог развоја, да
ти системи временом испуне захтеве
и буду модерни, ефикасни
стр.5
План за јавна предузећа
Како из зачараног круга?
Држава и локална власт амортизују социјалне немире
преко ниских цена комуналних услуга, а вишак радне снаге
је политички наметнут, каже Милан Грујић, председник
Синдиката запослених у комунално стамбеној делатности
Савеза самосталних синдиката Србије
и у квалитету који је потребан
грађанима. Та предузећа се раубују,
на начин што су недовољне
економске цене и самим тим
се доводе у питање одрживости.
И на све стране се прича како
она треба да се реструктурирају,
да се уреде, па да онда они дођу
на готово. А то реструктурирање
подразумева да се непрофитабилни
делови гасе, да се смањи
број радника. А чињеница је да
је 20 до 30 одсто радника у јавним
и јавно- комуналним предузећима
вишак, из простог разлога
што их није захтевао процес
рада, него су политички наметнути,
без свог радног задатка и
свог доприноса колективу - каже
за Телевизију Бор Милан
Грујић, председник Синдиката
запослених у комунално-стамбеној
делатности Савеза Самосталних
синдиката Србије.
А у будућим корацима
који ће дефинисати
судбину јавних предузећа,
тиме и успешност
реформских мера, није
лоше ни сагледати примере
из окружења, држава
које су већ пролазиле
трансформације на путу
ка чланству у Европској
унији. Готово као правило,
јавно-приватно партнерство
заживело је свуда, с тим да, на
пример и Словенци и Хрвати
углавном наводе да је већина
јавних предузећа и даље у власништву
градова или државе, а да
су им лоша искуства углавном
везана за концесије које су дате
без државне контроле, што ће
бити и нови задатак за решавање
у жељеној сарадњи јавног и приватног
сектора.
Бојан Обрадовић
youtube.com/rtvbor
facebook.com/rtvbor

стр.6
петак, 12. децембар 2014.
У ФОКУСУ број 45
Незапамћене невоље задесиле житеље општина Мајданпек, Бољевац, Бор, Неготин и Књажевац, збо
Ломило се дрвеће, далеководи пад
Најтеже је било у Мајданпеку
МАЈДАНПЕК» Мештани
многих места у источној Србији
још се нису опоравили од недавних
незапамћених поплава,
а задесио их је нови талас временских
неприлика. Ледена киша,
ветар и снег, створили су велике
наслаге леда, под чијим су
теретом покидани далеководи,
што је ланчано изазвало читав
низ недаћа. Осим што су многи
домови и читава насеља остали
у мраку, дошло је до несташице
воде и грејања, сљобраћај је
био отежан, а болнице, школе,
дечији вртићи и друге установе
прекинуле су рад.
Најтеже је било у Општини
Мајданпек, која је, због пада
стубова далековода из три
правца, из којих су се снабдевали
град и околна села, била
без струје више дана. Није
било ни воде и грејања, међуградске
линије су биле у прекиду,
а није функционисала
ни мобилна телефонија, Нису
радиле школе, ни предшколске
установе.
АГРЕГАТИ ИЗ РТБ-а
БОР И ШРИФ-а
Рударско-топионичарски
басен Бор послао је агрегате Мајданпеку
како би се обезбедило
грејање и светло за мајданпечко
породилиште у којем је била
мајка са тек рођеном бебом и да
би без већих проблема могли да
функционишу Општа болница,
Дом здравља и друге установе у
тој општини.
И Јавно предузеће „Штампа,
радио и филм“ послало је два агрегата
за потребе јавних установа
у Мајданпеку.
До нестанка електричне
енергије дошло је првог децембра
око 17 сати, када је, због
ледене кише и нагомиланог леда
на кабловима пао један од
носећих стубова на висконапонском
далеководу који снабдева
општину Мајданпек.
Екипе Електромрежа Србије
неколико пута су безуспешно
покушавале да успоставе снабдевање
електричном енергијом
из друга два правца. Општину
Мајданпек за време трајања свих
ових драматичних догађаја посетили
су и министар рударства
и енергетике Александар Антић
и директор Електромрежа
Србије
Никола Петровић.
- Ово је невероватан
сплет
околности да Мајданпек
који има
три правца снабдевања
електричном
енергијом доживи
да због невремена
на сва три правца дође до обарања
далековода и до пуцања
читаве преносне мреже. Реч је
елементарној непогоди и вишој
сили која је непредвидива и тешко
решива. Од тренутка када је
прекинуто снабдевање на терену
имамо неколико стотина радника,
из Електромрежа Србије и
електродистрибуције, а велику
помоћ имамо и од РТБ-а Бор -
рекао је новинарима Александар
Антић, министар рударства
и енергетике Републике Србије
Због ове хаварије прекинута
је била и производња у Руднику
бакра Мајданпек, где су увели
пуну приправност на радним
местима како би се спречила хаварија
опреме и веће штете, пре
свега у флотацији.
- Проблем је изузетно тежак
и заиста не знам ко би смео да
се попне на ове далеководе по
оваквом времену. Радници који
су ангажовани су вешти, виспрени
и стручни и очекујемо
да њихов труд уроди плодом.
Већ смо пробали пет различитих
начина и нисмо дошли до
ПОМОЋ ЕЛЕКТРОМОНТЕРА
СА ГРАДИЛИШТА
НОВЕ ТОПИОНИЦЕ
На иницијативу менаџмента
РТБ Бор, екипа електромонтера из
Јужне Бачке која је ангажована на
изградњи топионице, упућена је у
Мајданпек, где је помоћ била неопходна
грађанима и запосленима
у руднику. Електромонтери предузећа
„Енерготехника“ кренули
су са свом неопходном опремом
како би помогли екипама које су
већ на терену, и што пре успоставили
снабдевање електричном
енергијом.
Покушаћемо да њихово одсуство
надокнадимо бржим и
продуженим радом, па радови
на градилишту неће бити прекинути
– истакао је Драган Маринковић,
директор пројекта нове
топионице.
Иако су реконструкција топионице
и изградња Фабрике сумпорне
киселине у завршној фази,
када су сви ангажовани радници
неопходни, менаџемент РТБ-а и
овог пута показао је друштвену
одговорност и бригу о свим погонима
басена.
решења. Ово је покушај који
се не практикује у струци, али
најзначајније је да грађани добију
струју и грејање што је пре
могуће - рекао је том приликом
Благоје Спасковски, генерални
директор РТБ-а Бор.
Напори радника Електромреже
Србије накратко су
уродили плодом. Струје у Мајданпеку
било је свега десетак
минута, а након тога град је поново
потонуо у мрак. Борба да
Мајданпек добије електричну
енергију, тиме и воду и грејање
настављени су, у готово немогућим
условима и наредни дан.
Након прекида који је
зтрајао 72 часа, почело је да
се, 5. децембра, полако нормализује
снабдевање електричном
енергијом. Тиме је омогућено да
прораде пумпе помоћу којих се
потрошачи снабдевају водом и
дође до нормализације грејања.
После нормализације водоснабдевања
и обављених анализа,
из Завода за јавно здравље
„Тимок“ у Зајечару, 9. децембра,
стигла је и вест да је вода са старог
мајданпечког водовода исправна
за пиће. У овој установи
још нису завршене све анализе
узорака воде са новог водовода,
тако да је препорука да се та
вода користи као техничка док
се и званично не потврди њена
исправност. Она је за техничку
проглашена из превентивних
разлога, због вишедневног прекида
у снабдевању, а пре тога,
била је у потпуности исправна
за пиће.
twitter.com/@TelevizijaBor
dailymotion.com/rtvbor

број 45 У ФОКУСУ
петак, 12. децембар 2014.
г ледене кише, ветра и снега, многа села данима без струје, воде и других потрепштина
али под теретом ледених наслага
Бољевачка села и
даље без струје
Бољевац и околна села су,
због ледене стихије, такође остали
без струје.Иако се општина
Бољевац електричном енергијом
напаја из три правца, Бора, Зајечара
и Сокобање, снабдевање
струјом је прекинуто услед кварова
на далеководима и пуцања
каблова. Мештани Бољевца на
подручју града без електричне
енергије били су нешто мање
од 24 сата, након чега је оспособљен
далековод и омогућен
довод струје из правца Зајечара,
али је снабдевање редуковано.
Ситуација је била најкритичнија
у селима бољевачке
општине, а нека од њих, због
нових снежних падавина и леда
и даље су у мраку, већ десетак
дана.
- Квари се храна у замрзивачима.
Млеко које помуземо у току
дана немамо где, па се и оно
квари. У кући се некако и сналазимо,
али штале су нам велики
проблем – истичу мештани села
Бачевица.
- Радимо већ данима, а сада
покушавамо да санирамо
кварове и овде на далеководу.
Даноноћно смо на терену и покушавамо
да решимо проблеме
и да људима обезбедимо струју.
Дрвеће овде још пада, пуно је
леда, а терен је тешко проходан.
Гране које падају, кидају каблове
које таман успемо да повежемо
- каже Милан Стојановић,
електромонтер.
Иако надлежне службе
улажу максималне напоре да
оспособе пре свега далеководну
мрежу, ситуација са струјом
у општини Бољевац још је критична.
Ипак, оно што забрињава
мештане околних села јесте нисконапонска
мрежа због које ће у
мраку бити и наредних дана.
Бор био окован ледом
И Бор је био више дана окован
ледом. Саобраћај се одвијао
отежано, а тешко су се кретали и
пешаци који су користили различите
начине да би дошли до посла.
На жалост многи су уместо
у фирму отишли у болницу. Под
великом тежином леда ломила
су се стабла тако да је оштећен и
велики број аутомобила.
У селима је, ипак, највећи
проблем био прекид у снабдевању
електричном енергијом.
Девет екипа Електродистрибуције
у Бору изашло је одмах
на терен да би се нормализовало
снабдевање струјом.
Због пада далековода од
35 киловолти мештани Злота,
највећег села у општини Бор,
неколико дана су били у мраку.
Због ове хаварије пумпе на изворишту
у Злоту остале су без
напајања, а иста ситуација била
је и у Боговини, одакле је водоснабдевање
стало због нестанка
струје у Бољевцу. Јавно комунално
предузеће „Водовод“ у
Бору је било принуђено да уведе
рестрикције у снабдевању водом
у целом граду. Водоснабдевање
је сада нормализовано и воде за
пиће има довољно.
Осим Злота, без струје су
остала и села Бучје, Лука, Танда
и Горњане, јер се због нагомиланог
леда на далеководима у
општини Бор срушило више од
70 стубова.
Текстове припремили:
Силвија Вукашиновић, Марија
Ћосић, Љиљана Ђорђевић,
Дејан Ђорђевић и
Чедомир Васић
Последње вести пред закључење Билтена
БОЉЕВАЦ» Због немогућности
нормализације у снабдевању
струјом у четири села на
подручју Бољевца, Општински
штаб је прогласио ванредну ситуацију.
У мраку су већ десет
дана Рујиште, Ртањ, Врбовац и
Бачевица, а екипе електромонтера,
су већ данима на терену.
Помоћ им пружају и колеге из
Пирота, Ниша, Јагодине и других
градова, а највећи проблем
је успостављање нисконапонске
мреже на неприступачним теренима.
Ангажовани су и припадници
ватрогасно-спасилачке
КЛАДОВО»
Због велике кише
поново су прорадиле
бујице у делу општине
Кладово, тако да је
од уторка увече био у
прекиду саобраћај
на путу Кладово -
Неготин, на заобилазници
код Милутиновца.
Пропусне
цеви пречника метар
и по нису могле да приме воду
која се преливала преко коловоза.
На сву срећу таква ситуација
стр.7
Проглашена ванредна
ситуација у Бољевцу
јединице у Бољевцу, а очекује
се долазак екипа из суседних
општина.
Локална самоуправа је обезбедила
агрегате и гориво за њихов
рад, како би се ублажиле
последице несташице струје, а
Црвени крст ће обезбедити конзервирану
храну и воду за пиће.
Снег који пада на подручју
Бољевца, отежава рад, али се
улажу максимални напори да се
оспособи мрежа и да око хиљаду
становника поново добије
струју.
Јаворка Гојковић
Поново у прекиду саобраћај
на путу Неготин - Кладово
није трајала дуго, па је у среду
саобраћај поново успостављен.
М. Ружојевић
youtube.com/rtvbor
facebook.com/rtvbor

стр. 8
петак, 12. децембар 2014.
Округли сто „Положај
Румуна у Србији“
БОР» Положај Румуна у
Србији - тема је округлог стола
који је Иницијатива Румуна из
Србије организовала у Бору, pоводом
Националног празника Румуније,
а ради анализе планова и
могућности у Националном савету
румунске националне мањине.
Циљ састанка коме су присуствовали
представници Владе
Републике Румуније и румунске
националне мањине из Бугарске,
Војводине и Тимочке Крајине,
јесте разматрање планова
и могућности након недавно
одржаних избора за Национални
савет румунске националне
мањине, где је Иницијатива Румуна
из Србије добила два места.Округли
сто одржан је у сали
Општине Бор, што је како истичу
прво отварање институција ка
румунској националној мањини,
а представници ове организације
истакли су да ће им приоритет
бити очување идентитета
Румуна у Србији.
Марија Ћосић
Одржани „Дани јабуке“
Пета манифестација „Дани
јабуке“, у организацији Месне
заједнице Карбулово и Удружења
воћара „Воћар-Карбулово“,
одржана је и ове године
под покровитељством Општине
Неготин, уз стручну помоћ и
подршку Пољопривредне саветодавне
и стручне службе за
Борски округ.
Произвођачи јабуке из Карбулова,
окупљени у Удружењу
„Воћар“, пре пет година, покренули
су едукативно-промотивну
манифестацију „Дани јабуке“,
по којој су постали познати.
- Било је то 2009. године после
изузетно богатог рода, када
смо се суочили са отежаним
пласманом. Од тада до данас
постали смо познати извозничко-дистрибутивним
фирмама
што говори да смо и остварили
првобитну замисао и сада
настављамо да промовишемо
традицију воћарства нашег
краја - рекао је на отварању
смотре, Славољуб Станковић,
председник Удружења воћара
„Воћар“ у Карбулову.
Неготинска општина подржава
напоре произвођача да
повећају обим и квалитет производње
воћа. Према речима
Дејана Стефановића, саветодавца
за воћарство и виноградарство
ПССС Неготин и члана
Општинског већа задуженог за
пољопривреду, крајински произвођачи
су упућени на заједничку
сарадњу, с обзиром на мање
површине на којима производе
и на велику конкурентност тржишта,
са којом могу да се изборе
само удруживањем.
У стручном делу, предавање
о заштити јабуке са освртом на
ову годину, која је била специфична
због обилних падавина,
са којима је у воћњаке стигла
болест чађава краставост, одржао
је Љубиша Пакаловић,
члан стручног тима Хемијске
компаније Адама из Београда,
СПЕКТАР број 45
ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ
DZÎLJILJI *A TRJEKUT
DELEGACIJA SLOVENIJI
ÎN BOR
» Delegacija lu Republjika
Slovenija ku prezîdantu lu Komora
đe privredă a Sloveniji Samo
Hribar Milič a fost în Komuna
Bor. La întîlnjaua ku samouprava
lokală sa vuorbit đe kompanijlji đin
Slovenija, karje vuor să đa banj đe
krjeskut turizmu šî kîmpokultura în
Bor šî đeškis fabrika lu kompanija
„Iskra zaštita“ în Bor. Dakă o să
să ažungă la încălje&erje, să puaće
ašćepta în Bor să în+apă făkut
+eva elementurj đe eljektronjikă.
În fabrika asta lukru ar puća săl
kapiće măj pucîn 25 đe uaminj,
a spus Otmar Zorn, gazda firmi
„Iskra zaštita“.
După vuorbit ku reprezentancî
samoupravi lokalje, partašî
delegaciji đin Slovenija a fost
să vadă luoku unđe să fa+e
Topituarja nuouă šî Fabrika đe
sumporna kiselina, da sa întîlnjit
šî ku mînăduktorija lu RTB Bor.
Samouprava lokală šî RTB Bor
sînt pregăćic să ažuće la investitorj
dakă lje trăbuje objekturj, pomînt
or făkut infrastruktura, da cilju
je lukru săl kapiće kît măj mulc
Boranj.
TOPITUARJA NUOUĂ
MĂJDO FÎRŠÎTĂ
» Ku dobarît al măj marje kran,
ku karje la pistă 50 đe metrurj sa
rađikat oprema šî konstrukcijlji,
projektu đe Topituarja nuouă je
în faza đe fîršît. Dzîljilji +e vin
o să să doboarje înkă un kran
măj mik, da šî altă mehanizacije
karje sa koristît în grăđit. Kum
a spus direktoru projektuluj
Dragan Marinković, sa fîršît pus
konstrukcija đin ocăl, akuma
să punje fasada, da pi urmă o să
să lje&e instrumenturlji la struje
pintru sa fa+e probelje ra+.
Roku đe fîršît lukru la al măj
marje projekt ekolo&ik pi Balkan –
făkut Topituarja nuouă šî Fabrika
đe sumporna kiselina în RTB Bor
je decembru al đe 23.
FIRMA LAK ŽICA D.O.O.
» Firma đe rehabilitacija
profesională šî prins la lukru pi
uaminji ku invaliditet „Lak žîca
d.o.o.“ în Bor je una đin firmj
rarje karje poštuje kanonu šî
prinđe la lukru aša uaminj. Đin
56 đe lukrătorj ku totu, đirjeptu la
lukru akolo îl arje 37 đe uaminj
ku invaliditet. Firma narje struje
đin septembar, da uaminji lukră la
o mašînă pintru a puća ambalaža
đin ljemn šî karton la vremje so
trimjată la kumpărătorji kunoskuc.
Mînăduktorija šî lukrătorji fabri+i
spun kă o sîngură ažuturjală
în subvencij o kapătă đi la
Ministarstva đe lukru šî poljitikă
socijală.
Prevodu: Aleksander Ilić
У Карбулову, код Неготина, одржана је пета едукативно
промотивна манифестација „Дани јабуке“ која промовише
традицију воћарства овога краја и окупља воћаре и
стручњаке за воћарску производњу
указујући на потребу правилног
третирања воћњака квалитетним
препаратима доступним и
на нашем тржишту.
У оквиру Манифестације
„Дани јабуке“ у Карбулову
је приређена изложба јабука
најуспешнијих прозвођача
овог воћа, а касније и краћи
фолклорни програм у коме
је наступио КУД „Врело“ из
Шаркамена.
„Дане јабуке“, у Карбулову,
као спонзори су подржали
Земљорадничка задруга „Уљарица“,
Пољопривредна апотека
„Агроцентар“ у Неготину и
Хемијска компанија „Адама“ из
Београда.
Јованка Станојевић
twitter.com/@TelevizijaBor
dailymotion.com/rtvbor

САЛОН ФОТОГРАФИЈЕ
У Музичкој школи „Миодраг
Васиљевић“ у Бору отворен је Пети
међународни Салон фотографије
„Човек и рад“. На овогишњи
конкурс, који је имао четири теме
– човек и рад, журналистика,
слободна црно-бела фотографија
и слободна у боји, одазвало се
266 аутора из 51 државе. Жири је
одабрао 1.020 фотографија које су
приказане публици.
Салон фотографије организује
Фото клуб Бор у сарадњи са Центром
за културу, под покровитељством
Међународног савеза
фотографске уметности и Фото
савеза Србије.
Ж.Р.
број 45 КУЛТУРА
петак, 12. децембар 2014.
Десети Фестивал археолошког филма
Приказано 11 остварења
БОР» Пројекцијом немачког
филма „Потонула лука у
Египту - мит постаје стварност“
у борском Музеју рударства и металургије
почео је 10. јубиларни
Фестивал археолошког филма.
Ове године посетиоци су имали
прилику да одгледају 11 филмских
остварења из Немачке,
Италије и Пољске. Фестивал археолошког
филма трајао је до 12.
децембра, а организован је захваљујући
доброј сарадњи Народног
музеја у Београду и Музеја
рударства и металургије у Бору.
Отварајући овогодишњи
фестивал, археолог борског
Музеја рударства и металургије
Игор Јовановић нагласио је да
је ова манифестација, која траје
већ деценију, потврда како људи
стварају традицију.
Први фестивал археолошког
филма у Бору је отворен 2005.
године, поводом Дана музеја, и
током деценије постојања, придобио
бројну публику, која је и
ове године уживала у најбољим
остварењима.
Осим пројекција у вечерњим
сатима борски Музеј рударства
и металургије организовао је
пројекције и у терминима који
су одговарали ученицима основних
и средњих школа.
Елда Драгаш
Јубиларни Фестивал
влашке изворне песме
БОР» Поштоваоци влашке
изворне песме имали су прилику
да у борској музичкој школи
уживају у изворној музици са
ових простора чија непоновљива
архаичност и оргиналност
одолевају времену. Више од
20 певача аматера из источне
Србије потрудило се да на 10.
јубиларном Фестивалу влашке
изворне песме посетиоцима и
стручном жирију на најбољи
начин представе своје гласовне
могућности. Такмичили су се у
две категорије – соло песма са и
без музичке пратње.
Драгана Јеремић из Кладова
је, према оцени чланова
жирија, имала најзапаженији
наступ са музичком пратњом,
док је Љубисав Адамовић из
борског села Метовница био
најуспешнији соло певач влашке
изворне песме без музичке
пратње. Извођаче је пратио
оркестар борског „Центра за
културу“.
- Мислим да је ова година
чак и пресудна јер је направљена
највећа селекција такозваног
акапело певања односно певања
без музике и певања са оркес-
Млади борски писци
БОР» Након школских
обавеза и других свакодневних
активности, многи борски ђаци
слободно време посвете креативном
раду, писању и стварању
дела која ће им отворити пут ка
свету књижевности.
Да модерне технологије нису
потпуно окупирале пажњу
најмлађих, из дана у дан доказују
борски основци који
машту и креативност изражавају
кроз писану реч и већ сада
објављују збирке песама или
кратке романе.
Налазећи
инспирацију
у
свакодневици,
у школи,
друштву и
породици,
многи школарци
пожелели
су да
свој таленат
поделе са
другима, али и да кроз објављене
наслове отворе себи пут ка
свету књижевности.
Ученик петог разреда Основне
школе „Свети Сава“ у
Бору, Сташа Миленковић, песме
пише од другог разреда. Збирка
песама „Плави кораци“, прво је
Сташино објављено дело а она
већ планира нове наслове.
Дан Основне школе „Душан
тром чији чланови изводе искључиво
традиционалну влашку
музику. Влашка музика тек почиње
да се извлачи из заборава и
тек ће бити песама у традиционалном
духу – каже Светлана
Арсић, председник жирија и
уметнички директор Фестивала.
Међу оснивачима Фестивала
је Симонида Гаврић из Центра
за културу којој је припала
част да прогласи манифестацију
отвореном.
стр. 9
Инспирише их школа,
друштво и породица
Радовић“ ове године обележен
је промоцијом књижевних дела
ученика ове образовне установе.
„Зрнца дечје радости“ наслов
је збирке песама, које су у четвртом,
писали ђаци сада петог
разреда.
Поводом Дана школе организована
је и промоција књиге
„Драги дневниче“, Душана
Тричковића, ученика осмог разреда.
Осим што у књижевности
проналази себе и начин да за
собом остави траг, Душан је видео
и прилику да на овај начин
укаже на негативне појаве и лоше
особине људи.
Објављивање њихових књижевних
дела, ученицима основних
школа подстрек је да
наставе да стварају и свој таленат
изражавају кроз писану реч.
Како истичу, нова дела већ су у
припреми.
Марија Ћосић
- Био је у то време
то лудо храбар
потез, када је град
био на коленима.
Новца ниоткуда, али
је зато у изобиљу
било љубави и ентузијама
и жеље да
влашке изворне песме
не само сачувамо, већ и да
пронађемо заборављене и да их
промовишемо. Да лепоту традиционалне
музике приближимо
млађима - нагласила је Симонида
Гаврић.
Покровитељ 10. Фестивала
влашке изворне песме је Општина
Бор, организатор је Центар за
културу, уз подршку Министарства
културе. Медијски покровитељ
је регионална ТВ Бор.
Горан Грамић
youtube.com/rtvbor
facebook.com/rtvbor

стр.10
петак, 12. децембар 2014.
МОЗАИК број 45
Гастрономске чаролије
Где је Србин
ту је и слава
Обично се каже: „Где је Србин - ту је и слава“ или обратно:
„Где је слава - тамо је и Србин.“ По речима патријарха Павла,
сматра се да је слава настала као „прослављање оног светог на чији
се празник крстио предак неке породице, узевши име тог светог“.
Срби су препознатљиви управо по свом свеопштем обичају
слављења крсног имена, ма где да живе, откако су крштени народ,
а нарочито од времена светог Саве. Код Срба постоји чак 78 крсних
имена које прослављају као славу. Слава Свети Никола је по броју
оних који је славе, без премца међу Србима, а такође је храмовна и
манастирска слава СПЦ-а. Дефинитивно треба да се реши недоумица
да ли ће за Св. Николу бити посна или мрсна трпеза. Ако слава
падне у среду и петак или у време поста, трпеза је увек посна.
Онима који славе
Св. Николу, а и онима
који воле рибу,
препоручујем једно
изузетно укусно
јело - пастрмку са
печуркама.
Потребно је: 4
пастрмке, 1/2 шољице
маслиновог уља, 1
паковање шампињона,
1/2 струка празилука (средње величине), 5 чена белог лука, 1
кашичица сувог биљног зачина, 1/2 кашичице бибера, со по потреби,
1 лимун, мало презли, 1/2 кашичице бибера.
Припрема: Пастрмку очистити и истрљати са сољу, па опрати,
јер се тако најбоље опере. Осушити је крпом около. Премазати
је маслиновим уљем и сувим биљним зачином и са мало соли,
па одложити. Печурке опрати и исечи на дебље листове. Бели лук
очистити и исецкати ситно. Празилук исећи на колутове. Укључити
рерну на 220 степени да се греје. Плех намазати уљем, па сложити
исечене печурке, затим празилук, ситно исецкан бели лук,
биљни зачин, мало соли, бибера по потреби и першуна. Одозгно
ставити риибу, па додати сок од 1 линуна и посипати мало презли
на сваку рибу. Ставити у загрејану рерну. Пећи око 50 минута на
220 степени.
Печурке можете поделити и ставити одозго на рибу, по својој
жељи. Печење је готово, када риба добије жућкасту боју.
И не заборавите да је слава пре свега духовни догађај и доживљај
уз оно што је неопходно за сам обред резања колача, а све
остало је ствар воље и могућности сваке породице.
Мирјана Васић
• Нови закон о раду гарантује
сва права радницима. Послодавац
задржава право јачег.
• У стара добра времена сиротиња
је пљачкала банке. Сада
банке пљачкају сиротињу.
Зоран Додеровић
• Сем имена и презимена, министри
нису пријавили своје
друге некретнине.
• Кад ми нешто пође за руком, то
увек остане ван њеног домашаја.
Милен Миливојевић
twitter.com/@TelevizijaBor
Пастрмка са
печуркаама
лоБОРизми
• Демократија нам је донела
више весеља. Просвирале су
нам све девете рупе.
• Обећања владе су до сада била
мртво слово на папиру. Сада
су то ударне вести.
Пеко Лаличић
• У Србији не влада једноумље.
Ту памети нема.
• Два месеца сам у стваралачкој
кризи. Нисам створио ни један
једини динар.
Мирослав Средановић
Пред новогодишње празнике
Опрез с пиротехником
Поетски кутак
Љубавни одјек
Пред Новогодишње и Божићне
празнике обилато се користе
пиротехничка средства
која се могу купити на сваком
кораку. Понуда је разноврсна -
петарде, ватромети, прскалице.
Најугрожнији су ученици
основних школа којима су петарде
лако доступне на бувљим
и зеленим пијацама, код уличних
продаваца, али и у овлашћеним
продавницима.
У оквиру редовних активности
борска Полицијска управа
сваке године у време празника
реализује низ активности, пре
свега превентивних, да би деца,
али и родитељи и наставници,
обратили већу пажњу на последице
које могу настати нестручним
коришћењем пиротехничких
средстава.
- Пракса је показала да су
петарде лако доступне деци
јер им родитељи дају новац.
Поједина деца новац за ужину
или за другу намену користе
за куповину пиротехнике - каже
Бане Јовановић, школски
полицајац.
- Ову област регулише неколико
закона и прописа. На јавним
скуповима, који морају бити
пријављени ПУ, пиротехнику
могу користити само стручњаци.
Иначе, пиротехничка средства
су подељена у четири разреда.
Два су професионална, трећи и
четврти, док се средства првог
и другог разреда могу купити у
овлашћеним продавницама. На
овим објектима мора видно бити
истакнута ознака о забрани продаје
пиротехнике малолетним
лицима - објашњава Драган Јовановић,
руководилац инспекцијских
послова у Одељењу за
ванредне ситуације ПУ Бор,.
У складу са законским
овлашћењима, полицијски инспектори
ће у наредном периоду
појачано контролисати
овлашћење радње за продају ове
врсте робе, као и сва места где се
пиротехника продаје без дозволе.
Горан Грамић
Ми често кроз живот пролазимо
Заљубљени, занесено снени
Корацима обичне пролазности
А по некад направимо и
Кораке од седам миља
Држећи се за руке нежно
Загрлимо гору препуну
Дрвећа, смиља и са највишег
Пропланка повичемо скупа
Из свег гласа: Живели љубави!
Ти и ја и наша деца! И одјек
Са свих околних брда се враћа
Да нам срдашца испуни:
...ти и ја и наша деца, деца,
деца, деца, деца...
Мирослав Мишел Болтрес
dailymotion.com/rtvbor

МОЗАИК
број 45 петак, 12. децембар 2014.
стр.11
ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР
ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА
7.00 Будилица
9.00 ТВ Шоп
9.15 Храна и вино
10.00 Вести на знаковном
језику (р)
10.15 Агро дан
10.30 Кућица у цвећу
11.00 Мојим се селом...
11.25 Бели лук...
12.00 Вести
12.15 Серијски филм (р)
13.00 Атлас/Гуливер
14.00 Вести
14.10 Агро дан
14.25 АБС/Ауто
15.25 Зелена патрола
16.00 Дневник
16.30 Серијски филм
16.55 Меридијанима
17.30 Вести на
румунском
17.40 Око истока
18.20 Храна и вино
19.00 Дневник
19.20 Вести на
влашком
19.30 „Нинџа корњаче“
20.00 Спортска хрон.
20.30 Серијски филм
21.00 Нокаут
21.25 Серијски филм
22.00 Данас
22.20 Вести на
влашком
22.30Вести на
румунском
22.35 Глас Америке
23.05 Меридијанима
00.00 Вести
00.10 Око истока (р)
01.00 Ноћни програм
7.00 Будилица
9.00 ТВ Шоп
9.15 Храна и вино
9.50 Агро дан
10.00 Палета (р)
10.55 Простор
11.25 На точковима
12.00 Вести
12.15 Серијски филм (р)
13.05 АБС шоу
13.40 ТВ Шоп
14.00 Вести
14.10 Агро дан
14.25 Серијски филм (р)
15.20 Спортска
хроника(р)
16.00 Дневник
16.30 Атлас
17.00 Енергија...
17.15 ТВ Шоп
17.30 Вести на
румунском
17.40 Око истока
18.20 Храна и вино
19.00 Дневник
19.20 Вести на влашком
језику
19.30 Кућица у цвећу
20.00 Ауто флеш
20.30 Радим градим
21.15 Серијски филм
22.00 Данас
Вести на влашком
22.20 Вести на
румунском
22.35 Глас Америке
23.05 Серијски филм
00.00 Вести
00.10 Око истока (р)
01.00 Ноћни програм
7.00 Будилица
9.00 ТВ Шоп
9.15 Храна и вино
9.45 Времеплов
10.10 Агро дан
10.15 Атлас/Гуливер
10.45 Више од спорта
11.35 Бели лук и....
12.00 Вести
12.30 Серијски филм (р)
13.00 Свет на длану
13.30 Времеплов
14.00 Вести
14.10 Агро дан
14.25 Вино и ...
14.50 Ауто флеш
15.20 Корак
16.00 Дневник
16.30 Меридијанима
16.45 На трагу....
17.30 Вести на
румунском
17.40 Око истока
18.15 Улична патрола
19.00 Дневник
19.20 Вести на влашком
језику
19.30 Храна и вино
20.00 На трагу....
20.30 Меридијанима
21.00 Филм на виде(л)о
21.25 Серијски филм
22.00 Данас
22.20 Вести на
румунском
22.35 Глас Америке
23.05 Серијски филм
00.00 Вести
00.10 Око истока (р)
01.00 Ноћни програм
Културна дешавања
Установа ,,Центар за културу Општине Бор“
» 12. децембар - Премијера представе драмског студија ,,Краљевић
Mарко и Муса Кесеџија“ у 19 сати у сали Музичке школе у Бору.
Цена улазнице је 100,00 динара
» 21. децембар - Премијера дечије представе драмског студија
,,Новогодишњи експрес“ у 18 сати у сали Музичке школе у Бору.
Цена улазнице је 50,00 динара
» 22. или 23. децембар - Меморијал Слободана Божиновића у
19 сати у сали Музичке школе у Бору
» 24. децембар - Манифестација ,,Улица дечијег осмеха“ на
платоу испред Дома културе у улици Моше Пијаде од 12 до 14 сати,
а затим дечија представа ,,Новогодишњи експрес“ у Музичкој
школи у 15 сати
» 24. децембар - Годишњи концерт КУД ,,Бор“ у сали Музичке
школе у 19 сати. Цена улазнице је 150,00 динара
Информације на телефон: 030/424-546 од 08 до 14 сати
Биоскопски репертоар
Биоскоп „Звезда“ Бор
» од 8. до 14. децембра - дечији филм ,,Бела и Себастијан” у 18
сати.Цена је 200 динара
» од 11. до 14. децембра - филм ,,20.000 дана на Земљи” у 20 сати.Цена
је 200 динара.
» од 15. до 21. децембра - цртани филм ,,Рајско путовање” у 18
сати.Цена је 200 динара
» од 15. до 21. децембра - филм ,,Темплар: Крв за крв” у 20 сати.Цена
је 200 динара.
Информације на телефоне: Биоскоп ,,Звезда“ 030/421-259 ( од
17 до 21 сат)
7.00 Будилица
9.00 ТВ Шоп
9.15 Храна и вино
10.00 Агро дан
10.15 Вино и ....
10.45 Лек из природе
11.15 Меридијанима
11.35 Бели лук...
12.00 Вести
12.30 Серијски филм (р)
13.00 Корак
13.30 Времеплов
14.00 Вести
14.10 Агро дан
14.25 ABS show
14.55 Радим градим
15.25 Филм на виде(л)о
16.00 Дневник
16.30 Меридијанима
17.30 Вести на
румунском
17.40 Око истока
18.15 Енергија...
18.45Времеплов
19.00 Дневник
19.20 Вести на влашком
језику
19.30 Храна и вино
20.00 На трагу....
20.30 Меридијанима
21.05 Агро дан
21.25 Серијски филм
22.00 Данас
22.20 Вести на
румунском
22.35 Глас Америке
23.05 Серијски филм
00.00 Вести
00.10 Око истока (р)
01.00 Ноћни програм
7.00 Будилица
9.00 ТВ Шоп
9.15 Храна и вино
10.00 Агро дан
10.15 Енергија на....
10.30 Калеидоскоп
11.30 Бели лук и....
12.00 Вести
12.30 Серијски филм (р)
13.00 Везе
13.30Времеплов
13.45 ТВ Шоп
14.00 Вести
14.10 Агро дан
14.25 Улови трофеј
14.55 Србија коју волим
16.00 Дневник
16.30 Меридијанима
16.45 На трагу...
17.30 Вести на
румунском
17.40 Око истока
18.15 Навигатор
18.45 Времеплов
19.00 Дневник
19.20 Вести на влашком
језику
19.30 Храна и вино
20.00 На трагу...
20.25 Меридијанима
21.25 Серијски филм
22.00 Данас
22.20 Вести на
румунском
22.35 Глас Америке
23.05 Серијски филм
00.00 Вести
00.10 Око истока (р)
01.00 Ноћни програм
ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ
Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55
Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово
пристаниште) 05:16, 10:27 и
18:22
Бор - Пожаревац 00:04
Мајданпек - Бор (из Мајданпека)
4:00, 9:15 и 17:05
Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45,
14:30, 19:50 и 23:01
АУТОБУСИ
Поласци из Бора за
Београд 04:00(радним даном),
04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46,
14:30, 15:30
Лесковац и Врање 02:45 16:30
Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним
даном), 08:00 (радним даном)
08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,
Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним
даном), 08:00 (радним даном) 08:40
14:30 16:30 20:55 22:25
Неготин и Кладово 07:30
Д. Милановац 10:40 , 15:10
Мајданпек 15:10, 17:30
Параћин 05:00 05:16 15:30
Јагодина 05:00 15:30
Жагубица - Пожаревац 07:30
ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР
6.50 Фарма
7.45 Навигатор
8.00 Будилица
10.00 ТВ Шоп
10.15 52 викенда
11.00 Школирање
12.00 Вести
12.15 Серијски филм
13.10 Позајми ми ауто
14.05 ТВ Шоп
14.15 Корак 21
16.00 Дневник
16.20 За све Роме
16.35 Гуливер
17.05 ТВ Шоп
17.20 Храна и вино
18.15 Култ арт
19.00 Дневник
19.30 Слике живота
20.00 Глас Америке
20.35 Вино и
виноградарство
21.00 Калеидоскоп
22.00 Вести
22.10 Документарни
програм
23.10 52 викенда
00.00 Вести
00.15 Ноћни програм
18:15
7.05 У нашем атару
8.00 Будилица
10.00 ТВ Шоп
10.15 Храна и вино
11.15 Лек из природе
12.00 Вести
12.15 Село моје
12.45 “Prîn saćilji
nuastre” емисија на
влашком језику
13.15 Здравље
14.00 Вести на знаковном
језику
14.10 Палета, програм
на румунском језику
15.15 Радим градим
16.00 Дневник
16.20 Ретроспектива,
програм на влашком
језику
16.35 Ауто флеш
17.05 ТВ Шоп
17.20 Непознатом...
18.25 Слике живота
19.00 Дневник
19.20 Инфо 7
19.55 Времеплов
20.00 Глас Америке
20.35 Ауто спринт
21.20 Простор
22.00 Вести
22.10 Документарни
програм
23.10 Више од спорта
00.00 Вести
00.10 Ноћни програ
*Програмска шема је подложна променама
ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ
Позивни број 030
Аутобуска станица 423-770
Аутобуска станица
„Бортравел“ 457-760
Железничка станица 421-371
Полицијска управа 192
Ватросаци 193
Хитна помоћ 194
Електродистрибуција 422-888
Топлификација 426-398
Водовод 421-234
ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ
Хотел „Језеро“ 482-940
Хотел „Албо“ 249-69-62
Хотел „Српска круна“ 477-077
Клуб РТБ Бор 477-008
АПОТЕКЕ
Апотека у Дому здравља
421-624
Апотека „Стеван Јаковљевић“
424-167
Апотека „Здравље“ 428-866
Апотека у Злоту 2561-958
СВАКОГ РАДНОГ ДАНА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР
07:00
ВИКЕНДОМ
08:00
youtube.com/rtvbor
facebook.com/rtvbor

стр.12
петак, 12. децембар 2014.
Спортски викенд за нама
Победе кошаркаша
и стонотенисера
Половичан учинак борских клубова минулог викенда,
поражене одбојкашице и кошаркашице
У деветом колу Прве лиге
кошаркашице Бора изгубиле су
на свом терену од екипе Вршца
81:72. У досадашњем току такмичења
борски тим забележио
је три победе и шест пораза и на
деветом је месту на табели.
Кошаркаши Бора савладали
су Књажевац 87:70, у десетом
колу источне групе Прве регионалне
лиге. Екипа Бора остварила
је шест победа и четири
пораза и на шестом је месту на
табели.
У осмом колу источне групе
Друге лиге одбојкашице Бора
изгубиле су од Врања 3:0 у сетовима.
Борска екипа забележила
је по четири победе и пораза и
на седмом је месту на табели.
Стонотенисери Бора савладали
су у гостима екипу Прва
петолетка 4:1 у осмом колу Квалитетне
лиге. У досадашњем
току такмичења борски стонотенисери
уписали су три победе и
пет пораза и на шестом су месту
на табели.
На Међународном турниру
у Загребу стрелац клуба „Бор
030“ Бобана Величковић заузела
је пето место у дисциплини ваздушни
пиштољ са 173,4 круга.
На отвореном првенству Београда
у дисциплини кик лајт
контакт Синиша Владимировић,
члан Кик бокс клуба „Бор“
освојио је сребрну медаљу, јер је
у финалу поражен од актуелног
светског првака Луке Спрема.
На финалу купа централне
Србије кадет Вељко Петровић,
стрелац борског Металца,
освојио је прво место са 178
кругова у дисциплини ваздушна
пушка. Марија Белчић је са 182
круга заузела друго место, док је
Стефан Гађић био четврти.
Полетарци и млађи пионири
Џудо клуба Бор освојили су
четири медаље на Трофеју Бра-
ничева у Петровцу на Млави, у
организацији пожаревачког Џудо
клуба Бамби. Сребрну медаљу за
борску екипу освојио је Филип
Копиловић, а бронзана одличја
освојили су Урош Копиловић,
Вељко Симић и Обрен Антић.
На првом званичном школском
првенству Србије у каратеу,
у Бачкој Паланци, Ива Марјановић
освојила је две златне медаље
у катама и апсолутној категорији
у конкуренцији такмичарки
трећег и четвртог разреда.
У конкуренцији такмичарки првог
и другог разреда Ена Марјановић
такође је освојила две
медаље, сребрну у апсолутној
категорији и бронзану у катама.
На такмичењу је учествовао
1.021 каратиста из 257 основних
и средњих школа Србије.
Маријана Симић
Професионално играње видео
игрица, светска такмичења
попут најатрактивнијих спортских
манифестација са професионалним
играчима, тимовима,
репортерима и спонзорима, постају
део свакодневице у земљама
широм света. Да је и Србија
у рангу најбољих у овој области,
такозваног сајбер или е-спорта,
доказала је Боранка Милица Тешовић.
На светском такмичењу
одржаном у Бакуу, главном гра-
Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор
Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић
Новинар-редактор Чедомир Васић
Припрема за штампу Марко Стојчев
Штампа Штампарија „Графомед“ Бор
СПОРТ број 45
Стотину кошаркашких
терена за асове
Акција „Стотину терена за
једну игру“ организована је у намери
да се у Србији реновирају
кошаркашки терени на којима
ће млади заиграти у духу наших
шампиона. Акција избора терена
трајаће до 1. марта 2015. године, а
преко Фејсбука или веб странице
Компаније „Моцарт“, која је и организатор
у избору терена, моћи
ће да учествују и грађани. На конкурс
за обнову кошаркашких терена
пријавила се и Општина Бор.
- Тренер женског кошаркашког
клуба у Бору Ален Тошић
је предложио да се на конкурс
за обнову пријави терен на стадиону
за мале спортове, где су
игране утакмице највећег ранга.
Част ми је да кажем да је Бор
ду Азербејџана,
у конкуренцији
девојака из 10
држава, Милица
је освојила
друго место
и сребрну
медаљу.
- На такмичењу
је било
феноменално.
Заиста је непроцењиво
искуство упознати
много људи из других држава
који су ту са истом идејом и
страшћу. Ја сам се такмичила
у дисциплини „Текен Таг“,
што је заправо игра у којој се
два карактера туку. Као и било
која друга спортска дисциплина
и ово је право такмичење,
са представницима различитих
држава, који су ту са намером
да победе. Ипак такмичари
нису непријатељски настројени,
сви су борбени али то су
пријатељска надметања. Заиста
је дивно искуство – рекла је
Милица Тешовић, другопласирана
на Светском првенству
у игрању видео игрица у Бакуу.
за сада добро рангиран на сајту
www.deotvogzivota.com. До сада
има 935 гласова, али гласање је
у току и овом приликом позивам
све суграђане да помогну
својим гласом обнову терена -
каже Марко Николовски члан
Општинског већа у Бору.
Према правилима организатора,
гласање се понавља за
оне терене који до поноћи, последњег
дана у месецу, закључно
са 28. фебруаром 2015. године,
буду имали највише гласова.
Љубитељи спорта у Бору верују
да ће, захваљујући гласовима
суграђана, међу 100 кошаркашких
терена бити обновљен и овај
на стадиону за мале спортове.
Елда Драгаш
Сребро за Боранку у е-спорту
Србију су на овом такмичењу,
осим Милице, представљала
још два такмичара. Иако
је многима неуобичајено да
девојка игра овакву врсту видео
игрица, Милица, осим што
ужива, свакодневно и тренира,
а планира и нова такмичења на
којима ће представљати Србију
и град бакра.
- Кренула сам из хобија и
због друштва, али то заиста волим.
У Београду је основан Текен
клуб који окупља све ентузијасте
заинтересоване да науче
нешто више од игре. Два пута
недељно се окупљамо на различитим
локацијама да играмо
и вежбамо – додала је Милица
Тешовић.
Осим што сајбер спорт добија
све већу медијску пажњу,
популаран је и за публику, па
преносе уживо прати и више од
стотину хиљада гледалаца. Многи
су у свет видео игара ушли из
хобија, међутим добар пласман
на такмичењима високог ранга
може донети и атрактивну зараду,
чак и милионе долара.
Марија Ћосић