You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />
12:15h<br />
БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 42 - 31. октобар, 2014. год. година II<br />
<strong>Посета</strong> <strong>високих</strong> <strong>званичника</strong><br />
Министар Александар Антић и амерички амбасадор<br />
Мајкл Кирби разговарали са представницима борске<br />
општине и РТБ-а Бор » стр. 2. и 3.<br />
Нов начин<br />
флотирања<br />
руде бакра<br />
Канадски стручњаци<br />
компаније „Мецо<br />
минералс” одржали<br />
предавање о<br />
технолошкој примени<br />
вертикалног млина у<br />
флотацији<br />
Лоше време пореметило јесење<br />
пољопривредне радове » стр. 2<br />
Дажбине једу плате » стр. 4<br />
Поправни за путаре<br />
Због одступања од стандарада и неравнина на<br />
коловозу Предеузеће за путеве Зајечар ће поново<br />
» стр. 5<br />
асфалтирати део улице 3. октобар у Бору » стр. 6<br />
» стр. 7<br />
Почели „Зоранови дани“ » стр. 9<br />
Рекордан број медаља за борске<br />
клубове и спортисте » стр. 12<br />
Неплатише<br />
на суду<br />
Грађани Бора за<br />
неплаћене комуналије<br />
дугују 360 милиона<br />
динара. Јавно<br />
стамбено предузеће<br />
поднело је 1.200<br />
тужби за период<br />
јул-децембар 2013.<br />
године
стр.2 петак, 31. октобар 2014.<br />
АКТУЕЛНОСТИ број 42<br />
Неповољан утицај временских прилика<br />
Касни сетва пшенице<br />
и берба кукуруза<br />
Ове јесени у борском округу<br />
озимим културама требало би<br />
да буде засејано 24.000 хектара,<br />
хиљаду хектара мање него лане.<br />
На подручју општине Бор ратари<br />
ће засејати 5.900 хектара,<br />
а најзаступљенија култура, на<br />
око 3.500 хектара биће пшеница.<br />
Земљораднике прате бројни<br />
проблеми, пре свега нестабилно<br />
време и велика количина кише<br />
која је пала у протеклом периоду.<br />
Због тога ратари нису могли<br />
да ураде квалитетну припрему<br />
земљишта за сетву, а и потрошња<br />
нафте је велика због збијености<br />
тла.<br />
- Препоручили би пољопривредницима<br />
да, с обзиром на то<br />
да није прошао оптимални рок<br />
сетве, да сеју количину семена<br />
које препоручују произвођачи.<br />
Требало би сејати до средине<br />
новембра, а након тог рока требало<br />
би повећати сетвену норму.<br />
Посебну пажњу требало би посветити<br />
заштити усева од глодара,<br />
јер они могу, због недостатка<br />
хране, да направе велику штету<br />
засејаној пшеници - каже Владица<br />
Гавриловић, саветник за<br />
ратарство у ПССС Неготин.<br />
Ове године пољопривредници<br />
на подручју борског округа,<br />
због неповољног времена касне<br />
са брањем јарих култура, пре<br />
свих сунцокрета и кукуруза.<br />
- На територији борске<br />
општине кукуруз није скинут<br />
са 10 одсто површина. На тим<br />
парцелама тешко је ући у њиве и<br />
реална је могућност да кукуруз<br />
остане на њивама и да не буде<br />
скинут. Наша препорука је да га<br />
не треба оставити на њиви, већ<br />
да би га требало обрати. Кукуруз<br />
је, како тако родио, с обзиром на<br />
то да је ова производна година<br />
била неповољна,<br />
пре свега због поплава<br />
и велике количине<br />
воде. Кукуруз<br />
може да остане на<br />
њиви до половине<br />
новембра, а ако<br />
ништа друго, требало<br />
би га скинути<br />
због плодореда.<br />
Ратари у борском<br />
округу на парцелама<br />
на којима је био<br />
кукуруз сеју пшеницу - додаје<br />
Владица Гавриловић.<br />
У Борском округу, ове сезоне<br />
кукуруз је заузео 20.000 хектара,<br />
у борској општини седам<br />
хиљада. Приноси жутог зрна су<br />
око 6,5 тона по хектару.<br />
Горан Грамић<br />
Оспособљен водовод<br />
у Бољетину<br />
БОЉЕТИН»У Бољетину,<br />
селу које је током септембарских<br />
поплава у општини Мајданпек<br />
било најугроженије, сеоски водовод<br />
је поново у функцији. Запослени<br />
у ЈКП „Доњи Милановац“<br />
заменили су око 450 метара<br />
водоводне мреже, док ће остатак<br />
од укупно 1.200 метара мреже,<br />
бити замењен етапно у наредном<br />
периоду.<br />
Вода из водовода за сада је<br />
само техничка, а предстоји дезинфекција<br />
резервоара и саме<br />
мреже како би, током наредне<br />
седмице било обављено прво<br />
узорковање воде у Заводу за јавно<br />
здравље „Тимок“ у Зајечару.<br />
Неопходно је да три узастопне<br />
анализе задовоље све критеријуме<br />
из Правилника о хигијенској<br />
и здравственој исправности<br />
воде за пиће, да би вода била<br />
исправна и безбедна по здравње<br />
мештана.<br />
С. Вукашиновић<br />
Министар Александар Антић<br />
Пријем у Општини Бор<br />
МАЈКЛ КИРБИ<br />
У ЗАЈЕЧАРУ<br />
Другог дана боравка у Тимочкој<br />
крајини амерички амбасадор<br />
Мајкл Кирби посетио је и<br />
Зајечар, где је учествовао на саветодованом<br />
састанку за Нацрт<br />
стратегије развоја цивилног<br />
друштва у Србији. Том приликом<br />
амбасадор Кирби је истакао<br />
да борска невладина удружења<br />
треба да се укључе у преговоре<br />
не само са локалном самоуправом,<br />
када се буде отварао нови<br />
рудник, већ и са представницима<br />
америчке компаније, која је<br />
заинтересована за улагање у<br />
борску општину. То је посебно<br />
важно с обзиром на еколошки<br />
терет који град бакра носи са<br />
собом због своје главне делатности.<br />
Кирби је подвукао да се<br />
грађани не могу ослонити само<br />
на спремност владе да штити<br />
њихове интересе, већ морају<br />
бити спремни да сами кроз локалне<br />
организације цивилног<br />
друштва утичу на доносиоце<br />
одлука како би заштитили своја<br />
права.<br />
За амбасадора Сједињених<br />
Америчких Држава у Србији,<br />
Мајкла Кирбија и његове сарадника,<br />
челне људе компаније<br />
Фрипорт Мекморан, представнике<br />
фирме Ракита Еxплорејшн<br />
и министра рударства и енергетике<br />
Александра Антића организован<br />
је пријем у Скупштини<br />
Општине Бор.<br />
Добродошлицу гостима пожелео<br />
је председник Општине-<br />
Живорад Петровић истакавши<br />
да једна од највећих светских<br />
компанија која се бави рударским<br />
истраживањима Фрипорт<br />
Мекморан својим активностима<br />
учествује и у развоју града. Према<br />
његовим речима Општина<br />
Бор жели да буде партнер овој<br />
америчкој компанији и осталим<br />
фирмама које би да инвестирају<br />
у овај део Србије.<br />
- Неспорно је да су за град<br />
Бор најважније делатности рударство<br />
и металургија и ту постоји<br />
дуга традиција. Међутим,<br />
не треба занемарити туризам и<br />
екологију. Компанија Фрипорт<br />
Мекморан је у овом делу Србије<br />
пронашла интерес, али претпостављам<br />
да је и интерес овог<br />
региона и целе Србије да има<br />
инвестиција и да се ради. То је<br />
сигуран пут ка бољем животу<br />
мештана - рекао је амерички амбасадор<br />
Мајкл Кирби.<br />
- Влада Републике Србије је<br />
чврста у намери да се рударски<br />
градови попут Бора и Мајданпека<br />
морају економски подићи до<br />
нивоа да се стандард грађана<br />
овде и у другим срединама не<br />
разликује. Важно је да се заврше<br />
постојећи пројекти, пре свега<br />
нова топионица и фабрика<br />
сумпорне киселине, али и да се<br />
покрену нови - нагласио је министар<br />
рударства и енергетике<br />
Александар Антић.<br />
Министар Антић је најавио<br />
да ће већ наредног месеца у<br />
републичком парламенту бити<br />
усвојен нови закон о геологији<br />
и рударству, који је усклађен са<br />
свим међународним стандардима<br />
у овој области. Очекује да ће<br />
посао инвеститорима бити знатно<br />
олакшан, а да ће многи млади<br />
стручни људи у Србији имати<br />
могућност да се запосле.<br />
Горан Грамић<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor
БОР» Министар рударства<br />
и енергетике Владе Републике<br />
Србије, Александар<br />
Антић, посетио је Рударско-топионичарски<br />
басен Бор и са генералним<br />
директором басена,<br />
Благојем Спасковским, обишао<br />
градилишта нове топионице и<br />
фабрике сумпорне киселине.<br />
Задовољан динамиком радова<br />
чији је завршетак планиран за<br />
23. децембар, министар Антић<br />
је истакао да нова топионица<br />
има стратешки значај за привредни<br />
раст Србије, па рокови<br />
морају бити испоштовани, а<br />
неопходно је и најавио помоћ<br />
државе у реализацији и разговорима<br />
са потенцијалним<br />
партнерима.<br />
- Држава не жели да прода<br />
Рударско-топионичарски басен<br />
Бор и она ће остати власник, али<br />
је проналажење најбољег стратешког<br />
парнера неопходно и то<br />
мора бити приоритет – рекао је<br />
Александар Антић.<br />
- Ја сам данас видео да је<br />
овде радно, више од 700 радника<br />
тренутно ради како би објекат<br />
био завршен у предвиђеном року.<br />
Све очи су упрте у завршетак<br />
радова и почетак рада нове<br />
топионице које треба да да значајан<br />
допринос привредном развоју.<br />
Реализација овог пројекта,<br />
проналажење стратешког партнера<br />
за Железару Смедерево, решавање<br />
питања наше хемијске<br />
индустрије, пре свега мислим на<br />
Петрохемију, Азотару и МСК, су<br />
кључни елементи програма Владе<br />
Републике Србије, како би се<br />
број 42 АКТУЕЛНОСТИ<br />
петак, 31. октобар 2014.<br />
и амерички амбасадор Мајкл Кирби посетили Општину Бор<br />
Министар Антић: Држава<br />
остаје власник РТБ-а Бор<br />
привредни развој земље у 2015.<br />
и 2016. години, подигао на ниво<br />
који ће грађанима омогућити да<br />
осете помак на боље – рекао је,<br />
такође, Антић.<br />
- Ја још једном морам рећи<br />
да ће рок бити испоштован и да<br />
ћемо 23. децембра завршити све<br />
ово. Иза тога, одмах ћемо кренути<br />
са хладним пробама и затим<br />
са топљењем у новој технологији,<br />
која обезбеђује веће искоришћење<br />
од садашњег за 5 до 6<br />
процената, значи 98 процената.<br />
То ће нам омогућити чисто небо<br />
над градом, онакво какво је било<br />
1903. године – додао је Благоје<br />
Спасковски, генерални директор<br />
Рударско-топионичарског<br />
баесена Бор.<br />
Осим помоћи државе у реализацији<br />
пројекта нове топионице<br />
и проналажењу стратешког<br />
партнера, министар Антић<br />
најавио је и интересовање Владе<br />
да се пронађе решење за ширење<br />
рудника у Мајданпеку.<br />
Овом приликом истакнуто је<br />
и да постоји потреба да се интензивирају<br />
радови на пројекту<br />
кривељског колектора, где министар<br />
очекује помоћ генералног<br />
директора и стручних људи<br />
РТБ-а, иако басен није правно<br />
укључен у пројекат.<br />
Министар Александар Антић<br />
присуствовао је и састанку<br />
са представницима америчке<br />
фирме „Фрипорт Мекморан“,<br />
која у околини борског аеродрома<br />
ради истаживања на великим<br />
дубинама.<br />
Марија Ћосић<br />
БОР» Током боравка у<br />
Бору, Мајкл Кирби, амбасадор<br />
Сједињених Америчких Држава<br />
у Србији, посетио је и Рударско-топионичарски<br />
басен Бор,<br />
где је са представницима компаније<br />
„Фрипорт Мекморан“ и<br />
челним људима басена разговарао<br />
о потенцијалима рударства<br />
у овом крају и могућностима<br />
отварања још једног рудника<br />
бакра. Амбасадор је са Благојем<br />
Спасковским, генералним директором<br />
РТБ-а, обишао градилишта<br />
нове топионице и фабрике<br />
сумпорне киселине. Он је изразио<br />
задовољство што радови<br />
добро напредују и подсетио на<br />
значај, како овог пројекта, тако и<br />
сарадње са Фрипортом за српску<br />
привреду.<br />
- Велико ми је задовољство<br />
што имам прилику да видим рудник<br />
и уопште рударство на делу<br />
у Бору. Захвалан сам генералном<br />
директору Басена и председнику<br />
Општине што су ми показали<br />
Бор. Радна атмосфера и бука<br />
која се чује ме заиста радују.<br />
Драго ми је и што сам чуо да је<br />
у последњих шест месеци број<br />
радника на ова два градилишта<br />
са 250 повећан на готово 700.<br />
То само показује велику жељу<br />
да се пројекат нове топионице<br />
што пре заврши. Други део моје<br />
посете био је да, осим са локалним<br />
званичницима, разговарам<br />
и са представницима компаније<br />
„Фрипорт Мекморан“. Она се у<br />
Бору око 13 година бави испитивањем<br />
могућности отварања<br />
још једног рудника бакра и видео<br />
сам њихову бушотину дубоку<br />
2.100 метара која треба да<br />
потврди предвиђања и њихова<br />
стр.3<br />
Мајкл Кирби: Рударство<br />
доноси добру зараду<br />
очекивања. Добро рударство<br />
доноси добру зараду Србији,<br />
а сви знамо да су финансијска<br />
питања са којима се суочава<br />
овдашња влада врло озбиљна.<br />
Имамо, дакле, ту могућност,<br />
али и још једну мултинационалну<br />
компанију, „Рио Тинто“,<br />
која је заинтересована да овде<br />
улаже у рударство. Знам да се<br />
врло напорно ради на Закону о<br />
рударству који ће, с једне стране,<br />
омогућити Србији сигурност<br />
у убирању пореза од рударења, а<br />
с друге, великим компанијама да<br />
инвестирају у Србији – рекао је<br />
Мајкл Кирби.<br />
- Амбасадор Кирби је овде<br />
са једним циљем, да види и лично<br />
се увери да велика државна<br />
инвестиција коју прати и надгледа<br />
Влада Србије, под руководством<br />
премијера Александра<br />
Вучића, напредује добро и да је<br />
изградња нове топионице при<br />
крају. Инвестиција је импресивна,<br />
великих размера, и ово<br />
је инвестиција која ће Боранима<br />
и мештанима околине донети<br />
чисто небо какво је било 1903.<br />
године, а посебно ће утицати на<br />
економски напредак и повећање<br />
БДП Републике Србије – додао<br />
је Благоје Спасковски, генерални<br />
директор Рударско-топионичарског<br />
басена Бор.<br />
Рударско-топионичарски басен<br />
Бор спреман је да сарађује<br />
са свим потенцијалним партнерима,<br />
закључио је Спасковски.<br />
Амбасадор Мајкл Кирби,<br />
најавио је нову посету Бору и<br />
РТБ-у за 23. децембар, када је<br />
предвиђено отварање фабрике.<br />
Марија Ћосић<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor
стр.4<br />
петак, 31. октобар 2014.<br />
Социјална помоћ<br />
као зарада<br />
Министар за рад, запошљавање,<br />
борачка и социјална питања,<br />
Александар Вулин, најавио<br />
је да ће сви корисници социјалне<br />
помоћи који су радно способни<br />
добити у својим центрима радно<br />
задужење и одговарајућу обуку<br />
која ће бити обавезна.<br />
Према званичним статистичким<br />
подацима, стопа незапослености<br />
у Србији пала је на 20,3 одсто<br />
и то је седми месец за редом<br />
у коме се број незапослених у нашој<br />
земљи смањује – истакао је је<br />
министар за рад, запошљавање,<br />
борачка и социјална питања<br />
Александар Вулин. Министар<br />
Вулин додао је овом приликом да<br />
је у периоду од 1. јуна до 30. септембра<br />
ове године Инспекција<br />
рада извршила скоро 17 хиљада<br />
надзора код 354 послодавца, а<br />
као резултат рада инспекције запослено<br />
је нешто мање од 14 и по<br />
хиљада људи. Према његовим речима,<br />
оваква статистика резултат<br />
је Закона о раду и тежње да се у<br />
Србији уреди тржиште рада, како<br />
би се на пут стало раду на црно,<br />
а омогућило запошљавање што<br />
више људи.<br />
На основу податка да 68 одсто<br />
на евиденцији незапослених<br />
посао тражи дуже од 12 месеци,<br />
држава ће законским решењима<br />
увести и обавезу тражења посла,<br />
па ће незапослени морати да<br />
усвајају одређена знања, пролазе<br />
кроз програме преквалификације<br />
и да тако активно траже посао.<br />
Корисници социјалне помоћи<br />
који су радно способни<br />
добиће у центрима радно задужење<br />
и одговарајућу обуку која<br />
ће бити обавезна – најављено<br />
је из Министарства рада, запошљавања<br />
и социјалне политике.<br />
У складу са новом уредбом о<br />
мерама социјалне укључености<br />
корисника новчане социјалне<br />
помоћи, коју је 15. октобра ове<br />
године усвојила Влада Србије,<br />
социјална помоћ више неће бити<br />
на терету друштва и нешто што<br />
се добија.<br />
У случају да неко одбије радно<br />
ангажовање и обуку, социјлна<br />
помоћ ће најпре бити умањена, а<br />
уколико одбије и поновни захтев<br />
Центра за социјални рад, социјална<br />
помоћ биће ускраћена.<br />
Марија Ћосић<br />
ДРУШТВО број 42<br />
Смањује се број<br />
незапослених<br />
Незапосленост је већ дуже<br />
време један од највећих проблема<br />
скоро у целом свету. Различити<br />
начини решавања али и<br />
мерења незапослености дају и<br />
различите резултате.<br />
Недавно објављени подаци<br />
Републичког завода за статистику<br />
гворе да је стопа незапослености<br />
крајем септембра у<br />
Србији била 20,3 одсто, што је<br />
у односу на исти период 2013.<br />
смањење за 3,8 одсто. Ови подаци<br />
су резултат анкете о радној<br />
снази, која појам незапосленог<br />
лица посматра у ширем смислу,<br />
Две трећине плате<br />
поједу дажбине<br />
па тако радну снагу чине они<br />
који раде макар један сат седмично.<br />
Административна стопа<br />
незапослености ради се другом<br />
методологијом и она даје другачије<br />
резултате.<br />
- Административна стопа<br />
незапослености према подацима<br />
Националне службе за запошљавање<br />
и према начину како<br />
се код нас обрађују подаци говори<br />
да је стопа незаполености<br />
у овој приближна прошлогодишњој,<br />
јер није дошло до значајних<br />
померања мада се такве<br />
анализе углавном раде на крају<br />
Просечној породици у Србији,<br />
према статистичким подацима,<br />
сваког месца за фиксне<br />
трошкове потребно је око 30<br />
хиљада динара. Тако од просечних<br />
прихода од 50-так хиљада<br />
динара, домаћинству две трећине<br />
оду на разне уплатнице, а<br />
остало је за храну и како кажу<br />
преживљавање.<br />
Према најновијим подацима,<br />
за комуналије, струју, гориво, телефонирање<br />
одлази чак 35 одсто<br />
од укупних просечних прихода<br />
домаћинства. Највећи део породичних<br />
примања и Боранима<br />
иде за рачуне и храну.<br />
Ако се месчним рачунима<br />
за комуналије додају трошкови,<br />
рецимо за вртић, плаћање<br />
кредита или кирије, или сијасет<br />
других дажбина, зависно од породичних<br />
потреба, онда је још<br />
теже, и, како кажу Борани, нема<br />
се ни за лек.<br />
Истраживања показују такође<br />
да је у Србији, нажалост,<br />
мало оних који могу на време<br />
и без проблема да измире своје<br />
месечне издатке око режија и да<br />
им при томе остане довољно за<br />
живот.<br />
Више од две трећине становништва<br />
Србије није у могућности<br />
да подмири основне<br />
животне потребе, па тако просечно<br />
домаћинство у Србији,<br />
притиснуто великим расходима,<br />
месечно може да потроши<br />
за промену обуће или одеће<br />
око 2.000 динара и, према<br />
стастистици, свега 365 динара<br />
за образовање.<br />
Елда Драгаш<br />
Према подацима статистичара, крајем<br />
септембра стопа незапослености у Србији<br />
износила је 20,3 процента, што је мање за 3,8<br />
одсто него у истом периоду 2013. године<br />
године. Стопа незапослености<br />
на пподручју Борског округа<br />
такође је приближна просечној<br />
репубчичкој па је тако на<br />
подручју Филијале Бор 28,96<br />
одсто док је републичка 28,85.<br />
Подаци стопе незапослености<br />
за општине Бор и Кладову су<br />
нешто ниже док општине Мајданпек<br />
и Неготин бележе благи<br />
пораст када је реч о стопи<br />
незапослености - каже Соња<br />
Станковић директор Филијале<br />
НСЗ-а у Бору.<br />
Према евиденцији Националне<br />
службе за запошљавање<br />
у Бору у градовима округа на<br />
посао чека 12.759 лица, од<br />
којих је скоро 5.990 из Бора. Од<br />
почетка године у Бору радни<br />
однос на одређено и неодређено<br />
време укупно је засновало<br />
5.781 лице, док су на подручју<br />
округа 13.402 особе добиле посао<br />
на одређено или неодређено<br />
време, склопиле уговор о<br />
делу и биле ангажоване за привремене<br />
послове.<br />
Елда Драгаш<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor
број 42 ЕКОНОМИЈА<br />
петак, 31. октобар 2014.<br />
Одржана тродневна Међународна конференција<br />
Дунав бизнис форум<br />
У Београду и Новом Саду,<br />
од 27. до 29. октобра одржана је<br />
Трећа међународна конференција<br />
„Дунав бизнис форум“, заснована<br />
на принципима и стубовима<br />
Дунавске стратегије. Дунавски<br />
форум је усмерен на стварање<br />
амбијента погодног за бизнис,<br />
унапређење сарадње, конкурентност<br />
и одрживи развој, боље коришћење<br />
економских потенцијала<br />
и афирмацију просперитета<br />
Дунавске регије, као најзначајнијих<br />
вредности проистеклих из<br />
заједничког знања и вештина. На<br />
конференцији је речено да кључну<br />
улогу у региону има управо<br />
Србија, јер реализује око 40 одсто<br />
трговине са околним земљама.<br />
- Сама чињеница да Дунав<br />
повезује 14 земаља, да са друге<br />
стране повезује простор у којем<br />
живи више од 200 милиона становника<br />
даје значај не само Дунаву<br />
него и потребу да се регија<br />
економски повезује. Ово је један<br />
од „Хоројзн“ пројеката, који има<br />
неколико етапа и неколико фаза<br />
које треба да се до краја 2020.<br />
године имплементирају на овим<br />
просторима. Сама награда Дунавски<br />
цвет, коју је добила Привредна<br />
комора Србије, јесте признање<br />
да је Србија на том путу<br />
и да је том пројекту дала више<br />
него значајан допринос - рекао је<br />
Здравко Јелушић, потпредседник<br />
Привредне коморе Србије.<br />
Циљ Дунавске стратегије<br />
јесте да свим земљама пружи<br />
једнаку могућност да се развијају,<br />
заједно управљају ресурсима<br />
и развијају туризам, отварају<br />
нова радна места, а један<br />
од предуслова јесте и дуално<br />
образовање па је стога како наглашава<br />
Здравко Јелушић потпредседник<br />
Привредне коморе<br />
Презентација вертикалног млина<br />
Применом нове технологије у Флотацији РТБ-а Бор знатно ће бити повећана искоришћеност<br />
бакра из руде. - Предавачи били и канадски стручњаци<br />
БОР» За запослене флотере<br />
и металурге у Рударско-топионичарском<br />
басену Бор одржано<br />
је предавање о примени вертикалног<br />
млина у Флотацији Бор<br />
за прераду топионичке шљаке.<br />
Између осталих, предавачи су<br />
били и стручњаци канадске компаније<br />
„Мецо минералс“ с обзиром<br />
на то да је реч о њиховој<br />
технологији и опреми.<br />
Последњих година у Рударско-топионичарском<br />
басену<br />
Бор значајна пажња поклања<br />
се увођењу нових технологија.<br />
Новина у производњи бакра са<br />
знатним предностима у односу<br />
на постојећу опрему која се<br />
користи у флотацијама у Бору,<br />
Кривељу и Мајданпеку биће<br />
увођење вертикалног млина у<br />
процес прераде шљаке из Топионице.<br />
Басенски стручњаци<br />
су имали прилику да се<br />
упознају са опремом која је широко<br />
заступљена у савременој<br />
металургији<br />
- Ова је нова технолгија,<br />
која ће се први пут применити у<br />
земљи. За све стручњаке о овој<br />
области је веома важно да се<br />
упознају са овом опремом јер ће<br />
она бити примењена у новом постројењу<br />
у пројекту реконструкције<br />
Топионице бакра у процесу<br />
такозваног „домељавања“.Млин<br />
ће бити инсталиран у новој хали<br />
која се налази у постојећој, а<br />
њено пројектовање је у завршној<br />
фази. Темељи новог млина<br />
се већ постављају и урађени су<br />
пројекти. Предности вертикалног<br />
у односу на хоризонтални<br />
млин су велико искоришћење,<br />
ниски трошкови прераде и на<br />
крају се добија ситнија гранулација<br />
материјала као излазни производ<br />
-каже Јовица Анђеловић<br />
руководилац постројења за прераду<br />
топионичке шљаке.<br />
- Да би се остварили металуршко<br />
искоришћење бакра из<br />
руде од 98 одсто битно је и да<br />
у Флотацији у процесу прераде<br />
металуршке шљаке буде уведена<br />
нова технологија. Реч је о<br />
вертикалном млину који ће заменити<br />
постојеће хоризонталне<br />
коју мељу материјал са куглама<br />
и шипкама. Ово је сада новина<br />
-рекао је Димча Јенић директор<br />
за развој РТБ-а Бор.<br />
Ово је било једно у низу предавања<br />
и презентација које ће<br />
бити организоване о коришћењу<br />
нове опреме у металургији и рударству<br />
за запослене у Комбинату<br />
бакра да би је ефикасније<br />
користили а све у циљу економичније<br />
производње.<br />
Горан Грамић<br />
стр.5<br />
Србије врло битно да се говори<br />
о дуалном образовању, јер је то у<br />
западној Европи био предуслов<br />
за развој привреде.<br />
- Ми сада коначно имамо<br />
ситуацију када и Министарство<br />
образовања и Министарство<br />
привреде схватају да ће дуално<br />
образовање бити један од неопходних<br />
ослонаца развоја привреде<br />
и да у оквиру Дунавске<br />
стратегије позитивна европска<br />
искуства буду донета и прилагођена<br />
нашим потребама и нашем<br />
начину образовања-омладине<br />
са једне стране и стварању<br />
привредног амбијента који је<br />
неопходан да би привреда ишла<br />
напред - наглашава Јелушић.<br />
Тродневна Међународна конференција<br />
Дунав бизнис форум<br />
окупила је више од 800 учесника,<br />
лидера у области енергетике, вода,<br />
агробизниса, транспорта, до<br />
предузетништва и креативне индустрије<br />
из 14 земаља које припадају<br />
Дунавској регији.<br />
Елда Драгаш<br />
Све се више<br />
плаћа преко<br />
интернета<br />
Према најновијим подацима<br />
више од милион људи купује<br />
преко интернета, а из године у<br />
годину расте и број трансакција<br />
платним картицама на интернету.<br />
Ипак, са друге стране, у последњих<br />
шест или седам година<br />
приметна је стагнација фирми<br />
које нуде производе у услуге<br />
преко интернета – речено је на<br />
конференцији „ПејПал и Дигитална<br />
Србија - где смо сада, а<br />
где можемо и треба да будемо“.<br />
Разлози за то су законска<br />
регулатива прилагођена традиционалном<br />
начину пословања,<br />
недостатак одговарајућих банкарских<br />
сервиса који би омогућили<br />
наплату, слаба конкурентност<br />
домаћих производа на<br />
глобалном тржишту и мали број<br />
стручњака који из Србије могу<br />
да лансирају глобални производ.<br />
Оно што разликује Пејпал од<br />
класичних банкарских платних<br />
система јесте то што је Пејпал<br />
слободан систем за који не постоје<br />
ограничења у формално<br />
правном смислу, па фирме знатно<br />
лакше могу да отворе налоге<br />
за трговину, продају и наплату<br />
роба и услуга.<br />
М. Ћосић<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor
стр.6<br />
петак, 31. октобар 2014.<br />
Путари иду на поправни<br />
БОР» Из Предузећа за путеве<br />
Зајечар, које је било задужено<br />
за извођење радова у Улици<br />
„3. октобар“ у Бору, стигао је<br />
потврдан одговор на примедбу<br />
Јавног предузећа „Дирекција за<br />
изградњу Бора“, да је нови асфалт<br />
валовит и да не одговара<br />
прописаним стандардима. Узрок<br />
валова на коловозу јесте неисправност<br />
машине за постављање<br />
завршног слоја асфалта, па ће<br />
постојећи хабајући слој бити замењен<br />
новим до краја месеца.<br />
Пројектом реконструкције<br />
дела улице „3.октобар“ у Бору,<br />
од укрштања са Улицом „Генерала<br />
Павла Илића“ до раскрснице<br />
са Улицом „Бошко Буха“,<br />
осим асфалтирања, предвиђено<br />
је и уређење тротоара, прилаза<br />
зградама и асфалтирање неколико<br />
паркинг простора. Припрема<br />
паркинга за асфалтирање је у<br />
току, а према речима вршиоца<br />
дужности директора Дирекције<br />
за изградњу Бора, Верице Аничић,<br />
у првој фази биће асфалтирана<br />
три највећа паркинг простора<br />
у овом делу улице. Ипак,<br />
нису завршени ни радови на коловозу.<br />
Након што је завршено<br />
асфалтирање, Јавно предузеће<br />
„Дирекција за изградњу Бора“<br />
упутило је захтев извођачу радова,<br />
Предузећу за путеве Зајечар,<br />
да због неравнина и улегнућа<br />
на коловозу постави нови слој<br />
асфалта.<br />
- Почели смо и уређење паркинга,<br />
а имемо и ту добру вест<br />
која нам је стигла од Предузећа<br />
за путеве Зајечар, да они рихватају<br />
грешку и да ће асфалт бити<br />
замењен. – рекла је Верица<br />
Аничић, в.д. директора ЈП „Дирекција<br />
за изградњу Бора“.<br />
Да подсетимо, захтев извођачу<br />
радова да постави нови<br />
хабајући слој асфалта, упућен је<br />
након што је комисија утврдила<br />
постојање изразитих попречних<br />
неравнина, односно валова на<br />
коловозу. На појединим местима<br />
асфалта постоје улегнућа и до<br />
18 милиметара, а по правилима<br />
дозвољено је највише пет.<br />
Марија Ћосић<br />
Комуналци спремни за зиму<br />
На залихама у ЈКП „3. октобар“ у Бору има 100 тона соли, а на располагању<br />
је више од 30 возила за одржавање градских и приградских саобраћајница<br />
БОР» У ЈКП „3. октобар“ у<br />
Бору кажу да су припреме за рад<br />
у зимским условима обавили на<br />
време и да су спремни да реагују<br />
у случају снежних падавина. Возила<br />
и механизација су у исправном<br />
стању, а на залихама има<br />
довољно соли за почетак сезоне.<br />
- Када је реч о носећим соланама<br />
оне су већ постављене<br />
на возила. На залихама има више<br />
од 100 тона соли. Људство и<br />
остали капацитети су апсолутно<br />
спремни. Одржавање улица у<br />
граду поверено је уговором са<br />
локалном самоуправом Јавно<br />
комуналном предузећу „3. октобар“.<br />
Када је реч о одржавању<br />
локалних и некатегорисаних путева,<br />
обављена је јавна набавка<br />
и очекује да ће ЈП „Дирекција за<br />
изградњу Бора“ и овај посао поверити<br />
нашем предузећу. У току<br />
следеће седмице бити затворен<br />
тендер за набавку нових зимских<br />
пнеуматика. Иначе, на свим возилима<br />
пнеуматици су квалитетни,<br />
али је зима непредвидива и<br />
У ФОКУСУ број 42<br />
Нови изглед<br />
Горњана и околине<br />
У атару борског села Горњане<br />
има 100 километара некатегорисаних<br />
путева. Асфалтирање<br />
пута ка Рудној Глави у општини<br />
Мајданпек приоритет су житеље<br />
овог села.<br />
С обзиром на то да је борско<br />
село Горњане разуђеног<br />
типа и да многи мештани живе<br />
на појатама, за њих је од велике<br />
важности да имају уређену<br />
путну мрежу. Процењује се да<br />
у атару овог села има 100 километара<br />
некатегорисаних путева.<br />
Најфрекветнији се често посипају<br />
ризлом, али су последње<br />
бујице однеле значајан део материјала.<br />
Многи житељи користе<br />
и пут према највећем селу<br />
мајданпечке општине, Рудној<br />
Глави. Део овог пута километар<br />
дужине је асфлатиран, а остало<br />
је још шест километара које би<br />
требало асфалтирати.<br />
- У атару Рудне главе асфлатирано<br />
је свега 500 до 600 метара<br />
овог пута. То је отприлике десети<br />
део посла који би тамо требало<br />
може да потраје<br />
тако да<br />
је неопходна<br />
резерва - каже<br />
Далибор<br />
Орсовановић,<br />
директор<br />
ЈКП „3. октобар“ у Бору.<br />
За одржавање путева у зимском<br />
периоду борским комуналцима<br />
је на располагању више од<br />
30 возила, тако да уз све припреме<br />
и залихе, проходност путева<br />
током зиме у граду и околини не<br />
да се уради. Овај пут је од значаја<br />
не само за житеље ових села већ<br />
и за општине Мајданпек и Бор.<br />
Када је реч о рејонским путевима,<br />
ове године смо за њихово<br />
уређење добили око 250 кубика<br />
ризле и то смо у потпуности искористили.<br />
Међутим, летошње<br />
невреме спрало је путеве, а поједини<br />
су чак били и у прекиду. То<br />
је у међувремену санирано, али<br />
је посао велики. Требају нам и<br />
ризла и механизација, јер ови сеоски<br />
путеви су важни за житеље,<br />
повезују засеоке са по педесет,<br />
шездесет домаћинстава. И то би<br />
требало уредити до зиме - категоричан<br />
је Јован<br />
Флорић, председник<br />
Савета<br />
МЗ Горњане.<br />
Већ неколико<br />
година у<br />
Дому културе<br />
у овом селу не<br />
одржавају се сеоске<br />
светковине<br />
и остале манифестације.<br />
Вишенаменска<br />
сала<br />
је оштећена,<br />
као и део кровне конструкције.<br />
Пројекат санације је урађен, део<br />
средстава за радове је обезбеђен<br />
из локалне и републичке касе, а<br />
недавно су решени и имовинско-правни<br />
односи. У савету месне<br />
заједнице Горњане очекују да<br />
ће санација Дома културе почети<br />
за неколико дана, уколико временске<br />
прилике то дозволе.<br />
Горан Грамић<br />
би требало да буде проблем, тврде<br />
надлежни.<br />
Горан Грамић<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor
број 42 У ФОКУСУ<br />
петак, 31. октобар 2014.<br />
Именован законски<br />
заступник „Еурофоила“<br />
БОР» Након што је Инспекција<br />
рада реаговала на пријаве<br />
радника предузећа за рециклажу<br />
ПЕТ пластичног отпада „Еурофоил“<br />
у Бору, да због непостојања<br />
овлашћеног лица не могу да реше<br />
свој радно правни статус, за законског<br />
заступника именован је<br />
Жељко Пешут. Начелник Борског<br />
управног округа Мирослав Кнежевић<br />
и шеф Инспекције рада за<br />
Борски управни округ, Јасминка<br />
Верузић, посетиће у петак новоименованог<br />
заступника у Београду,<br />
након чега ће он доћи у Бор и са<br />
радницима решити административне<br />
проблеме. Због ове ситуације<br />
радници до сада нису могли<br />
да подигну радне књижице, али<br />
ни да реше проблем здравственог<br />
осигурања.<br />
Предузеће за рециклажу ПЕТ<br />
пластичног отпада „Еурофоил“ у<br />
У Србији се сваке године<br />
региструје око 4.600 ново<br />
оболелих жена од карцинома<br />
дојке, док се та бројка у борској<br />
општини креће између 20 и 40<br />
на годишњем нивоу. Рак дојке је<br />
тренутно<br />
водећа малигна<br />
болест<br />
код жена како<br />
у развијеним<br />
тако и у земљама<br />
у развоју.<br />
Зато је Светска<br />
здравствена<br />
организација прогласила<br />
октобар за месец<br />
борбе против рака дојке,<br />
како би се скренула пажња на<br />
Бору отворено је 2012. године, а<br />
само две године након отварања<br />
доживело је потпуни крах.<br />
Проблем је настао крајем<br />
октобра прошле године због сукоба<br />
међу сувласницима. Тада<br />
је предузећу „Еурофоил“ блокиран<br />
рачун због дуга од 110<br />
милиона динара, које је према<br />
уговору, хрватска компанија<br />
„Драва Интернационал“ требало<br />
да исплати суоснивачу,<br />
српском предузећу „Лимико“<br />
за куповину више од 40 одсто<br />
власничког капитала „Еурофоила“<br />
чиме би постала власник<br />
92 процента предузећа. Међутим,<br />
само мали део овог новца<br />
је уплаћен, рачун је након тога<br />
блокиран. Од тада запослени не<br />
знају свој статус, дуг за зараде<br />
расте, а објашњења нема.<br />
Марија Ћосић<br />
Обележен месец борбе протв рака дојке<br />
Трећина оболелих жена од ове<br />
болести млађа од 50 година<br />
распрострањеност ове болести<br />
и указало на значај превенције и<br />
раног откривања рака дојке.<br />
Забрињава податак да је од<br />
укупног броја ново оболелих<br />
жена у свету 30 посто жена<br />
млађе<br />
од 50<br />
година,<br />
док највећи<br />
број смртних<br />
случајева има<br />
у земљама у<br />
развоју због<br />
дијагностиковања<br />
рака у касној<br />
фази.<br />
- Ризик да оболи од<br />
рака дојке има свака осма же-<br />
БОР» Дугови Борана за<br />
комуналне услуге су велики и неретко<br />
доводе у питање нормално<br />
функционисање јавно комуналних<br />
предузећа. У 2014. години<br />
Јавно стамбено предузеће успело<br />
је да повећа степен наплате потраживања<br />
од грађана, који је у<br />
августу и септембру био добар,<br />
али је приметно опао у октобру.<br />
- Дуговања грађана која<br />
су предата суду на наплату су<br />
већа од 360 милиона динара.<br />
То су велики дугови и тешко се<br />
наплаћују. Ипак, уколико погледамо<br />
податке из августа и<br />
септембра, степен наплате потраживања<br />
био је добар и кретао<br />
се између 80 и 85 одсто. Али, у<br />
октобру смо приметили извесне<br />
осцилације у наплати. Због тога<br />
апелујем на грађане да своје обавезе<br />
редовно измирују, јер можемо<br />
доћи у ситуацију да грејна<br />
сезона ове године буде доведена<br />
у питање - каже Срђан Радошевић,<br />
директор Јавно стамбеног<br />
предузећа Бор.<br />
Дуговања за комуналне услуге<br />
из претходног периода су и<br />
стр.7<br />
Дуговања за комуналије већа од 360 милиона<br />
Тужбе за неплатише<br />
на у Србији. Када се рак дојке<br />
открије у раној фази, уз одговарајућу<br />
дијагностику и лечење,<br />
шансе за живот су далеко веће<br />
него кад се болест открије у<br />
касној фази, што је често случај<br />
у нашој земљи - каже др Светлана<br />
Димитријев, онколог ЗЦ<br />
Бор.<br />
Ове године обележавање<br />
месеца борбе против рака дојке<br />
имало је слоган „Шта ћете данас<br />
урадити за здравље ваших<br />
груди?“.<br />
- Редовна физичка активност,<br />
избегавање гојазности<br />
и регулација телесне тежине<br />
даље велика због чега су у Јавно<br />
стамбеном предузећу били присиљени<br />
да поднесу тужбе против<br />
нередовних платиша.<br />
- Ми смо против грађана<br />
који нису платили комуналне<br />
услуге за период од јула до<br />
децембра 2013. године поднели<br />
више од 1.200 тужби. Још<br />
једном апелујем да се дуговања<br />
редовно измирују, како<br />
грађани не би дошли у ситуацију<br />
да, осим дуга плаћају и<br />
судске трошкове - наглашава<br />
Радошевић.<br />
Акција Јавно стамбеног предузећа<br />
у априлу, када су грађани<br />
добили рачуне и уплатнице<br />
са тачним износом дуговања<br />
на кућну адресу дала је добре<br />
резултате и повећала наплату.<br />
У Јавно стамбеном предузећу<br />
кажу да би то могао да буде један<br />
од начина да се степен наплате<br />
још повећа, јер грађанима<br />
отвара могућност да тачно знају<br />
износ колико дугују и да новац<br />
уплате и на шалтерима поште<br />
или банке.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
су битни фактори за очување<br />
здравља и превенцију водећих<br />
болести, кардио-васкуларних и<br />
малигних, али је поред промоције<br />
здравих стилова живота јако<br />
битна и секундарна превенција,<br />
односно рано откривање<br />
рака дојке – истиче др Светлана<br />
Димитријев.<br />
Златја Марковић<br />
НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />
13:25h<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor
стр. 8<br />
петак, 31. октобар 2014.<br />
Избори за чланове националних савета<br />
Познати прелиминарни<br />
резултати<br />
На изборе, 26. октобра, изашло 169.147 бирача, што је<br />
37,58 одсто од уписаних 449.929. - Највише пријављених<br />
гласача било је за изборе национаналног савета мађарске<br />
националне мањине<br />
Републичка изборна комисија<br />
објавила је прелиминарне<br />
резултате избора за чланове националних<br />
савета националних<br />
мањина у Србији, који су одржани<br />
26. октобра.<br />
Према подацима које је<br />
саопштила комисија од укупно<br />
449.929 особа, које су се у<br />
Србији пријавиле на посебан<br />
бирачки списак за избор националних<br />
савета националних<br />
мањина, на гласање је 26. октобра<br />
изашло њих 169.147 или<br />
просечно 37,58 одсто.<br />
Према овим резултатима,<br />
од 27.808 бирача који су се<br />
пријавили за гласање за чланове<br />
националног савета влашке<br />
националне мањине на гласање<br />
је изашло 8.902 или 32,01 одсто.<br />
Највише гласова, 71 и по<br />
одсто освојила је листа „Власи<br />
за Србију - Србија за Влахе,<br />
Радиша Драгојевић“, која ће у<br />
савету, од укупно 23 представника,<br />
имати 18. Листе „Покрет<br />
влашког уједињења - Слободан<br />
Перић“ и Удружење „Гергина“<br />
Неготин имаће по два представника,<br />
док ће група грађана<br />
„Заједница Влаха Србије<br />
- Драган Демић“ имати једног<br />
представника.<br />
На гласање за чланове националног<br />
савета румунске националне<br />
мањине од уписаних<br />
17.877 изашло је 7.432 гласача<br />
или 41,57 одсто. „Уједињена<br />
листа - Даниел Петровић“, добила<br />
је највише гласова 40 одсто<br />
и од 23 представника имаће<br />
10 чланова националног савета.<br />
Друга је листа „Заједница румуна<br />
- Стеван Михајлов“ која<br />
ће имати право на пет чланова,<br />
а трећа „Румуни за национално<br />
помирење - Јон Чизмаш“ коју ће<br />
у националном савету представљати<br />
три члана.<br />
За национални савет ромске<br />
националне мањине највише<br />
гласова добила је листа<br />
„Роми за бољу будућност“ -<br />
25,42 одсто која ће од 33 члана<br />
савета дати девет. Друга је<br />
листа „Ромски глас за Европу“<br />
са 15,62 одсто гласова која ће<br />
имати право на шест чланова,<br />
а четири члана биће са листе<br />
„Правда и истина за сваког рома<br />
- Тане Куртић“.<br />
Највише пријављених гласача<br />
било је за изборе национаналног<br />
савета мађарске националне<br />
мањине - 136.479, од којих је<br />
на изборе изашло 40,60 одсто.<br />
Убедљиво највише гласова добила<br />
је листа „Мађарска слога“<br />
83,97 која ће од 35 чланова савета<br />
имати право на 31.<br />
Званичне резултате Републичка<br />
изборна комисија ће<br />
објавити најкасније до 30. октобра<br />
у 20 сати.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
СПЕКТАР број 42<br />
ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ<br />
DZÎLJILJI *A TRJEKUT<br />
AŽUTOR SOCIJAL<br />
» Ažutoru socijal în ćimpu +e<br />
vinje no să măj fije kategorija<br />
trajnjikă. Ăja karje kapătă ažutor o<br />
să trăbujaskă să lukre +eva +asurj, a<br />
spus ministru đe lukru šî întrjebărlji<br />
socijalje Aleksandar Vulin. Centru<br />
đe lukru socijal o să sămnje<br />
încălje&erlji ku samouprava lokală<br />
akolo unđe trăbuje uaminj să lukre.<br />
Ministru Vulin a spus kă în Sîrbije<br />
pistă 106 đe mij đe familij kapătă<br />
ažutor socijal, +e je 267 đe mij đe<br />
uaminj, da prîn i 147 đe mij pot<br />
lukra. În fjalu ăsta i o să întuarkă<br />
întrun fjal datorija kătră socîje, da<br />
đe ažutor socijal pi lună să dă pistă<br />
o milijardă đe dinarj.<br />
Dakă uaminji karje kapătă ažutor<br />
socijal šî pot lukra nu vuor să lukre,<br />
ažutoru o să lje fije mićikulat.<br />
Ministru a spus kă dukătorju<br />
ažutoru socijal kapătă vro uopt<br />
mij đe dinarj pi lună, tot partaš în<br />
familije pistă 18 anj kapătă înkă tri<br />
mij 800, da tot partaš supt 18 anj<br />
înkă vro două mij 400 đe dinarj.<br />
Ažutoru puaće fi mićikulat numa<br />
la dukătorju ažutoru socijal, da la<br />
kopij nu, a măj spus ministru Vulin.<br />
ÎNVĂCĂMÎNTORI ÎN ŠTRAJK<br />
» La štrajku đe o dzîuă mulc<br />
lukrătorj în sistemu đe învăcămînt<br />
a dat ažuturjala ku oprit lukratu,<br />
alcî a cînut +asurlji măj skurće,<br />
НЕГОТИН» На римском<br />
налазишту „Врело“, на левој<br />
обали Врелске реке, шест километара<br />
западно од села Шаркамен<br />
код Неготина, на коме је<br />
завршена двомесечна кампања<br />
археолошких радова, почела је<br />
конзервација налаза откривених<br />
ове сезоне, за коју су задужени<br />
стручњаци Завода за заштиту<br />
споменика културе из Ниша.<br />
Обновљена систематска истраживања<br />
овог локалитета, прошле<br />
и ове године, одвијају се<br />
захваљујући уговору о заједничкој<br />
реализацији пројекта „Врело-Шаркамен“,<br />
чији су потпис-<br />
da sa întîmplat în +eva školj să<br />
să cînă protjestu în mulće fjalurj.<br />
Prezîdantu lu Forumu sindikacî đe<br />
învăcămînt în Bor Milan Petrović<br />
a spus kă a dat ažuturjala la<br />
kolegelje luj karje a otărît să cînă<br />
învăcămîntu, da în fjalu ăsta nă<br />
kunoskut toc +e însamnă protjestu.<br />
Forumu sindikacî a<br />
învăcămîntoriluor în Bor ginđešće<br />
kă plăcîlji la lukrătorji în sistemu<br />
đe învăcămînt sînt mi+ šî nar<br />
trăbuji să să špăruje kînd je vuorba<br />
đe învăcămînt, da +e o să să fakă<br />
măj đeparće o să să otăraskă la<br />
întîlnjaua, karje o să să cînă pînă<br />
pi svršîtu la oktobar în Beograd.<br />
PREZENТАŽA<br />
„TRANSILVANIJA“<br />
» Aktori Vojin Ćetković, Nataša<br />
Ninković, Vesna Čipčić šî Vuk<br />
Kostić în Škuala đe muzikă în Bor<br />
a žukat prezentaža „Transilvanija“<br />
lu teatru đe dramă đin Beograd.<br />
În prezentažă sa arătat komedija<br />
đe ai+a, mentalitetu, folkloru šî<br />
etno povješć đin parća rumînjaskă.<br />
La prezentaža asta pi scenario lu<br />
Dragan Nikolić režija a făkuto<br />
Milan Karadžić.<br />
Organizatoru Centru đe kultură în<br />
Bor pi în+eputu la novembar arje<br />
în plan ši prezentaža „Ožalošćena<br />
porodica“ lu Branislav Nušić, da o<br />
so žua+e aktori lu teatru Atelje 212.<br />
Prevodu: Aleksander Ilić<br />
Конзервација римског налазишта<br />
ници Археолошки институт и<br />
Музеј „Крајине“ у Неготину.<br />
На овом локалитету прва<br />
систематска истраживања су<br />
трајала у периоду од 1994. до<br />
2003. године, уз подршку Српске<br />
академије наука и уметности<br />
и Археолошког<br />
института,<br />
под управом<br />
академика Драгослава<br />
Срејовића.<br />
После<br />
вишегодишњег<br />
затишја, са<br />
Шаркамена,<br />
иначе, изузетног<br />
споменика<br />
римске културе<br />
на нашим просторима,<br />
захваљујући пројекту<br />
који је подржало Министарство<br />
културе Републике Србије, кренуле<br />
су нове информације, које<br />
значајно шире сазнања о резиденцији<br />
римског императора<br />
Максимина Даје, из касноантичког<br />
периода, с краја 4. и прве половине<br />
5. века.<br />
Јованка Станојевић<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor
број 42 КУЛТУРА<br />
петак, 31. октобар 2014.<br />
Прва награда<br />
„Лопову меког срца“<br />
На Конкурсу за кратку причу Народне библиотеке Бор у ужи<br />
избор ушло 11 радова, од неколико стотина пристиглих.<br />
Овогодишњи лауреат је Огњен Шестић из Београда<br />
стр. 9<br />
Почели „Дани Зорана Радмиловића“<br />
Девет представа за<br />
позоришне сладокусце<br />
Фестивал који се по 23. пут организује у родном граду<br />
великог глумца отворио театролог Зоран Ђерић. Престижна<br />
награда „Зоранов брк“ додељена Јелени Рајић<br />
БОР» Конкурс за кратку<br />
причу Народне библиотеке<br />
Бор, замишљен као надметање<br />
аутора у категорији необјављене<br />
кратке приче на српском,<br />
хрватском, црногорском и бошњачком<br />
језику, завршен је и<br />
жири је на конференцији за новинаре<br />
објавио имена награђених<br />
аутора.<br />
Огњен Шестић из Београда<br />
добио је прву награду за причу<br />
„Лопов меког срца“, другу награду<br />
освојила је прича „Бука<br />
и бес једног капетана“ Јасне<br />
Димитријевић из Београда, а<br />
трећа награда додељена је Милану<br />
Миловановићу из Новог<br />
Сада за причу „Црна овца“.<br />
На Конкурс за кратку причу<br />
Народне библиотеке Бор ове<br />
године пристигао је 361 рад из<br />
БОР» Плејада познатих<br />
глумаца, Војин Ћетковић, Наташа<br />
Нинковић, Весна Чипчић,<br />
Вук Костић, маестрално је, пред<br />
youtube.com/rtvbor<br />
Србије и земаља региона, од<br />
којих је жири разматрао 258<br />
прича које су задовољиле све<br />
услове конкурса. Више него задовољни<br />
одзивом аутора, чланови<br />
жирија истичу да су имали<br />
захтеван посао, па су, након<br />
више кругова гласања, сузили<br />
избор на једанаест прича.<br />
У жирију су били Зоран<br />
Илић, Весна Тешовић и Ана<br />
Јанковић. Народна библиотека<br />
Бор припремила је и новчане награде,<br />
20 хиљада за прво, 15 за<br />
друго и десет хиљада динара за<br />
треће место. Приче које су ушле<br />
у ужи избор биће објављене у<br />
првом наредном броју часописа<br />
„Бележница“, а награђене биће<br />
доступне на сајту Народне библиотеке<br />
Бор.<br />
Марија Ћосић<br />
„Трансилванија“ у Бору<br />
препуном салом Музичке школе<br />
у Бору, одиграла представу<br />
’’Трансилванија’’ Београдског<br />
драмског позоришта. Представа<br />
упечатљиво и живописно осликава<br />
домаћу црну комедију<br />
и ироничан спој примитивних<br />
предрасуда, менталитета, фолклора<br />
и етно митова из влашког,<br />
подунавског краја. Овај позоришни<br />
комад по сценарију драмског<br />
писца Драгана Николића,<br />
режирао је Милан Караџић.<br />
Снежана Анђеловић<br />
ЗАЈЕЧАР» У Зајечару су,<br />
26. октобра, отворени „Дани Зорана<br />
Радмиловића“, ове године<br />
двадесет трећи. Фестивал је отворио<br />
Зоран Ђерић, театролог, а<br />
након тога част да први заиграју<br />
на фестивалу припала је ансамблу<br />
зајечарског позоришта који<br />
је извео комад "Кабаре Нушић“<br />
у режији Јоване Томић. Зоранов<br />
брк, по оцени стручног жирија,<br />
припао је Јелени Рајић.<br />
Наредног дана по отварању<br />
на програму је био комад „Бизарно“<br />
по тексту Жељка Хубача<br />
и у режији Снежане Тришић,<br />
у продукцији Народног позоришта<br />
из Београда и Шапца. Игор<br />
Ђорђевић је на овогодишњем<br />
Стеријином позорју, за улоге<br />
Мартина, Ричија и Дејана у<br />
овом комаду освојио награду за<br />
глумачко остварење.<br />
У оквиру „Дана Зорана Радмиловића“,<br />
позоришне смотре у<br />
част великог глумца, Зајечарца,<br />
позоришна публика ове године<br />
има прилику да види девет<br />
представа, седам у званичној<br />
конкуренцији и две у ревијалном<br />
делу. То су већ поменуте,<br />
„Кабаре Нушић“ Позоришта<br />
Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“,<br />
„Бизарно“ Народног<br />
позоришта из Београда, „Славна<br />
Флоренс“ Атељеа 212, „Госпођа<br />
министарка“ Српског народног<br />
позоришта из Новог Сада,<br />
„Госпођа Олга“, Народног позоришта<br />
из Сомбора, „Дон Жуан“<br />
зрењанинског Народног позоришта<br />
Зрењанина и „Лепотица<br />
Линејна“ крушевачког Народног<br />
позоришта.<br />
- Када се овом списку додају<br />
и још две представе ван конкуренције,<br />
„Ћуп“ Казалишта из<br />
Вировитице и у част награђених<br />
„Како убити супругу“ зајечарског<br />
позоришта, онда се већ сада<br />
може рећи да ће то бити фестивал<br />
врхунских позоришних остварења<br />
- речено је на конференцији<br />
за новинаре у зајечарском<br />
позоришту.<br />
- Уверен сам да ће цео град<br />
бити у знаку „Зоранових дана“.<br />
Тешка су времена, нигде нема<br />
пара, најмање у култури. Није<br />
нам било лако али ми напредујемо,<br />
то могу са сигурношћу да кажем.<br />
Успели смо да подигнемо<br />
на неки начин рејтинг фестивала.<br />
О томе сведочи и чињеница<br />
да позоришта која ће гостовати<br />
код нас неће доћи са пуним ценама,<br />
него ће они сносити половину<br />
трошкова. То говори да<br />
овај фестивал добија на значају.<br />
Значи да им је стало да играју на<br />
Данима - каже Миљан Гогић,<br />
управник позоришта и директор<br />
фестивала.<br />
Давор Марушић<br />
facebook.com/rtvbor
стр.10<br />
петак, 31. октобар 2014.<br />
МОЗАИК број 42<br />
Гастрономске чаролије<br />
Долази зима, Секељи<br />
дуга и хладна<br />
„Долази зима, дуга и хладна, затвори врата, упали ватру ...“ и<br />
скувај СЕКЕЉИ ГУЛАШ (Szekely gulas) Ово је зимско мађарско<br />
традиционално јело, које је интересантно по причама како је настало.<br />
Ево једне од њих<br />
Градски бележник у пештанској већници Имре Секељи је у току<br />
зиме 1846 године, сваки дан долазио у мали ресторан „Музички сат“<br />
на ручак. Једног дана дошао је касно те је особље, у недостатку јела<br />
са менија, сакупило све рестлове: нешто мало киселог купуса и пар<br />
кашика паприкаша од свињског меса. Преко свега су прелили киселу<br />
павлаку. Са страхом да не остану без тако доброг госта, бојажљиво<br />
су изнели јело пред Секељија. На опште изненађење он је све појео<br />
у сласт и тражио да му и наредних дана спреме исто јело. Кувар и<br />
власник су пробали свој „специјалитет“ и одушевили се колико је<br />
ова комбинација укусна. Убрзо су је уврстили у мени. Тако је испало<br />
да је препознатљиво мађарско јело само последица случаја.<br />
Да не буде случаја,<br />
ја вам рецепт<br />
за ово предивно јело<br />
данас препоручујем<br />
намерно.<br />
Припрема: 1 кг<br />
свињског меса од<br />
бута исеците на мале<br />
коцке. Очистите 2<br />
главице црног лука.<br />
У већу шерпу ставите<br />
кашику масти да<br />
се загреје на шпорету,<br />
па у врелу маст<br />
спустите ситно исечени лук да се упола испржи. У лук ставите 1<br />
кг купуса рибанца., предходно опраног у хладној води да би му се<br />
сувишна киселина уклонила. Пропржите купус са луком и често га<br />
мешајте. Засебно у шерпу ставите кашику масти, 2 главице ситно<br />
исеченог црног лука, па одмах спустите исечено свињско месо да<br />
се пржи као за паприкаш. Кад је месо потпуно мекано, а купус се<br />
удинстао, на пола сата пред ручак, помешајте купус и месо, додајте<br />
мало алеве паприке, бибера и соли, па налијте са 2 дл киселе павлаке<br />
и оставите да кратко време прокрчка.<br />
Сигурна сам да ћете ви, ваши укућани, па и гости, овај гулаш да<br />
поједете у сласт као што је то урадио и Имре Секељи, те давне зиме<br />
1846 године.<br />
Мирјана Васић<br />
• Враћање часовника сат уназад<br />
многе је примакло Европи,<br />
а нас 19. веку.<br />
• Светлост на крају тунела<br />
указује да ћемо још дуго бити<br />
у мраку.<br />
Пеко Лаличић<br />
• Тек кад сам дошао памети,<br />
видео сам да ми је пут био<br />
узалудан.<br />
• Генијална мисао свакоме може<br />
да падне на памет, али не<br />
наи лази свуда на плодно тло.<br />
Милен Миливојевић<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
гулаш<br />
лоБОРизми<br />
• На мене нису вршили политички<br />
притисак, али таблете гутам<br />
превентивно.<br />
• Окривљени је најзад проговорио.<br />
Рекао је да ће се бранити<br />
ћутањем.<br />
Живојин Денчић<br />
• Полиција најављује борбу<br />
против криминала. Конкуренција<br />
је неиздржљива!<br />
• Ценим слободу говора. Она<br />
ми омогућује да прећутим многе<br />
ствари.<br />
Мирослав Средановић<br />
Поетски кутак<br />
некад је мудро<br />
мудрога не послушати<br />
да је умакао<br />
у планине<br />
би ли у песму<br />
ушао<br />
Процветало воће<br />
кад му време није<br />
Склони смо негодовању<br />
када временски услови нису<br />
примерени годишњем добу и<br />
то је оправдано, али изгледа да<br />
се и природа збунила те нам<br />
једино преостаје да се помиримо<br />
са чињеницом да живимо<br />
у времену глобалних климатских<br />
промена и прилагодимо се<br />
околностима на које не можемо<br />
директно да утичемо. Како то<br />
конкретно изгледа када се природа<br />
збуни?<br />
Пожутело лишће на гранама<br />
дрвећа, стазе прекривене<br />
јесењим покривачем од топлих<br />
боја, благи поветарац, па све то<br />
окупано којим сунчевим зраком<br />
и добили смо слику једног од<br />
променљивих октобарских дана.<br />
Али, прича Боранина Миодрага<br />
Миросављевића и крушка у<br />
његовом дворишту, никако се не<br />
уклапају у појаве уобичајене за<br />
другу половину десетог месеца.<br />
Вук и Вељко<br />
у историју се лако<br />
улази<br />
још лакше се из ње излази<br />
али је само песма<br />
гробница без гроба<br />
у њој се вечно живи<br />
- До ове године, редовно је<br />
рађала и цветала на време, а ове<br />
јесени нисмо убрали ни један<br />
плод. Уместо да сада оберемо<br />
крушке и спакујемо их за зиму,<br />
дрво је процветало. Чудно је и то<br />
што је винова лоза родила, брали<br />
смо грожђе, а онда је после<br />
опадања сувог лишћа пустила<br />
нове изданке - каже Миодраг<br />
Миросављевић.<br />
Стручњаци за воћарство тумаче<br />
да је закаснело цветање воћних<br />
стабала, као и друго цветање,<br />
проузроковано великом влагом и<br />
топлим временом.На жалост, ови<br />
цветни пупољци неће преживети<br />
до пуног цвата, а то ће узроковати<br />
знатно умањење наредног рода.<br />
Ако узмено у обзир и да су зима<br />
и снег већ најавили минулих<br />
неколико дана свој долазак, онда<br />
се ни овој крушки, ни виновој лози<br />
не пише добро.<br />
Бранислава Илић<br />
Љубиша Рајковић Кожељац<br />
dailymotion.com/rtvbor
МОЗАИК<br />
број 42 петак, 31. октобар 2014.<br />
стр.11<br />
ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР<br />
ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
10.00 Вести на знаковномјезику<br />
(р)<br />
10.15 Агро дан<br />
10.30 Кућица у цвећу<br />
11.00 Мојим се селом...<br />
11.25 Бели лук...<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Серијски филм (р)<br />
13.00 Атлас/Гуливер<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 АБС/Ауто<br />
15.25 Зелена патрола<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Серијски филм<br />
16.55 Меридијанима<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.20 Храна и вино<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на<br />
влашком<br />
19.30 „Нинџа корњаче“<br />
20.00 Спортска хрон.<br />
20.30 Серијски филм<br />
21.00 Нокаут<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
влашком<br />
22.30Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Меридијанима<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
9.35 Биљне врсте<br />
10.00 Палета (р)<br />
10.50 Агро дан<br />
11.05 Корак 21<br />
11.35 Бели лук...<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 АБС шоуј<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 Нокаут (р)<br />
14.50 На точковима<br />
15.20 Спортска<br />
хроника(р)<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Серијски филм<br />
17.00 Меридијанима<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.30 ТВ Шоп<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језику<br />
19.30 „Нинџа корњаче“<br />
20.00 Зелена патрола<br />
20.30 Серијски филм<br />
21.00 Радим градим<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
Вести на влашком<br />
22.20 Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Меридијанима<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
9.45 Времеплов<br />
10.10 Агро дан<br />
10.15 Атлас/Гуливер<br />
10.45 Више од спорта<br />
11.35 Бели лук и....<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Свет на длану<br />
13.30 Времеплов<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 Вино и ...<br />
14.50 Ауто флеш<br />
15.20 Корак<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Меридијанима<br />
16.45 На трагу....<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.15 Улична патрола<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језику<br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 На трагу....<br />
20.30 Меридијанима<br />
21.00 Филм на виде(л)о<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
Културна дешавања<br />
Установа ,,Центар за културу Општине Бор“<br />
» 03. новембар – Премијера позоришне представе ,,Ожалошћена<br />
породица“ у сали Музичке школе Бор – Атеље 212<br />
» 04. новембар – Реприза позоришне представе ,,Ожалошћена<br />
породица“ у сали Музичке школе Бор – Атеље 212<br />
Информације на телефон: 030/424-546 од 08 до 14 сати<br />
01.00 Ноћни програм<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
10.00 Агро дан<br />
10.15 Вино и ....<br />
10.45 Лек из природе<br />
11.15 Меридијанима<br />
11.35 Бели лук...<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Корак<br />
13.30 Времеплов<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 ABS show<br />
14.55 Радим градим<br />
15.25 Филм на виде(л)о<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Меридијанима<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.15 Енергија...<br />
18.45Времеплов<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језику<br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 На трагу....<br />
20.30 Меридијанима<br />
21.05 Агро дан<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
10.00 Агро дан<br />
10.15 Енергија на....<br />
10.30 Калеидоскоп<br />
11.30 Бели лук и....<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Везе<br />
13.30Времеплов<br />
13.45 ТВ Шоп<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 Улови трофеј<br />
14.55 Србија коју волим<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Меридијанима<br />
16.45 На трагу...<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.15 Навигатор<br />
18.45 Времеплов<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језику<br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 На трагу...<br />
20.25 Меридијанима<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ<br />
Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55<br />
Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово<br />
пристаниште) 05:16, 10:27 и<br />
18:22<br />
Бор - Пожаревац 00:04<br />
Мајданпек - Бор (из Мајданпека)<br />
4:00, 9:15 и 17:05<br />
Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45,<br />
14:30, 19:50 и 23:01<br />
АУТОБУСИ<br />
Поласци из Бора за<br />
Београд 04:00(радним даном),<br />
04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46,<br />
14:30, 15:30<br />
Лесковац и Врање 02:45 16:30<br />
Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним<br />
даном), 08:00 (радним даном)<br />
08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,<br />
Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним<br />
даном), 08:00 (радним даном) 08:40<br />
14:30 16:30 20:55 22:25<br />
Неготин и Кладово 07:30<br />
Д. Милановац 10:40 , 15:10<br />
Мајданпек 15:10, 17:30<br />
Параћин 05:00 05:16 15:30<br />
Јагодина 05:00 15:30<br />
Жагубица - Пожаревац 07:30<br />
7.00 У нашем атару<br />
8.00 Будилица<br />
10.00 ТВ Шоп<br />
10.15 Нови свет Гнома<br />
10.45 Лекције из<br />
географије<br />
11.00 Школирање<br />
11.30 Млади су закон<br />
11.45 Времеплов<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Дечији филм<br />
14.00 Викенд на истоку<br />
14.40 Зелена патрола<br />
15.10 Кућица у цвећу<br />
15.40 ТВ Шоп<br />
16.00 Дневник<br />
16.20 За све Роме<br />
16.40 На трагу<br />
природе<br />
17.05 Серија „Риск“<br />
17.35 ТВ Шоп<br />
17.50 Серија „Поморска<br />
патрола“<br />
18.35 Времеплов<br />
19.00 Дневник<br />
19.25 Култ арт<br />
20.00 Глас Америке<br />
20.35 Калеидоскоп<br />
21.30 Серијски филм<br />
„Ирене Хус“<br />
(22.00) Вести<br />
23.05 Више од спорта<br />
00.00 Вести<br />
00.15 Ноћни програм<br />
6.00 Фарма<br />
7.00 Храна и вино<br />
8.00 Будилица<br />
10.00 ТВ Шоп<br />
10.15 Нови свет Гнома<br />
10.45 Лекције из<br />
географије<br />
11.00 Заборављени<br />
народи<br />
11.30 Млади су закон<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Село моје<br />
1245 Зелени екран<br />
13.10 Здравље<br />
14.00 Вести на знаковном<br />
језику<br />
13.45 Палета, програм<br />
на румунском језику<br />
15.15 МиМ магазин<br />
16.00 Дневник<br />
16.20 Ретроспектива,<br />
програм на влашком<br />
језику<br />
16.40 На трагу<br />
природе<br />
17.10 Серија „Риск“<br />
17.50 Серија „Поморска<br />
патрола“<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Инфо 7<br />
20.00 Глас Америке<br />
20.35 52 викенда<br />
21.30 Серијски филм<br />
„Ирене Хус“<br />
(22.00 Вести)<br />
23.05 Под сјајем звезда<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Ноћни програм<br />
*Програмска шема је подложна променама<br />
ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ<br />
Позивни број 030<br />
Аутобуска станица 423-770<br />
Аутобуска станица<br />
„Бортравел“ 457-760<br />
Железничка станица 421-371<br />
Полицијска управа 192<br />
Ватросаци 193<br />
Хитна помоћ 194<br />
Електродистрибуција 422-888<br />
Топлификација 426-398<br />
Водовод 421-234<br />
ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ<br />
Хотел „Језеро“ 482-940<br />
Хотел „Албо“ 249-69-62<br />
Хотел „Српска круна“ 477-077<br />
Клуб РТБ Бор 477-008<br />
АПОТЕКЕ<br />
Апотека у Дому здравља<br />
421-624<br />
Апотека „Стеван Јаковљевић“<br />
424-167<br />
Апотека „Здравље“ 428-866<br />
Апотека у Злоту 2561-958<br />
РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА БОР<br />
СВАКОГ ДАНА СА ВАМА<br />
НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />
12:15h<br />
СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />
20:30<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor
стр.12<br />
петак, 31. октобар 2014.<br />
Захуктала се спортска<br />
борилишта<br />
Фудбалери играли нерешено са „Хајдук Вељком“,<br />
кошаркаши „Бора“, савладали гостујућу екипу „Јабланице”<br />
85:83, поражени рукометаши и одбојкашице<br />
У 11. колу источне групе<br />
Српске лиге фудбалери „Бора“<br />
играли су нерешено у Неготину<br />
са екипом „Хајдук Вељка“ 1:1.<br />
„Динамо“ је савладао „Ђердап“<br />
3:1, „Синђелић“ је у Нишу победио<br />
„Тимок“ 1:0 , а Раднички је<br />
у Пироту савладао књажевачку<br />
екипу „Тимочанина“ 4:0.<br />
На деоби првог места на табели<br />
са по 22 бода су „Раднички“<br />
из Пирота и „Динамо“. Бод<br />
мање има трећепласирани „Радан“,<br />
док су са по 20 бодова на<br />
деоби четвртог места „Тимок“,<br />
„Цар Константин“ и „Трстеник“.<br />
На седмом месту на табели је<br />
ОФК „Бор“ са 18 бодова.<br />
У источној групи фудбалске<br />
зоне, „Брестовац“ је био бољи<br />
од „Неметала“ 6:1, док је борски<br />
„Рудар“ поражен од истоименог<br />
тима у Подвису 4:3. „Сврљиг“ је<br />
савладао „Ртањ“ 2:0 , „Каблови“<br />
су у Зајечару поражени од „Буковика“<br />
2:0, а „Моравица“ је била<br />
боља од „Напретка“ 7:6. Са по 27<br />
бодова на табели на деоби првог<br />
места су „Сврљиг“ и „Дунав“,<br />
три бода мање имају трећепласирани<br />
„Каблови“. Борски „Рудар“<br />
је десети са 13 бодова, а „Брестовац“<br />
је 12. са десет бодова.<br />
У десетом колу Окружне лиге<br />
борска „Слатина“ победила је<br />
„Слогу“ 3:0, а „Злот“ је савладао<br />
„Шарбановац“ 3:1. „Кривељ“<br />
је поражен у гостима од „Кључа“<br />
6:0, а „Дели Јован“ и „Мајданпек“<br />
играли су нерешено 2:2.<br />
На првом месту на табели је борска<br />
„Слатина“ са 28 бодова, четири<br />
бода мање има другопласирани<br />
„Пореч“, „Злот“ је на петом<br />
месту са 18 бодова, а Кривељ је<br />
на зачељу табеле са четири бода.<br />
У трећем колу Прве лиге,<br />
борске кошаркашице поражене<br />
су у гостима, од „Врбаса“ 63:53.<br />
Домаћи тим задржао је стопроцентни<br />
учинак и води на табели,<br />
заједно са екипама „Шумадије“<br />
и „Радивоја Кораћа“, док је борска<br />
екипа још увек без победе.<br />
У четвртом колу источне<br />
групе Прве регионалне лиге кошаркаши<br />
„Бора“ савладали су на<br />
свом паркету екипу „Јабланице<br />
„85:83 и са по две победе и пораза<br />
на осмом су месту на табели.<br />
Борске рукометашице савладале<br />
су, у Зајечару, екипу „Младости“<br />
25:20 и сачувале прво<br />
место на табели Прве лиге исток,<br />
са свих пет победа.<br />
Рукометаши „Бора“ поражени<br />
су, на свом паркету, од Дубочице<br />
30:26, у шестом колу источне<br />
групе Прве лиге.<br />
Одбојкашице „Бора“ поражене<br />
су у гостима од „Мајданпека“<br />
3:2 у сетовима у другом колу<br />
источне групе Друге лиге.<br />
У шестом колу Прве лиге<br />
Србије група центар, куглаши<br />
борског „Бакра“ забележили<br />
су другу првенствену победу<br />
савладавши београдску „Технохемију“<br />
6:2 у поенима односно<br />
3060:2920 у обореним<br />
чуњевима.<br />
Маријана Симић<br />
Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор<br />
Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић<br />
Новинар-редактор Чедомир Васић<br />
Припрема за штампу Марко Стојчев<br />
Штампа Штампарија „Графомед“ Бор<br />
СПОРТ број 42<br />
Медаље у појединачним<br />
спортовима<br />
Нови успеси борских клубова на званичним државним<br />
такмичењима донели рекордан број златних, сребрних и<br />
брозаних одличја<br />
Сезона купања у затвореним<br />
базенима Спортског центра у<br />
Бору је почела. Базени ће бити<br />
отворени сваког дана од 15 до<br />
19 часова, осим викендом када<br />
ће радити од 11 до 19 сати. И<br />
ове године, за непливаче биће<br />
организована школа пливања, а<br />
посетиоци ће моћи да користе<br />
кафић и сауну. Овосезонска новина<br />
је пунуда напитака у базенској<br />
хали. Цена улазнице је прошлогодишња,<br />
100 динара.<br />
Такмичари борског Бодибилдинг<br />
клуба „Партизан“ освојили<br />
су рекордних шест медаља на<br />
државном првенству у Београду.<br />
Златна одличја освојили су<br />
Слободан Јанковић, победник<br />
борског меморијала „Новица<br />
Пауљичић“, у категорији до 90<br />
килограма и Миша Марковић,<br />
у новој дисциплини фитнес за<br />
мушкарце. Александра Васиљевић<br />
освојила је сребрну медаљу у<br />
боди-фитнесу, а Далибор Додић,<br />
у боди класику, Предраг Пажиновић,<br />
у бодибилдингу преко 90<br />
килограма и Ана Тодоровић, у<br />
дисциплини физик, освојили су<br />
бронзана одличја за борски клуб.<br />
Десетогодишња Сања Лазић<br />
освојила је златну, а деветогодишња<br />
Ива Маријановић<br />
сребрну медаљу за Карате клуб<br />
„Бор“ на Међународном трофеју<br />
„Београдски победник“, на коме<br />
је наступало укупно 1300 такмичара<br />
из чак 17 држава.<br />
На атлетском првенству Србије<br />
за особе са инвалидитетом,<br />
у Београду, Славица Стојановић<br />
из борског Клуба за спорт и рекреацију<br />
инвалида освојила је<br />
сребрну медаљу у дисциплини<br />
бацање копља. Јовица Стојановић<br />
освојио је по бронзану медаљу<br />
у бацању кугле и диска,<br />
Ненад Пауновић био је трећи<br />
у бацању диска, а Слободан<br />
Стојановић освојио је бронзано<br />
одличје у бацању кугле.<br />
Бојан Обрадовић<br />
Почела сезона у<br />
покривеним базенима<br />
Да подсетимо. Током припрема<br />
за почетак рада затворених<br />
базена радници ове<br />
установе реконструисали су<br />
део подбазенске технике, ремонтовали<br />
пумпу за централно<br />
грејање, обновили део кабина<br />
за пресвлачење. За ове радове<br />
издвојено је више од милион<br />
динара.<br />
Горан Грамић<br />
www.rtvbor.rs