ДРЖАВА НИКОГ НЕ ЗАБОРАВЉА

СВАКОГ РАДНОГ ДАНА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 

07:00 

ВИКЕНДОМ 

08:00 

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 40 - 3. октобар, 2014. год. година II 

ДРЖАВА НИКОГ НЕ ЗАБОРАВЉА 

Премијер Србије Александар Вучић посетио је Текију и приликом 

обиласка разговарао са мештанима, али и са припадницима војске 

Србије који рашчишћавају терен. Очекује се да ће ускоро и све 

куће оштећене у поплавама бити поправљене, како би се живот у 

овом крају што пре нормализовао. Посебна похвала руководству 

РТБ-а Бор који је међу првима притекао у помоћ угроженима 

На седници СО Бор повучен предлог о 

поскупљењу комуналија » стр. 2 

Сарадња РТБ-а Бор и Железнице » стр. 5 

Фестивал „Малиник” » стр. 9 

На Црном врху код Бора идеална стаза 

за брдске трке » стр. 12

стр.2 петак, 3. октобар 2014. 

АКТУЕЛНОСТИ број 40 

Одржана седма седница СО Бор 

Одложена поскупљења 

комуналних услуга 

ПРВА СЕДНИЦА 

СО МАЈДАНПЕК 

7. НОВЕМБРА 

Конститутивна седница 

Скупштине општине Мајданпек 

заказана је за петак, 7.новембар 

у 11 сати. На дневном реду 

су верификација мандата и конституисање 

општинске власти. 

После ванредних локалних избора 

који су одржани 7.септембра, 

зна се да ће у општинском 

парламенту од 31 места, 17 

имати кандидати са листе Српске 

напредне странке, осам са 

листе Демократске странке, пет 

са листе Социјалистичке партије 

Србије и један представник 

Влашке странке. 

С. В. 

БОР» Од 59 предлога одлука, 

колико је било на дневном 

реду седме седнице Скупштине 

општине Бор, одборници су усвојили 

54. За грађане је свакако 

најзначајније да су са дневног 

реда повучени предлози одлука 

о повећању цена грејања, воде 

и одношења смећа, тако да цене 

комуналних услуга остају на 

досадашњем нивоу. Повучени су 

и предлози одлука о ауто такси 

превозу и о утврђивању цена услуга 

установе Спортски центар. 

Највећа расправа на скупштини 

водила се о ребалансу општинског 

буџета, којим је предвиђено 

његово увећање за 26 милиона 

динара и извршењу буџета за 

првих шест месеци. 

- Ситуација у буџету јесте 

тешка и има нагомиланих проблема. 

А где их нема? Видите 

да је иста ситуација у целој држави. 

Овај буџет и ребаланс смо 

правили крајње реално. Мислим 

да по први пут ништа нисмо 

уврстили што не можемо да покријемо 

финансијски. Посла има 

много и немогуће је све урадити 

одмах. Све је то процес, трудимо 

се, радимо много и још више ћемо 

радити у наредном периоду. 

- рекао је Живорад Петровић, 

председник Општине Бор. 

Одборници опозиције критиковали 

су одлуке о буџету и 

рад надлежних служби због малог 

извршења буџета у првој половини 

године и, како су рекли, 

нереалног планирања средстава. 

- Из извештаја о извршењу 

буџета за првих шест месеци види 

се да је ситуације веома тешка. 

Наплата је мала, тек нешто више 

од 30 одсто. то показује у колико 

тешкој ситуацији се налази 

општина Бор. - нагласио је Драган 

Марковић, одборник ДСС-а. 

- Забринути смо како ће наш 

Буџет даље функционисати и 

да ли ће моћи да се настави са 

субвенцијама јавног сектора, 

да ли ћемо моћи да издвајамо 

та средства. Из образложења се 

чак види да постоји опасност за 

ликвидност буџета, ако се настави 

трошење новца овим темпом 

и ако се наставе субвенције. Оне 

свакако морају да се дају Топлани 

и Водоводу, јер би у супротном 

застој у раду ових предузећа 

био раван елементарној непогоди. 

- нагласио је Предраг Балашевић, 

одборник ВНС-а. 

Већином гласова одборници 

су усвојили предлоге одлука о 

буџету. 

Сви расписани конкурси за 

именовање директора у јавном 

сектору су поништени. 

- Морам да кажем да је, иако 

смо имали најбољу намеру код 

расписивања конкурса за директоре, 

оно што се десило за мене 

било право разочарење. Појавили 

су кандидати који мисле да су 

директори опште праксе, па су 

конкурисали за више јавних предузећа. 

То је недопустиво посебно 

уколико се узме у обзир да су 

приложени планови пословања 

најблаже речено били лоши. Због 

тога смо дали предлог одлука да 

се сви конкурси пониште, мада је 

у неким било и добрих кандидата. 

Такав је пример ЈКП „Трећи 

октобар“ или Дирекција за изградњу. 

Не смемо себи да дозволимо 

да именујемо директоре 

који су лошији од оних који су 

сада на тој функцији. - нагласио 

је председник Општине Бор Живорад 

Петровић. 

- Није спорно да неко ко нема 

искуства или има мало искуства 

може да конкурише за место 

директора неког предузећа. 

Али комисија мора да зна чиме 

се кандидат бавио у претходном 

периоду, да би могао да конкурише 

за област рада због које је 

одређено јавно предузеће основано. 

Битно је и формално образовање. 

Све то комисија треба 

да сагледа, утврди јасне критеријуме 

и направи извештај о томе. 

- рекао је Владан Нововић, 

одборник УРС-а. 

Одборници Скупштине 

општине Бор усвојили су и одлуке 

о именовању надзорних 

одбора и допунама планова 

пословања у свим јавним и јавно 

комуналним предузећима у Бору, 

о управљању и располагању 

стварима у својини општине 

Бор, стратегији управљања ризицима 

и дугом Општине Бор и 

разрешењу и именовању чланова 

управних одбора у појединим 

јавним установама у Бору. 

Дејан Ђорђевић 

Компанија из Багдада жели мотел у Злоту 

Ирачани доносе 

нове инвестиције 

Власник ирачке компаније 

Медак из Багдада посетио је 

Бор и са руководством Општине 

Бор разговарао о могућностима 

инвестирања у пољопривреду и 

туризам. Грађевинска компанија 

„Медак“ из Багдада заинтересована 

је за куповину мотела Злотске 

пећине и отварање млекаре 

у Злоту, рекао је власник ирачког 

предузећа Косаи Ал Ансари 

у разговору са руководством 

општине Бор приликом посете 

овом највећем селу у општини 

Бор. Уколико би се одлучили за 

мотел запослени би били из борске 

општине, али гости из богатих 

арапских земља. 

- Ако преузмемо мотел реновираћемо 

га по светским стандардима 

који богати арапски 

свет тражи - рекао је Косаи Ал 

Ансари. 

Млекара је друга инвестиција 

за коју су заинтересовани 

ирачани, јер они млечне производе 

увозе из других земаља. 

- Тренутно увозимо из Ирана, 

Турске, Судијске Арабије, па 

зашто не би и из Србије, 

ако је под нашим 

надзором. Чули смо да 

овде има изванредних 

услова за развој сточарства 

- додао је Ал 

Ансари. 

- Осим што има туристичке 

потенцијале, 

борска општина има 

изванредне услове за 

развој пољопривреде не само у 

Злоту него и у другим селима - 

рекао је председник општине 

Бор Живорад Петровић. 

Гост из Ирака није крио одушевљење 

оним што је видео. 

- Ово је за нас рај пошто долазимо 

из другачијих крајева. 

Пре коначне одлуке о инвестирању 

у ова два пројекта борску 

општину ће посетити и председник 

Привредне коморе из 

Багдада, а коначну одлуку о исплативости 

донеће одбор фирме- 

рекао је на крају Косаи Ал 

Ансари. 

Љ.Ђорђевић 

twitter.com/@TelevizijaBor 

dailymotion.com/rtvbor

број 40 АКТУЕЛНОСТИ 

петак, 3. октобар 2014. 

Премијер Србије Александар Вучић у посети поплављеним подручјима 

Житељи источне Србије неће 

остати сами и заборављени 

ТЕКИЈА» Премијер Србије 

Александар Вучић посетио 

је Текију, једно од поплављених 

места у кладовској општини. 

Приликом обиласка премијер је 

разговарао са мештанима Текије 

али и са припадницима војске 

Србије који рашчишћавају терен. 

Очекује се да ће овај посао 

бити завршен за десетак дана, 

али ће ускоро и све куће оштећене 

у поплавама бити поправљене, 

како би се живот у овом крају 

што пре нормализовао. 

- Људи у у источној Србији 

нису заборављени. У обнови 

овог поплављеног подручја у 

општини Кладово учествују држава 

и војска, која ће овде остати 

док се терен у потпуности не 

рашчисти – рекао је Александар 

Вучић, премијер Србије . 

- У Текији је ангажовано 460 

припадника Војске Србије и 30- 

Обнова домова пре зиме 

Министар државне управе и локалне самоуправе Кори 

Удовички, присуствовала је седници Савета Борског управног 

округа у Неготину, на којој се говорило о последицама 

бујичних поплава, проблемима и потребама мештана 

НЕГОТИН» Влада Србије 

донела је одлуку да ће прикупљена 

средства за угрожене 

током мајских поплава бити 

намењена и за помоћ мештанима 

Источне Србије, а осим те 

помоћи, држава ће учинити све 

да пре зиме помогне онима који 

су остали без домова – истакла 

је министар државне управе и 

локалне самоуправе, Кори Удовички, 

на седници Савета Борског 

управног округа у Неготину. 

Том приликом изразила је изузетну 

захвалност свим представницима 

општина Борског округа 

који су показали солидарност 

према угроженим мештанима. 

Седници су присуствовали 

и државни секретар Министарства 

државне управе и локалне 

самоуправе, Иван Бошњак, начелник 

Борског управног округа, 

Мирослав Кнежевић и представници 

општина Кладово, 

Мајданпек, Неготин и Бор. Овом 

приликом изнети су проблеми и 

потребе мештана поплављених 

подручја, а начелник Борског округа 

истакао је да процена штете 

тек следи. 

Како је најавио председник 

општине Бор, Живорад Петровић, 

помоћ Општине Бор мештанима 

поплављених подручја 

биће на располагању и у наредном 

периоду. 

Након седнице Савета Борског 

управног округа у Неготину, 

министар државне управе 

ак их је у Бољетину. Дивно је видети 

те људе како предано раде и 

боре се да помогну унесрећеном 

становништву. Они су држава и 

они су ту да ураде све што могу 

како би се живот у овом крају 

нормализовао. Већ у понедељак 

држава ће обезбедити 10 милиона 

динара за ободни канал који 

мора да се санира како би се у 

наредном предупредиле поплаве 

– додао је Вучић. 

Осим припадника војске 

Србије на рашчишћавању поплављених 

терена у Текији ангажована 

је цела армија људи 

добре воље, као и механизација 

предузећа из Кладова и Рударско 

топионичатрског басена 

Бор. 

Са премијером Србије Текију 

су обишли челни људи Кладова 

и РТБ Бор, као и министри 

Братислав Гашић и Велимир 

Илић, који ће остати неколико 

дана у Кладову, општини у којој 

и локалне самоуправе, Кори 

Удовички, са сарадницима и 

представницима општина Неготин, 

Кладово и Мајданпек, 

обишла је поплављено Грабовичко 

поље у општини Кладово, 

одакле се још испумпава 

вода. Том приликом поручила 

је мештанима да ће им држава 

помоћи и да нико неће остати 

незбринут. 

На испумпавању воде из 

Грабовичког поља до сада је 

било ангажовано шест пумпи 

капацитета 500 литара у секунди 

и неколико мањих. Сада је 

постављена и седма пумпа, па 

се у секунди испумпава 3500л/с 

воде. Ипак, према речима директора 

ХЕ „Ђердап 1“, Љубише 

Јокића, без додатних пумпи радови 

ће трајати двадесетак дана. 

стр.3 

се штета од недавних поплава 

процењује између осам и 10 милиона 

динара. 

Приликом обиласка поплављеног 

подручја у Текији премијер 

Александар Вучић рекао 

је да ће мост у Милутиновцу на 

путу Кладово - Неготин, који је 

настрадао у бујичним поплавама 

пре две недеље бити саниран 

за неколико дана. Он је додао 

да је у тешкој ситуацији која је 

задесила земљу до сада ипак 

исплаћено 13.600 решења онима 

који су погођени у мајским 

поплавама, а надокнада штете 

достиже око 30 милиона евра. 

Штета од поплава није у потпуности 

процењена али ће свима 

бити надокнађена. 

Премијер је такође рекао да 

је реч о новцу намењеном само 

за обнови кућа грађана, али то 

није укупна штета. 

- Не причамо о изградњи и 

санацији путева, реконструкцију 

школа, вртића, трафостаница. То 

знатно премашује ову суму- рекао 

је Александар Вучић, приликом 

посете поплављеним подручјима 

у источној Србији. 

Елда Драгаш 

Представници Министарства 

државне управе и локалне 

самоуправе, са представницима 

општина Кладово, Неготин и 

АМБАСАДОР ВЕЛИКЕ 

БРИТАНИЈЕ У ТЕКИЈИ 

- Србија може да рачуна на 

подршку Велике Британије - рекао 

је у Текији Денис Киф, амбасадор 

Уједињеног краљевства у 

Србији. Његова екселенција сагледао 

је ситуацију на терену у 

насељу у коме Војска, мештани 

и волонтери отклањају последице 

бујичних поплава. Након 

обиласка Текије амбасадор Киф 

није остао равнодушан. 

- Велика Британија донирала 

је Министарству одбране 

Републике Србије 86 висококапцитетних 

пумпи, новонастала 

ситуација нас обавезује да доставу 

помоћи наставимо - поручио 

је Киф. Његову екселенцију 

у Текији дочекали су чланови 

пословодства Привредног 

друштва „Хидроелекртрана 

Ђердап” и мештани. 

М. Ружојевић 

Мајданпек, обишли су и Грабовицу 

где се мештани 200 кућа 

још боре са водом. 

Марија Ћосић 

youtube.com/rtvbor 

facebook.com/rtvbor

стр.4 


Министар просвете Срђан Вербић у Бору 

Оцењивање - најлепши 

посао наставника? 

Недавно усвојеним изменама 

Закона о високом образовању 

између осталог скратиће се рок 

за признавања страних диплома 

а решиће се и други проблеми са 

којима су се суочавали студенти. 

Најважније новине које 

доноси Закон о високом образовању 

јесу буџетско финансирање 

са остварених 48 ЕСПБ 

бодова, као и продужење рока 

за завршетак студија до 2016. 

године, за оне који студирају по 

старом систему. Тако је близу 

20. 000 студената у Србији који 

су уписали факултет пре 2006. 

захваљујући изменама Закона 

о високом образовању добило 

прилику да стекне диплома у наредне 

две године. 

- На Техничком факултету 

у Бору таквих вечитих студената, 

који имају право да полажу 

БОР» На позив Удружења 

наставника Образовно креативног 

центра у Бору, министар просвете, 

науке и технолошког развоја, 

Срђан Вербић, посетио је град 

бакра и присуствовао округлом 

столу „Оцењивање – најлепши 

посао наставника?“ у основној 

школи „3. октобар“. Округлом 

столу присуствовали су професори 

и наставници борских средњих 

и основних школа, а основни циљ 

јесте размена идеја и искустава, 

како би се квалитет образовања у 

Србији подигао на виши ниво. 

- Заиста се слажемо око 90 одсто 

овде изнетих предлога, једино 

није јасно како да све то сада применимо 

и што 

пре уградимо 

у правилник 

о оцењивању 

и у законе 

о средњим 

и основним 

школама. За 

следећу школску 

годину постоје 

неке од 

најхитнијих 

ствари, а то је 

да пре свега заштитимо наставника 

и његову аутономију у доношењу 

оцена, али и да учинимо све 

да та оцена буде што објективнија. 

Осим оцењивања због ког смо данас 

овде, свакако је и дисциплина 

на часу и у школи велики проблем 

који морамо да решимо – рекао је 

Срђан Вербић, министар просвете, 

науке и технолошког развоја. 

Министар је овом приликом 

најавио да ће и убудуће обилазити 

школе у унутрашњости, где 

ће преносити значајне информације 

из министарства, али и сазнавати 

потребе и идеје професора 

и наставника. Чињеница да је 

борске школе уврстио међу оне 

Продужен рок 

„вечитим студентима” 

испите има близу 200. Овим 

изменама Закона о високом образовању 

њима је омогућено да 

дипломирају до септембра 2016. 

Године. Они који су уписали 

2006. по новом закону имају право 

да студије заврше у року од 8 

школских година и на њих се не 

односе ове измене, али дозвољено 

је да уз молбу поднету декану 

ДРУШТВО број 40 

Срђан Вербић, министар просвете 

на округлом столу у Бору 

са добром праксом, значајна је 

и за локалну самоуправу која ће 

помоћи модернизацију школа. 

- Очекујемо интерактивност 

и са једне и са друге стране. Ово 

је прилика да просветни радници 

разговарају са министром и 

изнесу своје предлоге, а прилика 

је и да он нас обавести о новинама 

у школству које нас очекују 

– истакао је Горан Јоксимовић, 

члан Општинског већа задужен 

за образовање. 

Организаторе, који су и сами 

просветни радници, али и 

све окупљене професоре и наставнике, 

мотивисала је посета 

министра који је имао вољу да 

саслуша све предлоге, идеје, па 

и проблеме, да сагледају свој 

рад, али и да убудуће још активније 

допринесу квалитетнијем 

систему образовања. 

- Очигледан је проблем у 

Србији да је велика продукција 

Вуковаца, што сматрамо да 

затраже продужење рока од једне 

школске године. Болоња наиме 

предвиђа да дужина студирања 

може бити двоструко дужа, 

тако улокио факуТакође, једна 

од новина у измењеном закону 

јесте и пет испитних рокова, мада 

су студенти тражили шест-рекао 

је Слободан Манчић ,шеф 

Службе за студентска питања на 

Техничком факултуту 

у Бору. 

Вечитим студентима 

у Србији 

према неким анкетама 

остало је 

неколико испита 

до завршетка факултета. 

Тако на 

седамнаест факултета 

Београдског 

универзитета до 

дипломе још није 

дошло више од 9000 вечитих 

студената, а на нишком универзитету 

близу 3000. Углавном су 

то како кажу људи који већ раде 

и због тога отежано полажу 

испите. Ипак, процењује се да 

је директна последица лошег 

оцењивања, па од министра очекујемо 

неке одговоре и решења. 

Веома је битно да се пронађу алтернативни 

начини оцењивања, 

они који се мањају у складу са 

данашњим временом и савременим 

потребама ђака. Другачије 

је оно како смо ми оцењивани 

када смо ишли у школу, сада деца 

другачије живе, па очекујемо 

другачије системе рада – рекао 

је Зоран Милојевић, председник 

Образовно креативног центра 

у Бору. 

- Ово је заиста први пут да 

министар има сусрет са нама наставницима, 

да чује наша мишљења 

и искуства, и надам се да ће 

ово бити корисно Националном 

просветном савету у формирању 

нове визије школства 

- каже Светлана Модец, 

директор ОШ 3. 

Октобар у Бору. 

Овом приликом, 

Срђан Вербић, 

посетио је и Економско-трговинску 

школу у Бору, коју је 

посебно истакао као 

пример добре праксе, 

где се реформа 

образовања интензивно спроводи, 

а што се види по резултатима 

ђака и жељи професора да се и 

даље усавршавају. 


ће већина вечитих студената бити 

мотивисана и да ће до краја 

2016 дипиломирати. 


Поправљен 

кров школе 

У машинско електротехничкој 

школи у Бору завршена 

је санација крова фискултурне 

сале. Вредност инвестиције 

је четири милиона динара, а 

средства је обезбедила локална 

самоуправа. Због дуготрајног 

прокишњавања крова оштећен 

је паркет у фискултурној сали 

тако да је неопходно и њено 

унутрашње уређење . 

У складу са финансијским 

планом у овој борској образовној 

установи предвиђају још 

завршетак кречења школе и 

опремање још једног рачунарског 

кабинета. 

Љ. Ђорђевић 



број 40 ЕКОНОМИЈА 


Састанак представника Железница Србије и РТБ-а 

Неопходан ремонт 

пруга у источној Србији 

БОР» Завршетак нове 

топионице и фабрике сумпорне 

киселине у Бору значиће и 

уштеду у производњи бакра и 

повећање промета робе у источној 

Србији. У превозу и даље 

најзначајнију улогу има железнички 

транспорт. Очекује се 

да наредне године промет робе 

железницом буде већи од 300 

хиљада тона. Како би се ови резултати 

омогућили, у РТБ-у Бор 

одржан је састанак руководства 

комбината бакра и представника 

Железнице Србије. 

- Већ у следећој години 

очекује нас првенствено допрема 

концентрата бакра која ће 

у 2015. години бити реда величини 

100 хиљада тона, док ће у 

Прахово бити отпремљено око 

250 хиљада тона сумпорне киселине. 

У наредним годинама 

може се рачунати и на више од 

350.000 тона киселине. На састанку 

са представницима Железница 

Србије разговарали смо 

о томе како се припремити за извршење 

овог задатка. Посао је 

огроман, задатак изузетно тежак 

и резултате састанка ћемо знати 

тек за неко време. Осим о превозу 

терета, разговарали смо и о 

побољшању железничког превоза 

житеља Зајечара, Бора, Мајданпека 

према Београду, а нарочито 

оних који раде у Бору и 

Мајданпеку. С обзиром на то да 

је много тога лошег учињено на 

железници државе Србије, пред 

руководством Железница стварно 

је огроман посао - рекао је 

Благоје Спасковски, генерални 

директор РТБ-а Бор . 

Договорено је и да Железница 

Србије омогући бољи путнички 

саобраћај. У овој компанији 

кажу да је тренутно највећи 

проблем то што су пруге у источној 

Србији у лошем стању, 

због чега је брзина превоза мала 

и није интересантна путницима. 

- С обзиром на то да РТБ 

доста улаже у развој и да ће у 

наредном периоду имати много 

више производа него до сада, 

добили смо задатак да дођемо 

и направимо план шта ћемо 

радити у наредне три године 

како бисмо тачно знали које су 

наше, а које обавезе РТБ-а Бор. 

Ми ћемо наше обавезе сигурно 

испунити и превести 400 до 500 

хиљада тона робе колико се планира 

у наредном периоду. Намеравамо 

да ремонтујемо овдашње 

пруге и да „подигнемо“ брзине, 

да пустимо нова средства за превоз 

путника која ћемо добити, 

надам се, у наредној години. То 

су нови дизел-моторни возови, 

сада их имамо 12, а надам се да 

добијемо између 28 и 30. Тако 

бисмо део тих нових возова могли 

да пустимо у саобраћај и на 

овој територији. Али, пустити 

их сада, са овим стањем пруга и 

са овом брзином мислим да није 

интересантно путницима. Што 

се тиче превоза робе, ту ћемо 

сигурно добро обавити посао и 

железница неће бити кочница 

развоја ни РТБ-а ни овог региона. 

- нагласио је Негослав Теофиловић, 

директор дирекције 

за превоз Железница Србије. 

За сада није тачно познато 

када ће почети реконструкција 

пруге у источној Србији. У току 

су припремни радови, сагледавање 

ситуације на терену и 

израда финансијског плана, а 

након тога требало би да почну 

и конкретни радови на терену, 

кажу у Железницама Србије. 

Дејан Ђорђевић 

БОР» Рударско топионичарски 

Басен Бор укључио 

се у акцију пружању помоћи 

болесној деци коју фондација 

Подржи живот глумца Сергеја 

Трифуновића шаље на лечење у 

иностранство. Сва та деца биће 

у новембру гости на Борском 

језеру, речено је на градилишту 

нове Топионице у разговору београдских 

глумаца Сергеја Трифуновића 

и Тихомира Арсића са 

директором РТБ-а Бор Благојем 

Спасковским. 

- Деца и градилиште имају 

везе, јер ово градилиште обезбеђује 

опстанак здраве, али и болесне 

деце - истакао је Благоје 

Спасковски. 

- Овај фонд, иако још увек 

званично није почео да ради, 

стр.5 

Почеле хладне пробе 

БОР» Последњих дана септембра 

у борској Топлани приводе 

се крају припреме за предстојећу 

грејну сезону. У завршној 

фази је, један од најважнијих 

припремних послова, ремонт 

котла тако да су сада оба котла у 

потпуно исправном стању, што 

је један од предуслова за квалитетно 

и стабилно грејање у граду. 

„Ово је сад друга прича и мора 

да се одрази на квалитет грејања. 

Обезбеђен је угаљ, уградили смо 

нов систем за хемијску припрему 

воде, такоа да имамо услове да 

грејна сезона буде добра. Званично 

грејна сезона у Србији 

стратује 15. октобра. Грејање у 

Бору, међутим, прошле године је 

почело знатно раније од званичног 

рока. Уколико буде потребно 

тако ће бити и ове године. Због 

тога је неопходно да се преостали 

радови убрзају. Инсистирам 

да менаџмент Топлане пожури 

и доврши све оно што им је преостало, 

јер не знамо када ће доћи 

зима. Мислим да све ово може 

да се заврши за два - три дана - 

рекао је председник Општине 

Бор Живорад Петровић приликом 

ненајављене посете борској 

Топлани. 

У склопу припрема за грејну 

сезону веома важна су и испитивања 

система за грејање, тако да 

су већ почеле и хладне пробе. 

- Почели смо да пунимо систем 

како би отклонили евентуалне 

кварове и након тога ћемо 

бити потпуно спремни за грејну 

сезону. Преостају нам још и 

топле пробе које би могле да 

почну наредне недеље - рекао је 

Горан Јакимов в. д. директора 

Топлане . 

Угаљ на депонију борске 

Топлане пристиже према утврђеним 

роковима. До сада је 

допремљено 3. 000 од уговорених 

48. 000 тона овог енергента. 

Љиљана Ђорђевић 

Басен Бор болесној деци 

отпратио је десеторо деце на успешне 

операције. Наша идеја је 

да сви оперисани са својим родитељима 

буди гости на Језеру 

- рекао је Сергеј Трифуновић 

оснивач фондације. 

Раду Фондације „Подржи 

живот“ прикључио се и глумац 

Тихомир Арсић. 

Трифуновић је на крају 

подсетио да је број СМС фондације 

„Подржи живот“ 5757 

и истакао да су појединачни 

позиви важнији од кампањских 

уплата. Када би сваки грађанин 

Србије месечно послао бар један 

СМС у вредности од сто 

динара прикупило би се много 

више средстава за лечење болесне 

деце. 



facebook.com/rtvbor

стр.6 


Започет поступак 

приватизације ЈП „ШРИФ” 

БОР» Јавно предузеће 

„Штампа, радио и филм“ у Бору 

поднело је 12. септембра, дан 

пре предвиђеног рока, иницијативу 

за покретање поступка приватизације 

Агенцији за приватизацију, 

како је предвиђено новим 

Законом о јавном информисању 

и медијима. 

- Закон о јавном инофрмисању 

и медијима утврдио 

је обавезу да се медији које је 

непосредно или посредно основала 

држава, покрајина или 

јединица локалне самоуправе, 

приватизују у складу са прописима 

којима се уређују услови и 

поступак промене власништва 

друштвеног и јавног капитала и 

имовине. Према 

званичним 

подацима, у 

Србији постоји 

81 медиј који 

би требало да 

се приватизује, 

што је око седам 

одсто свих 

регистрованих 

медија. У скаду 

са Законом, 

медији који 

нису ушли у 

поступак приватизације, а оснивач 

им је држава, покрајина или 

јединица локалне самоуправе, 

били су дужни да до 13. септембра 

поднесу Иницијативу за 

покретање поступка приватизације 

Агенцији за приватизацију, 

потписану од одговорног лица 

субјекта који се приватизује. 

Јавно предузеће „Штампа, радио 

и филм“, ову Иницијативу 

послало је Агенцији 12. септембра, 

са проспектом предузећа 

који садржи елементарне податке 

о предузећу као приватизационом 

субјекту и портфолиом 

предузећа који садржи историјат 

развоја од настанка до данас. 

О поднетој Иницијативи оба- 

У ФОКУСУ број 40 

вештен је и оснивач, односно 

локална самоуправа. Оно што 

извесно следи јесте да ће Агенција 

за приватизацију у року од 

30 дана од дана пријема Иницијативе 

за покретање поступка 

приватизације истаћи проспект 

предузећа и портфолио на сајт, 

и донети решење о покретању 

поступка приватизације овог 

предузећа који у свом саставу 

има два електронска медија. Рок 

за завршетак поступка приватизације 

је 1. јул 2015. године. 

Уколико до тада наше предузеће 

не буде приватизовано, поступак 

продаје капитала се обуставља, 

а капитал се приватизује преносом 

акција запосленима без 

накнаде – објаснила је Емилија 

Тунић, помоћник директора ЈП 

„Штампа, радио и филм“ у Бору. 

У истом року, од 30 дана од 

дана пријема Иницијативе за 

покретање поступка приватизације, 

Агенцја ће расписати јавни 

позив за прикупљање писама заинтересованости 

потенцијалних 

купаца, а дужна је и да у року од 

90 дана донесе одлуку о методу 

приватизације. Законом је предвиђено 

да уколико након 1. јула 

и неуспеле приватизације, ни 

запослени не прихвате бесплатне 

акције својих медија, гласило 

престаје да постоји и биће избрисано 

из Регистра медија. 


Дигитални сигнал куца на врата 

Најкасније до средине наредне 

године биће спроведена 

дигитализација земаљске телевизије 

у Србији чији се пријем 

обавља путем собне или кровне 

антене. 

У борским продавницама 

техничке робе завидна понуда 

тв апарата. Цене у зависности од 

модела, произвођача, величине 

и техничких карактеристика шаролике. 

Нажалост, према речима 

продаваца, већина самостално 

не подржава пријем дигиталног 

сигнала, који ће ускоро бити и 

једини у телевизијском емитовању 

програма. Сва домаћинства 

у Србији, која сигнал добијају 

посредством земаљске 

телевизије, а имају сопствене 

или заједничке антене у зградама 

, а таквих је близу милион 

пет стотина хиљада, мораће да 

купе телевизор са адекватним 

стандардима или такозвани сет 

топ бокс уређај који ће омогућити 

пријем дигиталног сигнала. 

Грађани који имају кабловску 

или сателитску телевизију, су 

ослобођени ове обавезе. 

- Сви телевизори средње 

и новије генерације, чак и такозвани 

црнобели који имају 

евро конектор моћи ће да прате 

дигиталну телевизију уз одговарајући 

конвертор дигиталног у 

аналогни сигнал. Приликом куповине 

новог телевизора треба 

обратити пажњу да он подржава 

ДВБ-Т2 стандард- , нагласио је 

технички директор ЈП “ШРИФ” 

Иван Ћосић и додао да је ТВ 

Бор технички оспособљена за 

Оцена уставности 

Закона о 

информисању 

Синдикат новинара Србије 

и Професионално удружење 

новинара Србије поднели су 

Уставном суду Иницијативу за 

оцену уставности Закона о јавном 

информисању, саопштио 

је ПРОУНС. 

Одредба на основу које 

се локалним самоуправама 

забрањује да оснивају медије 

у супротности је са Уставом 

Србије, који прописује да 

сви могу бити оснивачи медија. 

Информисање грађана 

о питањима од јавног значаја 

такође је уставна обавеза јединица 

локалне самоуправе, 

а интенција да јавни ентитети 

буду изопштени из власничке 

структуре медија није доследно 

спроведена, имајући у виду 

да закон такво право признаје 

аутономним покрајинама, али 

не и главном граду и градовима 

у централној, источној и западној 

Србији, што представља 

еклантантан пример уставом 

забрањене дискриминације. 

Медијске организације апелују 

да Уставни суд у најкраћем 

року размотри иницијативу и 

оцени уставност закона чија 

примена може имати драматичне 

последице, наводи се у саопштењу 

ПРОУНС-а. 

Славица Томић 

емитовање дигиталног сигнала, 

као и да се очекује одобрење 

Републичке Радиодифузне агенције 

за емитовање програма у 

оваквом формату са предајника 

Дели Јован. 

Рисивери дигиталног сигнала 

односно Сет топ боксови су 

већ у продаји и коштају око пет 

хиљада и више динара у зависности 

од произвођача и модела, 

а за најсиромашније категорије 

становништва држава ће обезбедити 

ове апарате. Територија 

Републике Србије је подељена 

на 13 зона расподеле тв сигнала 

који се емитује на различитим 

фреквенцијама. Прелазак на дигитално 

емитовање, обављаће 

се фазно по зонама, тако да ће 

аналогни сигнал бити угашен са 

предајника Тупижница 31.марта, 

а са Дели Јована 30.априла 

наредне године. 

Горан Грамић 



НЕГОТИН» Током осам 

дана трајања, Фестивал Мокрањчеви 

дани, понудио је пресек 

Мокрањчевог стваралаштва, 

уз осврт на живот славног Неготинца, 

који је својим делима 

оставио дубок траг у српској 

култури и учинио је препознатљивом 

у свету. Оцена је 

овогодишње музичке сезоне 

која је, мимо поплава у време 

трајања Фестивала, окупила солидан 

број посетилаца, љубитеља 

Мокрањчеве и уметничке 

музике, уопште. Програм је ове 

године био конципиран у духу 

Мокрањчевог стваралаштва, 

учешћем институција којима је, 

гледано кроз историјску призму, 

Мокрањац поставио темеље. 

Реч је о Првом београдском певачком 

друштву, које је основао 

Мокрањац, био његов хоровођа 

и диригент и за које је написао 

нека од својих најзначајнијих 

музичких дела. Учешће Музичке 

школе „Мокрањац“ на 

овогодишњем Фестивалу је такође 

значајно јер је реч о првој 

српској музичкој школи, коју је 

Мокрањац основао у Београду 

и која представља део историјског 

трага и заоставштину култури 

Србије. Такође, представа 

„Рођендан господина Нушића“, 

рађена по тексту Душана Ковачевића, 

а у извођењу београдског 

Звездара театра, уденута је 

број 40 У ФОКУСУ 


Завршени 

„Мокрањчеви дани“ 

На платоу испред Лазареве 

пећине у Злоту код Бора обележен 

је 27. Септембар Светски 

дан туризма. Пригодни програм 

приређен је са циљем да се укаже 

на важност ове привредне 

гране као и на њене културне 

друштвене економске па и политичке 

вредности. Овом приликом 

обележен је и 26. Септембар 

-Светски дан Чистих планина. 

- Светски дан туризма обележава 

се већ 35 година и сваке 

године то обележавање је тематско, 

тако је прошле године било 

посвећено водама а ево ове туризму 

и локалним заједницама. За 

Обележени Светски 

дани туризма и планина 

локалне заједнице ова привредна 

града је веома значајна али 

свакако да треба водити рачуна 

о развоју туризма, јер уколико 

је стихијски он може да буде угрожавајући 

фактор за природне 

смислено у програмске садржаје 

Фестивала. Музика Мокрањца 

је ове године била најзаступљенија 

на Мокрањчевим данима и 

у програмима десет хорова, колико 

их је певало на Фестивалу. 

Професионални Хор РТС-а, 

који је у овој фестивалској сезони 

у Мокрањчевом Неготину, 

претходно приредио и концерт 

духовне музике, вођен изузетном 

енергијом Бојана Суђића, 

извео је на самој завршници 49. 

Мокрањчевих дана осам Руковети, 

по којима се Мокрањац 

уводи у ранг композитора јединственог 

сензибилитета, до 

сада непоновљивог на простору 

Србије, али и у земљама које 

традиционално негују хорску 

музику. 

По завршеном концерту 

ХОР-а РТС који је публика два 

пута враћала на бис и који јој је 

са маестром Бојаном Суђићем 

на крају подарио Мокрањчеву 

Шесту руковет, завршну реч, у 

смирај фестивалске сезоне, дала 

је проф.др Бранка Радовић, 

селектор Мокрањчевих дана, уз 

осврт на садржаје који су по оцени 

критике и публике испунили 

очекивања. 

- Није било отказивања, 

није било неспоразума, а било 

је невоља и поплаве и страха 

од бујица и изолације. А ми смо 

истрајавали и свирали и певали 

и говорили и сликали. Били 

су са нама многи добри људи, 

а многи нису били. Они који 

нису могу само да жале што се 

нису укључили у ентузијазам и 

самопрегор људи из Дома културе, 

из Општине Неготин, из 

Музичке школе, из Мокрањчеве 

куће. Разумели су нас из бројних 

организација и винарија из кућа 

сасвим друге делатности.У име 

тога, вредни су сви напори око 

Мокрањчевих дана који идуће 

године пуне свој 50 рођендан. 

Нећу обећавати ништа, али пуни 

оптимизма који смо добили од 

верне неготинске публике и коју 

смо сусрели на сваком кораку у 

овоме граду, остајемо да пасионирано 

радимо на још бољем, 

већем и садржајнијем новом 

фестивалу - рекла је у завршној 

речи професор др Бранка Радовић, 

селектор Фестивала, који 

је у Неготину затворио др мед. 

Љубисав Божиловић, председник 

Скупштине општине. 

- У овом свечаном тренутку, 

када се спушта фестивалска 

застава 49. Мокрањчевих дана, 

стр.7 

захваљујем свима који су били 

са нама и подржали наш Фестивал. 

Општина Неготин ће бити 

ослонац и 50. јубиларним Мокрањчевим 

данима, идуће године. 

Ми ћемо и тада, поносни на 

дело нашег славног суграђанина, 

бити добри домаћини, рекао 

је Љубисав Божиловић. 

Пријатељима Фестивала, 

покровитељима, појединцима 

и установама који су помогли 

одржавање манифестације, као 

и медијским партнерима, међу 

којима је и ове године била Радио 

телевизија Бор, на завршној 

вечери су додељене Плакете и 

Почаснице 49. Фестивала Мокрањчеви 

дани. 

Генерални покровитељи, 

Општина Неготин и Министарство 

културе и информисања Републике 

Србије, чији представници 

ове године нису посетили 

фестивалски-родни град српског 

музичког великана, за организацију 

и програмске садржаје 49. 

Мокрањчевих дана обезбедили 

су 6 милиона динара. 

Јованка Станојевић 

У Лазаревој пећини крај Бора, Туристичка организација 

општине Бор и Друштво младих истраживача, на пригодан 

начин обележили ова два важна датума. - Присуствовало 

више од стотину ученика борских основних и средњих школа 

ресурсе. - каже 

Бора Станковић 

из Туристичке 

организација 

Бора . 

У обележавању 

ових значајних 

датума 

најактивнији су 

ученици, који 

су највише и 

свесни важности 

очувања животне средине и 

вези између планина и туризма. 

- Ја сам овде јер заиста волим 

природу и мислим да је и 

те како важно сватити колико је 

морамо чувати како за нас саме 

тако и за будуће генерације. Ми 

морамо чувати наше окружење 

и планине које и те како имају 

везе са развојем туризма. - рекла 

је Јана Ђорђевић једна од стотину 

учесника програма. 

Обележавање ових важних 

датума организовали су Туристичка 

организација Бора и 

Друштво младих истраживача у 

Бору, а у програму су учествовали 

ученици музичке школе „Миодраг 

Васиљевић“ и основци из 

школа „Душан Радовић“ у Бору 

и „Петар Радовановић“ у Злоту. 



facebook.com/rtvbor

стр. 8 


Оживео Конак! 

У Конаку кнеза Милоша у 

Брестовачкој бањи код Бора од 

почетка ове школске године је 

веома живо јер етнолошко- историјску 

поставку борског Музеја 

заинтересовано разгледају 

ученици борских школа. Поставка 

је за ђаке новина јер је 

виде први пут . Идеја да се деца 

упознају са знаменитостима 

краја потекла је од Музеја рударства 

и металургије и у сарадњи 

са школама реализује се добро. 

Добре резултате дају већ 

прве едукативне радионице,које 

БОР» У основној школи 

„Свети Сава“ у Бору реализује 

се пројекат „Учионица без 

зидова“, у оквиру ког су ученици 

нижих разреда обишли 

зајечарко позориште и одгледали 

представу. Ипак, највише 

пажње малишана привукло је 

само путовање, с обзиром на 

су потврдиле претпоставке да 

већина борских основаца никада 

није посетила неке од најзначајнијих 

културно историјских знаменитости 

овога крајада,попут 

Конака кнеза Милоша у Брестовачкој 

бањи. Стога ће занимљива 

предавања у Конаку кнеза Милоша 

борски музеалци приредити 

свим основцима и средњошколцима,и 

то ће како кажу бити 

редовна пракса.Такве и сличне 

знаменитости ђаци углавном посећују 

на скупим екскурзијама 

у другим градовима, док о оном 

што имају у најближем окружењу 

скоро ништа не знају. 

Други разлог због којег се 

може рећи да је ова идеја Музеја 

рударства и металургије 

одлична јесте што кустоси ове 

установе културе успевају да 

ученицима и другој деци дуго 

задрже пажњу ,а чињеница је 

да се њихова пажња данас мери 

секундама. 


то да су многи први пут ушли 

у воз. 

Радост, узвици и дечији осмеси 

нису уобичајена слика за 

железничку станицу коју користи 

све мање људи. Ипак, овако 

весело било је на Железничкој 

станици у Бору одакле су ђаци 

основне школе „Свети Сава“ 

СПЕКТАР број 40 

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ 

DZÎLJILJI *A TRJEKUT 

PREMIJLJI ĐE AJ MĂJ BUNJ 

» Pintru sa da stimilacija 

la lukrători šî kompanijlji 

angažujiće la făkutu Topituarja 

nuouă, RTB Bor a pornjit praksa 

đe datu premijlji la aj măj bunj 

lukrători în luna +a trjekut šî 

kompanijlji karje a arătat trud 

marje. 

A đe întîja premije šî 50 đe mij 

đe dinari đe rezultaturlji în avgust 

a kăpătato Novica Stanković đin 

kompanija Feromont, a doua 

premije šî 30 đe mij đe dinari 

Milutin Trifković, lukrătoru firmi 

Mont R, da a trija premije šî 20 đe 

mij đe dinari Srećko Ilijevski đin 

kompanija Stilkon. A măj bună 

firmă je kompanija Feromont. 

RTB Bor o să đa premijlji la aj 

măj bunj lukrători šî a măj bună 

firmă pînă kînd projektu nu să 

fîršăšće. 

FIRMA „ŽELEZNICE SRBIJE“ 

ŠÎ RTB BOR 

» Firma „Železnice Srbije“ 

o să în+apă pregăćitu đe 

profăkutu prugelje în Sîrbija đe 

răsărit, sa spus la întîlnjaua ku 

mînăduktorija lu RTB Bor. Cilju 

je îndată să să omogućaskă 

kăratu la măj mult kvantum 

đe robă. După +e să fîršăšće 

Topituarja nuouă šî Fabrika đe 

sumporna kiselina, distribucija 

Први пут возом до Зајечара 

Ученици основне школе „Свети Сава” у Бору обишли су зајечарско позориште. - Највеће 

усхићење малишанима је представљала вожња возом, за већину први пут. - У плану је 

одржавање још оваквих излета ка истуреном одељењу школе и сеоском домаћинству 

кренули за Зајечар. Иако је циљ 

пута била представа и обилазак 

зајечарског позоришта, највећу 

пажњу малишана привукло је 

путовање и воз у који су неки 

први пут крочили. 

Обилазак зајечарског позоришта 

део је пројекта „Учионица 

без зидова“ који се реализује 

у борској школи „Свети Сава“. 

У оквиру пројекта „Учионица 

без зидова“, ђаци ове основне 

школе, ускоро ће посетити сеоско 

домаћинство и истурено 

одељење школе у селу Доња 

Бела Река. План је да се овакви 

излети организују и у будуће 

како би деца ван школских просторија 

учила и интерактивно 

учествовала у настави. 


o să fije măj marje ku pistă 300 

đe mij tone. 

Sa încăljes să să omogućaskă 

šî măj bun kărat a uaminjiluor. 

În kompanija asta spun kă 

akuma al măj marje problem 

je kă prugelje în Sîrbija đe 

răsărit sînt în starja ra, pintru 

+e je mikă jucîmja đe kărat. Ku 

profăkutu prugelje šî pornjitu 

lokomotivelje nuoj, problemu 

ăsta o să să rešaskă, sa spus la 

întîlnjaua în RTB Bor. 

DRMU BOR-SELIŠTE SĂ 

PROFA*E 

» Rekonstrukcija drumu 

Selište Bor akuma să fa+e. Đi 

la în+eputu la septembar sa 

astrukat ku asfalt +eva părc în 

lun&imje đe tri kilometruri šî 

sa krpit mulće polo&ituri, karje 

a făkut problemuri la šoferi. Sa 

rađikat o mije 500 đe metruri 

gard đe apărat, da pi tot drumu 

Selište-Bor-Zaječar sa pus pistă 

200 sămnuri nuoj đe saobraćaj. 

Dzîljilji +e vin o să să fîršaskă 

šî signalizacija horizontală, da 

în plan je šî să să kosaskă jarba 

lîngă drum. Investicija vreduje 

45 đe milioanje đe dinari, da 

investitoru je firma Putevi 

Srbije. Lukru îl fa+e Fima đe 

drumuri Zaj+erji. 

Prevodu: Aleksander Ilić 

Одржан трећи 

Фестивал 

фруле 

Трећи Фестивал фруле одржан 

је у борском селу Метовница. 

Учествовало је двадесетак 

извођача на овом инструменту 

из Тимочког региона,од 

најмлађих који су тек почели да 

се друже са овим инструментом 

до оних најстаријих, који свирају 

више од седам деценија. 

Основна идеја фестивала је да 

се отргну од заборава традиционалне 

влашке игре и сачува култура 

становништва овог краја. 

Осим фрулаша, на трећем 

Фестивалу фруле у Метовници 

учествовало је културно уметничка 

друштва Полет из Метовнице 

као и гости из села Стубица 

код Параћина. Организатори 

манифестације су Месна заједница,сеоско 

културно уметничко 

друштво и Друштво за културу 

Влаха-Румуна Североисточне 

Србије Ариаднае Филум. 

Љ. Ђорђевић 



Насловљена по песми Моме 

Димића „Како ће моја мајка причати 

о мојој смрти“ из штампе 

је недавно изашла нова књига 

борског писца Јована С. Митровића. 

Књига представља богат 

документарни запис из књижевног 

опуса и рада познатог 

путописца и романсијера Моме 

Димића. У књизи су забележена 

и сећања на Момине боравке у 

Тимочкој крајини и Бору као и 

учешћа на Књижевној колонији 

у Злоту, Балканским и октобарским 

сусретима писаца у Бору. 

Штампање књиге помогла је Регионална 

телевизија Бор. 

- Мома Димић је у Бору боравио 

више пута и овде је стекао 

праве пријатеље. Ово је један 

од начина да се одужимо великом 

писцу, који је несебично 

помагао све књижевне манифестације, 

нарочити књижевну 

колонију у Злоту. Подсетићу да 

је био учесник Балканских и октобарских 

књижевних сусрета. 

Објављивање ове књиге био је 

мој дуг према човеку који је оставио 

неизбрисив траг у српској 

књижевности. Мома је био мој 

велики пријатељ и ја нисам могао 

да дозволим да се сећање на 

њега полако брише, ова књига 

је неизбрисив траг о Моми Димићу- 

рекао је Јован С. Митровић, 

аутор књиге. 

Мома Димић је за собом оставио 

преко 40 објављених књига, 

његов роман ”Живео живот 

Тола Манојловић”, преточен је 

у драму која се у Атељеу 212 

играла више од 400 пута. Мома 

Димић је неуморно путовао 

број 40 КУЛТУРА 


Књига О и ЗА пријатеља 

Књига о Моми Димићу, Јована С. Митровића, конципирана 

као фељтон, наишла је на одличне реакције читалаца и 

потврдила да велики песник, писац, филозоф и пре свега 

племенити човек није - нити ће бити заборављен 

обилазио све крајеве у Србији 

и метрополе по свету. . . подржавао 

је и храбрио младе ствараоце. 

Одрицао се пензије и хонорара, 

организовао књижевне 

колоније. Био је четири године 

уметнички директор Књижевне 

колоније у Злоту, код Бора. Захваљујући 

његовом ангажовању, 

та колонија је и опстајала а 

објављена су и три зборника Доброта 

Злота, које је Мома Димић 

уредио у сарадњи са Јованом С. 

Митровићем 


ЗАЈЕЧАР» Десетак километара 

од Зајечара, у току је 

поправка државног пута другог 

А-реда у оквиру редовног 

одржавања, од скретања са регионалног 

пута према Царској 

палати Феликс Ромулијана. Пут 

је укупне дужине 1500 метара, 

а почела је и реконструкција 

остатка у дужини 1100 метара. 

Четврти Међународни фестивал фолклора 

стр. 9 

„Малиник” представио 

разноликост културе 

БОР» Међународни Фестивал 

фолклора „Малиник 2014“, 

завршен је у борском селу Шарбановац. 

Током тродневне манифестације, 

која је организована 

још у Злоту и Брестовцу, организоване 

су изложбе традиционалних 

јела, затим покућства, 

сувенира меда, сирева и ракије, 

а 12 фолклорних ансамбала из 

Македоније, Бугарске, Босне и 

Херцеговине, Хрватске и Србије 

прикзалао је богат културно 

уметнички програм. Више од 200 

учесника четвртог Фестивала посетило 

је и туристичке дестинације 

борске општине. 

Другог дана Међународног 

фестивала фолклора Малиник 

Поправка пута ка Феликс 

Ромулијани у завршној фази 

Пут ће бити 

широк 5, 9 метара 

у складу 

са прописима 

за ову врсту пута, 

каже Драган 

Павковић, главни 

инжењер 

одржавања ЈП 

„Путеви Србије“, 

које је 

извођач радова. 

Вредност радова 

изградње пута од скретања са 

регионалног пута Параћин-Зајечар 

до раскрснице за село 

Гамзиград и Царску палату је 33 

милиона динара. Радови ће бити 

завршени до 10. октобра 

- Пут ће бити потпуно опремљен, 

што подразумева 

заштитну ограду, смероказе, хоризонталну 

и вертикалну сигна- 

2014. представници Општине 

Бор организовали су пријем за 

делегацију учесника ове манифестације. 

Госте из Македоније, 

Бугарске, Босне и Херцеговине, 

Хрватске и Србије поздравили 

су организатори, који су изразили 

изузетно задовољство што 

се фестивал у Борској општини 

одржава по четврти пут и што је 

испунио циљ и очекивања. 

Организатор фестивала је 

Удружење грађана „Вилаж-Покрет 

за развој села“, покровитељи 

Министарство културе 

Републике Србије и Општина 

Бор, а медијски спонзор Радио 

Телевизија Бор. 


ТРИ ЗЛАТНА 

НОВЧИЋА 

На Царској палати Феликс Ромулијана 

ових дана пронађена су 

три златна новчића непроцењиве 

вредности. Два су трећина солида, 

што је израз за златни ковани 

новац тог доба, такозвани триенсис, 

а један је цео солид. Ради се 

о новчићима са ликом Теодосија 

другог, Атенаиде Евлије Евдокије, 

жене Теодосија другог, јако редак 

примерак и претпоставке су да у 

Србији такав новац није пронађен, 

а трећи Маркијан, цео солид, такође 

ретка кованица. Кованице су 

пронађене у оквиру овогодишње 

археолошке кампање која је 

рађена ван зидина бедема где је 

откривен гроб, највероватније неког 

високо рангираног црквеног 

великодостојника. 

лизацију - каже Драган Павковић, 

главни инжењер одржавања 

ЈП „Путеви Србије“. 

Давор Марушић 


facebook.com/rtvbor

стр.10 


МОЗАИК број 40 

Гастрономске чаролије 

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА 

ЗИМНИЦУ ГРАШАК У ТЕГЛИ Ова година је у пољоприв- 

Сваке јесени се заричем да више нећу да припремам зимницу, 

јер време и енергију коју потрошим да на полице оставим за зиму 

десетак тегли немају цену. Међутим, традиција, па и навика да домаће 

никада не може бити замењено индустријским и ове сезоне 

учинили су своје, па ето ме са паприкама, купусом, краставцима, 

али и новим рецептима, па сам уврстила и грашак. Време је да мало 

„продрмамо“ зимницу, јер је добро да сваке године ипак пробате 

нешто ново. Зато вам препоручујем ГРАШАК , ПАПРИКЕ И ПА- 

РАДАЈЗ У ТЕГЛИ. 

Потребно је : 1, 5 кг грашка, 4 љуте папричице, 2 кг паприка, 

2 кг парадајза, 2 децилитара уља, 4 децилитара сурћета, 5 кашика 

соли, 200 г шећера и 4 чешња белог лука. 

ПРИПРЕМА: Грашак потопите увече, а ујутру баците воду и у 

нову га скувајте и процедите. Огулите парадајз, исеците на коцкице, 

а паприке очистите и такође ситно исецкајте. Убаците све састојке и 

кувајте око 2 сата. Након тога додајте грашак и кувајте још 30 минута. 

Пазите да се грашак не распадне, мада и то није лоше. 

Тегле ставите у рерну да се загреју и стерилишу и у тако топле 

ставите смесу и добро их затворите. 

До зиме има још времена, али будите спремни за наступајућу 

сезону слава и других празника, изненадите своје укућане и госте са 

новим зимским салатама. 

. 

Мирјана Васић 

• Јадна је правда која мора да 

се правда. 

• Чим чујете да су сви сумњиви,знајте 

да та мудрост припаданесумњивом 

идиоту. 

• Све што сте обећали народу,- 

народ вам је омогућио да имате. 

• Данас живим од сутра. Сутра 

ћу схватити да данас нисам живео. 

• Дивно је имати своје људе. 

Знаш тачно ко ће те сахранити. 

Владимир Булатовић Виб 


лоБОРизми 

• У Србији има више од пет 

хиљада багера. Срећом, не баве 

се сви политиком. 

• Нема тог индустријског гиганта 

од кога ми не можемо направити 

мало или средње предузеће. 

• Ми смо честити људи и није 

нам јасно како смо се нашлиу 

истој странци са руководством. 

• Грађани који су погрешно 

гласали мораће да врате уље и 

шећер. 

Ранко Гузина 

Откуп житарица у Борском округу 

реди била каректеристична по 

великим падавинама што је наравно 

утицало на овогодишњи 

род пољопривредних производа, 

како у квалитативном смислу 

тако и на квантитет. Просечно 

у Борском округу падне 

измедју 550-650 л/м2, а ове године 

је до сада пало 978 л/м2 и 

морамо имати у виду да нам тек 

предстоје зимске падавине које 

ће доћи .Губитке су претрпели 

како произвођачи који су се ове 

године бавили производњом 

житарица ,конкретно произвођачи 

пшенице, тако и произвођачи 

који су се бавили повртарством 

(кромпир,парадајз..), 

тако и воћари и виноградари. 

Овогодишњи род пшенице на 

територији Борског округа 

окупљивала је ЗЗ Уљарица, која 

је према незваничним информација 

одкупила око 20.000т. 

Просечан принос по хектару је 

негде измедју 4.5т, што је испод 

просека. Квалитет је ове године 

далеко подбацио у односу 

на предходне године, тако да је 

хектолитар на доњој граници 

квалитета. 

Што се тиче жетве сунцокрета 

и ту ситуација није 

ништа боља. Иако су поједини 

пољопривредници исту парцелу 

пресејавали чак и по три пута, па 

Поетски кутак 

Случај 

Позајмих књигу од њега 

А на унутрашњој корици, на крају књиге, 

Открих писца. 

су сетву обавили тек почетком 

јуна , тај им се труд исплатио, 

јер је сунцорет и по квалитету 

и по квантитету ове године дао 

добре резултате. Међутим сада 

се ситуација поново мења. 

Откуп сунцокрета је ове 

године у ЗЗ Уљарици почео 

21.08.14 године и жетва сунцокрета 

се обављала скоро на 

свим атарима општине Неготин 

и Кладово. Пољопривредници 

су били задовољни јер 

је принос по једном хектару од 

2.8-3.8т што је задовољавајуће 

јер је и у предходним годинама 

тај просек био одприлике исти. 

Квалитет је такође задовољавајући. 

У првом таласу жетве је 

откупљено око 3.000 тона сунцокрета.Нажалост,ситуација 

се 

сада драстично променила јер су 

падавине које су почеле у септембру, 

имати веома негативне 

последице по квалитет и принос 

сунцокрета који није пожњевен 

као и на остале усеве у пољу. У 

последњих неколико кишовитих 

дана пало је 161 л/м2. Све 

количине житарица које откупи 

ова задруга складишти у својим 

капацитетима, а они су делом у 

општини Неготин и Кладово , а 

делом у опшини Зајечар у саставу 

Житопромета. 

Владица Стефановић, 

дипл.инг., ПССС Неготин 

И он ми признаде да никад није објавио 

И да пише само на задњим корицама дебелих књига. 

Жели да га нађе само онај ко га не тражи, 

И то у 1002. ноћи Шехерзаде, 

Или на ушћу Тихог Дона, 

Или тек на Итаки. 

Енес Халиловић 


МОЗАИК 

број 40 петак, 3. октобар 2014. 

стр.11 

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР 

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА 

7.00 Будилица 

9.00 ТВ Шоп 

9.15 Храна и вино 

10.00 Вести на знаковномјезику 

(р) 

10.15 Агро дан 

10.30 Кућица у цвећу 

11.00 Мојим се селом... 

11.25 Бели лук... 

12.00 Вести 

12.15 Серијски филм (р) 

13.00 Атлас/Гуливер 



14.25 АБС/Ауто 

15.25 Зелена патрола 

16.00 Дневник 

16.30 Серијски филм 

16.55 Меридијанима 

17.30 Вести на 

румунском 

17.40 Око истока 




влашком 

19.30 „Нинџа корњаче“ 

20.00 Спортска хрон. 


21.00 Нокаут 


22.00 Данас 


влашком 

22.30Вести на 


22.35 Глас Америке 



00.10 Око истока (р) 

01.00 Ноћни програм 




9.35 Биљне врсте 

10.00 Палета (р) 


11.05 Корак 21 

11.35 Бели лук... 



13.00 АБС шоуј 



14.25 Нокаут (р) 

14.50 На точковима 

15.20 Спортска 

хроника(р) 







18.30 ТВ Шоп 


19.20 Вести на влашком 

језику 

19.30 „Нинџа корњаче“ 



21.00 Радим градим 



Вести на влашком 











9.45 Времеплов 


10.15 Атлас/Гуливер 

10.45 Више од спорта 

11.35 Бели лук и.... 



13.00 Свет на длану 




14.25 Вино и ... 

14.50 Ауто флеш 

15.20 Корак 



16.45 На трагу.... 




18.15 Улична патрола 



језику 


20.00 На трагу.... 


21.00 Филм на виде(л)о 









Биоскопски репертоар 

Биоскоп „Звезда“ Бор 

» 8. октобар - 3D цртани филм ,,Пчелица Маја“ у 16 сати 

- домаћи филм ,,Мали Будо“ у 18 и 20 сати 

» 9. октобар - 3D цртани филм ,,Пчелица Маја“ у 16 сати 

- домаћи филм ,,Мали Будо“ у 18 и 20 сати 

Цена улазнице филмских пројекција је 250,00 динара 

Информације на телефоне: Биоскоп ,,Звезда“ 030/421-259 ( од 

17 до 21 сат) 

Културна дешавања 

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“ 

» 4. октобар – Koнцерт „Cobran i Mlata Sick Touch“ у биоскопу 

,,Звезда“ у 21 сат. Цена улазице у предпродаји 300,00 динара. Цена 

улазнице на дан концерта 400,00 динара 

» 8. октобар – Радионица ,,Обиђимо свет“ за децу од 7 до 10 година 

у просторијама Центра страних језика ,,Аlphabeta“ у 12:30сати 

» 8. октобар – представа за децу ,,Чича мича у 5 прича“ у сали 

Музичке школе Бор у 18 сати. Цена улазнице 50,00 динара - Драмски 

студио за основце при Центру за културу 

» 9. октбар – позоришна представа ,,Досије војника Чонкина“ 

у сали Музичке школе Бор у 20 сати. Цена је 300,00 динара - Позориште,,Зоран 

Радмиловић” из Зајечара. 

» 10. октобар – позоришна представа за децу,,Краљевски фестивал“ 

у сали Музичке школе Бор у 12 сати. Цена улазнице 50,00 

динара - Драмски студио за основце при Центру за културу 

» 14. октобар – Трибина за младе на тему ,,Одрастање у савременом 

друштву“ у сали гимназије ,,Бора Станковић“ 

Информације на телефон: 030/424-546 од 08 до 14 сати 






10.15 Вино и .... 

10.45 Лек из природе 


11.35 Бели лук... 



13.00 Корак 




14.25 ABS show 

14.55 Радим градим 

15.25 Филм на виде(л)о 






18.15 Енергија... 

18.45Времеплов 



језику 


20.00 На трагу.... 
















10.15 Енергија на.... 

10.30 Калеидоскоп 

11.30 Бели лук и.... 



13.00 Везе 

13.30Времеплов 

13.45 ТВ Шоп 



14.25 Улови трофеј 

14.55 Србија коју волим 



16.45 На трагу... 




18.15 Навигатор 




језику 


20.00 На трагу... 











ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ 

Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55 

Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово 

пристаниште) 05:16, 10:27 и 

18:22 

Бор - Пожаревац 00:04 

Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 

4:00, 9:15 и 17:05 

Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 

14:30, 19:50 и 23:01 

АУТОБУСИ 

Поласци из Бора за 

Београд 04:00(радним даном), 

04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 

14:30, 15:30 

Лесковац и Врање 02:45 16:30 

Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним 

даном), 08:00 (радним даном) 

08:40 (новим путем), 14:30, 16:30, 

Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним 

даном), 08:00 (радним даном) 08:40 

14:30 16:30 20:55 22:25 

Неготин и Кладово 07:30 

Д. Милановац 10:40 , 15:10 

Мајданпек 15:10, 17:30 

Параћин 05:00 05:16 15:30 

Јагодина 05:00 15:30 

Жагубица - Пожаревац 07:30 

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 

12:15h 

7.00 У нашем атару 


10.00 ТВ Шоп 

10.15 Нови свет Гнома 

10.45 Лекције из 

географије 

11.00 Школирање 

11.30 Млади су закон 



12.15 Дечији филм 

14.00 Викенд на истоку 


15.10 Кућица у цвећу 

15.40 ТВ Шоп 


16.20 За све Роме 

16.40 На трагу 

природе 

17.05 Серија „Риск“ 

17.35 ТВ Шоп 

17.50 Серија „Поморска 

патрола“ 



19.25 Култ арт 


20.35 Калеидоскоп 


„Ирене Хус“ 

(22.00) Вести 

23.05 Више од спорта 



6.00 Фарма 



10.00 ТВ Шоп 

10.15 Нови свет Гнома 

10.45 Лекције из 

географије 

11.00 Заборављени 

народи 

11.30 Млади су закон 


12.15 Село моје 

1245 Зелени екран 

13.10 Здравље 

14.00 Вести на знаковном 

језику 

13.45 Палета, програм 

на румунском језику 

15.15 МиМ магазин 


16.20 Ретроспектива, 

програм на влашком 

језику 

16.40 На трагу 

природе 

17.10 Серија „Риск“ 

17.50 Серија „Поморска 

патрола“ 


19.20 Инфо 7 


20.35 52 викенда 


„Ирене Хус“ 

(22.00 Вести) 

23.05 Под сјајем звезда 



*Програмска шема је подложна променама 

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ 

Позивни број 030 

Аутобуска станица 423-770 

Аутобуска станица 

„Бортравел“ 457-760 

Железничка станица 421-371 

Полицијска управа 192 

Ватросаци 193 

Хитна помоћ 194 

Електродистрибуција 422-888 

Топлификација 426-398 

Водовод 421-234 

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ 

Хотел „Језеро“ 482-940 

Хотел „Албо“ 249-69-62 

Хотел „Српска круна“ 477-077 

Клуб РТБ Бор 477-008 

АПОТЕКЕ 

Апотека у Дому здравља 

421-624 

Апотека „Стеван Јаковљевић“ 

424-167 

Апотека „Здравље“ 428-866 

Апотека у Злоту 2561-958 

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 

18:15 


facebook.com/rtvbor

стр.12 


Борани деле друго место 

Новом победом, над екипом Цар Константин, фудбалери 

ОФК Бора приближили се водећем на само бод заостатка 

У шестом колу источне групе 

Српске лиге фудбалери Бора 

савладали су нишку екипу Цар 

Константин 2:1. Озрен је у Сокобањи 

био бољи од неготинског 

Хајдук Вељка 3:2, Тимочанин је 

савладао Табане 1:0, Тимок је у 

Зајечару победио Копаоник 4:0. 

Раднички и Динамо играли су 

нерешено без голова 0:0, а истим 

резултатом завршила се и утакмица 

Трстеник и Радан. Након 

шест утакмица на првом месту 

на табели је Радан са 14 бодова, 

бод мање уписали су Трстеник, 

Динамо и Бор, по 12 бодова 

имају Тимок и Тимочанин, док 

су у средини табеле Раднички, 

Цар Константин и Озрен 

У Зони исток борски Рудар 

победио је Моравицу 4:1, Неметали 

су у Доњој Белој Реци поражени 

од Напретка 9:1, Пуковац 

је савладао Бучје 5:2, Рудар из 

Подвиса победио је Брестовац 

3:1, док су Ртањ и Буковик играли 

без голова нерешено 0:0. Без 

пораза су Каблови са 15 бодова, 

два бода мање има другопласирани 

Ртањ, по 12 бодова уписали 

су Напредак, Дунав и Рудар 

Алпос. Борски Рудар је девети 

са седам бодова, а Брестовац је 

14 са четири бода. 

У првом колу источне групе 

Прве лиге рукометаши Бора играли 

су нерешено 34:34 у гостима 

са екипом Књажевца. 

На првенству Србије малокалибарском 

пушком екипа 

борског Металца освојила је 

четврто место у дисциплинама 

лежећи став и тростав у конкуренцији 

десет екипа. Појединачно 

у дисциплини лежећи 

став бронзану медаљу освојио 

је Горан Вранов. 

Маријана Симић 

Меморијални турнир 

посвећен Спасоју Јоковићу 

БОР» У куглани спортског 

центра у Бору организован 

је други меморијални турнир 

Клуба за спорт и рекреацију инвалида 

посвећен Спасоју Јоковићу, 

оснивачу и првом председнику 

клуба и врхунском слепом 

спортисти чији су резултати, у 

многим дисциплинама, остали 

у аналима борског и домаћег 

спорта На куглашком такмичењу 

у Бору учествовале су екипе 

Бора, Неготина, Зајечара и 

Јагодине. Резултати меморијалног 

такмичења у Бору, према 

договору, нису бележени као 

званични, већ су, са циљем рекреације, 

окупљања и дружења, 

награђени сви учесници, а организатори 

су преузели обавезу да 

ово такмичење у Бору постане 

традиционално, последњег викенда 

септембра. 

М. Симић 

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор 

Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић 

Новинар-редактор Чедомир Васић 

Припрема за штампу Марко Стојчев 

Штампа Штампарија „Графомед“ Бор 

СПОРТ број 40 

Брдска трка у Бору 

На Црном врху код Бора 27. и 

28. септембра одржане су брдске 

аутомобилистичке трке, у оквиру 

шампионата Спортског ауто и 

картинг савеза и уз подршку Министарства 

омладине и спорта и 

локалне самоуправе у Бору, која 

је суорганизатор такмичења. 

У два дана релија, у по две 

контролне и званичне трке, 

наступало је близу 30 возача, 

развстаних у седам такмичарских 

категорија, у зависности од 

снаге мотора. 

Отварању брдског релија на 

Црном врху присуствовали су и 

челни људи Општине Бор. Трке 

је званично отворио председник 

Скупштине општине Бор Душан 

Марковић. 

- Ово је леп почетак сарадње. 

Важно је да смо кренули да то 

развијамо и да Бор добије што 

више манифестација попут ове. 

Јер Бору је потребна промоција 

сваке врсте - и туризма, и ауто 

трка - каже Живорад Петровић, 

председник Општине Бор. 

Одржан 34. Копер 

куп у каратеу 

БОР» У смањеној конкуренцији 

у односу на претходне 

године, због минулих катастрофалних 

поплава и због проблема 

око регистрације клубова, ове 

године наступали су млади каратисти 

из 11 клубова Србије. 

Иако конкуренција на такмичењу 

није била превише јака, каратистима 

Бора добро је дошло 

још једно поређење са представницима 

других клубова, а стечено 

искуство у катама и борбама 

примењиваће се и у току сезоне, 

- За нас је ово изузетна прилика 

да, поред промовисања 

ауто-спорта, који је у Бору неко 

време био у другом плану, да 

промовишемо и наше могућности 

брдских ауто-трка, јер 

ће то постати традиционална 

манифестација - рекао је Душан 

Марковић, председник 

Скупштине општине Бор. 

- После низа година успели 

смо, уз велике напоре и труд, 

у сарадњи са председником 

Општине Бор и свим структурама 

у општини, да и Спортски 

ауто картинг савез Србије, као и 

министарство омладине и спорта, 

организујемо једну праву 

манифестацију за коју смо често 

добијали упите из иностранства 

-каже Дејан Чоловић, председник 

Спортског ауто картинг савеза 

Србије. 

У организацији безбедности 

учесника трке и публике пун допринос 

пружила је и борска саобраћајна 

полиција. 

Бојан Обрадовић 

на турнирима широм Србије на 

којима борски такмичари буду 

учествовали као гости, али и у 

званичним првенствима и куповима 

Карате федерације Србије. 

Планови Карате клуба Бор 

у наредном периоду исти су 

као и претходних година а то 

је учествовање на свим такмичењима 

и што бољи пласман 

младих борских каратиста. 

М. Симић 

www.rtvbor.rs

ДРЖАВА НИКОГ НЕ ЗАБОРАВЉА

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?