Нова емисија на програму ТВ Бор

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 44 - 28. новембар, 2014. год. година II 

Нова емисија на 

програму ТВ Бор 

» стр. 6 

Почиње обнова 

тимочких пруга 

Санација железничке 

инфраструктуре обавиће 

се у три фазе, а прва ће 

бити завршена до почетка 

рада нове топионице у 

РТБ-у Бор » стр. 5 

Ко не плаћа 

остаје без воде 

ЈКП „Водовод“ у Бору почиње 

да искључује нередовне 

платише, због укупног дуга 

од 180 милиона динара 

» стр. 2 

Отворена струковна 

школа у Бору 

Заседала Скупштина Општине Неготин 

Порез на нов начин 

» стр. 3 

Мањи откуп 

житарица, ратари 

незадовољни ценама 

» стр. 7 

Лопови пустоше шуме на територији 

борске општине » стр. 7 

Бор најскупљи град » стр. 4 

Уместо досадашње четири, биће пет зона 

за утврђивање пореских обавеза 

» стр. 2 

Конституисани национални савети 

За председника Националног савета Влаха поново изабран Радиша 

Драгојевић, а ромског савета професор Витомир Михајловић » стр. 8 

Промоција књиге барона Хердера » стр. 9 

Борани забележили важне победе у 

екипним спортовима » стр. 12

стр.2 петак, 28. новембар 2014. 

АКТУЕЛНОСТИ број 44 

Одржана осма седница Скупштине Општине Неготин 

Нов начин утврђивања пореза на имовину 

Према скупштинској Одлуци, територија општине Неготин, уместо досадашње четири, имаће пет зона за утврђивање 

висине пореских обавеза. - Град је подељен на две зоне, а ускоро ће бити донете и цене по зонама 

БОР» Грађани и правна 

лица у Бору за утрошену воду 

дугују око 180 милиона динара, 

због чега Јавно комунално 

предузеће Водовод више није 

у стању да несметано послује. 

Због оваквог односа корисника 

услуга, Водовод ће у наредном 

периоду неплатише потпуно 

искључивати са система 

водоснабдевања. 

Менаџмент овог комуналног 

предузећа покушао је да проблем 

реши опоменама и смањењем 

притиска воде, што није утицало 

на грађане и правна лица да измире 

дугове. Због оваквог односа 

корисника услуга, Водовод ће 

у наредном периоду неплатише 

потпуно искључивати са система 

водоснабдевања. 

- И поред утужења, опомена 

и свих упозорења, грађани 

и правна лица нису се одазвали 

позиву да редовно плаћају рачуне 

за воду, тако да смо дошли до 

НЕГОТИН» Одборници 

локалног парламента, на седници 

одржаној у среду, 26. новембра, 

изгласали су Одлуку о 

одређивању пет зона на територији 

општине Неготин, као 

основ за утврђивање пореза на 

имовину, са применом од 1. јануара 

2015. године. 

Осма седница Скупштине 

општине Неготин заказана је у 

року краћем од законом предвиђеног, 

због неопходности да 

се Одлука о одређивању зона 

донесе до краја новембра, како 

би Општинско веће могло да 

утвди цене пореза на имовину 

грађана за 2015. годину. Према 

скупштинској Одлуци, територија 

општине Неготин, уместо 

досадашње 4, сада има 5 зона 

за утврђивање пореза на имовину. 

Град је подељен на две 

зоне. Екстра зона обухвата ужи 

Водовод искључује 

неплатише 

веома тешке ситуације. Водовод 

више не може да измирује своје 

обавезе према Електропривреди 

Србије, па ћемо морати да 

применимо најнепопуларнију 

меру потпуног искључења са 

система водоснабдевања. Од сутра 

искључујемо правна лица, 

а од понедељка и грађане који 

нису измирили своја дуговања. 

Одлуком о комуналним делатностима, 

дозвољено нам је да 

са система искључујемо грађане 

који нису платити три и више 

рачуна без обзира на износ дуга. 

Овог пута нередовне платише 

ћемо потпуно искључивати 

са система, скидамо водомере 

и блиндирамо први вентил, па 

нелегално прикључивање неће 

бити изводљиво. Мера коју смо 

до сада предузимали, смењење 

притиска, није уродила плодом 

зато што су грађани ангажовали 

приватне водоинсталатере који 

су скидали заштиту и поново их 

центар града и обухвата улице 

Милентија Поповића од раскрснице 

Бадњевске улице и Трг 

Ђорђа Станојевића до улице 

Аге Рогожинаревића, улицу Аге 

Рогожинаревића до Карапанџине, 

Карапанџину, Обилићеву до 

Кнез Михајлове, Књаза Милоша 

до Љубе Нешића, Љубе Нешића 

до Војводе Мишића, Професора 

Костића, Илије Косића и све 

улице унутар круга који чине 

наведене улице и које овој зони 

припадају са обе стране. Са уведеном 

екстра зоном, преостали 

до градског подручја припао је 

првој зони. 

Месне заједнице обухваћене 

су другом, трећом и четвртом 

зоном, па су тако другом 

зоном обухваћена насеља Милошево, 

Самариновац, Србово, 

Кобишница, Буковче, Прахово, 

Радујевац, Душановац, 

Михајловац, Мала Каменица, 

Јабуковац, Уровица, Слатина 

и Мокрање. У трећој зони су 

Видровац, Јасеница, Штубик, 

прикључивали на систем. Надамо 

се да ћемо то овако спречити 

и приволити потрошаче да редовно 

плаћају рачуне – истакао 

је Горан Топаловић, в.д. директора 

ЈКП „Водовод“ Бор. 

На списку правних лица која 

нису платила рачуне за воду и 

која ће бити искључена са система 

водоснабдевања налази се 24 

предузећа. Ови правни субјекти 

Александровац, Дупљане, Речка, 

Чубра, Вратна, Вељково и 

Карбулово, а у четвртој, Рогљево, 

Рајац, Смедовац, Црномасница, 

Тамнич, Браћевац, Плавна, 

Трњане, Сиколе, Поповица, 

Малајница, Брестовац, Шаркамен 

и Ковилово. 

Правни основ за доношење 

Одлуке о одређивању зона на 

територији општине Неготин је 

члан 6 став 3 Закона о порезима 

на имовину, а критеријуми за 

одређивање зона, које ће бити један 

од елемената за утврђивање 

пореза на имовину у наредној 

фискалној години су комунална 

и опремљеност јавним објектима, 

саобраћајна повезаност са 

централним деловима општине, 

односно са радним зонама и другим 

објектима од општег значаја. 

У образложењу предлагача 

Одлуке, Општинског већа, које 

ће до краја месеца донети је и 

одлуку о ценама по зонама за 

власнике непокретности. 

Јованка Станојевић 

Дуговања потрошача за утрошену воду износе 180 милиона 

динара, а прва на удару биће правна лица, која укупно 

дугују 60 милиона динара. - Грађани ангажовали приватне 

водоинсталатере да би их поново прикључивали на мрежу 

Водоводу дугују око 60 милиона 

динара. Грађани, којима ово 

комунално предузеће очитава 

водомере и наплаћује услуге, 

дугују 35 милиона, а дуг грађана 

који се наплаћује преко рачуна 

Јавног стамбеног предузећа износи 

85 милиона динара. 

Марија Ћосић 

www.rtvbor.rs 

twitter.com/@TelevizijaBor 

dailymotion.com/rtvbor

број 44 АКТУЕЛНОСТИ 

петак, 28. новембар 2014. 

Обележен Ђурђиц, крсна 

слава Општине Бор 

Славски колач пресекао је епископ тимочки Иларион а славу 

је честитао и председник Општине Бор Живорад Петровић 

БОР» У присуству многобројних 

званица Општина Бор 

обележила је своју крсну славу 

Ђурђиц. Резање славског колача 

обавио је епископ тимочки Иларион. 

Он је, уз благослов, изразио 

и задовољство што присуствује 

обележавању славе у Бору. 

- Ово сабрање је леп наставак 

окупљања у цркви у Бору која је 

била препуна и то показује да је 

Бор град који има традицију и 

који живи, а уз помоћ руководства 

и осталих којима је дата 

власт као и нас из православне 

цркве требало би да тако буде и 

Отворено истурено одељење Високе техничко 

машинске школе струковних студија 

Школоваће се инжењери 

за потребе привреде 

БОР» У присуству представника 

локалне самоуправе, 

Рударско топионичарског басена 

Бор, привредног и јавног 

живота борске општине, у просторијама 

„Бортравела“ свечано 

je отворено истурено одељење 

Високе техничко машинскe 

школе струковних студија из 

Трстеника. У овој високошколској 

установи школоваће се инжењери 

хидраулике, пнеуматике 

и инжењерства у друмском саобраћају. 

Просторије школе су 

отворили председник Општине 

Бор Живорад Петровић и генерални 

директор РТБ-а Бор Благоје 

Спасковски. 

Надлежно министарство је за 

акредитоване смерове, инжењерство 

у друмском саобраћају, хидраулику 

и пнеуматику одобрило 

убудуће. Заједно нам је чинити 

све да овом народу буде добро у 

правом смислу те речи - рекао је, 

између осталог, епископ тимочки 

Иларион и честитао крсну 

славу руководству Општине Бор 

и свим грађанима. 

Грађанима Бора славу је частитао 

и председник Општине 

Бор Живорад Петровић. 

Обележавању славе присуствовали 

су представници привредног, 

друштвено политичког 

и културног живота града, као и 

гости из суседних општина. 

Елда Драгаш 

упис 60 студената, а у првој генерацији 

уписано их је 42. 

- Ми школујемо инжењере 

који су потребни привреди и 

надамо се да ћемо допринети 

подизању нивоа квалификационе 

структуре у Бору, поготово 

у РТБ-у Бор, где хидраулика и 

пнеуматика имају велику примену. 

Што се другог студијског 

смера тиче, инжењерства у друмском 

саобраћају, на овом подручју 

нема школе за те кадрове, 

тако да смо се због тога и одлучили 

да акредитујемо ове две 

струка - каже Драган Трифуновић, 

директор Високе техничко 

машинске школе Трстеник. 

- Задовољан сам што је ова 

школа отворена баш овде, у Бору 

и што је то машинска школа. 

Професорима желим успешан 

рад, студентима да вредно уче 

и марљиво раде, како би за неколико 

година добили стручне и 

вредне инжењере - нагласио је 

Живорад Петровић, председник 

Општине Бор на отварању. 

- Уверен сам да ће отварањем 

ове високошколске установе 

са изузетном историјом 

и великим искуством, на којој 

је до сада студије завршило више 

од две хиљаде инжењера, 

бити омогућено да РТБ Бор, 

као компанија у којој се много 

примењују хидраулика и пнеуматика, 

добије кадрове из ове 

средине. Уколико спојимо радно 

стр.3 

Помоћ Румуније поплављенима у источној Србији 

Пројекат вредан 

60 хиљада долара 

У општинама Кладово, Мајданпек 

и Неготин наредних пет 

месеци трајаће санирање канализационих 

система, система 

водоснабдевања и индивидуалних 

бунара у оквиру пројекта 

помоћи Румуније општинама 

угроженим у септембарским 

поплавама на истоку Србије. 

Пројекат вредан 60.000 долара 

омогућиће боље услове за живот 

за 80.000 становника ове 

три општине. 

Амбасадор Румуније у Србији 

Даниел Бану истакао је да 

је овај пројекат део свеукупних 

напора међународне заједнице, 

али и сарадње румунских и српских 

власти да се санира штета 

настала у мајским и септембарским 

поплавама. 

Захваливши народу Румуније 

за помоћ коју је та земља 

до сада пружила Србији и 

УНДП-у, директор Канцеларије 

за помоћ и обнову поплављених 

подручја Марко Благојевић 

је истакао да ће бити остварен 

један изузетно важан пројекат 

санације канализационе мреже 

и бунара што ће допринети нормализацији 

живота грађана на 

истоку земље чија су домаћинства 

угрожена у поплавама. Он 

је додао да, према садашњим 

проценама, има око 300 породица 

којима ће бити потребно 

пружити помоћ у обнови крова 

над главом. 

Стална представница Уједињених 

нација у програму за 

развој у Србији Ирена Војачкова 

Солорано нагласила је да 

ова међународна организација, 

у сарадњи са Владом Србије и 

Канцеларијом за помоћ и обнову 

поплављених подручја настоји 

да Србију боље припреми 

за евентуалне непогоде које би 

поново могле да погоде нашу 

земљу. 

Пројекат помоћи поплављенима 

потписали су амбасадор 

Румуније у Србији Даниел Бану 

и стална представница Уједињених 

нација у програму за 

развој у Србији Ирена Војачкова 

Солорано, у присуству директора 

Канцеларије за помоћ и 

обнову поплављених подручја 

Марка Благојевића. 

Г. Грамић 

искуство механичара који ради 

у комбинату бакра и теоријско 

знање које може да добије овде 

имамо сјајну комбинацију која 

може да покаже изузетне резултате 

- рекао је Благоје Спасковски, 

генерални директор РТБ-а 

Бор. 

Висока техничко машинска 

школа постоји више од педесет 

година, а инжењерски кадар који 

буде школован у њој значиће 

много РТБ-у Бор и јавним предузећима 

јер у овим областима 

има мало добрих стручњака, речено 

је на отварању школе. 

Дејан Ђорђевић 

youtube.com/rtvbor 

facebook.com/rtvbor

стр.4 


Подела Здравственог центра до краја године 

Шта доноси раздвајање? 

БОР» Борски Здравствени 

центар ће се до краја ове године 

поделити на Дом здравља 

и Општу болницу, јер је реч 

о здравственој установи која 

представља регионални центар. 

Што се тиче запослених у Дому 

здравља и Општој болници они 

ће се и даље финансирати из 

Републичког фонда здравственог 

осигурања и Министарства 

здравља Републике Србије. 

- Децентрализација Здравственог 

центра у Бору улази 

у завршну фазу, статути су и 

у Дому здравља и у Општој 

болници завршени и у Министарству 

здравља прихваћени, 

као и у локалној самоуправи 

- каже др Горан Богдановић, 

директор Здравственог центра 


У градовима који имају 

мање од 50.000 становника, попут 

Кладова, на пример, неће 

доћи до одвајања примарне и секундарне 

здравствене заштите, 

па се наметнуло питање да ли 

се то односи и на борски Здравствени 

центар. 

- Борски Здравствени центар 

је регионални центар који обухвата 

многе градове у Борском 

округу, као и део становништва 

Бољевца и Жагубице, тако да ће 

до поделе Здравственог центра 

доћи и то најкасније до краја ове 

године - истиче др Богдановић. 

За многе људе је остала непознаница, 

ко ће финансирати 

запослене у Дому здравља. Да 

ли ће то бити Министарство 

здравља, односно републички 

фонд за здравствено осигурање, 

као до сада, или ће ту обавезу 

са поделом преузети локална 

самоуправа? 

- Запослене и у Дому здравља 

и у Општој болници као и до 

сада финансира Републички 

фонд за здравствено осигурање. 

Општина Бор није у обавези да 

исплаћује зараде запосленима у 

Дому здравља, али може да, у зависности 

од својих финансијских 

могућности, запосли и финансира 

одређен број кадрова у сеоским 

амбулантама борске општине - 

објашњава др Горан Богдановић. 

Златја Марковић 

Унапређење здравствене 

заштите у борским селима 

Лекари Службе опште медицине 

борског Дома здравља 

у зимском периоду два пута 

недељно дежурају у сеоским 

амбулантама борске општине, 

док само највеће село у борској 

општини Злот има стално запосленог 

лекара опште медицине, 

који је мештанима на располагању 

сваког радног дана. 

- Унапређење здравствене 

заштите у селима борске 

општине је наш циљ. Овај задатак 

је зацртала и борска локална 

самоуправа - каже др Мирослав 

Карабашевић, в. д. директора 

борског Дома здравља и додаје 

да су значајна средства уложена 

за реновирање и отварање амбуланте 

у Доњој Белој Реци, која 

би већ почетком децембра требало 

да има стално запосленог 

лекара и медицинску сестру. Такође 

је у плану и да свака сеоска 

амбуланта у борској општини 

има стално запосленог техничара 

или медицинску сестру. 


ДРУШТВО број 44 

Бор најскупљи град 

Због повећања транспарентности 

на тржишту и пружања 

независних информација потрошачима 

Асоцијација потрошача 

Србије упоређује цене у маркетима 

у више градова. Методологија 

се обавља по европским 

стандардима и по принципу 

упоређивање истог производа 

или услуге на више продајних 

места и методом „тајног купца“. 

Према анализама цена животних 

намирница најскупљи 

град је Бор, а најјефтинији је 

Пожаревац 

Осим превентивног приступа, 

као што је информисање потрошача 

пре куповине, пројекат 

предвиђа да се путем портала 

„Потрошачки репортер“ презентују 

и резулати истражиавња 

упоредних цена, који се по европским 

сдандардима обавља у 

седам градова републике. 

- И ова истраживања потврдила 

су да је Бор најскупљи 

град, наравно од оних који су били 

обухваћени у овом пројекктту. 

Мало јефтиније је у Вршцу 

Породично насиље је велики 

друштвени проблем. С тога 

је Центар за социјални рад у 

Зајечару покренуо иницијативу 

и потисао са Министарством за 

рад споразум, како би биле подељене 

улоге свих институција 

система које деле одговорност 

Ту су пре свих полиција, правосудни 

органи и Здравствени 

центар, јер је реч о проблему 

на нивоу државе. Међутим, без 

обзира на труд свих институција 

годишње се обради око 60 пријава 

жртава породичног насиља. 

док је Пожеревац најјефтинији. 

Упоредне анализе обављане су 

и раније и тада је такође Бор 

био најскупљи. То је вероватно 

због тога што нема јаке конкуренције- 

каже Зоран Андрејић 

председник Покрета потрошача 


Осим доступности информација 

о ценама на порталу „Потрошачки 

репортер“, Асоцијација 

потрошача Србије пружа 

и друге информације па ће тако 

потрошачи моћи да нађу све што 

их интересује о ГМО. 

Асоцијација потрошача Србије 

покренула је и месечни чаопис 

„Потрошачки репортер“, а 

резултате свога рада презентује 

путем саопштења за медије, јавних 

наступа и путем друштвених 

мрежа. У припреми су такође и 

две брошуре са стручним саветима 

„Како куповати“ и „Шта 

урадити пре склапања уговора“. 

Обе брошуре биће дистрибуиране 

свим локалним организацијама 

потрошача у Србији. 


Заједнички против насиља 

- Отежавајућа околност је 

што се жртва увек враћа насилнику 

и, у просеку тек после 

седмог регистрованог насиља, 

пристане да поднесе кривичну 

пријаву. Важно је да жртва чује 

како држава реагује, при чему је 

улога медија незаобилазна. Можда 

се и због тога жене, као жртве 

породичног насиља, више него 

ранијих година јављају Центру 

за помоћ - каже Мира Андиријашевић, 

директор Центра за 

социјални рад у Зајечару. 

Давор Марушић 



БОР» Највећи еколошки 

пројекат на Балкану, изградња 

нове топионице и фабрике сумпорне 

киселине у РТБ-у Бор је 

на корак од завршетка. Званичан 

рок за завршетак свих механичких 

радова је 23. децембар и судећи 

према динамици радова на 

терену, очекује се да ће се овај 

план и остварити. Остали су још 

завршни електро радови, а сви 

већи грађевински и машински 

радови су завршени. 

- Пројекат је у завршној, такозваној 

предкомисијској фази. 

Планирано је да до краја године 

буде завршено механичко комплетирање 

опреме и да почнемо 

загревање и топле пробе. На градилишту 

је свакодневно више од 

700 радника, који су ангажовани 

на грађевинским и монтажним 

радовима. Ту су и стручњаци задужени 

за логистику, надзор, менаџмент 

и безбедност радника - 

каже Драган Маринковић, директор 

пројекта нове топионице. 

Добит од пројекта је вишеструка, 

еколошка, економска и 

број 44 ЕКОНОМИЈА 


Месец дана до 

завршетка топионице 

привредна не само за Бор и околину 

већ и за целу Србију. 

- Нова топионица и фабрика 

сумпорне киселине су од 

изузетног значаја, не само за 

РТБ Бор, општину Бор и Тимочку 

крајину, већ и за целу 

Србију јер се, осим повећања 

производње, овим пројектом 

обезбеђује већи приход у републичком 

буџету и нова радна 

места. Свакако је најзначајнији 

еколошки део јер ће пуштањем 

у рад нове топионице емисија 

сумпор диоксида бити сведена 

на минимум - наглашава 

Маринковић 

Новом процесу производње 

прилагођена је и фабрика за 

прераду отпадних вода, како 

би се и загађење водотокова 

свело на минимум. На месту 

старе ливнице изграђено је одлагалиште 

шљаке, где ће се она 

припремати за враћање у флотацију 

на прераду, како би се из 

руде извукла максимална количина 

бакра, кажу у РТБ-у Бор. 

Дејан Ђорђевић 

Почиње обнова железнице 

Железнице Србије подржавају 

пројекат изградње нове 

топионице и фабрике сумпорне 

киселине и спремне су да започну 

радове који ће допринети 

безбедном превозу сумпорне 

киселине и концентрата из ових 

погона Басена Бор. Санација 

железничке инфраструктуре одвијаће 

се у три фазе, а прва ће 

бити завршена до почетка рада 

нове топионице, 22. децембра. 

- Она подразумева обнављање 

железничке инфраструктуре 

пре свега са безбедносног 

аспекта. То значи да 

ћемо слабе тачке на потезу од 

Мајданпека, према пристаништу 

Прахово и Нишу ревитализовати 

да би у другој фази покушали да 

обновимо комплетну железничку 

инфраструктуру. РТБ Бор ће имати 

оспособљене капацитете за 

превоз свих производа, и отворене 

путеве према коридору десет, 

Ваљаноци бакра Севојно - рекла 

је Нена Томовић, помоћник генералног 

директора за стратегију 

и планове „Железница Србије“ . 

Средства за обнову железничке 

инфраструктуре Железнице 

Србије ће обезбедити из сопствених 

извора. За ремонт пруге 

од Мајданпека према Пожаревцу 

биће неопходна помоћ региона и 

државе. Љ. Ђорђевић 

Више од 700 јавних предузећа 

чији су оснивачи република 

или локалне самоуправе, већ је 

добило или ће ових дана добити 

упутство како треба да се 

припреми програм пословања за 

наредну годину. 

Упутство предвиђа 19 тачака, 

односно правила за руководиоце 

јавних предузећа који у 

наредне две недеље Влади треба 

да доставе програме пословања 

за 2015. Проф. Павле Петровић, 

председник Фискалног 

савета каже да ће најтеже бити 

спречи преливање губитака 

јавних предузећа, попут „Србијагаса“, 

ЕПС-а и „Железница 

Србије“ на буџет, али то мора 

да се уради, јер би без тога све 

досадашње уштеде биле неодрживе. 

Подаци Фискалног савета 

најбоље илуструју колики су 

терет таква јавна предузећа за 

државни буџет. Стручњаци у 

овој институцији су израчунали 

да субвенције, активиране 

гаранције и неплаћени порези и 

доприноси државну касу оптерећују 

са милијарду евра. 

У Фискалном савету сматрају 

да би довођење у ред државних 

јавних предузећа до 

2017. године могло да обезбеди 

уштеде од 400 до 500 милиона 

евра, а за то су најважнији реструктурирање 

и решавање фирми 

којима држава даје гаранције 

на задужења.Запослени ће плату 

добити тек кад предузеће измири 

све рачуне. Ово се може догодити 

и када предузеће премаши 

месечни износ предвиђен за 

плате, било да је то због увећања 

стр.5 

Упутство Министарства привреде јавном сектору 

Како штедети у предузећима 

Драстично смањење трошкова репрезентације, боља 

контрола коришћења аутомобила и рационализација 

спонзорстава само су неке од препорука Министарства 

зарада или због новог запошљавања 

које није предвиђено програмом, 

а нема сагласност посебне 

комисије Владе. 

У Министарству финансија 

кажу да ће за одступања од 

предвиђеног програма пословања 

као што су план јавних 

набавки или инвестиције одговарати 

искључиво директор 

конкретног јавног предузећа. 

Интересантно је и да фирма 

која процењује да ће ову 

годину завршити са минусом 

мора да наведе и како у наредној 

години губитак планира да 

надомести. План мора да садржи 

прорачун потребног радног 

времена за реализацију одређене 

производње, потребне кадрове 

по структури, утврђен 

вишак (или мањак) кадрова. 

У програму мора бити и списак 

запослених по секторима, 

њихове квалификације, године 

старости и стаж. Чланови управних 

и надзорних одбора месечно 

могу да добијају до једне 

просечне зараде из октобра ове 

године. Заменици председника 

добијају још 20 одсто, а председници 

50 одсто више од просечне 

октобарске плате на нивоу 

републике. 

У случају непоштовања 

месечних програма пословања 

следи им смењивање. Мора да 

се припреми и прецизан списак 

оних који у фирми имају право 

на репрезентацију која је ограничена, 

као и објашњења о разлозима 

и ефектима службених 

путовања. 



facebook.com/rtvbor

стр.6 


Дебата о дигитализацији медија 

Непозната цена 

дигиталног емитовања 

Још увек непозната цена дигиталног 

емитовања телевизијског 

сигнала, коју ће електронски 

медији у Србији плаћати након 

дигитализације, орочене до 17. 

јуна наредне године, разлог је 

забринутости у медијима који су 

у процесу приватизације, али и 

у онима који су већ у приватној 

својини. 

Велике инвестиције медија 

у технику која омогућава дигитално 

емитовање телевизијског 

и радијског сигнала, али у условима 

у којима није позната цена 

емитовања у 13 различитих зона 

расподеле, у три домаћа дистрибутивна 

система, питања су 

која су изазвала највише полемика 

на радном састанку о току 

Новим Законом о електронским 

комуникацијама дефинисана 

је обавеза државе да најугроженијим 

категоријама становништва 

донира сет топ бокс за дигиталну 

телевизију. Право на овај уређај, 

који омогућава пријем дигиталног 

сигнала, имају грађани који 

примају социјалну материјалну 

помоћ, корисници туђе неге и пензионери 

са најнижим примањима. 

Образац за добијање апарата 

грађани могу да попуне у Центру 

за социјални рад у Бору најкасније 

до 1. јуна 2015. године, а затим 

ће попуњени образац бити прослеђен 

Министарству за телекомуникације 

Републике Србије. 

З.Марковић 

дигитализације, који су за представнике 

медија организовали, у 

Нишу, министарство трговине, 

туризма и телекомуникација и 

мисија Организације за европску 

безбедност и сарадњу у Србији. 

Представници медија упозорили 

су надлежне да је, због лоших 

услова пословања, већ угашена 

трећина од око 155 телевизијских 

станица у Србији, а да би нови 

велики трошкови, услед дигитализације, 

могли додатно да преполове 

број емитера. 

- Практично нам остају само 

столови, столице и просторија, 

све остало морамо да уложимо у 

технологију и да би променили 

технику коју сада имамо. И то би 

се некако и ускладило са прописима 

и захтевима радиодифузне 

агенције и осталих, али је проблем 

код емитовања тв и радио 

сигнала. Ту нову опрему не можемо 

сами да узимамо, већ је закупљује 

„Емисиона техника“ из 

Београда која нама тражи велике 

накнаде - каже Славко Савић, 

уредник програма у Радио-телевизији 

Куршумлија. 

Представници министарства 

телекомуникација, надлежних 

регулаторних агенција и Јавног 

предузећа „Емисиона техника 

и веза“ (ЕТВ) најавили су да ће 

трошкови дигиталног емитовања 

сигнала ускоро бити познати, 

да ће ценовник усвојити 

Влада Републике Србије, али и 

да је реч о износима који неће 

угрозити рад медија способних 

да емитују сопствени целодневни 

програм. 

- Одлуку о томе колико ће 

улазак у мултиплекс да кошта 

донеће Влада Србије, пошто смо 

ми јавно предузеће. У овом тренутку 

о томе се доста расправља 

на нивоу министарство - ЕТВ. У 

правилнику о преласку на дигитално 

емитовање и у стратегији 

је записано да емитери не би сме- 

У ФОКУСУ број 44 

ли да се нађу у лошијој позицији 

него што су сада - каже Радиша 

Петровић из Јавног предузећа 

„Емисиона техника и везе“. 

- Наше прве процене о потребним 

ресурсима за дигитализацију, 

пре свега финансијским 

средствима за изградњу мреже, 

биле су много веће. Показало се 

да, избором архитектуре мреже 

и појефтињењем опреме које је 

неминовно уследило, дошли смо 

до цифре која није тако висока 

као што смо очекивали, а то је 

добродошло у сваком тренутку - 

каже Ирини Рељин, помоћница 

БОР» Регионална телевизија 

Бор, у оквиру програма за 

националне мањине, почела је 

да емитује нову емисију под називом 

„Кроз наша села“. Емисија 

је на влашком језику и бави се 

културом, традицијом, обичајима 

и свакодневним животом већинског 

влашког становништва у 

селима борске општине. На програму 

је недељом од 12 сати и 45 

минута. Аутор је Горан Грамић. 

Закон о заштити права припадника 

националних мањина 

каже да су радио и телевизијске 

станице, чији су оснивачи Република, 

општине и градови, које 

остварују улогу јавне службе, 

дужне да у својим програмским 

шемама предвиде посебне емисије 

за припаднике националних 

мањина. Исти закон осигурава 

право националним мањинама 

да оснивају радио и телевизијске 

станица. 

Међу кућама које мањинама 

обезбеђују право на информисање 

јесте и Телевизија Бор. 

- То је велики корак напред, 

јер овом емисијом ТВ Бор доприноси 

неговању и очувању 

културе влашког становништва у 

министра трговине, туризма и 

телекомуникација. 

Осим потврде да ће дигитализација 

бити завршена у року и 

да ће држава помоћи грађанима 

слабијег материјалног статуса 

да обезбеде бесплатне уређаје 

за антенски пријем дигиталног 

сигнала, на састанку у Нишу 

договорено је и да се посебна 

дебата организује и када је реч 

о дигиталном емитовању програма 

на језицима националних 

мањина у Србији, јер и у томе 

има много непознаница. 

Бојан Обрадовић 

Нова емисија из продукције Телевизије Бор 

„Кроз наша села“ на 

влашком језику 

овом делу источне Србије. Осим 

о култури, традицији и обичајима 

емисија се бави и свакодневницом, 

привређивањем и свим 

оним чиме су заокупљени становници 

села борске општине. 

Кроз разговоре са њима сагледаћемо 

и њихове проблеме, као 

и жеље шта би то требало поправити 

и урадити како би им живот 

био квалитетнији. Већ после 

емитовања прве емисије наишли 

смо на изузетно добре реакције, 

а у разговору на терену уверили 

смо се да постоји 

воља за сарадњу 

и жеља да заједничким 

радом 

постигнемо циљ 

односно да ТВ Бор 

обезбеди квалитетне 

и занимљиве 

емисије, у овом 

случају на влашком 

језику - каже 

Горан Грамић. 

Регионална телевизија Бор 

за припаднике националних 

мањина већ неколико година 

емитује више различитих садржаја: 

информативне емисије на 

влашком, румунском и ромском 

језику. У билтену „Око истока“, 

такође редовна рубрика јесу и 

вести на влашком језику и писму. 

Тиме је Радио телевизија 

Бор доказала да спада у ред малобројних 

медијских кућа које 

поштују права мањина и професионализам, 

чиме је и Општину 

Бор уврстила у узорне локалне 

заједнице које теже демократском 

друштву. 




број 44 У ФОКУСУ 


Све је више шумокрадица 

Због бесправне сече шума инспектори у Бору, од почетка 

јесени, интервенисали 40 пута 

БОР» Илегална сеча шума 

честа је и на подручју општине 

Бор. У односу на друга подручја 

овај проблем је мање изражен. 

Најугроженије су катастарске 

општине које се налазе у близини 

града и ту је крађа најчешћа. 

Запослени у Шумској управи 

Бор, која послује у саставу 

ЈП „Србија шуме“, су током ове 

јесени интервенисали 40 пута 

на шумским парцелама у приватном 

власништву, на основу 

пријаве грађана. 

- У је току акција Министарства 

трговине и Министарства 

пољопривреде и заштите 

животне средине интензивне 

контроле промета дрвета. Последњим 

Законом о шумама из 

области шумарства изузет је 

промет дрвне масе и дат у надлежност 

Министарству трговине, 

тако да ова два министарства 

заједничком акцијом покушавају 

да смање крађу шуме. 

Запослени у Србија шумама по 

закону имају право да реагују у 

случају бесправне сече дрвећа. 

Након увида на терену за парцелу 

на којој је евидентирана 

бесправна сеча пише се обавештење 

на основу кога шумарски 

инспектор подноси пријаву. 

Прописане казне за овако дело 

су од 10 до 50.000 динара – каже 

Светлана Јаношевић, шеф 

Шумске управе у Бору. 

Запослени у Шумској управи 

у Бору обављају стручно-техничке 

послове на 25.000 хектара 

приватних и газдују на 11.500 

хектара државних шума. 

Горан Грамић 

Очување квалитета воде за пиће 

БОР» У борском Водоводу 

у току је израда елабората о 

зонама санитарне заштите изворишта 

са којих се водом снабдевају 

житељи општине Бор. Завршени 

су за изворишта Сурдуп 

у Доњој Белој Реци и у Злоту, за 

која се до краја године очекује 

и решење за оверу тих зона. За 

извориште Бањица у Кривељу 

израда је на почетку. 

Елаборат о зонама санитарне 

заштите је законски обавезан део 

урбанистичког плана, а њиме се 

жели очувати квалитет и количина 

воде на извориштима. 

- Овим добијамо дефинисање 

три зоне око изворишта, 

њихову заштиту и онемогућавање 

извођења радова који би 

могли да их угрозе. Прва зона 

на свим извориштима је већ 

усклађена са правилником. 

стр.7 

Елаборат о заштити 

изворишта 

Ограђена је и у тој зони не сме 

ништа да се гаји сем украсног 

биља са плићим кореном. Ми од 

почетка поштујемо ту забрану - 

рекла је Марина Пешић, руководилац 

производње и контроле 

квалитета воде у ЈКП Водовод у 

Бору. 

Да се не би угрозили постојећи 

водотокови у другој и 

трећој зони забрањују се, између 

осталог, рударски, делом 

пољопривредни, истражни радови 

и експлоатација земљишта. 

Израду елабората за изворишта 

у Доњој Белој Реци 

финансирала је фирма „Југокаолин“, 

а за кривељска и злотска 

средства су обезбеђена из 

општинског буџета за заштиту 

животне средине. 

Љиљана Ђорђевић 

Подбацио откуп 

ратарских производа 

Због неповољних временских 

услова ове године и у 

земљорадничкој задрузи Уљарица 

у Неготину нису задовољни 

квалитетом и количином откупљених 

производа. Највише 

је подбацио откуп сунцокрета, 

око 20 одсто. Иако је просечан 

род на око шест хиљада хектара 

у кладовској и неготинској 

општини био око две и по тоне, 

у овој земљорадничкој задрузи 

нису остварили план, јер су, то- 


ком поплава, велике површине 

под овом културом уништене. 

Као што је и најављивано 

откупна цена сунцокрета је 

била 29 динара за килограм, 

што по оцени пољопривредних 

произвођача не може да 

покрије ни основне трошкове 

производње. Земљорадничка 

задруга Уљарица до сада је 

измирила 80 одсто дуговања, 

а преосталих двадесетак процената 

пољопривредним произвођачима 

ће исплатити у наредних 

петнаестак дана. 

У тој задрузи у току је и 

кампања откупа пшенице. До 

сада је откупљено 30 хиљада 

тона, што је довољно за потребе 

„Житопромета“ у Зајечару, који 

послује у саставу ове неготинске 

задруге. Због лошег квалитета 

зрна, али веће понуде на 

тржишту, откупна цена пшенице 

је 17 динара за килограм, што 

такође не одговара пољопривредним 

произвођачима. Због 

тога многи од њих су одлучили 

да сачекају боље дане. Њима је 

Уљарица омогућила да пшеницу 

ускладиште у силосе у Неготину 

и Зајечару. 

Ове године на подручју 

борског округа одужила се и 

берба кукуруза. Иако нису задовољни 

ценом од око 13 динара 

за килограм, пољопривредни 

произвођачи из неготинске 

општине земљорадничкој задрузи 

до сада су испоручили 

хиљаду тона жутог зрна. 

Овако ниску цену у задрузи 

правдају рекордним родом, 

али и лошим квалитетом. Због 

високог процента влаге кукуруз 

морају да досушују што 

су, кажу овде, додатни трошкови. 

Пошто жетва још увек 

траје и откуп кукуруза није завршен, 

само је питање колико 

су пољопоривредници спремни 

да га по постојећој цени и 

продају. 

Љиљана Ђорђевић 

facebook.com/rtvbor

стр. 8 


Конституисани национални 

савети Рома и Влаха 

Професор Витомир Михајловић 

поново је изабран за председника 

Националног савета Рома. 

Како се наводи у саопштењу тог 

националног савета, Михајловић 

је изабран за председника на 

конститутивној седници, после 

које је одржана и прва редовна 

скупштина на којој су изабрана 

сва тела и органи Националног 

савета Рома. Михајловићу је ово 

трећи пут да председава Националним 

саветом Рома. 

Избори за националне савете 

националних мањина одржани 

су 26. октобра ове године, а 

према подацима Републичке изборне 

комисије на изборима за 

Национални савет Рома гласало 

је 17.523 Рома. 

На конститутивној седници 

Националног Савета влашке националне 

мањине, одржаној у 

Петровцу на Млави потврђени 

су мандати члановима, а потом је 

одржана и прва редовна седница 


мањине на којој је за 

председника поново изабран дипломирани 

политиколог из Петровца 

на Млави, Радиша Драгојевић, 

носилац листе „Власи за 

Србију - Србија за Влахе“. 

За заменика председника 


мањине именован је 

дипломирани инжењер из Бора 

Далибор Орсовановић, са листе 

„Власи за Србију - Србија за 

Влахе“, а функцију секретара 

поново ће обављати дипломирани 

правник из Петровца на Млави, 

Бојан Модрлановић. 

Д. Нововић 

М. Димитријевић 

СПЕКТАР број 44 

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ 

DZÎLJILJI *A TRJEKUT 

SAVETU NACIONAL A 

RUMÎNILUOR 

» La šadzuta đe formirit lu 

Savetu nacional a Rumînjiluor, 

karje sa cînut în Petrocu, sa 

adavărat mandaturlji la partaš, 

da pi urmă sa cînut a đe întîja 

šadzută lu savetu ăsta. 

Đe prezîdant jar je aljes 

politikologu diplomirit Radiša 

Dragojević đin Petrocu, 

dukătorju ljisti „Rumînji đe 

Sîrbije-Sîrbija đe Rumînj“. 

Đe skimbătorju luj je aljes 

inženjeru diplomirit đin Bor 

Dalibor Orsovanović đi pi ljista 

„Rumînji đe Sîrbije-Sîrbija 

đe Rumînj“, da đe sekretar je 

aljes pravnjiku diplomirit Bojan 

Modrlanović đin Petrocu. 

STRUKTURA UAMINJILUOR 

FĂR ĐE LUKRU 

» În ividencîja lu Služba 

nacională đe găsît lukru în Bor, 

pînă în oktobar, a fost +eva pistă 12 

mij 500 đe uaminj făr đe lukru, da 

anu +a trjekut în ćimpu ăsta a fost 

vro 500 măj mulc. În Sîrbije măjdo 

793 đe mij đe uaminj ašćaptă la 

lukru, da numa în Bor šasă mij. În 

filijala Boruluj, pi lîngă uaminji făr 

đe kvalifikacije, la lukru măj mult 

ašćaptă inšî ku škuala mižlo+ină, da 

sînt šî ăja ku fakultet. În ividencîja 

Službi nacionalje đe găsît lukru 

în Bor la lukru ašćaptă 100 đe 

ekonomišć ku fakultetu fîršît šî 106 

Ретроспективна изложба у борском Музеју рударства и металургије 

Сима Жикић - хроничар свог времена 

БОР» У борском Музеју 

рударства и металургије отворена 

је ретроспективна изложба 

„Сима Жикић - хроничар 

свога времена“. Поставку чине 

рукописи и ликовни радови 

које је књажевачки прота, сликар, 

писац и просветни радник 

стварао од краја 19. до средине 

20. века. 

Посетиоци су у прилици да 

виде изузетан пример завичајне 

баштине, која не доприноси само 

расветљавању историјских 

дешавања у Тимочкој крајини с 

краја деветнаестог до половине 

двадесетог века, већ и упознавању 

завичајне и националне 

културне баштине. Аутор изложбе 

је историчар уметности 

Милена Милошевић Мицић, 

виши кустос Завичајног музеја у 

Књажевцу. 

- Сима Жикић је био једна 

изузетна особа, а ова изложба 

као и његова заоставштина су од 

посебног значаја за проучавање, 

јер је то резултат стваралачког 

рада личности чија делатност 

има шири политички, научни 

и културни значај за Тимочку 

крајину. Сима Жикић био је 

сведок многих историјских догађаја, 

од првог светског рата и 

послератне обнове. Својим деловањем 

прота Жикић је допринео 

развоју и квалитету живота 

у малом граду какав је Књажевац. 

Он је био прота, сликар, 

đe ekonomišć ku škuala măj înaltă, 

42 đe pravnji+, 80 đe menađerj šî 

28 đe doktorj. 

SLUŽBA ĐE JARNĂ 

» Firma publjikă komunală „3. 

oktobar“ în Bor je pregăćită đe 

sezona đe jarnă, karje a în+eput 

pi novembru al đe 15. Drumurlji 

în oraš, alja lokalje šî în rejon o 

să lje ćistaskă vro 20 đe mašînj. 

Sa kumpărat 200 đe mij kilje 

đe sarje, +e je o žumătaće đin 

trebujeljilji đe jarnă. 

Nu să ašćaptă problemurj kînd 

je vuorba đe kumpărat delurj 

đe rezervă đe mašînj, da pînă pi 

svršîtu anuluj ar trăbuji să ažungă 

šî gumj đe jarnă. 

USLOVURJ ĐE KĂPĂTAT 

AŽUTOR SOCIJAL 

» Vlada Sîrbiji nu đe mult a 

adus Rundujala đe măsurlji 

đe pri+eput a uaminjiluor 

karje kapătă ažutor socijal. Pi 

rundujală sa spus kum uaminji 

ašća pot rešî situacîja luor grja, 

da ljegat đe învăcămînturj, găsît 

lukru, ljekujit šî lukrat în socîje. 

Centru đe lukru socijal o să fakă 

Încălje&erja ku i. Dakă uomu 

karje kapătă ažutor socijal asta 

nu prihvătuje, ažutoru o săj fije 

mićikulat, da nji+ no să măj 

kapiće ažutor dakă nu poštuje +e 

je skris în Încălje&erje. 

Prevodu: Aleksander Ilić 

просветни радник, добротвор, 

доживотни почасни председник 

Црвеног крста, оснивао певачка 

друштва, црквени хор, разне 

кружоке, дакле активно учествовао 

у целокупном животу и све 

то бележио, сликајући и пишући 

– рекла је Милена Милошевић 

Мицић. 

На изложби у Бору, коју је 

отворио протојереј Миленко 

Бајић, старешина борске цркве, 

осим слика скулптура цртежа и 

рукописа проте Симе Жикића, 

изложени су и скицен блокови, 

међу којима је и један са мотивима 

из Бора. Сва изложена дела, 

која, како се чуло на отварању, 

осим естетске имају и документарну 

вредност, Борани могу да 

виде до средине децембра. 


СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 

19:30 



БОР» У Народној библиотеци 

у Бору представљена је 

књига барона Хердера „Рударско 

путовање по Србији“, коју 

је, у издању Службеног гласника 

превела Добрила Бегенешић. О 

књизи је говорио Борисав Челиковић 

уредник Библиотеке „Саборник“ 

у Службеном гласнику. 

број 44 КУЛТУРА 


Представљена књига барона Хердера 

Сведочанство визије 

развоја Србије 

Широј културној јавности рукописи барона Хердера били су 

непознати све до објављивања књиге „Рударско путовање 

по Србији 1835. године” 

„Рударско путовање по Србији“ 

је изузетна књига, која је, 

како сматрају стручњаци, оставила 

највише трага у историји 

привредног развоја Србије. 

- Јединствен путопис барона 

Хердера, у којем се запажањима, 

сугестијама, идејама и отвореним 

питањима улива нада и јача 

самопоуздање потлаченог српског 

народа - речено је на промоцији 

овог дела. 

Барон Хердер, познати ауторитет 

у европском рударству, у 

Србију је дошао на позив кнеза 

Милоша, који је сматрао да би 

обнова рударства и отварање нових 

рудника убрзали привредни 

развој земље. 

Борисав Челиковић уредник 

Библиотеке „Саборник“ у Службеном 

гласнику каже: “Показало 

се да су процене барона Хердера 

тачне и да и данас стручњаци 

из разних области могу да проучавају 

Србију управо из тих 

списа. Он је у Србији боравио 

од августа 1835. До новембра. 

Обишао је целу Србију и, осим 

стручних процена о рудном 

благу, у својим списима бележио 

и о водама, природи и становништву 

Србије. Хердерова 

писана реч представља такође и 

једино сведочанство визије кнеза 

Милоша о развоју самосталне 

Србије, која није могла да се 

уздигне ослањајући се само на 

сточарство и пољопривреду, већ 

јој је, пре свега, било потребно 

обнављање рударства које је 

у доба Немањића било веома 

развијено“. 

Широј културној јавности 

рукописи барона Хердера били 

су непознати све до објављивања 

ове књиге, коју је Службени 

гласник издао пре неколико 

месеци. 

Књига је први пут представљена 

у квиру изложбе „Геолошко 

благо српске 

земље“, 

на којој се 

налази 

део Хердерове 

минеролошке 

збирке, 

која се 

чува у музеју 

ми- 

нерала и 

сте- 

н а 

Сигисмунд Август Волфганг, 

барон од Хердера (1776‐1838), 

утемељивач српског рударства 

Рударско геолошког факултета 

у Београду. Ово друго представљање, 

Народна библиотека 

у Бору уприличила је поводом 

славе Општине Бор. 


У Радул-беговом конаку у 

Зајечару отворена је 38. међународна 

изложба фотографија 

„Дете“. На конкурс Центра за 

културу и Фото клуба „202“ 

пристигло је 7.000 фотографија 

од 500 аутора из 60 земаља света. 

Теме су биле дете, емоције, 

живот и слободна црно-бела и 

колор фотографија. 

Изложба се одржава под 

патронатом ФИАП-а, Међународне 

федерације фотографске 

уметности, и има кружни карактер 

јер се одржава и у Параћину 

и Сремској Митровици. 

стр. 9 

Предавање поводом два века од прве збирке Вука 

Караџића и 150 година од његове смрти 

Са усана народних 

БОР» У борској Народној 

библиотеци, поводом обележавања 

200 година од објављивања 

прве збирке народних песама 

и 150 година од смрти Вука 

Караџића, одржано је предавање 

под називом „Са усана 

народних“. 

- У предговору прве збирке 

народних песама, Вук Стефановић 

Караџић записао је да 

су песме сакупљане и записане 

онако како су изговаране са 

усана народа - рекао је проф др 

Александар Павловић. 

Какав је реформатор био Вук 

Караџић потврђује чињеница да 

је оно што је он урадио, као симбол 

националне културе било 

управо приближавање тадашњој 

Европи. 

- Ми данас заиста треба да се 

угледамо на Вука, јер је он знао 

како се гради културна политика. 

Ми је данас немамо, обележавамо 

јублеје али немамо дугорочну 

стратегију додао је проф. 

др Александар Павловловић. 

Он сматра да присуство херојског 

духа постоји међу младима, 

али да Вука Караџића и 

његово дело данас треба другачије 

промишљати. 

На предавању је било речи 

и о разликама између прве 

Пјесмарице и Вукових каснијих 

издања, организовању песама у 

циклусе као и о рецепцији наше 

епике у доба Вукових савременика, 

романтичара и данашњег 

доба. 

На крају излагања проф. др 

Александар Павловић, који је 

докторат на тему „Усмене традиције 

Балкана“ одбранио на 

Универзитету у Нотингему, рекао 

је да је још пре два века Вук 

препознао колико је у култури, 

као темељном оквиру целокупне 

егзистенције, важно оно чему се 

тежи и помоћу чега се остварује. 


Међународна изложба 

фотографија „Дете“ 

- За скоро четири деценије, 

колико се ова изложба организује, 

од готово аматерске манифестације 

постала је призната 

културна манифестација. О 

томе сведоче најзначајнија фотографска 

удружења под чијим 

патронатом изложбу одржавамо, 

али и квалитет и квантитет 

пристиглих радова. Жирију је 

и ове године било јако тешко 

да награде додели најбољима 

- сматра Радојица Раша Милојевић, 

организатор и члан 

жирија. 

Давор Марушић 


facebook.com/rtvbor

стр.10 


МОЗАИК број 44 

Гастрономске чаролије 

Вулкански 

доживљај 

Да ли сте знали да се у југозападном делу Шумадије, изнад плодних, 

пространих и питомих поља и долина уздижу планине вулканског 

порекла? Једна од њих је и Котленик, која је и нека врста ваздушне 

бање, веома лековита за плућне болести. 

Котленик је познат и по дугогодишњој традицији узгајања јунећег 

меса. Кажу да нема ништа лепше од меканог котленичког јунећег 

пауфлека. Да ли је то тачно, можете да проверите ако направите 

КОТЛЕНИЧКИ РОЛОВАНИ ПАУФЛЕК. 

Потребно је: јунећег пауфлека 1,5кг, димљене сланине 200г, качкаваља 

200г, соли 50г. 

Припрема: Јунећи пауфлек добро усолите и оставите да преноћи 

у фрижидеру. Затим пауфлек раширите и на њега ређајте ред 

сланине, затим ред качкаваља и тако редом. 

Уролајте пауфлек и добро увијте канапом или ставите у мрежицу 

за роловање. Припремљени ролат умотајте у алуминијумску фолију, 

ставите у плех и сипајте мало воде. Пеците у рерни на 250 степени 

око 150 минута, а затим отворите фолију и пеците још 30 минута на 

200 степени. Ролат сеците на колутове тек кад се добро охлади. 

Да би уживање у овом јелу било потпуно, препоручујем вам да 

уз њега попијете црно вино - кабернет совињон или мерло. 

• Оптужени је одстрањен са 

суђења јер својом одбраном врши 

притисак на суд. 

• Нисам био обухваћен оптужницом, 

и та околност ми је узета 

као олакшавајућа. 

Живојин Денчић 

• Немојте се позивати на разум, 

да не би ја звао моје буразере! 

• Ми нисмо плаћене убице. 

Још нам дугују! 

Слободан Симић 


Котленички 

роловани пауфлек 

лоБОРизми 

Мирјана Васић 

• Ми смо несналажљив народ. 

И поред све бољих услова, живимо 

све горе. 

• Власт не може бити крива за 

овакву ситуацију. Она на томе 

ништа није радила. 

Милен Миливојевић 

• Наше школе су праве фабрике: 

мало-мало па не раде. 

• Зараде су нам преполовљене, 

а ни директори нам нису читави. 

Мирослав Средановић 

Уређење скијашких 

стаза на Црном врху 

Поетски кутак 

ПОЧАСНИ КРУГОВИ 

сваког јутра трчим 

почасни круг 

око града 

сваког јутра сусрећем 

исте људе, 

исте псе, птице, реке 

оскудно одевеног 

поздрављају ме 

на свој начин 

само људи одмахују рукама 

као да сваког јутра 

њихову трошим снагу 

Чланови Скијашког клуба 

„Бакар“ у Бору, Борски туристички 

центар и љубитељи 

скијања уређивали су скијашку 

стазу на Црном врху, како би 

све било спремно за предстојећу 

скијашку сезону, која ће у целој 

Србији званично почети 15. 

децембра. Акција уређења ски 

стазе на Црном врху, окупила 

је више од 30 волонтера, међу 

којима је било и деце предшколског 

узраста. 

- Скијашки клуб „Бакар“ је 

ову акцију организовао у знак 

сећања на недавно преминулог 

оснивача и председника клуба 

Абдулу Бајрамија, који је дао 

велики допринос афирмацији 

скијашког спорта међу младима 

у Бору и који се несебично залагао 

да се оспособи ски - стаза на 

Црном врху и да се трасира нова 

- рекао је Слађан Миленовић, 

председник Скијашког клуба 

„Бакар“ у Бору. 

Скијашки клуб „Бакар“ има 

30 чланова, међу којима има деце 

и омладине. Сви они настоје 

да популаризују зимске спортове 

у Борској општини и да привуку 

што више љубитеља скијања. 

Црни врх је удаљен од Бора 

свега 30 километара, док се његов 

највиши врх налази на надморској 

висини од 1.050 метара. 

У непосредној билизини Црног 

врха налази се Хотел „Језеро“, 

на Борском језеру, тако да можемо 

говорити и о развоју зимског 

туризма у борској општини. 


Љубинко Дугалић 


МОЗАИК 

број 44 петак, 28. новембар 2014. 

стр.11 

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР 

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА 

7.00 Будилица 

9.00 ТВ Шоп 

9.15 Храна и вино 

10.00 Вести на знаковномјезику 

(р) 

10.15 Агро дан 

10.30 Кућица у цвећу 

11.00 Мојим се селом... 

11.25 Бели лук... 

12.00 Вести 

12.15 Серијски филм (р) 

13.00 Атлас/Гуливер 



14.25 АБС/Ауто 

15.25 Зелена патрола 

16.00 Дневник 

16.30 Серијски филм 

16.55 Меридијанима 

17.30 Вести на 

румунском 

17.40 Око истока 




влашком 

19.30 „Нинџа корњаче“ 

20.00 Спортска хрон. 


21.00 Нокаут 


22.00 Данас 


влашком 

22.30Вести на 


22.35 Глас Америке 



00.10 Око истока (р) 

01.00 Ноћни програм 




9.35 Биљне врсте 

10.00 Палета (р) 


11.05 Корак 21 

11.35 Бели лук... 



13.00 АБС шоуј 



14.25 Нокаут (р) 

14.50 На точковима 

15.20 Спортска 

хроника(р) 









19.20 Вести на влашком 

језику 

19.30 „Нинџа корњаче“ 



21.00 Радим градим 



Вести на влашком 











9.45 Времеплов 


10.15 Атлас/Гуливер 

10.45 Више од спорта 

11.35 Бели лук и.... 



13.00 Свет на длану 




14.25 Вино и ... 

14.50 Ауто флеш 

15.20 Корак 



16.45 На трагу.... 




18.15 Улична патрола 



језику 


20.00 На трагу.... 


21.00 Филм на виде(л)о 









Биоскопски репертоар 

Биоскоп „Звезда“ Бор 

» Од 24. до 30. новембра - цртани филм ,,Тврд орах“ у 18 сати Цена 

улазнице 200,00 динара 

» Од 24. до 30. новембра - филм ,,Новембарски човек“ у 20 сати. 

Цена улазнице 200,00 динара 

Информације на телефоне: Биоскоп ,,Звезда“ 030/421-259 ( од 17 

до 21 сат) 

Културна дешавања 

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“ 

» 28. новембар – Фестивал Влашке изворне песме у сали Музичке 

школе у 19 сати. 

» 2. децембар - Позоришна представа Народног позоришта Београд 

,,Бизарно“ у 20 сати у сали Музичке школе у Бору 

» 7. децембар - Премијера представе драмског студија ,,Краљевић 

марко и Муса Кесеџија“ у 18 сати у сали Музичке школе у Бору. 

Цена улазнице је 100,00 динара 

Информације на телефон: 030/424-546 од 08 до 14 сати 






10.15 Вино и .... 

10.45 Лек из природе 


11.35 Бели лук... 



13.00 Корак 




14.25 ABS show 

14.55 Радим градим 

15.25 Филм на виде(л)о 






18.15 Енергија... 

18.45Времеплов 



језику 


20.00 На трагу.... 
















10.15 Енергија на.... 

10.30 Калеидоскоп 

11.30 Бели лук и.... 



13.00 Везе 

13.30Времеплов 




14.25 Улови трофеј 

14.55 Србија коју волим 



16.45 На трагу... 




18.15 Навигатор 




језику 


20.00 На трагу... 











ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ 

Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55 

Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово 

пристаниште) 05:16, 10:27 и 

18:22 

Бор - Пожаревац 00:04 

Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 

4:00, 9:15 и 17:05 

Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 

14:30, 19:50 и 23:01 

АУТОБУСИ 

Поласци из Бора за 

Београд 04:00(радним даном), 

04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 

14:30, 15:30 

Лесковац и Врање 02:45 16:30 

Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним 

даном), 08:00 (радним даном) 

08:40 (новим путем), 14:30, 16:30, 

Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним 

даном), 08:00 (радним даном) 08:40 

14:30 16:30 20:55 22:25 

Неготин и Кладово 07:30 

Д. Милановац 10:40 , 15:10 

Мајданпек 15:10, 17:30 

Параћин 05:00 05:16 15:30 

Јагодина 05:00 15:30 

Жагубица - Пожаревац 07:30 

7.00 У нашем атару 



10.15 Нови свет Гнома 

10.45 Лекције из 

географије 

11.00 Школирање 

11.30 Млади су закон 



12.15 Дечији филм 

14.00 Викенд на истоку 


15.10 Кућица у цвећу 



16.20 За све Роме 

16.40 На трагу 

природе 

17.05 Серија „Риск“ 


17.50 Серија „Поморска 

патрола“ 



19.25 Култ арт 


20.35 Калеидоскоп 


„Ирене Хус“ 

(22.00) Вести 

23.05 Више од спорта 



6.00 Фарма 




10.15 Нови свет Гнома 

10.45 Лекције из 

географије 

11.00 Заборављени 

народи 

11.30 Млади су закон 


12.15 Село моје 

1245 Зелени екран 

13.10 Здравље 

14.00 Вести на знаковном 

језику 

13.45 Палета, програм 

на румунском језику 

15.15 МиМ магазин 


16.20 Ретроспектива, 

програм на влашком 

језику 

16.40 На трагу 

природе 

17.10 Серија „Риск“ 

17.50 Серија „Поморска 

патрола“ 


19.20 Инфо 7 


20.35 52 викенда 


„Ирене Хус“ 

(22.00 Вести) 

23.05 Под сјајем звезда 



*Програмска шема је подложна променама 

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ 

Позивни број 030 

Аутобуска станица 423-770 

Аутобуска станица 

„Бортравел“ 457-760 

Железничка станица 421-371 

Полицијска управа 192 

Ватросаци 193 

Хитна помоћ 194 

Електродистрибуција 422-888 

Топлификација 426-398 

Водовод 421-234 

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ 

Хотел „Језеро“ 482-940 

Хотел „Албо“ 249-69-62 

Хотел „Српска круна“ 477-077 

Клуб РТБ Бор 477-008 

АПОТЕКЕ 

Апотека у Дому здравља 

421-624 

Апотека „Стеван Јаковљевић“ 

424-167 

Апотека „Здравље“ 428-866 

Апотека у Злоту 2561-958 

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 

ЕМИСИЈЕ НА 

ПРОГРАМУ ТВ БОР 

20:30 

19:30 


facebook.com/rtvbor

стр.12 


Викенд важних победа 

Важне победе оствариле су борске кошаркашице, 

одбојкашице и рукометашице. - Неуспех доживели 

кошаркаши и рукометаши Бора 

Борске кошаркашице победиле 

су, у седмом колу Прве лиге, 

крагујевачки Раднички 80:70, 

полувреме 44:34. Борска екипа 

искористила је нови тријумф 

на свом паркету за поправљање 

односа победа и пораза на три 

према четири. 

Првак Србије Радивој Кораћ 

остао је једина непоражена екипа, 

након тријумфа над Војводином 

103:74. Тим из Новог Сада 

и Врбас имају по пораз, а по 

две изгубљене утакмице имају 

У акцији Компаније „Моцарт“, 

„Сто терена за једну игру“, покренутој 

са жељом да помогне обнову 

кошаркашких терена широм Србије, 

за гласове љубитеља спорта, 

Неготинац, Душан Мандић, 

кошаркаш и тренер Клуба „Хајдук 

Вељко“, кандидовао је кошаркашки 

терен у градском насељу 

Борска. 

Гласањем на друштвеним 

мрежама, до фебруара идуће године, 

он верује, да ће уз помоћ 

својих суграђана, младих и старих, 

изборити могућност обнове 

терена који представља један од 

симбола спортског Неготина. 

крагујевачка Шумадија и београдски 

Партизан. Иза борског 

тима на табели сада су Црвена 

звезда и Раднички, Шабац и 

Спартак, наредни ривал борске 

екипе, а на зачељу је Србобран, 

без победе. 

Борски кошаркаши поражени 

су, на свом паркету, од Прокупља 

105:99. Обе екипе, после 

осам утакмица, имају по пет 

победа и три пораза и горњем су 

делу табеле. Непоражен је само 

нишки Фер Плеј, а прати га Књажевац, 

са једном изгубљеном 

утакмицом. Бољевачки Ртањ 

савладао је, као домаћин, екипу 

Сокобање 82:68 и изједначио, на 

по четири, број победа и пораза. 

Одбојкашице Бора савладале 

су Куршумлију 3:0 у сетовима, 

у шестом колу источне групе 

Друге лиге. Мајданпек је нанео 

први пораз екипи нишког Студента 

3:2 у сетовима и сада је на 

петом месту на табели, са четири 

победе и два пораза. Боранке 

имају бод мање, а Хајдук Вељко, 

након пораза у Лесковцу 3:0 у 

сетовима, на претпоследњем је 

месту на табели, са два бода. 

Први део такмичења у источној 

групи Прве лиге борске рукометашице 

закључиле су убедљивом 

победом над екипом кладовског 

Ђердапа 38:14. Борски тим 

забележио је осам победа и само 

један пораз, у Пироту, који је 

освојио и титулу јесењег првака, 

победивши други тим Јагодине 

са чак 31 голом разлике, 39:8, 

чиме је претекао биланс борске 

екипе за три гола. Књажевац је, 

после пораза од Топличанина, 

на свом паркету- 28:25, заузео 

четврто место на табели јесењег 

дела првенства. Зајечарска Младост 

је на петом месту, бољевачки 

Ртањ на осмом, са три бода, а 

Ђердап на последњем, десетом, 

са два бода. 

Бојан Обрадовић 

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор 

Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић 

Новинар-редактор Чедомир Васић 

Припрема за штампу Марко Стојчев 

Штампа Штампарија „Графомед“ Бор 

СПОРТ број 44 

Фудбалери завршили јесењи део првенства 

Пироћанци први, Борани 

у горњем делу табеле 

Победом над кладовским 

Ђердапом 4:0, у завршном колу 

јесењег дела такмичења у источној 

групи српске фудбалске лиге, 

пиротски Раднички стигао је 

и до незваничне титуле јесењег 

првака, иако је исти број бодова, 

31, освојила и екипа Динама из 

Врања. 

Зајечарски Тимок победио је 

у Књажевцу екипу Тимочанина 

2:1, а условно у гостима, у дуелу 

два нишка тима, Цар Константин 

био је за гол бољи од 

Синђелића 1:0. Фудбалери Бора 

поражени су у Трстенику 2:1, а 

сокобањски Озрен од 

Табана, у Јагодини 3:2. 

Тимок је први део 

такмичења завршио 

са два бода заостатка, 

а Трстеник са четири. 

Фудбалери Бора презимиће 

у горњем делу табеле, 

са 24 бода, седам 

победа и пет пораза у 

15 утакмица. 

Тимочанин је први 

део такмичења завршио на деветом 

месту, са 21 бодом, Ђердап 

је на дванаестом, са 16, а Озрен 

на 14. месту, са исто толико бодова. 

На последњем месту је 

Хајдук Вељко, са десет бодова. 

У фудбалској Зони исток, 

праховски Дунав је јесењу 

титулу оверио убедљивим 

наступом против Неметала 

11:0. Победе су остварили и 

Сврљиг и Каблови, док је Буковик 

освојио само бод у Подвису. 

Борски Рудар поражен је од 

Пуковца, а Брестовац од књажевачког 

Бучја 3:0. 

Сва три борска клуба су 

на зачељу табеле- Рудар са 13, 

Брестовац са 12, а Неметали са 

шест бодова. 

Бобана Величковић из 

Стрељачког клуба Бор 030 победила 

је у другом колу Купа 

стрељачког савеза Србије, у 

дисциплини стандардни ваздушни 

пиштољ, у Новом Саду, 

са 383 круга. Борски клуб заузео 

је друго место у екипном пласману, 

захваљујући резултатима 

Ане Симић, која је освојила 18. 

место и јуниорке Малине Станојковић, 

која је била 12. у својој 

конкуренцији. Најбољи тим купа 

у овој дисциплини имао је 

ужички стрељачки клуб Алекса 

Дејовић. 

Борски кикбоксер Филип 

Ливаја освојио је бронзану медаљу 

на државном првенству 

за јуниоре у фул-контакту, у 

Лесковцу, у категорији такмичара 

до 91 килограм. У првој борби, 

Ливаја је савладао представника 

Ниша Миодрага Потића, а 

меч је завршен прекидом, док је 

у полуфиналу борски такмичар 

поражен од Митра Дугалића из 

нишког клуба Константин, репрезентативца 

Србије и актуелног 

јуниорског првака света. 

Куглаши борског Бакра закључили 

су први део такмичења 

у групи центар Прве лиге 

победом над екипом Трстеника 

2986: 2829 у обореним чуњевима, 

односно 6:2 у поенима. 

Играч утакмице био је Саша 

Тасић, са 529 оборених чуњева. 

Борски клуб закључио је 

први део такмичења на седмом 

месту у конкуренцији десет 

екипа, са три победе и шест 

пораза. 

Такмичари Карате клуба 

Бор освојили су сребрну и две 

бронзане медаље на првенству 

уже Србије за кадете, јуниоре 

и млађе сениоре, у Чачку. Друго 

место заузела је мушка екипа 

кадета и јуниора у катама, док су 

јуниор Дарко Китановић, у катама 

и кадет Бранко Маљковић, у 

борбама, освојили по бронзано 

одличје и изборили пласман 

на првенство Србије, наредног 

викенда. 

Бојан Обрадовић

Нова емисија на програму ТВ Бор

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?