Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
ПЕТКОМ <strong>НА</strong> ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />
18:15<br />
БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 43 - 14. новембар, 2014. год. година II<br />
Александар Вучић у Бору:<br />
<strong>ПОНОСНИ</strong> <strong>СМО</strong> <strong>НА</strong> <strong>ГРАДИТЕЉЕ</strong><br />
<strong>НОВЕ</strong> <strong>ТОПИОНИЦЕ</strong><br />
Премијер Србије очекује да ће већ 2016. године нова топионица<br />
доносити приход између 10 и 16 милиона евра, без обзира да ли ћемо<br />
наћи стратешке партнере за руднике Церово, Борску реку и Мајданпек<br />
» стр. 3<br />
Успешно завршен последњи ремонт<br />
старе топионице » стр. 5<br />
„Кофер љубави“ за дан школе » стр. 10<br />
„Ожалошћена породица“ у Бору » стр. 9<br />
Све спремно за нову скијашку сезону<br />
на Старој планини » стр. 12
стр.2 петак, 14. новембар 2014.<br />
АКТУЕЛНОСТИ број 43<br />
Конституисана Скупштина општине у Мајданпеку<br />
Дејан Вагнер поново председник<br />
За петак заказана и седница општинске скупштине у Неготину, на којој ће бити разматрано<br />
39 тачака дневног реда, међу којима се издвајају одлуке о буџету и разрешењу и<br />
именовању чланова управних и надзорних одбора јавних установа<br />
Дејан Вагнер, дипломирани<br />
инжењер рударства и први са<br />
листе СНС-а, поново је изабран<br />
за председника Општине Мајданпек,<br />
а Драшко Ћетковић,<br />
електротехничар из Доњег Милановца<br />
за заменика председника,<br />
док ће функцију председника<br />
Скупштине обављати Славиша<br />
Божиновић, дипломирани економиста<br />
из Мајданпека. Тачно два<br />
У Зајечару је одржан састанак<br />
на коме се разговарало о проширењу<br />
секундарне водоводне<br />
мреже ка селу Метовница, које<br />
би се, с обзиром да се налази на<br />
територији општине Бор, здравом<br />
пијаћом водом снабдевало<br />
из зајечарског водовода. Како је<br />
речено на састанку радови су у<br />
току, мештани села Метовница<br />
ће се снабдевати водом из правца<br />
Гамзиградске Бање. Други<br />
крак, на ком је остављена могућност<br />
прикључења мештанима<br />
Метовнице, је завршен, а по<br />
Договор Општине Бор и Града Зајечара<br />
Метовница добија воду<br />
из зајечарског водовода<br />
речима Марка Пауновића,<br />
директора<br />
зајечарског водовода,<br />
остало је да се<br />
ураде прикључци и<br />
заврши трећи крак.<br />
Они који желе да се<br />
прикључе треба да<br />
плате 54.000 динара<br />
за учешће у градњи<br />
мреже, што се може<br />
измирити на шест<br />
рата, а прикључак на мрежу је<br />
25 хиљада динара. Тачна вредност<br />
радова биће позната када<br />
све буде завршено, али се калкулише<br />
са износом од 3 милиона<br />
динара.<br />
- Проблем је комплексан и<br />
захтева заједничко решење. Зато<br />
смо ми ту да пронађемо решење<br />
које ће бити прихватљиво<br />
и Општини Бор и Граду Зајечару<br />
- рекао је Живорад Петровић,<br />
председник Општине Бор.<br />
Давор Марушић<br />
месеца након ванредних локалних<br />
избора у Мајданпеку, 7. новембра<br />
је одржана конститутивна<br />
седница општинског парламента<br />
у којем 17 места има СНС, осам<br />
ДС, пет коалиција окупљена око<br />
СПС-а и један Влашка странка.<br />
Власт је формирала Српска напредна<br />
странка, подржана одборницима<br />
са листе коалиције<br />
окупљене око СПС-а. Одборници<br />
опозиције учествовали су у<br />
раду само у првом делу седнице,<br />
пре него што се прешло на избор<br />
предложених.<br />
Чак 39 тачака дневног реда<br />
предвиђено је за седму редовну<br />
седницу Скупштине општине<br />
Неготин, заказану за петак, 14.<br />
новембар.<br />
Одборници локалног парламента<br />
у Неготину, као прву<br />
тачку разматраће шестомесечни<br />
извештај о извршењу Одлуке<br />
о буџету и Одлуку о изменама<br />
и допунама одлуке о буџету за<br />
2014. годину.<br />
На дневном реду је и одлука<br />
о изменама и допунама одлуке<br />
о радноправном статусу<br />
изабраних и постављених лица<br />
у органима Општине Неготин,<br />
о Општинској управи, Решење<br />
о образовању Комисије за<br />
спровођење поступка јавног<br />
надметања за давање у закуп<br />
пољопривредног земљишта у<br />
државној својини, као и Одлука<br />
о прихватању предлога<br />
за промену Статута Општине<br />
Неготин.<br />
На дневном реду су и решења<br />
о разрешењу и именовању<br />
управних и надзорних<br />
одбора Музеја Крајине, Историјског<br />
архива Неготин, Дома<br />
културе „Стеван Мокрањац“,<br />
привременог управног одбора<br />
и надзорног одбора Дома<br />
здравља, решења о престанку<br />
мандата чланова УО и НО Туристичке<br />
организације општине<br />
Неготин, Центра за социјални<br />
рад Неготин и Завода<br />
за урбанистичко планирање и<br />
пројектовање.<br />
Одлучиваће се и о неприхватању<br />
предлога управних<br />
одбора Музеја Крајине и Историјског<br />
архива, уз именовање<br />
в.д. директора тих установа,<br />
али и Дома здравља и Туристичке<br />
организације. Очекује се<br />
и именовање Изборне комисије<br />
општине Неготин у сталном<br />
саставу и школских одбора<br />
Техничке школе и ОШ „Павле<br />
Илић Вељко“.<br />
Силвија Вукашиновић<br />
Јованка Станојевић<br />
Уговори за незапослене<br />
Представници локалне самоуправе<br />
и филијале Националне<br />
службе за запошљавање у Бору<br />
уручили су 46 уговора за самозапошљавање,<br />
новозапошљавање<br />
и за ангажовање особа са инвалидитетом<br />
на јавним радовима.<br />
У склопу локалног акционог<br />
плана запошљавања приватним<br />
предузетницима, који ће запослити<br />
лица са евиденције Службе<br />
запошљавања уручено је 17 уговора,<br />
а подељено је и 20 уговора<br />
за самозапошљавање у приватном<br />
сектору. Приоритет је отварање<br />
средњих предузећа која ће упослити<br />
већи број људи, али неће<br />
занемарити ни власнике мањих<br />
фирми који покрећу нови посао.<br />
- Локана самоуправа је за<br />
овај вид запошљавања издвојила<br />
пет милиона 750.000 динара<br />
- истакао је заменик председника<br />
Општине Бор Саша<br />
Вукадиновић.<br />
За ангажовање особа са инвалидитетом<br />
на јавним радовима<br />
уручено је девет уговора. Јавним<br />
радовима ће бити обухваћено<br />
65 лица, 50 из Општине Бор.<br />
- Јавни радови ће бити организовани<br />
у социјалним, хуманитарним,<br />
културним и областима<br />
заштите животне средине<br />
- додала је Соња Станковић,<br />
директор Филијале Националне<br />
службе за запошљавање.<br />
За реализацију јавних радова<br />
за особе са инвалидитетом из<br />
Републичког буџета издвојено је<br />
12 милиона и 800.000 динара.<br />
Љиљана Ђорђевић<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor
број 43 АКТУЕЛНОСТИ<br />
петак, 14. новембар 2014.<br />
Председник Владе Александар Вучић и министар Александар Вулин посетили градилиште топионице<br />
Вучић: Поносим се новом топионицом<br />
Срећан сам да смо били у стању да, за нешто мање од 250 милиона евра, изградимо овакво модерно постројење. То је<br />
најзначајнији државни пројекат у овом тренутку, рекао је премијер током разгледања градилишта<br />
стр.3<br />
Током посете РТБ-у Бор, председник<br />
Владе Републике Србије<br />
Александар Вучић у изјави новинарима<br />
из многих редакција,<br />
истакао је да и пословично скептични<br />
ММФ предвиђа раст бруто<br />
друштвеног производа у Србији<br />
за два одсто у 2017. години, али да<br />
он лично процењује да ће тај раст<br />
бити достигнут већ 2016. Истовремено<br />
очекује да ће и јавни дуг Србије<br />
до 2017. године бити сведен<br />
на 77 или 78 одсто БДП.<br />
- Мислим да је то за један мандат<br />
више него што је било ко могао<br />
да очекује - поручио је Вучић и<br />
додао да се ове процене базирају<br />
на званичним подацима ММФ.<br />
Праве ефекте раста бруто домаћег<br />
производа премијер, како<br />
је рекао у обраћању пословоству<br />
и радницима Рударског басена<br />
Бор, очекује 2016. години на темељу<br />
почетка рада Железаре<br />
Смедерево пуним капацитетом у<br />
мају наредне године, али и других<br />
индустријских комплекса, попут<br />
Фабрике у Прибоју, петрохемијског<br />
комплекса, Азотаре и МСК-а у<br />
Кикинди.<br />
- Чак и ако не будемо успели<br />
да решимо Церово, Борску јаму<br />
и Мајданпек, зарађиваћемо 10,<br />
12 или 14 милиона евра на годишњем<br />
нивоу када топионица<br />
у Бору буде завршена - рекао је<br />
премијер и додао да је топионица<br />
за њега најважнија, јер ће и она<br />
доносити профит, такође већ 2016.<br />
БОР» Председник Владе<br />
Републике Србије Александар<br />
Вучић и министар за рад, запошљавање,<br />
борачка и социјална<br />
питања Александар Вулин<br />
посетили су, са председником<br />
Управног одбора РТБ-а Бор,<br />
Немањом Стевановићем и руководством<br />
комбината<br />
бакра<br />
градилишта<br />
нове топионице<br />
и фабрике<br />
сумпорне киселине,<br />
чије ће<br />
пуштање у рад,<br />
крајем године,<br />
означити нову<br />
етапу у развоју<br />
металургије<br />
и производње бакра у Рударско-топионичарском<br />
басену Бор.<br />
Српски премијер изразио је<br />
задовољство динамиком радова<br />
и постигнутим резултатима у<br />
последња три месеца.<br />
- Поносан сам на рад српских<br />
компанија и страних партнера,<br />
на све раднике и на чињеницу<br />
да ћемо да имамо овако<br />
модерну топионицу. Остали су<br />
сада финални, завршни радови,<br />
али да би се стекао утисак колико<br />
је цео пројекта био захтеван<br />
и тежак, треба знати да је положено<br />
више од 100 километара<br />
кабла, више од 11 километара<br />
бакарних цеви, а о томе колико<br />
је изолације постављено и ватросталних<br />
материјала не вреди<br />
ни говорити. Велики део елемената<br />
произведен је у Србији.<br />
Монтажни електро ормани су од<br />
БОР, ЗАЈЕЧАР» Поводом<br />
11. новембра, Дана примирја,<br />
који се од 2012. године<br />
обележава као државни празник,<br />
у спомен на дан када је 1918.<br />
године склопљено примирје и<br />
окончан Први светски рат, на<br />
споменик родољубима палим<br />
компаније „Сименс“, али из њиховог<br />
погона у Суботици. Зато<br />
сам заиста срећан и поносан на<br />
то да смо ми били у стању да за<br />
нешто мање од 250 милиона евра<br />
изградимо овакво постројење.<br />
Када сам последњи пут долазио<br />
обећао сам 30 милиона евра помоћи,<br />
ту обавезу смо испунили<br />
и сада, свакога дана, сваку фактуру<br />
контролишемо и зато овде<br />
сада иде све<br />
својим током,<br />
по реду, нема<br />
више стајања,<br />
застајкивања<br />
и губљења<br />
времена, нити<br />
постоји<br />
могућност<br />
да вам неко<br />
каже да је новац<br />
отишао на<br />
другу страну -<br />
нагласио је Александар Вучић,<br />
председник Владе Републике<br />
Србије.<br />
- Ми ћемо пројекат завршити<br />
у року, што показују радници<br />
којих је данас на градилишту<br />
740. Остају финални радови, а<br />
осетљиве биљке, које садимо<br />
у околини, показаће да ћемо<br />
концентрацију сумпор диоксида<br />
свести на минимум. Период<br />
уходавања топионице, који је<br />
свуда у свету три до девет месеци,<br />
биће код нас свакако знатно<br />
краћи - рекао је Благоје Спасковски,<br />
генерални директор<br />
РТБ-а Бор.<br />
Говорећи о будућности<br />
РТБ-а Бор, Вучић је још једном<br />
нагласио да комбинат бакра остаје<br />
у државном власништву, а<br />
да се са стратешким партнерима<br />
преговара само о експлоатацији<br />
Церова, Борске реке и рудника<br />
Чока Марин у Мајданпеку.<br />
Српски премијер је, такође,<br />
истакао, да је нова топионица<br />
најзначајнији државни пројекат<br />
у овом тренутку и да не сумња<br />
да ће сви радови бити завршени<br />
онако како је и планирано, 23.<br />
децембра.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
Обележен Дан примирја у Великом рату<br />
за слободу Србије у балканским<br />
и Првом светском рату у Бору,<br />
венце и цвеће положили су председник<br />
Скупштине општине Бор<br />
Душан Марковић и представници<br />
Општинске управе Бор,<br />
чланови Друштва за неговање<br />
слободарских традиција Србије<br />
и општинске Организације<br />
резервних<br />
војних старешина,<br />
као и представници<br />
Општинског одбора<br />
Социјалистичке<br />
партије Србије.<br />
Цвеће и венце<br />
на споменик погинулим<br />
борцима из<br />
балканских ратова<br />
и Првог светског<br />
рата положили су<br />
и у Зајечару делеганције Војске<br />
Србије, града Зајечара, Удружења<br />
потомока и Савеза удружења<br />
бораца и Савеза инвалида.<br />
Тимочка дивизија била је<br />
једна од најзначајнијих војних<br />
формација у Првом светском рату.<br />
Тимочани су дали немали допринос<br />
у једном од најкравијих<br />
сукоба у историји човечанства.<br />
Око 4.000 ратника је дало своје<br />
животе за ослобођење земље<br />
што је у то време било 43 одсто<br />
становника Зајечара, речено је<br />
приликом полагања венаца на<br />
споменик погинулим ратницима<br />
за ослобођење земље од 1912. до<br />
1920. године у Зајечару, поводом<br />
Дана примирја.<br />
М. Ћосић<br />
Д. Марушић<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor
стр.4<br />
петак, 14. новембар 2014.<br />
ЕКОНОМИЈА број 43<br />
Састанак представника свих извођача и подизвођача радова са руководством РТБ-а Бор<br />
Изградња топионице у завршној фази<br />
Сасвим је сигурно да ће топионица и фабрика сумпорне киселине бити завршене до 23. децембра, речено је на скупу.-<br />
Домаћи и страни учесници градње оцењују да је то један од најсложенијих пројеката на коме су радили<br />
значај јер отвара нова радна места,<br />
обезбеђује двоструко већу<br />
производњу у РТБ-у Бор, тиме<br />
и будућност овог краја и целе<br />
Србије, јер је РТБ Бор, што мало<br />
ко зна, тренутно највећи извозник<br />
са ових простора - нагласио<br />
је инжењер Бранислав Ивковић,<br />
са Грађевинског факултета<br />
у Београду, задужен за надзор<br />
пројекта.<br />
Пројекат је ушао у завршну<br />
фазу, остао је део електро<br />
радова и мали део машинских<br />
радова који ће бити завршени<br />
у наредних месец дана. Следе<br />
пробе система, технички пријем<br />
и уходавање постројења, која ће<br />
у процес производње ући наредне<br />
године.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
Награђени најбољи градитељи<br />
БОР» Убрзавање изградње<br />
нове топионице и фабрике сумпорне<br />
киселине није утицало на<br />
квалитет радова и безбедност<br />
радника на градилишту, а рок за<br />
завршетак радова, 23. децембар,<br />
биће испоштован, речено је на<br />
састанку руководства РТБ-а Бор<br />
и представника домаћих и страних<br />
извођача радова.<br />
- На пројекту је било много<br />
проблема, пре свега објективне<br />
природе, јер је ово такозвана<br />
„browfield“ инвестиција. У мрежи<br />
постојећих цевовода, каблова,<br />
подземних инсталација, провлаче<br />
се нове инсталације, цеви,<br />
бетонира се и зато с поносом<br />
морам похвалити све учеснике<br />
пројекта, почев од СНЦ Лавалина,<br />
који је и обезбедио инвеститора<br />
за оф шорт компоненту,<br />
ЕДЦ банку, преко ОТОТЕКА<br />
чија се технологија примењује у<br />
новој топионици и „Енергопројекта“,<br />
наше највеће грађевинске<br />
компаније која је заиста била и<br />
остала најмоћнија на овом пољу<br />
у Србији и наравно све кадрове<br />
РТБ-а Бор који су били ангажовани<br />
на пројекту. Сви заједно,<br />
дали смо такав резултат, да ћемо<br />
23. децембра, са потпуном<br />
сигурношћу, завршити нову<br />
топионицу и фабрику сумпорне<br />
киселине - рекао је Благоје<br />
Спасковски, генерални директор<br />
РТБ-а Бор.<br />
Домаћи и страни извођачи<br />
радова оцењују да је ово један од<br />
најсложенијих пројеката на коме<br />
су радили, с обзиром на то да је у<br />
току изградње радила и стара топионица.<br />
За успешан завршетак<br />
пројекта била је најбитнија добра<br />
сарадња са РТБ-ом Бор која је била<br />
на изузетно виском нивоу.<br />
- Захваљујем се господину<br />
Спасковском што нам је омогућио<br />
да испоручимо овакву<br />
опрему и технологију. Захвалан<br />
сам и свим извођачима и подизвођачима<br />
радова, који су дали<br />
максималан допринос раду и<br />
успешном завршетку пројекта -<br />
нагласио је Етјен Кабана, потпредседник<br />
СНЦ Лавалинa.<br />
- За успех целог пројекта<br />
најзначајнија је била добра сарадња<br />
са РТБ-ом Бор, која je<br />
била на изузетно високом нивоу.<br />
Овакви пројекти су увек проблем<br />
јер се истовремено раде<br />
нова постројења док раде стара.<br />
Било је изузетно компликовано,<br />
али смо успели да радове доведемо<br />
у завршну фазу - рекао је<br />
Тони Коркран из компаније<br />
ОТОТЕК.<br />
- Имали смо несугласице и<br />
проблеме, али смо, захваљујући<br />
заједничком ангажовању, успели<br />
да их превазиђемо и приведемо<br />
пројекат крају. Сада на то<br />
можемо да гледамо са осмехом.<br />
„Енергопројекат“ је поносан<br />
што је од почетка учествовао у<br />
овом пројекту, веома значајном<br />
за целу Србију. Зато је на неки<br />
начин ово био дуг „Енергопројекта“<br />
према држави - каже Владимир<br />
Миловановић, директор<br />
„Енергопројекта“.<br />
- Овај пројекат, осим евидентног<br />
еколошког значаја за<br />
грађане, има велики економски<br />
БОР» За досадашње резултате<br />
показане на монтажи<br />
постројења и опреме нове топионице<br />
и фабрике сумпорне киселине,<br />
октобарску награду добила<br />
је компанија „Стилкон“ из<br />
Куманова у Македонији. Од радника<br />
прву награду и 50 хиљада<br />
динара добио је Милан Мајкић<br />
радник предузећа „Конструктор“.<br />
Иван Антић из АТБ ФОД-а<br />
добио је другу награду и 30<br />
хиљада динара, а треће награда<br />
и 20 хиљада динара додељена је<br />
Дарку Пајковском из компаније<br />
„Стилкон“.<br />
- Приближавамо се крају<br />
изградње топионице и учинићемо,<br />
практично, чудо да оно што<br />
је обећано премијеру Вучићу<br />
– да ће постројење бити готово<br />
до 23. децембра у подне, то<br />
и урадимо. То је, за стандарде<br />
ове земље, невероватно да се<br />
постављени рок испоштује. И<br />
у његово име бих се захвалио<br />
свима који градите ово постројење,<br />
нарочито вама који<br />
сте најбољи у томе - рекао је на<br />
додели награда Немања Стевановић,<br />
председник Управног<br />
одбора РТБ-а Бор.<br />
Награде које добију, радници<br />
најчешће доживљавају као<br />
подстрек за још бољи рад и признање<br />
колегама и компанији у<br />
којој раде.<br />
- Ова награда значи да ћу и<br />
даље сигурно давати свој максимум<br />
на осталим пројектима<br />
којих ће, верујем, бити још много<br />
у будућности и у РТБ-у и ван<br />
њега. Најтеже су биле монтаже<br />
тешких елемената – измењивача<br />
у фабрици сумпорне киселине,<br />
пошто сам био задужен за<br />
ово градилиште, а у топионици<br />
монтажа елемента од 120 тона -<br />
каже инжењер Иван Антић из<br />
АТБ ФОД-а.<br />
РТБ Бор ће и даље, до завршетка<br />
пројекта изградње топионице<br />
и фабрике сумпорне<br />
киселине наставити да додељује<br />
награде компанијама и радницима<br />
који су показали посебно<br />
залагање.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor
број 43 ЕКОНОМИЈА<br />
петак, 14. новембар 2014.<br />
Последњи ремонт<br />
старе топионице<br />
Циљ је био да се обезбеди несметан рад агрегата до<br />
преласка на флеш смелтинг технологију, наредне године<br />
БОР» За две недеље, колико<br />
је трајао ремонт топионичких<br />
агрегата и Фабрике сумпорне<br />
киселине у РТБ-у Бор, обновљена<br />
су постројења која би, до завршетка<br />
уходавања нове топионице,<br />
требало да обезбеде производњу<br />
без застоја. Радови су<br />
планирани од почетка године, а<br />
циљ је био да се сви делови процеса<br />
прилагоде преласку на нову<br />
технологију.<br />
Радници Топионице и рафинације<br />
бакра РТБ-а Бор у октобру су<br />
произвели 1.600 тона анодног и<br />
2.400 тона катодног бакра. Топионица<br />
је примила укупно 15.000<br />
тона концентрата бакра, највише<br />
из рудника „Велики Кривељ“<br />
Разлог за мању количину<br />
анодног бакра је планирани ремонт<br />
топионичких агрегата, због<br />
чега топионица у октобру није радила<br />
15 дана.За то време прерађено<br />
је 9.346 тона шарже. Упоредо са<br />
ремонтом у Топионици, завршен<br />
је и ремонт у Фабрици сумпорне<br />
киселине, тако да се и ове, као и<br />
прошле године, очекује стабилнан<br />
рад овог металуршког погона.<br />
- Ремонт је утицао на мању<br />
производњу. То ћемо морати да<br />
надокнадимо до краја године,<br />
како би дошли до планираних<br />
производних резултата. Иначе,<br />
у октобру је произведено 2.400<br />
тона катодног бакра и 1.600 тона<br />
анодног бакра. У Фабрици сумпорне<br />
киселине произведено је приближно<br />
хиљаду тона монохидрата.<br />
На залихама тренутно имамо<br />
око 1.200 тона бакра и 16.000 тона<br />
шарже спремне за рад у наредном<br />
периоду - каже Бобан Тодоровић,<br />
директор Топионице и рафинације<br />
бакра Бор.<br />
Од почетка године у Фабрици<br />
сумпорне киселине произведено<br />
је 76.521 тона монохидрата.<br />
- Од 14. до 29. октобра трајао<br />
је ремонт топионичких агрегата<br />
Познато је да је нова топионица<br />
„браунфилд“ инвестиција, односно<br />
да се истовремено граде<br />
нови агрегати док стари раде. У<br />
току ремонта је на градилишту<br />
осим 700 извођача радова на новој<br />
топионици било присутно и<br />
више од 350 радника који су завршавали<br />
ремонт - каже Бобан<br />
Тодоровић, директор Топионице<br />
и рафинације бакра РТБ-а Бор.<br />
С обзиром на број радника<br />
који су се истовремено налазили<br />
на градилишту, највећа пажња<br />
дата је безбедности извођача радова,<br />
како оних који су радили<br />
на ремонту, тако и осталих који<br />
су ангажовани на изградњи нове<br />
топионице и Фабрике сумпорне<br />
киселине, због чега је само у делу<br />
безбедностног надзора било<br />
ангажовано 50 радника.<br />
- Ремонт је првенствено<br />
спровођен у циљу повезивања<br />
старих агрегата са новим и без<br />
обзира на сложеност пројекта<br />
створили смо услове за превезивање<br />
нових агрегата на старе<br />
тамо где за то има потребе. Заменили<br />
смо све моторе, траке и<br />
вентиле неопходне за поуздан<br />
рад, санирани су делови старог<br />
реактора, промењено је и<br />
уграђено више од хиљаду тона<br />
ватросталног материјала - наглашава<br />
Тодоровић.<br />
Ово је уједно био и последњи<br />
ремонт старих агрегата,<br />
јер се очекује да нова топионица,<br />
након уходавања, уђе у процес<br />
производње средином наредне<br />
године.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
БОР» На површинском<br />
копу Велики Кривељ од почетка<br />
године произведено је седам<br />
милиона 560 хиљада тона руде,<br />
што је 99 одсто од плана. Истовремено,<br />
убрзано се ради на раскривању<br />
рудних лежишта, како<br />
би се стигло ду руде са већим<br />
садржајем бакра.<br />
Највише проблема од почетка<br />
године рудари у Велико<br />
Кривељу имају са раскривањем<br />
рудних лежишта и достизањем<br />
планиране количине раскривке.<br />
Ипак из месеца у месец резултати<br />
су све бољи, кажу у Руднику<br />
бакра Бор.<br />
У првих осам месеци бележен<br />
је подбачај на раскривци.<br />
План је био да се од јануара до<br />
краја септембра уклони 18,7 милиона<br />
тона јаловине, а остварено<br />
је 10,6 милиона тона. Ипак, у<br />
септембру су рудари побољшали<br />
резултате, остварили 96 одсто<br />
стр.5<br />
Ђердапска електрана<br />
испунила годишњи план<br />
КЛАДОВО» Захваљујући<br />
повољној хидролошкој ситуацији,<br />
хидроелектрана „Ђердап 1“<br />
испунила је годишњи план производње,<br />
јер је електроенергетском<br />
систему Србије испоручила<br />
4 милијарде 695 милиона киловат-часова<br />
струје. Допринос томе<br />
дала је и производња у октобру,<br />
с обзиром на то да је хидроцентрала<br />
код Кладова ЕПС-су испоручила<br />
431 милион киловат сати<br />
струје, 102 одсто више од плана.<br />
- План за ову годину је испуњен<br />
и са „Ђердапа 1“ ће бити<br />
довољно струје. Очекујем да ће<br />
до краја године план производње<br />
бити премашен за 20 одсто.<br />
И цело привредно друштво<br />
„Хидроелектране Ђердап“ ће у<br />
новембру испунити годишњи<br />
план производње - каже Љубиша<br />
Јокић, директор ХЕ „Ђердап<br />
1“ и додаје да се повољна хидролошка<br />
ситуација наставља.<br />
Дневна производња је више<br />
од 20 милиона киловат сати и<br />
очекује се да се настави добра<br />
производња. Доток воде креће<br />
се од седам до осам и по хиљада<br />
кубних метара у секунди, а<br />
Јокић наглашава да ће покушати<br />
да сваку кап воде која дође искористе<br />
за производњу електричне<br />
енергије.<br />
Милан Ружојевић<br />
Убрзано раскривање<br />
копа Велики Кривељ<br />
од плана, а сличан резултат је и<br />
у октобру.<br />
Деветомесечни план откопа<br />
руде у Кривељу био је 7,56 милиона<br />
тона, а остварено је 7,46<br />
што је око 99 процената. Али,<br />
уместо планираног средњег<br />
садржаја бакра у руди од 0,233<br />
одсто, остварен је од 0,254 одсто,<br />
па је флотерима испоручено<br />
18.126 тона бакра у руди уместо<br />
17.102 тоне, што је пет одсто више<br />
од плана.<br />
У Руднику бакра Бор кажу<br />
да полако силазе на ниже етаже<br />
четвртог захвата површинског<br />
копа Велики Кривељ, где се очекује<br />
још већи проценат бакра у<br />
руди.<br />
Управо због тога је значајно<br />
да се убрза раскривање лежишта,<br />
како би се за наредну годину<br />
обезбедила експлоатације<br />
богатије руде бакра.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor
стр.6<br />
петак, 14. новембар 2014.<br />
У ФОКУСУ број 43<br />
Обележен 1. новембар, Дан информативне куће „Штампа, радио и филм“<br />
Традиција и нови изазови за новинарство<br />
БОР» Информативна кућа<br />
„Штампа, радио и филм“ у Бору<br />
обележила је свој дан, 1. новембар,<br />
датум када је, пре 67 година,<br />
штампан први број листа<br />
„Борски колектив“ и почело информисање<br />
у граду бакра. Ова<br />
медијска кућа данас се налази<br />
пред изазовима нових медијских<br />
закона који не предвиђају постојање<br />
јавних регионалних и<br />
локалних сервиса, пред законском<br />
приватизацијом и борбом<br />
за опстанак на медијском<br />
тржишту.<br />
Нови медијски закони не<br />
предвиђају постојање јавних<br />
регионалних и локалних сервиса,<br />
па се ова медијска кућа<br />
нашла пред многим изазовима.<br />
Ипак, борба за егзистенцију и<br />
професију траје, па менаџмент<br />
са запосленима свакодневно<br />
доказује потребу за постојањем<br />
медија који правовремено и<br />
објективно извештава о најважнијим<br />
дешавањима у Бору и<br />
региону.<br />
Телевизија Бор била је на<br />
висини задатка у свим кризним<br />
Лист „Колектив“ је почео да<br />
излази првог новембра 1947. године<br />
и био је први раднички лист<br />
у тадашњој Југославији.<br />
За 67 година непрекидног излажења<br />
објављено је 2.250 бројева<br />
листа „Колектив“ у 22 милиона<br />
примерака. Написано је више<br />
од 260.000 текстова и објављено<br />
26.000 фотографија које се чувају у<br />
годишњацима „Колектива.<br />
Најстарији привредни лист у<br />
некадашњој Југославији и Србији,<br />
данас ради у делу Службе информисања<br />
Рударско-топионичарског<br />
басена Бор и у својој редакцији<br />
има 5 новинара који прате развој<br />
РТБ-а Бор и бележе његов развој.<br />
ситуацијама, како за Србију тако<br />
и за општине Борског округа.<br />
Уз националне медије извештавала<br />
је о мајским поплавама<br />
које су погодиле Србију, а онда<br />
само неколико месеци касније<br />
постала најзначајнији извор информација<br />
другим медијима о<br />
дешавањима у Неготину, Кладову<br />
и Мајданпеку који су се<br />
борили са бујичним поплавама.<br />
Медијски закони и најављене<br />
промене нису омели запослене у<br />
Јавном предузећу „Штампа, радио<br />
и филм“ да професионално<br />
обављају посао и верују у сигурну<br />
будућност.<br />
- Својинска трансформација<br />
долази већ у наредној години, а<br />
то можда није најбољи тренутак<br />
за нашу кућу, с обзиром на<br />
планове и оно што је постигнуто<br />
у досадашњем раду. Ипак,<br />
постоји сагласност и запослених<br />
у фирми и менаџмента, али<br />
и локалне самоуправе, о правцу<br />
и том процесу који би предузеће<br />
требало да следи и надам<br />
се да ће се све и одвијати по<br />
тим плановима. Надамо се да ће<br />
ШРИФ наставити да ради као и<br />
до сада, да се неће мењати ни<br />
наша програмска шема, ни број<br />
запослених, да ћемо истрајати<br />
на путу професионалног новинарства,<br />
какво оно заиста треба<br />
да буде и да нећемо поклекнути<br />
пред трендовима комерцијализације.<br />
Наша сатисфакција<br />
управо јесте програм који је намењен<br />
свим генерацијама и који<br />
покрива све области друштва –<br />
истакла је Данијела Нововић,<br />
главни и одговорни уредник<br />
РТВ Бор.<br />
Осим редовних, дневних<br />
информативних и ауторских<br />
емисија, саставни део програма<br />
Регионалне телевизије Бор јесу<br />
и емисије на језицима националних<br />
мањина, влашком, ромском<br />
и румунском језику. Своје<br />
место, да представе програм и<br />
планове, добиле су и све мањинске<br />
опције пријављене за изборе<br />
Дебата„Нова медијска економија“<br />
Пројектно финансирање медија<br />
Најбољи начин за финансирање<br />
медија из државног буџета<br />
јесте пројектно финансирање,<br />
али јавни конкурси морају бити<br />
спроведени по професионалним<br />
стандардима како би се повећао<br />
медијски плурализам и побољшао<br />
квалитет извештавања – закључено<br />
је на дебати „Нова медијска<br />
економија“.<br />
Државни секретар у Министарству<br />
културе и информисања<br />
Саша Мирковић истакао је да<br />
приватизација не мора значити<br />
пропаст медија, и додао да ће<br />
нове медијске закони пратити и<br />
подзаконски акти, како би што<br />
више детаља било у законским<br />
оквирима.<br />
Правилник о суфинансирању<br />
садржаја који промовишу<br />
јавни интерес ступиће на снагу<br />
у новембру, а ради се на још три<br />
подзаконска акта. У наредном<br />
периоду биће усвојен акт који се<br />
тиче регистра медија у АПР-у,<br />
акт о акредитацији дописника из<br />
Србије и Уредба о прикупљању<br />
података ради вођења евиденције<br />
обвезника плаћања таксе за<br />
јавни медијски сервис – најавио<br />
је државни секретар.<br />
М. Ћосић<br />
за Националне савете националних<br />
мањина, након чега су новинарске<br />
екипе испратиле изборе<br />
у региону. У програмској шеми<br />
ускоро ће се наћи и нова емисија<br />
у сопственој продукцији на<br />
влашком језику.<br />
- Оно што нас чини јединственим<br />
и специфичним, јесте<br />
тај програм на језицима националних<br />
мањина, јер смо једни<br />
од ретких медија који имају<br />
такву врсту програма. Осим досадашњег<br />
дневног и недељног<br />
прегледа информација на језицима<br />
националних мањина, новина<br />
у наредном периоду биће<br />
и емисија посвећена животу<br />
на селу, обичајима, култури и<br />
традицији Влаха. Назив емисије<br />
биће „Влашка шареница“<br />
и биће у потпуности рађена<br />
Данијела Нововић<br />
главни и одговорни уредник РТВ Бор<br />
влашким језиком, а титл ће бити<br />
на српском језику. Емисија<br />
ће већ током новембра бити у<br />
програмској шеми и сматрам<br />
да је то била наша обавеза и<br />
императив који смо себи дали у<br />
претходном периоду – рекла је<br />
Данијела Нововић.<br />
Претеча Јавног предузећа<br />
„Штампа, радио и филм“ био<br />
је „Борски Колектив“ – основан<br />
као орган синдикалне подружнице<br />
Савеза Рудара Рудника<br />
бакра и Топионице Бор. Радио<br />
Бор покренут је 1969. године,<br />
а убрзо потом и Бакар филм.<br />
Ова три гласила обједињена су<br />
у једну имнформативну кућу,<br />
„Штампа, радио и филм“ основану<br />
1971. године, која је статус<br />
јавног предузећа добила 1989.<br />
године Одлуком Скупштине<br />
Општине Бор.<br />
Емитовање програма, 10.<br />
маја 1993. године, почела је и<br />
Телевизија Бор.<br />
Марија Ћосић<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor
Временски услови почетком<br />
новембра омогућили су ратарима<br />
да уђу у поља и обаве један<br />
од најважнијих послова, јесењу<br />
сетву. На парцелама Пољопривредног<br />
добра „Зајечар“ укупно<br />
планирају да засеју око 560 хектара<br />
и очекују, као и ранијих година,<br />
рекордне приносе у овом<br />
делу Србије.<br />
До сада је засејано преко 200<br />
хектара, користи се сваки погодан<br />
дан, ради се 12 сати дневно и<br />
очекивања су да би јесења сетва<br />
на парцелама ПД „Зајечар“ могла<br />
да буде завршена за десетак дана.<br />
У Зајечарском округу, према<br />
прогнозама стручњака, требало<br />
би да буде засејано око<br />
15 хиљада хектара под озимим<br />
стрнинама.<br />
- С обзиром да сетва касни<br />
због обилних киша, које су помериле<br />
овогодишњу пролећну<br />
сетву, а потом и жетву, савет је<br />
број 43 У ФОКУСУ<br />
петак, 14. новембар 2014.<br />
Убрзана сетва на<br />
тимочким пољима<br />
Повољни временски услови омогућили пољопривредним<br />
произвођачима да у првој половини новембра засеју<br />
планирану површину. - Цена овогодишње сетве биће виша<br />
због повећаног утрошка семена и горива<br />
У периоду године када се<br />
свињско месо повећано конзумира<br />
стручњаци упозоравају да<br />
месо треба дати на анализу на<br />
трихинелозу.<br />
У току је период свињокоља<br />
и верских празника, као и лова<br />
на дивље свиње. Стручњаци<br />
саветују да се обавезно обави<br />
трихиноскопски преглед меса<br />
у ветеринарским амбулантама,<br />
станицама и институтима да не<br />
би било здравствених проблема<br />
код људи. Апелује се на све да<br />
месо дају на анализу овлашћеним<br />
лицима и лиценцираним<br />
ветеринарским станицама.<br />
повећати количину семенског<br />
материјала код стандардних сорти<br />
са 300 на 350 килограма, а код<br />
сорте „Сиртаки“ за десет процената,<br />
што би значило са 220 на<br />
240 килограма - каже Драган<br />
Ђорђевић, инжењер заштите<br />
биља Пољопривредног добра<br />
Зајечар.<br />
И на подручју Борског округа<br />
јесења сетва стрних жита је<br />
завршена на 60 одсто површина.<br />
Уколико потраје повољно време,<br />
план од 24.000 хектара могао<br />
би да буде испуњен до средине<br />
новембра, кажу стручњаци<br />
у Пољопривредно саветодавној<br />
служби у Неготину.<br />
На подручју Општине Бор<br />
пољопривредни произвођачи<br />
користе ове дане да засеју<br />
оно што су планирали. Ненад<br />
Атанацковић из Брестовца засејао<br />
је половину од планираних<br />
35 хектара, иако су услови,<br />
посебно земљишни, веома<br />
неповољни.<br />
- Услови за сетву су изузетно<br />
лоши, земља је мокра и делови<br />
на механизацији се ломе - каже<br />
Ненад Атанацковић.<br />
Пошто је оптимални рок<br />
прошао, а у земљи је доста влаге,<br />
постоји опасност да пшеница<br />
неуједначено никне. Због<br />
тога стручњаци ратарима препоручују<br />
да у наредном периоду<br />
повећају и количину семена,<br />
кажу, чак и до двадесет одсто.<br />
-Користим семенску пшеницу<br />
и количину сам повећао<br />
за десетак одсто - додаје<br />
Атанацковић.<br />
Чувајте се трихинеле у месу<br />
У последњих месец дана на<br />
подручју Неготина и Кладова код<br />
неколико особа је установљено<br />
да су заражени трихинелозом.<br />
Случајеви су углавном спорадични,<br />
али је реч о озбиљном<br />
обољењу које код човека оставља<br />
трајне последице. Трихинелоза<br />
настаје конзумирањем сировог<br />
или недовољно термички<br />
обрађеног меса<br />
које садрже живе<br />
ларве „трихинела<br />
спиралис“. Ларва<br />
трихинела углавном<br />
настаје у свињском<br />
месу и прерађевинама,<br />
али се може наћи<br />
и у месу других домаћих<br />
животиња.<br />
Први симптоми<br />
код оболелих су пролив, повишена<br />
телесна температура, слабост,<br />
после чега се јављају оток<br />
очних капака и јаки болови у<br />
мишићима. Знаци заразе трихинелозом<br />
јављају се од пет до 45<br />
дана након конзумирања зараженог<br />
меса. Превентива је веома<br />
битна, а то значи да је неопходна<br />
добра термичка обрада меса или<br />
замрзавање на минус 25 степени<br />
Целзијуса. Стручњаци кажуда се<br />
болест са дивљих преноси на домаће<br />
свиње, најчешће преко мишева<br />
и пацова, а у тело човека<br />
преко конзумираног меса.<br />
- Сваки власник би требало<br />
да да узорак меса свиње на преглед,<br />
посебно дијафрагме. То<br />
је најважнија превентивна мера<br />
против трихинелозе. Болест не<br />
може да се препозна голим оком.<br />
Заражене свиње трихинелом су<br />
клинички здраве, јер не показују<br />
никакве симптоме. Узорак меса<br />
свакако треба донети, а преглед<br />
се обави за један дан - нагласила<br />
је Миљана Нешковић, епизоотиолог<br />
у Ветеринарском институту<br />
у Зајечару, .<br />
Надлежни у Ветеринарској<br />
станици у Бору кажу да је интересовање<br />
за прегледе меса на<br />
трининелозу веома слабо. За годину<br />
дана овде се прегледа свега<br />
60 узорака свињског меса.<br />
Горан Грамић<br />
стр.7<br />
Иако се цена ђубрива и семена<br />
није мењала у односу на прошлу<br />
годину, овогодишња сетва<br />
ће, због специфичне ситуације,<br />
бити знатно скупља, јер троши<br />
се више семена, а посебно<br />
горива.<br />
Стручњаци ратарима такође<br />
препоручују да заштите усеве<br />
од глодара, пошто је година<br />
изузетно специфична и на њивама<br />
је повећан број ових штеточина.<br />
Уз поштовање савета<br />
пољопривредних стручњака<br />
сетва може да се обави до 20.<br />
новембра.<br />
Љиљана Ђорђевић<br />
Давор Марушић<br />
Омогућена<br />
регистрација<br />
старих машина<br />
Допуном Правилника<br />
о регистрацији моторних<br />
и прикључних возила<br />
пољопривредницима је омогућено<br />
да региструју тракторе,<br />
прикључна возила,<br />
мотокултиваторе и радне машине,<br />
старије од пет година<br />
и за које немају одговарајуће<br />
доказе о власништву и пореклу<br />
возила. Од документације<br />
пољопривредни произвођачи<br />
треба да приложе<br />
доказ о бављењу пољопривредном<br />
производњом, изјаву<br />
о немогућности прибављања<br />
доказа о пореклу возила, затим<br />
потврду о техничкој исправности,<br />
полису обавезног<br />
осигурања као и доказ о уплати<br />
прописаних трошкова.<br />
Захтеви се могу поднети<br />
до краја наредне године.<br />
Љ.Ђорђевић<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor
стр. 8<br />
петак, 14. новембар 2014.<br />
Избори у три месне заједнице<br />
У борској општини, у Злоту, Металургу и Слоги, гласало се за<br />
чланове савета.- Нова руководства месних заједница биће<br />
конституисана у року од осам дана<br />
БОР» На изборима за чланове<br />
савета месних заједница<br />
Злот, Металург и Слога у Борској<br />
општини, право гласа имало<br />
је више од 4.500 бирача.<br />
У месној заједници Слога<br />
гласало је 7,5 одсто од 898 уписаних<br />
бирача. Житељи овог дела<br />
Бора бирали су девет чланова<br />
савета месне заједнице, највише<br />
гласова добио је Иван Ивановић.<br />
У Злоту од 2.683 уписана<br />
гласала су 652 бирача. За савет<br />
месне заједнице Злот бирало се<br />
15 чланова, а Стеван Барзиловић<br />
освојио је највећи број гласова.<br />
У месној заједници Металург у<br />
бирачки списак уписано је 1.000<br />
гласача.<br />
- У Металургу су гласала<br />
132 бирача, а Анела Јевремовић,<br />
домаћица, је освојила највећи<br />
број гласова. Бирали смо девет<br />
чланова од 17 кандидата - рекла<br />
нам је Ивана Павловић, председник<br />
изборне комисије.<br />
Проблема и већих неправилности<br />
на сва три бирачка<br />
места није било, осим што гласачима<br />
за ове изборе нису били<br />
уручивани позиви за гласање.<br />
- Позиве по први пут нисмо<br />
уручивали, што је свакако имало<br />
утицаја на проценат излазности,<br />
а то је изазвало и негодовање<br />
код грађана - додала је Ивана<br />
Павловић.<br />
Од одговорних у локалној<br />
самоуправи смо сазнали да Одлуком<br />
о месним заједницама<br />
није предвиђена обавеза слања<br />
позива за гласање.<br />
Први незванични резултати<br />
избора за чланове савета месних<br />
заједница Злот, Металург и Слога<br />
већ су објављени, а званични<br />
подаци биће познати у среду.<br />
Према статутима месних<br />
заједница, савети ће бити конституисани<br />
у року од осам дана<br />
од одржавања избора, најкасније<br />
до понедељка, 17. новембра.<br />
На конститутивним седницама<br />
биће изабран председник, заменик<br />
и остала тела која раде у оквиру<br />
савета.<br />
Љиљана Ђорђевић<br />
БОР» У Народној библиотеци<br />
у Бору представљен је Музеј<br />
детињства, који за сада постоји<br />
у виртуелној форми, чије<br />
је експонате аутор Владимир<br />
Перић, уметник из Београда, излагао<br />
више пута у нашој земљи<br />
и иностранству.<br />
Музеј детињства подразумева<br />
фото архиву, колекцију игра-<br />
СПЕКТАР број 43<br />
ВЕСТИ <strong>НА</strong> ВЛАШКОМ<br />
DZÎLJILJI *A TRJEKUT<br />
SLUŽBA ĐE JARNĂ<br />
» În firma publjikă komunală<br />
„3. oktobar“ în Bor spun kă sînt<br />
pregăćic đe lukrat în ćimp đe jarnă<br />
šî să reaguje dakă o să njingă.<br />
Mašînlji šî mehanizacija sînt în<br />
starja bună, da în rezervă jastă 100<br />
đe tone đe sarje, +e je đestul đe<br />
în+eput sezona.<br />
Străzîlji în oraš o să lje ćistaskă<br />
firma 3. oktobar. Kînd je vuorba đe<br />
drumurlji lokalj šî făr đe kategorije,<br />
sa skris năbăvitu publjik, da să<br />
ašćaptă šî lukru ăsta săl fakă firma<br />
3. oktobar.<br />
DZÎUA ĐE UŠA ĐEŠKISĂ ÎN<br />
ŽUĐEKUŠ ÎN BOR<br />
» Pintru Dzîua Evropi đe<br />
đirjeptaća civilă, karje să însamnă<br />
pi oktobru al đe 25, Žuđekušu<br />
primar în Bor a organizujit Dzîua<br />
đe uša đeškisă. Uaminji sa putut<br />
kunoašće kum žuđekušu lukră<br />
šî kum pot ažun&e la apăratu đe<br />
žuđekuš.<br />
Pintru a krjeđe uaminji măj mult<br />
în sistemu đe žuđekat, Žuđekušu<br />
primar în Bor a făkut sulukrarja<br />
ku Uprava đe policije, Centru đe<br />
lukru socijal, Služba nacională<br />
đe găsît lukru šî institucijlji đe<br />
învăcămînt.<br />
LJIMBA VÎNĂTĂ<br />
» Virusu ljimba vînătă la va+ šî<br />
uoj sa adavărat în 90 đe găzdărij<br />
în okrugu Boruluj. Kum a spus<br />
Dragana Antić, šefu lu Inspekcija<br />
republji+i đe veterinarj đe okrugu<br />
Boruluj, numa un procjent đin va+<br />
a pjerit, da vro +in+ procjenturj<br />
đin uojlji bolnavje. Virusu ăsta să<br />
kapătă đi la cîncarj, da veterinari a<br />
preporućit žoavinlji bolnavje să să<br />
đespartă đe alja zdravinje.<br />
În okrugu Boruluj nu je lăsat<br />
slobod vindutu šî transportu<br />
žoavinjiluor. În +eva situacîj<br />
specijalje šî ku adavăratu lu<br />
inspektoru veterinar, žoavinlji să<br />
pot kăra în kamioanljelje unđe sa<br />
făkut dezinfekcija.<br />
NUNTA ĐE AUR<br />
» Manifestacija tradicională<br />
“Nunta đe aur” anu ăsta a astrîns 42<br />
đe perjekj, karje sa kununat în anu<br />
1964. Perjekilji la manifestacije<br />
a prăznujit 50 đe anj đe kînd sa<br />
kununat, da a vădzut un program<br />
frumos în Klubu đe bătrînj,<br />
Bibljioteka Boruluj, Muzeju đe<br />
majdanjerit šî metalurgije, Škuala<br />
đe muzikă šî Klubu lu RTB Bor.<br />
În Škuala đe muzikă sa cînut un<br />
program frumos, da la ăja karje<br />
prăznuje jubileju la ćestitujit<br />
reprezentancî samoupravi lokalje<br />
šî prezîdantu Komunji Bor<br />
Živorad Petrović. Manifestacija a<br />
organizujito Socîja gerontolo&ikă<br />
šî Centru đe lukru socijal, da<br />
sponzoru je Komuna Bor.<br />
Prevodu: Aleksander Ilić<br />
Музеј детињства у борској библиотеци<br />
У оквиру Пројекта „Борска детињства“ представљена фото архива, колекција<br />
играчака, амбалаже и осталог што сведочи о детињству<br />
чака, амбалаже<br />
и осталог што<br />
кроз индивидуални<br />
приступ<br />
аутора сведочи о<br />
детињству.<br />
Фотографије,<br />
амбалажа<br />
различитих<br />
производа, игре<br />
и играчке, часописи,<br />
школски<br />
прибор и<br />
литература, гардероба, само су<br />
неки од предмета који описују<br />
детињство и приватни живот<br />
речено је на презентацији музеја<br />
детињства.<br />
- Две трећине предмета отприлике<br />
чине они које сам пронашао<br />
на бувљим пијацама, једну<br />
трећину чине предмети које<br />
сам добијао од пријатеља, куповани<br />
су на аукцијама разним, откупљени<br />
од препродаваца и колекционара,<br />
мали број је купљен<br />
у антикварницама а исто тако ту<br />
су и предмети, лично моји из мога<br />
детињства - каже Владимир<br />
Перић, аутор пројекта<br />
Изложбе, као и различита<br />
предавања и презентације Музеја<br />
детињства организоване у бројним<br />
галеријским и музејским<br />
просторима широм Србије, али и<br />
ван граница наше земље одабране<br />
су као начин да се колекција<br />
примети али и да се укаже на<br />
правац развоја читаве идеје.<br />
Презентација Музеја детињства<br />
у Народној библиотеци<br />
у Бору организована је у оквиру<br />
Пројекта „Борска детињства“,<br />
који је подржало републичко<br />
Министарство културе,<br />
Елда Драгаш<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor
број 43 КУЛТУРА<br />
петак, 14. новембар 2014.<br />
Настављена успешна сарадња борске општине са<br />
институцијама културе<br />
У Бору предпремијера<br />
„Ожалошћене породице“<br />
Представу „Атељеа 212“ режирао млади редитељ Марко<br />
Манојловић.- Представници Општине и београдског<br />
позоришта разговарали о сарадњи и потреби<br />
децентрализације културе<br />
стр. 9<br />
да изгледа Сарка, а да са друге<br />
стране људи не помисле да је<br />
то грешка – рекла је Дубравка<br />
Мијатовић, глумица.<br />
Једно ново, осавремењено<br />
извођење Нушићеве „Ожалошћене<br />
породице“ као задатак<br />
пред глумце „Атељеа 212“ поставио<br />
је млади редитељ Марко<br />
Манојловић, истакавши да су<br />
сви препознали и прихватили<br />
његову идеју и да је то један од<br />
главних разлога што је претпремијера<br />
у потупуности успела.<br />
- Мени је драго што је цела<br />
екипа то осећала, некако смо сви<br />
заједно полако креирали то – рекао<br />
је Марко Манојловић.<br />
Довођењем и овог позоришног<br />
комада пред борску публику,<br />
Центар за културу је пред себе<br />
поставио тежак задатак, на који<br />
је, уз помоћ локалне самоуправе<br />
и РТБ-а Бор, као и до сада успешно<br />
одговорио.<br />
Снежана Анђеловић<br />
youtube.com/rtvbor<br />
БОР» Изградњом нове<br />
топионице и фабрике сумпорне<br />
киселине, реновирањем хотела<br />
на Борском језеру, улагањем у<br />
привреду и туризам, Бор добија<br />
своје заслужено место на индустријској<br />
и туристичкој мапи<br />
Србије. Сегмент који употпуњува<br />
слику борске општине, а не<br />
мање битан, јесте култура која<br />
је неопходна за очување традиције,<br />
уметности и свега онога<br />
што баштине кутурни радници.<br />
Значај сарадње у свим сегментима<br />
живота, па и културном<br />
препознали су и локална самоуправа<br />
и РТБ Бор, па је тако у<br />
низу кутурних дешавања, у организацији<br />
Центра за културу,<br />
предпремијеру пред борском<br />
публиком доживела и Нушићева<br />
„Ожлошћена породица“ у извођењу<br />
глумаца „Атељеа 212“.<br />
О значају сарадње ове културне<br />
институције, једне од многих<br />
и локалне самоуправе после<br />
представе говорио је председник<br />
општине, нагласивши да је ово<br />
само почетак богатог културног<br />
живота у Бору.<br />
- Одличан однос „Атељеа<br />
212“ и Општине Бор допринео је<br />
томе да Бор буде препознатљив<br />
не само по рударима и металурзима<br />
већ да буде град културе<br />
и театра. Ми ћемо наставити<br />
приказивања позоришних представа,<br />
не само Атељеа 212, већ<br />
и осталих позоришта у Србији<br />
– рекао је Живорад Петровић,<br />
председник Општине Бор.<br />
Истог мишљења је и управник<br />
Атељеа 212, познати глумац,<br />
Бранимир Брстина, који је<br />
својевремено тумачио главни<br />
лик у „Ожалошћеној породици“.<br />
Сматра да је овакав вид сарадње<br />
добар и за децентрализацију<br />
културе о којој се много говори,<br />
а ово је добар пример да је то<br />
могуће.<br />
- По оценама које сам до сада<br />
чуо од људи који су гледали<br />
представу, мислим да смо имали<br />
доста добар разлог што смо овде<br />
и што смо са борском публиком,<br />
са публиком која нас је овако<br />
дочекала и мислим да је децентрализација<br />
успела – рекао је<br />
Бранимир Брстина, управник<br />
позоришта ’’Атеље 212’’.<br />
Лик Сарке, удовице, која,<br />
лажно се представљајући, очајнички<br />
жели парче колача у оставинској<br />
расправи, пред публику<br />
је донела Дубравка Мијатовић,<br />
која каже да је ово био прави<br />
глумачки изазов.<br />
- Пошто је редитељ инсистирао<br />
на неким стварима, мени<br />
је то било јако изазовно јер<br />
просто желим да покушамо на<br />
другачији начин да одиграмо,<br />
не онако како смо већ навикли<br />
Завршени „Дани Зорана Радмиловића“<br />
Игору Ђорђевићу награда<br />
за најбољег глумца<br />
ЗАЈЕЧАР» Награда „Зоран<br />
Радмиловић“ за најбољег<br />
глумца Фестивала „Дани Зорана<br />
Радмиловића“, који је<br />
одржан у Зајечару, припала<br />
је Игору Ђорђевићу за улоге<br />
Мартина, Ричија и Дејана у<br />
представи „Бизарно“, аутора<br />
Жељка Хубача, у режији Снежане<br />
Тришић, у копродукцији<br />
Народног позоришта Београд и<br />
Шабачког позоришта.<br />
ЗАЈЕЧАР» Једини мозаик,<br />
који је доступан посетиоцима<br />
јер није прекривен песком<br />
ради заштите од зуба времена,<br />
на касноантичком локалитету<br />
Феликс Ромулијана, ових дана је<br />
конзервиран. С обзиром да је последњи<br />
пут конезервација урађена<br />
пре више од 40 година, како<br />
не би дошло до већих оштећења,<br />
Народни музеј у Зајечару је ангажовао<br />
стручњаке Републичког<br />
завода за заштиту споменика,<br />
Најбоља представа по оцени<br />
публике је „Ћуп“ Казалишта Вировитица,<br />
а награда „Крстомир<br />
Миловановић“ за визуелни идентитет<br />
припала је Народном позоришту<br />
Београд и Шабачком позоришту<br />
за представу „Бизарно“.<br />
У част награђених након<br />
доделе признања зајечарски ансамбл<br />
извео је комад „Како убити<br />
супругу“.<br />
Д. Марушић<br />
Заштита локалитета Феликс Ромулијана<br />
Конзервиран кружни мозаик<br />
који су завршили конзервацију<br />
за месец и по дана.<br />
С обзиром да је део мозаика<br />
и оштећен, а није пракса да се<br />
ради реконструкција на тако великим<br />
површинама, постављен<br />
је само украсни малтер на коме<br />
је наглашен цртеж да би могао<br />
да се схвати контекст мозаика.<br />
Вредност радова је 500.000<br />
динара, а радове је финансирао<br />
Народни музеј у Зајечару.<br />
Д. Марушић<br />
facebook.com/rtvbor
стр.10<br />
петак, 14. новембар 2014.<br />
МОЗАИК број 43<br />
Гастрономске чаролије<br />
Пауза између<br />
слава<br />
У току је сезона слава. Славска трпеза пуна је разних ђаконија:<br />
супе, сарме, обавезно печење и бар петнаест врста ситних колача.<br />
Могли би мало и да направимо паузу до следеће славе и поједемо<br />
нешто другачије? За промену вам предлажем ФИШ ПАПРИКАШ.<br />
Фиш паприкаш је специјалитет славонске и барањске кухиње, а припрема<br />
се од најмање две врсте речних риба.<br />
Потребно вам је: 1 кг шарана и сома - може и штуке, амура,<br />
клена или друге слатководне рибе, 3 - 4 главице лука, 2 кашичице<br />
слатке млевене паприке, 1 кашичица љуте паприке, 2 кашике пиреа<br />
од парадајза, 2 - 3 листа ловора, 2 чешња белог лука, 1 љута папричица,<br />
2 - 3 дл белог вина, уље, першун, со, бибер.<br />
Очистите рибу и нарежите је на комаде. Насецкајте лук и продинстајте<br />
га у великом лонцу или котлићу на мало уља. Додајте црвене<br />
слатке и љуте паприке, пире парадајз, ловор и бели лук, те динстајте<br />
још мало додајући воду. Затим додајте нарезане комаде рибе,<br />
со, бибер, љуту папричицу и воду, тако да прекрије све намирнице.<br />
На пола кувања додајте бело вино. Кувајте око 20 минута на лаганој<br />
ватри. Немојте да мешате да се риба не распадне, само протресите<br />
лонац. На крају поспите насецканим першином.<br />
Фиш паприкаш се обавезно служи уз домаће, широке резанце.<br />
Свака пауза добро дође, зар не ?<br />
Мирјана Васић<br />
• Правда нема кога да победи.<br />
Сви су на њеној страни.<br />
• Држава нам није уређена,<br />
али се може рећи да је сређена.<br />
Милен Миливојевић<br />
• Тек када су ме најурили<br />
из свих странака постао сам<br />
ванпартијац.<br />
• Органи гоњења трагају<br />
за доказима да кривцима не<br />
могу ући у траг.<br />
Живојин Денчић<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
Фиш<br />
паприкаш<br />
лоБОРизми<br />
• Ако опишем свој живот,<br />
сигурно нећу преживети.<br />
• Кад год се посвађам са<br />
собом, знам да је кривац један<br />
од нас двојице.<br />
Пеко Лаличић<br />
• Лично сам познавао незнаног<br />
јунака. Потписао сам му<br />
за борачку пензију.<br />
• Животне намирнице набављам<br />
у боље снабдевеним контејнерима.<br />
Мирослав Средановић<br />
Најстарија борска школа обележила јубилеј<br />
„Кофер љубави“ за дан школе<br />
БОР» Основна школа „Вук<br />
Караџић“ у Бору обележила је<br />
77 година постојања и рада, пригодном<br />
приредбом коју су извели<br />
ђаци ове школе, у присуству<br />
бројних гостију и представника<br />
локалне самоуправе. Овогодишња<br />
приредба симболично је<br />
названа „Кофер љубави“.<br />
У сали Музичке школе, на<br />
задовољство публике, која је<br />
сваки од наступа наградила громогласним<br />
аплаузом, основци<br />
ове образовне установе уживали<br />
су изводећи плесне, поетске и<br />
драмске тачке. У организацији<br />
приредбе учествовао је велики<br />
број наставника и учитељa, а како<br />
кажу, било је напорно али се<br />
уз пуно труда, добру међусобну<br />
сарадњу и пуно љубави према<br />
деци и позиву којим се баве, сав<br />
труд исплатио.<br />
Поетски кутак<br />
СА ИСТОКА<br />
Сунце се јавља<br />
прво са истока,<br />
ходом тихог тока<br />
небом се ваља.<br />
Нема реке<br />
без извора,<br />
нити сенке<br />
без мене - створа.<br />
Ја сам јасан,<br />
ја сам сјај,<br />
хај, хај.<br />
Ова најстарија школа у Бору<br />
може се похвалити, како оствареним<br />
резултатима својих ђака<br />
на такмичењима и стручним<br />
наставним кадром, тако и санацијом<br />
и уређењем зграде између<br />
две годишњице: постављен<br />
је громобран на школи у Бору,<br />
замењени су олуци на школи<br />
у Слатини, а све учионице опремљене<br />
су рачунарима.Према<br />
речима Иване Пајкић, директора<br />
Основне школе „Вук Караџић“,<br />
планови за наредну годину су<br />
уређење фасаде и реконструкција<br />
крова у матичној школи у<br />
Бору.<br />
Школа није одолела зубу времена<br />
када је реч о спољашњем<br />
изгледу, али се иза зидова и<br />
даље чује жамор и смех вредних<br />
и марљивих ђака.<br />
Бранислава Илић<br />
Власта Младеновић<br />
dailymotion.com/rtvbor
МОЗАИК<br />
број 43 петак, 14. новембар 2014.<br />
стр.11<br />
ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР<br />
ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
10.00 Вести на знаковномјезику<br />
(р)<br />
10.15 Агро дан<br />
10.30 Кућица у цвећу<br />
11.00 Мојим се селом...<br />
11.25 Бели лук...<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Серијски филм (р)<br />
13.00 Атлас/Гуливер<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 АБС/Ауто<br />
15.25 Зелена патрола<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Серијски филм<br />
16.55 Меридијанима<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.20 Храна и вино<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на<br />
влашком<br />
19.30 „Нинџа корњаче“<br />
20.00 Спортска хрон.<br />
20.30 Серијски филм<br />
21.00 Нокаут<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
влашком<br />
22.30Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Меридијанима<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
9.35 Биљне врсте<br />
10.00 Палета (р)<br />
10.50 Агро дан<br />
11.05 Корак 21<br />
11.35 Бели лук...<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 АБС шоуј<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 Нокаут (р)<br />
14.50 На точковима<br />
15.20 Спортска<br />
хроника(р)<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Серијски филм<br />
17.00 Меридијанима<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.30 ТВ Шоп<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језику<br />
19.30 „Нинџа корњаче“<br />
20.00 Зелена патрола<br />
20.30 Серијски филм<br />
21.00 Радим градим<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
Вести на влашком<br />
22.20 Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Меридијанима<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
9.45 Времеплов<br />
10.10 Агро дан<br />
10.15 Атлас/Гуливер<br />
10.45 Више од спорта<br />
11.35 Бели лук и....<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Свет на длану<br />
13.30 Времеплов<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 Вино и ...<br />
14.50 Ауто флеш<br />
15.20 Корак<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Меридијанима<br />
16.45 На трагу....<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.15 Улична патрола<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језику<br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 На трагу....<br />
20.30 Меридијанима<br />
21.00 Филм на виде(л)о<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
Ноћ позоришта у Србији, 15. новембар<br />
Зајечар<br />
» Представа „Трансилванија“ - Позориште тимочке крајине „Зоран<br />
Радмиловић“ - 30% попуста на редовну цену улазнице<br />
Аутор текста и редитељ: Драган Николић.<br />
Сценографија: Мирко Стокић<br />
Костим: Марина Павловић<br />
Музика: Мирослав Миша Савић, Милан Поповић<br />
Књажевац<br />
Културна дешавања<br />
» Етно-позоришни приказ „Књажевачка нематеријална баштина“,<br />
Дом културе у 20 часова - улаз бесплатан<br />
Режија: Славиша Раденковић,<br />
Извођење: Аматерско драмско позорште Дома културе<br />
Биоскопски репертоар<br />
Биоскоп „Звезда“ Бор<br />
» Од 10. до 16. новембра - цртани филм ,,Повратак у Оз” у 18 сати<br />
Цена улазнице 200,00динара<br />
01.00 Ноћни програм<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
10.00 Агро дан<br />
10.15 Вино и ....<br />
10.45 Лек из природе<br />
11.15 Меридијанима<br />
11.35 Бели лук...<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Корак<br />
13.30 Времеплов<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 ABS show<br />
14.55 Радим градим<br />
15.25 Филм на виде(л)о<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Меридијанима<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.15 Енергија...<br />
18.45Времеплов<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језику<br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 На трагу....<br />
20.30 Меридијанима<br />
21.05 Агро дан<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
10.00 Агро дан<br />
10.15 Енергија на....<br />
10.30 Калеидоскоп<br />
11.30 Бели лук и....<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Везе<br />
13.30Времеплов<br />
13.45 ТВ Шоп<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 Улови трофеј<br />
14.55 Србија коју волим<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Меридијанима<br />
16.45 На трагу...<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.15 Навигатор<br />
18.45 Времеплов<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језику<br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 На трагу...<br />
20.25 Меридијанима<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ<br />
Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55<br />
Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово<br />
пристаниште) 05:16, 10:27 и<br />
18:22<br />
Бор - Пожаревац 00:04<br />
Мајданпек - Бор (из Мајданпека)<br />
4:00, 9:15 и 17:05<br />
Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45,<br />
14:30, 19:50 и 23:01<br />
АУТОБУСИ<br />
Поласци из Бора за<br />
Београд 04:00(радним даном),<br />
04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46,<br />
14:30, 15:30<br />
Лесковац и Врање 02:45 16:30<br />
Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним<br />
даном), 08:00 (радним даном)<br />
08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,<br />
Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним<br />
даном), 08:00 (радним даном) 08:40<br />
14:30 16:30 20:55 22:25<br />
Неготин и Кладово 07:30<br />
Д. Милановац 10:40 , 15:10<br />
Мајданпек 15:10, 17:30<br />
Параћин 05:00 05:16 15:30<br />
Јагодина 05:00 15:30<br />
Жагубица - Пожаревац 07:30<br />
СРЕДОМ <strong>НА</strong> ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />
20:30<br />
7.00 У нашем атару<br />
8.00 Будилица<br />
10.00 ТВ Шоп<br />
10.15 Нови свет Гнома<br />
10.45 Лекције из<br />
географије<br />
11.00 Школирање<br />
11.30 Млади су закон<br />
11.45 Времеплов<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Дечији филм<br />
14.00 Викенд на истоку<br />
14.40 Зелена патрола<br />
15.10 Кућица у цвећу<br />
15.40 ТВ Шоп<br />
16.00 Дневник<br />
16.20 За све Роме<br />
16.40 На трагу<br />
природе<br />
17.05 Серија „Риск“<br />
17.35 ТВ Шоп<br />
17.50 Серија „Поморска<br />
патрола“<br />
18.35 Времеплов<br />
19.00 Дневник<br />
19.25 Култ арт<br />
20.00 Глас Америке<br />
20.35 Калеидоскоп<br />
21.30 Серијски филм<br />
„Ирене Хус“<br />
(22.00) Вести<br />
23.05 Више од спорта<br />
00.00 Вести<br />
00.15 Ноћни програм<br />
6.00 Фарма<br />
7.00 Храна и вино<br />
8.00 Будилица<br />
10.00 ТВ Шоп<br />
10.15 Нови свет Гнома<br />
10.45 Лекције из<br />
географије<br />
11.00 Заборављени<br />
народи<br />
11.30 Млади су закон<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Село моје<br />
1245 Зелени екран<br />
13.10 Здравље<br />
14.00 Вести на знаковном<br />
језику<br />
13.45 Палета, програм<br />
на румунском језику<br />
15.15 МиМ магазин<br />
16.00 Дневник<br />
16.20 Ретроспектива,<br />
програм на влашком<br />
језику<br />
16.40 На трагу<br />
природе<br />
17.10 Серија „Риск“<br />
17.50 Серија „Поморска<br />
патрола“<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Инфо 7<br />
20.00 Глас Америке<br />
20.35 52 викенда<br />
21.30 Серијски филм<br />
„Ирене Хус“<br />
(22.00 Вести)<br />
23.05 Под сјајем звезда<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Ноћни програм<br />
*Програмска шема је подложна променама<br />
ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ<br />
Позивни број 030<br />
Аутобуска станица 423-770<br />
Аутобуска станица<br />
„Бортравел“ 457-760<br />
Железничка станица 421-371<br />
Полицијска управа 192<br />
Ватросаци 193<br />
Хитна помоћ 194<br />
Електродистрибуција 422-888<br />
Топлификација 426-398<br />
Водовод 421-234<br />
ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ<br />
Хотел „Језеро“ 482-940<br />
Хотел „Албо“ 249-69-62<br />
Хотел „Српска круна“ 477-077<br />
Клуб РТБ Бор 477-008<br />
АПОТЕКЕ<br />
Апотека у Дому здравља<br />
421-624<br />
Апотека „Стеван Јаковљевић“<br />
424-167<br />
Апотека „Здравље“ 428-866<br />
Апотека у Злоту 2561-958<br />
СУБОТОМ <strong>НА</strong> ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />
Информације на телефоне: Биоскоп ,,Звезда“ 030/421-259 ( од<br />
17 до 21 сат)<br />
19:30<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor
стр.12<br />
петак, 14. новембар 2014.<br />
У дерби сусрету јесењег<br />
дела сезоне у источној групи<br />
Прве лиге, рукометашице Бора<br />
поражене су у Пироту 31:25,<br />
полувреме 14:10. Домаћи тим је<br />
преузео прво место на табели,<br />
због боље гол разлике, али обе<br />
екипе сада имају по шест победа<br />
и пораз. По два бода мање имају<br />
Књажевац, једини тим који је<br />
савладао екипу Пирота, а у овом<br />
колу је био бољи од кладовског<br />
Ђердапа- 33:24, као и зајечарска<br />
Младост, која је победила други<br />
тим Јагодине - 26:13.<br />
У петом прволигашком колу,<br />
борске кошаркашице поражене<br />
су на гостовању београдском<br />
Партизану 55:41. Одлучујућу<br />
предност домаћа екипа остварила<br />
је у првој четвртини- 22:8, а у<br />
утакмици са малим бројем поена<br />
борске кошаркашице биле су<br />
боље у другом полувремену, јер<br />
су овај део игре решиле у своју<br />
корист- 18:14. Борски тим сада<br />
има победу и четири пораза.<br />
У шестом колу Прве лиге<br />
Србије група исток кошаркаши<br />
Бора савладали су на свом паркету<br />
Сокобању 77:70. Бор је са<br />
четири победе и два пораза на<br />
шестом су месту на табели.<br />
Одбојкашице Бора поражене<br />
су на гостовању Лесковцу- 3:0,<br />
по сетовима 25:7 и два пута по<br />
25:16. Одбојкашице Мајданпека<br />
савладале су, на свом паркету,<br />
Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор<br />
Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић<br />
Новинар-редактор Чедомир Васић<br />
Припрема за штампу Марко Стојчев<br />
Штампа Штампарија „Графомед“ Бор<br />
СПОРТ број 43<br />
Лош викенд за борске спортисте<br />
Минули викенд био је неуспешан за борске клубове јер су победу забележили само<br />
кошаркаши, свладавши на свом терену екипу Сокобање. - У источној групи Српске лиге ОФК<br />
Бор је претрпео пораз од пиротског Радничког<br />
Све спремно за нову<br />
скијашку сезону<br />
Скијашка сезона на Старој<br />
планини почеће 11. децембра, а<br />
за отварање зимске туристичке<br />
сезоне 2014/2015. од 11. до 14.<br />
децембра најављена је велика<br />
свечаност уз занимљиве догађаје<br />
и учешће познатих личности.<br />
У жељи за што већом популаризацијом<br />
и афирмацијом<br />
скијања у источној Србији из<br />
Скијалишта „Стара планина“<br />
кажу да ће цене ски пас-а ове<br />
зимске сезоне остати на нивоу<br />
прошлогодишњих.<br />
екипу Хајдук Вељка и сада прате<br />
водеће тимове Друге лиге исток,<br />
са три победе и поразом. Борска<br />
и неготинска екипа забележиле<br />
су по тријумф и три пораза.<br />
У 13. колу источне групе<br />
Српске лиге фудбалери Бора поражени<br />
су у Пироту од Радничког<br />
5:2, Хајдук Вељко је савладао<br />
Ђердап 1:0, Тимок је победио у<br />
гостима Слогу 2:1, а Тимочанин<br />
је савладао Трстеник 4:3.<br />
Након 13 кола на првом месту<br />
на табели је Тимок са 26 бодова,<br />
бод мање имају пиротски Раднички<br />
и Динамо који су на деоби<br />
другог места на табели. Фудбалери<br />
Бора су на седмом месту са 21<br />
бодом.<br />
Низ пораза борских клубова<br />
у суботњим првенственим утакмицама<br />
закључила су сва три<br />
општинска клуба у фудбалској<br />
- Зимска сезона је на Старој<br />
планини и Бабином зубу захваљујући<br />
доброј организацији и<br />
вештачком снегу прошле сезоне<br />
трајала 109 дана, а ове године се<br />
надамо да ће зима бити са пуно<br />
снега и да ће ски стазе на Старој<br />
планини бити пуне скијаша како<br />
из Србије, Бугарске и Румуније,<br />
тако и из западне Европе - каже<br />
Владан Тошић, руководилац<br />
Скијалишта „Стара планина“.<br />
О ценама за ову зимску сезону<br />
у Скијалишту „Стара планина“<br />
још увек не желе да говоре,<br />
али се већ сада зна да ће<br />
цена ски паса остати на нивоу<br />
прошлогодишње.<br />
Изградњом система жичара<br />
и ски стаза, смештајних капацитета<br />
и инфраструктуре, Стара<br />
планина, Бабин зуб и општина<br />
зони исток. Фудбалери Брестовца<br />
претпрели су пораз као<br />
домаћини од екипе Буковика из<br />
Ражња 3:1, Рудар је поражен од<br />
водећег Дунава, у Прахову 7:0,<br />
а Неметали из Доње Беле Реке<br />
претрпели су такође убедљив<br />
пораз на гостовању Рудару, у<br />
Подвису- 9:2. Каблови су савладали<br />
Бучје 2:0, а Ртањ и БСК<br />
Боговина играли су нерешено<br />
1:1. На првом месту на табели са<br />
33 бода је Дунав, три бода мање<br />
има другопласирани Сврљиг.<br />
Борски Рудар је четрнаести са<br />
13 бодова, Брестовац је претпоследњи<br />
са девет, док су Неметали<br />
последњи са шест бодова.<br />
У 12. колу Окружне лиге<br />
борска Слатина савладала је<br />
Рудну Главу 5:2 , Злот је савладао<br />
неготинску Слатину 4:0,<br />
Близна и Кривељ играли су нерешено<br />
1:1. Борска Слатина је<br />
на првом месту на табели са 31<br />
бодом, Пореч је<br />
други са три бода<br />
мње, а Злот је на<br />
петом месту на табели<br />
са 21 бодом.<br />
Куглаши борског<br />
Бакра поражени<br />
су у Београду од<br />
екипе Соко штарка<br />
6:2 у поенима односно<br />
2863:2802<br />
у обореним чуњевима. Борска<br />
екипа је са две победе и пет пораза<br />
на седмом месту на табели.<br />
Маријана Симић<br />
Књажевац се већ сада убрајају у<br />
пожељне дестинације и скијашке<br />
центре у Србији. У систем<br />
скијалишта укључено је 13 километара<br />
добро припремљених<br />
стаза и ски путева, што љубитељима<br />
зимских спортова из<br />
земље и иностранства омогућава<br />
врхунско скијање.<br />
Златја Марковић<br />
www.rtvbor.rs