Србија је гласала

ЧЕТВРТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 29 - 21. март, 2014. год. година II 

Србија је гласала 

Убедљива победа Српске напредне странке 

на локалним изборима у Бору и Неготину » стр. 3 

Градиће се Енергана за потребе борског Басена 

Највеће постројење овог типа у региону ће производити електричну енергију од вишка водене паре 

из погона нове топионице, као и деминерализовану воду неопходну за рад котлова » стр. 5 

Боље грејање 

за Неготинце 

Почела четврта фаза програма 

рехабилитације даљинског система 

грејања, који финансирају владе 

Србије и Немачке, уз учешће Општине 

Неготин и ЈКП „Бадњево” » стр. 4 

Почела градња православних храмова 

у Бучју и Оштрељу » стр. 8 

Сигнал Телевизије Бор и у Бучју » стр. 6 

За чистију 

Борску реку 

РТБ Бор, локална самоуправа 

и немачка компанија 

„БДХ“потписали уговор 

о изградњи Фабрике за 

Могућности за инвестирање 

биће приказане компанијама 

у металској, дрвној и 

прехрамбеној индустрији, 

пречишћавање 

отпадних вода » стр. 5 

туризму и пољопривреди 

» стр. 2 

Пројекат „Спорт у школе” » стр. 10 

Изложба Међународне колоније 

„Погановски манастир” » стр. 9 

Индустријска зона 

за стране улагаче

стр.2 петак, 21. март 2014. 

АКТУЕЛНОСТИ број 29 

РАРИС, у сарадњи са ГИЗ-ом, понудиће Немцима и 

Аустријанцима индустијску зону на путу Бор - Зајечар 

Неискоришћене могућности 

Могућности за инвестирање биће приказане компанијама 

које се баве металском индустријом, прерадом дрвета, 

туризмом, пољопривредом и прехрамбеном индустријом 

БОР» Индустријска зона 

на излазу из Бора, на путу 

Бор - Зајечар преко Николичева, 

биће до краја године, у оквиру 

пројекта који реализује РАРИС у 

сарадњи са немачком организацијом 

за техничку сарадњу ГИЗ, 

представљена инвеститорима 

из Немачке и Аустрије. Могућности 

за инвестирање биће 

приказане компанијама које се 

баве металском индустријом, 

прерадом дрвета, туризмом, 

пољопривредом и прехрамбеном 

индустријом. 

Циљ је активирање за сада 

недовољно искоришћених потенцијала 

индустријске зоне 

и обезбеђивање нових радних 

места. 

- За ова четири сектора добићемо 

помоћ од ГИЗ-а, тако 

што ће они ангажовати консултанте 

из Немачке, који ће таргетирати 

циљну групу у којој 

је стотину до 150 компанија из 

Аустрије и Немачке, које се баве 

производњом у овим областима. 

Оним компанијама које покажу 

интерес, а очекујемо да ће их 

бити барем пет до десет одсто 

које ће бити заинтересоване за 

разговор на ту тему, ближе ћемо 

представити ове потенцијале, 

позвати их да дођу овде или ћемо 

ми отићи до њих, како би добили 

додатна објашњења о свим 

питањима која их занимају. То је 

активност која је почела крајем 

прошле године и очекујемо да 

ће дати брзе резултате - каже 

Владан Јеремић, директор 

РАРИС-а. 

- Закључили смо и договорили 

да наша индустријска зона, 

уђе у понуду за Аустрију и 

Немачку и да се, у сарадњи са 

ГИЗ-ом пронађе потенцијални 

инвеститор. У првој фаза 

би требало да инвеститор инфраструктурно 

опреми зону, 

канализацијом, водоводом и 

приступним путевима, а да 

за узврат Општина Бор, под 

субвенционисаним условима, 

уступи део простора на одређени 

број година. То је најбезболнији 

и најједноставнији пут 

за активирање индустријске 

зоне, општина нема улагања, 

а добија се развој привреде и 

упошљавање становника, што 

је најзначајније - истиче Мирко 

Ђурић, члан Општинског већа 

за пројекте и предузетништво. 

У сарадњи са канцеларијама 

за локални економски развој, 

ускоро ће бити припремљене понуде, 

које ће обухватити слободна 

места за нову изградњу, затим 

објекте које је могуће откупити 

и реконструисати, постојећу 

инфраструктуру, радну снагу, 

школски систем и могућности за 

сарадњу са другим привредним 

субјектима. 

Први резултати могу 

се очекивати већ средином 

године. 

Дејан Ђорђевић 

Нови рудници шанса 

за запошљавање 

Истраживања рудног богатства 

показују да би у наредних 

пет година у отварање нових 

рудника могло да буде уложено 

више од четири милијарде евра. 

Значај који рударство може у 

будућности да има за економски 

развој Србије и запошљавање 

поставља обавезу да се тај сектор 

уврсти у Стратегију развоја 

Србије, оценила је Национална 

алијанса за локални економски 

развој. 

На подручју Србије рудне 

резерве и богатство које се 

крије испод земље истражује 

15, углавном иностраних компанија. 

На неколико локалитета 

откривене су значајне резерве 

минерала и метала, чија би експлоатација 

могла да буде изузетно 

економична, посебно уколико 

се у обзир узму лежишта 

ретких и драгоцених метала. 

Капиталне инвестиције које 

прате отварање рудника нарочито 

би помогле неразвијеним 

крајевима Србије у којима су регистроване 

велике рудне резерве. 

Сусрети села у априлу 

Овогодишња манифестација, која ће почети 4. априла у 

Бучју, окупиће девет села борске општине 

Да се народна традиција у 

околини Бора брижљиво чува и 

негује, више од пола века, потврђује 

манифестација Сусрети 

села борске општине. И овогодишњи 

сусрети по традицији 

отварају се у селу, победнику 

претходне манифестације, а затим 

се надметања у песми, игри 

и приказу обичаја настављају 

сваког викенда 

- Традиционална манифестација 

Сусрети села борске 

општине почече 4. априла у 

Бучју, сусретом села домаћина 

и Метовнице. Учествоваће 

девет села, свако ће бити два 

пута домаћин и гост, тако да 

ће укупно бити 18 сусрета. Ове 

године не учествују културно 

уметничка друштва ит Танде, 

Луке и Горњана - каже Даница 

Јанковић из Центра за културу 

у Бору . 

И мештани села која ове 

године не учествују на манифестацији 

труде се да негују своје 

Анализа НАЛЕД-а и консултантске 

куће „Breakthrough“, 

показала је да у Србији постоји 

само девет рудника метала и 

минерала, од којих су три у 

државном и шест у приватном 

власништву. Са друге стране 

током прошле године било је активно 

135 дозвола за истраживање 

рудног богатства на којима 

су углавном радиле иностране 

компаније. 

Уколико би се само три одсто 

тих дозвола претворило у 

употребне дозволе, могло би 

да буде отворено пет нових 

рудника. 

Пет нових рудника значило 

би отварање најмање хиљаду 

директних и још 3.600 индиректних 

радних места, наводи 

се у саопштењу НАЛЕД-а. 

Истраживања показују да је 

могуће да први нови рудници 

буду отворени најраније за три 

до пет година, што ће бити у 

мандату нове Владе Републике 

Србије. 


обичаје и традицију, међутим, 

њихова културно уметничка 

друштва суочена су са проблемом 

простора, али и мањим 

бројем чланова. 

- Тај проблем је посебно 

изражен у селима која су разуђеног 

типа. У Горњану чланови 

сеоског друштва немају где ни 

да вежбају, јер је дом културе 

затворен, односно забрањен за 

коришћење - додаје Даница 

Јанковић. 

Иначе, тема изложбе која ће 

пратити овогодишњу манифестацију, 

у другом кругу сусрета, 

јесу орнаментални мотиви на 

дрвеном покућству становника 

околине Бора. 

Организатор манифестације 

је Центар за културу у Бору, 

а покровитељ Општина Бор. 

Победник сусрета села борску 

општину представљаће и на 

другим манифестацијама, попут 

Хомољских мотива. 

Елда Драгаш 

twitter.com/@TelevizijaBor 

dailymotion.com/rtvbor

број 29 АКТУЕЛНОСТИ 

петак, 21. март 2014. 

Рекордан одзив бирача 

на изборима у Бору 

Коалиција СНС-НС освојила је 51,72 одсто гласова, односно 21 од 

35 могућих мандата у општинској скупштини. Одборнике ће још 

имати коалиције СПС-ПУПС-ЈС и ДСС-ВНС и странке УРС, ДС и НДС 

БОР» Ванредни парламентарни 

и локални избори у 

Општини Бор остаће упамћени 

по највећој излазности грађана 

од 2000. године. На биралишта 

је од 40.005 бирача, колико је било 

уписано у списак за локалне 

изборе изашло 58,89% гласача. 

ИЗБОРИ У СРБИЈИ 

Према резултатима Републичке 

изборне комисије на основу обрађених 

99,08 одсто бирачких места, 

односно 99,44 одсто бирачког 

тела, коалиција око СНС-а освојила 

је 158, СПС-ПУПС-ЈС 44, ДС 19, а НДС 

18 скупштинских мандата. У парламент 

су ушле и три мањинске 

странке које су прешле природни 

праг - СВМ са шест мандата, САД 

Санџака са три и Партија за демократско 

деловање Риза Халими са 

два мандата. 

Према коначним резултатима 

општинске изборне комисије, 

у односу на прелиминарне податке 

има малих разлика, које 

нису утицале на број одборничких 

места. Коалиција СНС-НС 

на локалном нивоу освојила је 

51,72 одсто гласова, односно 21 

од 35 могућих мандата, коалиција 

СПС-ПУПС-ЈС имаће шест 

одборника, са 15,50% гласова, а 

по два одборничка места имаће 

коалиција ДСС-ВНС са 5,94% 

гласова, УРС са 5,75%, ДС са 

5,32% и НДС са 5,29% гласова. 

Остале странке и групе 

грађана добиле су на локалним 

изборима мање од пет одсто гласова 

и нису прешле цензус. 

На републичким изборима 

проценти су приближно исти за 

водеће политичке опције. 

- На републичком нивоу у Бору 

је највише гласова добио СНС 

- 53,83%, следи СПС са 15,45%, 

НДС са 6,58% и УРС са 6,15%. 

Остале странке су биле испод пет 

одсто. ДС је освојио 3,76%, ДСС 

- 3,36%, ЛДП - 3,35%, Коалиција 

„Доста је било“ - 1,29%, СРС - 

1,28%, а осталих девет политичких 

опција имало је мање од процента 

- каже Радмило Гушевац, 

члан ОИК у Бору. 

Приговор на резултате уложила 

је само Српска радикална 

странка, кажу у општинској изборној 

комисији. 

Посматрано на републичком 

нивоу, из Тимочке крајине било 

је могуће да у сазив републичког 

парламента уђе чак 76 посланика. 

Ипак, на основу изборних резултата 

биће их само четири или пет. 

На листи Српске напредне 

странке из ова два округа налази 

се Милинко Живковић из Бора, 

Саша Мирковић из Зајечара и 

највероватније Весна Симић из 

Књажевца. Посланичко место 

имаће и Бранка Каравидић из 

Мајданпека на листи НДС-а и 

Дејан Николић из Соко Бање на 

листи ДС-а. 


Парламентарни и локални избори 

НЕГОТИН» У Општини 

Неготин, на ванредним парламентарним 

изборима за избор 

народних посланика у Скупштини 

Србије највеће поверење 

грађани су указали Српској напредној 

странци, која је добила 

50 одсто гласова бирачког тела. 

Друга је Социјалистичка партија 

Србије, са 22,94%, трећи ЛДП са 

6,77 одсто гласова. На републичким 

изборима гласао је 19.371 

грађанин или 47,32 % од укупно 

40.919 уписаних у бирачки 

списак. 

Општинска изборна комисија 

у Неготину, објавила је и 

прелиминарне резултате редовних 

локалних избора. На изборима 

за нову општинску власт, 

највећи број гласова освојила 

је коалиција окупљена око српских 

напредњака. За Коалицију 

„Александар Вучић - Будућност 

у коју верујем-СНС-СДПС- 

Нова Србија, СПО и Покрет 

социјалиста“, гласало је 5.950 

или 39,90% грађана. То је овој 

коалицији обезбедило, према 

наводима ОИК-а, 20 одборничких 

мандата. Друга је коалиција 

„Ивица Дачић-Социјалистичка 

партија Србије-ЈС“, са освоје- 

стр.3 

Победа напредњака 

у Општини Неготин 

Према прелиминарним резултатима, 45 одборничких места 

распоредиће пет странака и коалиција. - СНС и коалициони 

партнери имаће 20 мандата.- Поништени избори на 13 бирачких 

места - Нови изборни дан 24. марта 

НОВИ ИЗБОРИ НА 

13 ГЛАСАЧКИХ МЕСТА 

Локални избори у Општини 

Неготин биће поновљени 

на следећим бирачким местима: 

65-Трњане, 52-Прахово, 

32-Јабуковац, 48-Плавна, 4-Неготин, 

38-Кобишница, 22-Буковче, 

60-Сиколе, 56-Рајац, 

9-Неготин, 11-Неготин, 17-Неготин, 

и 35-Карбулово. 

ОИК је решењем наложила 

понављање избора на основу 

утврђених неправилности и 

кршења процедура, које се 

косе са Законом о изборима. 

Избори ће у понедељак, 24. 

марта бити одржани у времену 

од 7 до 20 сати.. 

них 4.324, односно 28,99% гласова 

и 15 одборничких мандата. 

У локалну Скупштину као трећа 

улази Либерално демократска 

партија, за коју је гласало 2.011 

или 13,48% грађана Општине 

Неготин. ЛДП ће имати 6 одборника 

у новом скупштинском 

сазиву. Коалиција „Демократска 

странка-ПУПС“, имаће три одборника, 

захваљујући подршци 

990 или 6,64 % бирача, а Влашка 

демократска странка, којој је 

поверење указало 779, или 5,22 

одсто бирачког тела, имаће једно 

одборничко место. ДСС је 

са 1,72% гласова остао испод 

цензуса. 

- За наведене политичке опције 

гласало је 14.310 Крајинаца 

на 59 бирачких места у Општини 

Неготин, тако да је 45 мандата 

за одборнике у локалном парламенту 

покривено са 95,96% гласова. 

Међутим прелиминарним 

резултатима ОИК-а у Неготину 

није обухваћено 4.528 гласова 

са 13 бирачких места на којима 

су избори поништени, а по решењу 

Изборне комисије, већ у 

понедељак, 24. марта, биће поновљено 

гласање за 6 изборних 

листа колико их је учествовало 

на изборима за нову општинску 

скупштину. Исход поновљених 

избора неће битније променити 

прелиминарне резултате - образлаже 

за Билтен „Око Истока“, 

Бранислав Ликсаревић, 

председник Изборне комисије у 

Неготину. 

Иначе, према извору у неготинском 

ОИК-у, на локалним 

изборима у Општини Неготин 

на 72 бирачка места, 17 у граду 

и 55 у месним заједницама, 

гласало је 19.085 или 47,28% од 

укупно уписаних 40.854 грађана 

са правом гласа. 

За 45 одборничких мандата 

редовног скупштинског сазива 

у Неготину кандидовано је 

210 или четири и по пута више 

представника странака и 

коалиција. 

Јованка Станојевић 

youtube.com/rtvbor 

facebook.com/rtvbor

стр.4 


НЕГОТИН» После инвестиција 

у обнављање и модернизацију 

топлана и котларница, Неготинци 

већ осећају разлику и унапређење 

квалитета снабдевања. 

Тај помак је учињен захваљујући 

трилатералном уговору, који су 

потписали Општина Неготин, 

ЈКП „Бадњево“ и Министарство 

енергетике о коришћењу 

средстава субвенција Републике 

Србије, намењених Програму рехабилитације 

даљинског система 

грејања . 

У оквиру четврте фазе тог 

програма, коју са 56,25 милиона 

евра у 20 градова Србије финансирају 

наша и влада Немачке, за 

Неготин је обезбеђено око 400 

НЕГОТИН» На првој додели 

у овој години, једнократна 

новчана помоћ исплаћена је групи 

од 98 самохраних родитеља 

који су се пријавили Центру за 

социјални рад у Неготину. 

У зависности од броја деце 

у породици износи се крећу од 

12 хиљада за једно, до 18 хиљада 

динара за четворо деце, а тим 

видом помоћи у првој исплати 

обухваћено је 146 деце. 

- Средства у износу од 1,2 

милиона динара обезбеђена су 

из буџета Општине Неготин, у 

коме је за исплату сталним корисницима 

социјалне помоћи и 

посебно угроженим категоријама 

становништва, а то су стара 

и немоћна лица у граду и селима 

и једнородитељске породице, 

предвиђено 8 милиона динара 

за социјална давања - рекао 

је Дамир Ракић, председник 

хиљада евра. 

Учешће Општине 

Неготин и 

ЈКП „Бадњево“ 

је 120 хиљада 

евра. 

На конференцији 

за новинаре 

Голуб 

Рајић, директор 

неготинског 

комунала 

је навео да је у 

додсадашњем 

периоду замењен котао у насељу 

„Вељко Влаховић“ снаге 3,5 МW, 

вредности 66.000 евра и да је 

током лета прошле године са 76 

хиљада евра реконструисано 250 

метара топло-далековода у Насељу 

„Борска колонија. 

Из истог програма Неготин је 

добио 38 мерача топлоте за подстанице 

и котлове вредне 12.000 

евра. Локална самоуправа је, уз 

обезбеђену правну регулативу, 

преузела и финансијске обавезе, 

па је, до сада, у пословима рехабилитације 

учестовала средствима 

у износу од 75.000 евра. 

- Ми смо у Насељу „Вељко 

Влаховић“ били задужени за 

изградњу димњака по допре- 

ДРУШТВО број 29 

Ефикаснији систем грејања у Неготину 

Пројекат повећања енергетске ефикасности у насељу „Борска“ вредан 600.000 евра. - За 

успешну реализацију програма рехабилитације обезбеђено 520 хиљада евра 

Новчана помоћ за 

самохране родитеље 

мању и монтажи котла из KFW 

донације, имали смо и обимне 

послове на замени топловода 

топлане „Банана“ и у котларницама 

на замени опреме. Неготину 

следује још један котао, са 

свом опремом, снаге 1,5 мегавата, 

вредности 50 хиљада евра за 

Топлану „Борска“, а добићемо и 

два постројења за омекшавање 

воде. Предстоји нам, такође, и 

реконструкција 35 подстаница 

у циљу њихове аутоматизације - 

рекао је Голуб Рајић. 

Он је најавио и учешће у 

пројектима који би, кроз годину 

дана, додатно унапредили 

техничке капацитете у неготинским 

топланама и обезбедили 

ефикасније коришћење и наплату 

енергије. Према његовим 

речима, Комунално предузеће 

је већ аплицирало код Немачке 

развојне банке KFW за пројекат 

повећања енергетске ефикасности 

у насељу „Борска“, вредан 

600.000 евра, којим је предвиђена 

и замена око 750 метара топлодалековода 

у централној градској 

зони, изграђеног пре 26 година, 

прикључење нових и гашење 

котларница у центру града. 


За те намене из буџета Општине 

Неготин издвојено је 1,2 милиона 

динара. - Првом исплатом 

обухваћено 146 деце 

Скупштине Општине Неготин. 

Према речима Данета 

Суруџића, директора Центра 

за социјални рад, Општина Неготин, 

поред средстава 

за редовну 

социјалну помоћ, 

обезбеђује и додатна, 

за посебно 

угрожене категорије 

становништва, 

стара и изнемогла 

лица и самохране 

родитеље. 

- Једна смо од 

ретких општина 

која спроводи комплексну бригу 

о најугроженијим становницима - 

наводи Драган Милосављевић, 

члан Општинског већа задужен за 

социјална питања. 

За самохране родитеље, од 

којих многи и не раде, свака врста 

помоћи је драгоцена. Средства 

која су добили на име помоћи, 

углавном, ће кажу употребити 

за куповину одеће и обуће 

својој деци. 

Новчана помоћ самохраним 

родитељима у Општини 

Неготин исплаћује се од 2011, 

а током прошле године на име 

овог вида бриге о угроженом 

становништву исплаћено је 2,2 

милиона динара. 


Бесплатни савети 

за запослене 

у Аустрији 

БОР» Филијала ПИО 

фонда у Бору први пут ће бити 

домаћин Међународних 

саветодавних дана, од 8. до 

10. априла, које ће, стручним 

саветовањем, подржати представници 

аустријског пензијског 

осигурања. 

- Циљ је да сви бивши и 

тренутно запослени у Аустрији 

од представника аустријског 

пензионог фонда, након увида 

у документацију, добију адекватан 

савет ради евентуалног 

остваривања пензионог права. 

Према незваничним проценама 

на територији коју покрива 

борска филијала ПИО фонда, 

оваквих лица има више од 10 

хиљада - каже Верица Чарапић, 

директор Филијале ПИО 

фонда у Бору. 

Сви бивши и тренутно запослени 

у Аустрији, са пребивалиштем 

на територији 

коју покрива филијала Бор, 

односно општинама Кладово, 

Мајданпек и Неготин, потпуно 

бесплатно, добиће савете 

за стицање права на инострану 

пензију. 

М. Димитријевић 

Сертификат за 

ЈКП „3. октобар“ 

БОР» Јавно – комунално 

предузеће „3. октобар“ у Бору 

међу првим пословним организацијама 

у источној Србији 

препознало је значај увођења 

међународног стандарда ради 

повећања ефикасности у 

пословању, и практично обезбедило 

сертификат ИСО 9001. 

Сертификацију система су 

обавили акредитовано сертификационо 

тело „JUQS“ из Београда 

и Агенција за примену 

међународних стандарда QМ. 

- То нам даје подстицај да 

извршимо значајну реорганизацију 

у предузећу и припремимо 

се за квалитетније пружање 

услуга према грађанству 

- рекао је Далибор Орсовановић, 

директор ЈКП „3. октобар“ 

у Бору. 

М. Димитријевић 

www.rtvbor.rs 



број 29 ЕКОНОМИЈА 


стр.5 

За чистију Борску реку 

Руководство РТБ-а Бор, локалне самоуправе и немачке 

компаније „БДХ консалтинг“потписали уговор о изградњи 

Фабрике за пречишћавање отпадних индустријских и 

фекалних вода. - Вредност пројекта је 50 милиона евра 

Градиће се нова Енергана за потребе РТБ-а Бор 

Енергија за Басен из отпада 

БОР» У оквиру пројекта 

изградње нове топионице и фабрике 

сумпорне киселине у Рударско 

топионичарском басену 

Бор ће до краја године бити изграђена 

и нова Енергана, у којој 

ће се од вишка паре из процеса у 

новим погонима, добијати електрична 

енергија. Ово ће бити 

највеће постројење тог типа у 

региону. Осим електричне енергије, 

у њему ће се производити 

и деминерализована вода неопходна 

за рад котлова у новој 

топионици и фабрици сумпорне 

киселине. Уговор о изградњу 

вредан 5, 7 милиона евра потписали 

су представници Рударско 

топионичарског басена Бор 

и „Енерготехнике Јужни Банат“ 

из Новог Сада, која је на јавном 

тендеру имала најбољу понуду. 

Ова компанија биће пројектант 

и извођач радова. 

- Потписали смо уговор о 

изградњи највећег постојења за 

производњу електричне енергије 

из обновљивих извора у региону. 

Уместо да отпадну пару 

МАЈДАНПЕК» У Флотацији 

Рудника бакра Мајданпек 

прорадило је допунско 


из процеса у новој топионици 

бацамо, од ње ћемо производити 

два мегавата струје. То је 25 одсто 

струје коју ће нова топионица 

и фабрика сумпорне киселине 

трошити. На овај начин уштедећемо 

1, 1 до 1, 2 милиона евра 

годишње, тако да ће постројење 

само себе исплатити у року од 

пет година. С обзиром да је постројење 

готово потпуно аутоматизовано 

у њему ће радити само 

двадесет радника. - нагласио је 

Благоје Спасковски, генерални 

директор РТБ-а Бор. 

- Ми смо као компанија која 

изводи радове одлучили да сами 

финансирамо овај пројекат, 

без гаранција државе, само на 

бази гаранција РТБ-а Бор, јер 

у руководство комбината бакра 

имамо пуно поверење. Ми ћемо 

свакако испоштовати рокове 

који су постављени и Енергана 

ће бити до краја године потпуно 

завршена. - рекао је Драгољуб 

Збиљић, директор „Енерготехнике 

Јужни Банат“. 


Прорадила 4. секција флотације у Мајданпеку 

Повећана прерада 

концентрата 

постројење, односно четврта 

секција. Захваљујући њој капацитет 

прераде се повећава око 

БОР» Највећи еколошки 

проблем који мештани села Слатине 

деценијама имају са отпадним 

канализационим и индустријским 

водама које се сливају 

у Борску реку, а она пролазећи 

кроз село загађује земљиште, 

ускоро би требало да буде решен. 

Уговор који су потписали 

представници Рударско топионичарског 

басена Бор, локалне 

самоуправе и немачке компаније 

„БДХ косалтинг груп“ предвиђа 

изградњу постројења за прераду 

отпадне канализационе и индустријске 

воде, као и оне која 

се у колекторима прикупља од 

15 одсто, што је изузетно важно 

за резултате овог погона док не 

почну да раде нове флотацијске 

машине које ових дана у деловима 

пристижу у Мајданпек. Улагања 

су била веома мала, истичу 

руководиоци Рудника бакра 

Мајданпек, а све су урадили 

радници машинског и електро 

одржавања, заједно са људима 

из саме производње. Овај део 

атмосферских падавина и њено 

потпуно пречишћавање. 

- Према сазнањима које сада 

имамо и документацији коју смо 

добили биће потребна два постројења 

на две локације, наша 

процена је да ће укупна вредност 

пројекта износити 50 милиона 

евра. Наш главни задатак је 

да воду потпуно биолошки пречистимо 

и да је такву вратимо у 

природу. Цео процес би требало 

да траје између годину и годину 

и по дана, а ми ћемо покушати 

да будемо што ефикаснији - рекао 

је Гинтер Хефнер директор 

„БДХ консалтинг груп“. 

- Ово је историјски дан за 

Бор и становнике села Слатина 

који се стотину година боре за 

чисту воду. Ово постројење прерађиваће 

и индустријске и градске 

воде. Слатињани ће добити 

чисти реку. Инвестрање је 80 

одсто из европског фонда, из Немачке, 

уз велику помоћ немачке 

амбасаде, а ова средства су 

бесповратна. Осталих двадест 

одсто обезбедиће локална самоуправа 

и РТБ Бор. Најбитније је 

да се не траже гаранције државе, 

не повећава се јавни дуг, већ је 

довољна гаранција РТБ-а бор и 

локалне самоуправе. - рекао је 

Благоје Спасковски, генерални 


Постројење за пречишћавање 

отпадних индустријских 

вода требало би да буде завршено 

до краја године, а нешто 

касније и део за пречишћавање 

фекалних вода. Очекује се да 

ће након завршетка изградње 

бити потребно барем десет 

година док се корита реке не 

прочисте. 


погона није радио од почетка 

2001. године, мада је накратко 

пуштан као пробно постројење 

за прераду полиметаличне руде 

„Чока Марина“. 

Силвија Вукашиновић 

facebook.com/rtvbor

стр.6 


Сигнал Телевизије 

Бор и у Бучју 

Први пријем сигнала Телевизије Бор у Бучју био је 2010. 

године. - Након решавања имовинско правних односа и 

напајања електричном енергијом, мештани Бучја могу 

поново да гледају програм ове регионалне телевизије. 

- Омогућен је и пријем сигнала мобилне телефоније 

БОР» Након пробног или 

боље речено експерименталног 

пријема телевизијског сигнала, 

техничка служба Радио телевизије 

Бор омогућиће много бољи 

пријем у свим деловима у Бучју, 

планинском селу борске општине. 

Али, планови развоја Телевизије 

Бор ту се не завршавају, а 

осим телевизијског истовремено 

се радило и на појачању сигнала 

мобилне телефоније. 

- У протеклих месец дана 

ми смо обишли сва села борске 

општине и утврдили где су 

проблеми са пријемом сигнала 

најизраженији. Сходно томе 

направили смо такав програм 

рада да ћемо у року од највише 

годину дана успети да квалитетним 

сигналом покријемо 

сва села борске општине. Сада 

смо у Бучју и мислим да је било 

Владан Нововић 

директор ЈП „Штампа, радио и филм” 

крајње време да и мештани овог 

села могу да прате програм телевизије 

Бор и да се информишу 

о дешавањима у својој 

општини. Упоредо са радом на 

телевизијском сигналу потрудили 

смо се да у преговорима 

са мобилним оператерима, чије 

- Телевизија Бор преговара са 

Орион телекомом да се у њиховом 

систему ускоро нађе и програм Телевизије 

Бор, а њихова обавеза је 

да у неколико села борске општине 

изграде базне станице, што ће 

допринети да , осим телевизијског 

сигнала, мештанима борских села 

буде доступан и бежични интернет 

- каже Владан Нововић, директор 

ЈП „Штампа, радио и филм“. 

су базне станице на нашем стубу 

у Новом градском центру, 

омогућимо да сигнали Теленора, 

Випа или МТС-а допру и до 

свих села , што је такође од пре 

неки дан омогућено и мештанима 

Бучја. - рекао је Владан 

Нововић, директор јавног предузећа 

„ШРИФ“, приликом 

обиласка Бучја. 

Мештанима Бучја 

најближе село је Кривељ, 

а проблеми мештана 

оба села су слични. 

- И Кривељане муче 

слични проблеми, 

посебно мештане Малог 

Кривеља, где нема 

сигнала Телевизије Бор. 

Међутим ангажовањем 

директора Владана Нововића 

овај проблем 

биће ускоро решен, као 

и проблем сигнала мобилне телефоније, 

и ми смо му на томе 

захвални – каже Новица Журкић, 

председник Савета месне 

заједнице Кривељ. 

Зоран Максић 

www.rtvbor.rs 

У ФОКУСУ број 29 

Синдикат новинара Србије упозорава 

Катастрофалне последице 

приватизације медија 

Приватизација медија у Србији 

до сада је показала изузетно 

лоше резултате, а закони и 

Устав Србије дозвољавају и чак 

обавезују локалне самоуправе 

да обезбеде информисање, посебно 

у срединама и на језицима 

националних мањина.По угледу 

на европску праксу, потребно је 

захтевати транспарентност власништва 

и финансирања медија, а 

не обавезну приватизацију. 

Прича о медијима у Србији 

не губи на актуелности и после 

неколико месеци од када су отворене 

јавне расправе о сету 

нових медијских закона. Запослени 

у медијима 

страхују од 

коначне одлуке 

и исхода, 

а надлежни 

упозоравају и 

на могуће проблеме 

услед 

приватизације 

медија. 

Председник 

Синдиката 

новинара Србије, 

Драгана Чабаркапа, упозорила 

је на последице неуспелих 

приватизација. 

- Оно на чему инсистира 

Синдикат новинара Србије и на 

шта упозорава, јесу катастрофалне 

последице приватизације 

у Србији. У локалним срединама 

јавност је остала без професионалне 

информације, а запослени 

у медијима без радних 

места. Иста судбина нас чека и 

уколико буде усвојен концепт 

да се држава повуче из медија 

– рекла је Драгана Чабаркапа, 

председник Синдиката новинара 

Србије. 

Мештани села Слатина, 

Оштрељ, Бучје, Доња Бела Река 

и дела Метовнице, немају сигнал 

мобилне телефоније, пошто 

је са предајника у Слатини украдено 

десет метара напонског 

кабла. Са ове базне станице корисници 

мобилне телефоније 

добијали су сигнал „Телекома“ 

и „Теленора“. Како је Телевизији 

Основне замерке представника 

медија поводом најављених 

медијских закона су начин 

доношења мера које предвиђају 

нацрти закона, а затим и дискриминација 

регионалних и локалних 

медија у Србији. Међутим, 

како истиче Чабаркапа, позивање 

на европско законодавство 

такође није поткрепљено чињеницама 

и праксом, јер у земљама 

Европске Уније несметано 

функционишу регионални и 

локални сервиси, а оно што се 

захтева, јесте транспарентност 

власништва и финансирања 

медија. 

- Не постоји европско законодавство 

већ само европска 

пракса. Брисел инсистира на 

транспарентности власништва 

и финансирања медија, а на томе 

инсистирамо и ми. Подсећам 

да у земљама ЕУ постоје регионални 

јавни сервиси, постоје 

локални медијски сервиси. Навешћу 

пример Хрватске где је од 

150 локалних медија, у већини 

случајева оснивач медија локална 

самоуправа, а мањи део 

је у власништву запослених 

акционара – додала је Драгана 

Чабаркапа. 

Марија Ћосић 

Због крађе кабла остали 

без мобилног сигнала 

Бор потврђено у „Телекому“, 

екипе су на терену и очекује се 

да проблем ускоро буде решен. 

Базна станица мобилних оператера 

у Слатини до сада је неколико 

пута била на мети хулигана. 

Борска полиција извршила је 

увиђај и истрага је у току – кажу 

у Полицијској управи Бор. 

М.Ћосић 



БОР» Након предлога 

да се у Бору у циљу заштите 

предшколских и школских 

објеката уведу ноћне страже, у 

Општини Бор одржан је састанак 

представника свих институција 

које би могле да се укључе 

у решавање проблема малолетничке 

делинквенције. Циљ је да 

се успостави боља координација 

између полиције, центра за социјални 

рад, школе и породице, 

које би требало да буду основни 

носиоци активности које би 

спречиле појаву малолетничке 

делинквенције. 

Малолетничка деликвенција 

је у Србији у сталном порасту, 

а ни Бор није изузетак. У последњих 

три месеца низ обијања 

предшколских установа и службе 

за катастар непокретности, 

број 29 У ФОКУСУ 


Превенцијом смањити деликвенцију 

Неопходна боља координација између полиције, центра за социјални рад, школе 

и породице, како би се спречило девијантно понашање малолетника 

Репрограм 

дуга за воду 

ЗАЈЕЧАР» Јавном предузећу 

„Водовод“ у Зајечару потрошачи 

дугују за утрошену воду 

119 милиона динара, од тога 

привреда 50 милиона, а остатак 

домаћиства и кућни савети. 

То је био један од разлога 

што се пословодство предузећа 

одлучило, у јануару ове године, 

да понуди потрошачима споразум 

о репрограму дуга, како би 

се избегли судски спорови и 

непотребни трошкови. До сада 

је 746 лица склопило уговор о 

репрограму у износу од 13 милиона 

динара. Износ до 5 хиљада 

може се платити на 2 рате, 

на три до 10, на 6 рата до 20 и 

преко 20 хиљада на 9 рата. Због 

великог одзива рок за плаћање је 

продужен до краја марта. 

Д. Марушић 

починила су управо малолетна 

лица. Само у децембру 2013. године, 

малолетна лица извршила 

су 61-но кривично дело у Бору. 

Према важећим законима 

малолетна лица најчешће добијају 

релативно благе казне. 

Све чешће се дешава да константно 

беже из поправних домова 

и извршавају нова кривична 

дела. Да би се то спречило 

неопходно је, осим полиције, 

укључивање шире друштвене 

заједнице, центра за социјални 

рад, школа и породице. 

- Кључни део је превенција 

и зато ћемо да формирамо одбор 

који ће дати предлоге шта би требало 

да се уради. Морамо да отворимо 

саветовалиште, да препознамо 

који су то потенцијални 

деликвенти од најмлађег узраста 

Већина потрошача, приликом 

куповине робе, не обраћа 

пажњу на ознаке на амбалажи. 

Цена и рок трајања производа 

су углавном најбитнији, начин 

коришћења и сировински састав 

се запостављају. 

Новим законом о заштити 

потрошача, који је ступио на снагу 

1. јануара. 2011. године, као и 

сродним законима, који регулишу 

ову област, ознаке на производима 

су стандардизоване. Симболи 

су обично црне боје или са 

и да не чекамо последице, већ да 

проблем сасечемо у корену - каже 

Добрица Ђурић, председник 

СО Бор. 

- Центар за социјални рад 

има улогу да по пријави суда 

достави налаз и мишљење о 

личности малолетника и породичном 

окружењу у коме малолетник 

живи, на основу којег 

суд може да изрекне оне мере 

које су најсврсисходније и које 

могу дати ефекат. Такође учествујемо 

у спровођењу неких од 

мера, као што је појачан надзор 

родитеља или појачан надзор 

Центра за социјални рад, где 

организујемо саветодавни рад 

са малолетником или са родитељима 

и пружамо подршку да 

се коригује непожељно понашање 

- рекла нам је Мирјана 

Митровић, директор Центра за 

социјални рад у Бору. 

Проблем малолетничке деликвенције 

наравно није могуће 

решити брзо нити потпуно. Оно 

што је значајно је да се, уместо 

да полиција реагује само када 

малолетници већ изврше кривично 

дело, почне са решавањем 

узрока проблема и да се младим 

људима пре него што крену погрешним 

путем понуди квалитетна 

и конкретна помоћ. 


Читајте ознаке на амбалажи 

одређеним графикама, 

а ако је реч о 

хемијским производима 

ознаке на њима 

су на позадини 

изразито жуте боје, 

или све три боје истовремено 

– црна, 

бела и црвена. Они 

показују о каквим је производима 

реч. 

- У овом последњем закону 

прича се о декларацији на производу 

(како она изгледа, шта 

треба да пише на производу – 

име, трговинско име, рок употребе, 

сировински и хемијски 

састав, а обавезан је и бар код 

којег имају сви производи. На 

амбалажи се последњих година 

налазе и додатне ознаке и у 

широкој су употреби и већина 

је обавезна – на производима у 

стр.7 

Ново рухо Феликс 

Ромулијане 

ЗАЈЕЧАР» Нова туристичка 

сезона на царској палати 

Феликс Ромулијана, према најавама, 

биће изузетно богата, али 

ће је истовремено обележити и 

кампања конзерваторских радова. 

У зајечарском Народном 

музеју кажу да ће до маја бити 

завршено уређење простора 

испред источне капије, одакле 

ће се поново улазити на Ромулијану, 

после 17 векова. Конзерваторске 

радове у овом делу 

тврђаве помогла је Амбасада 

Норвешке у Србији, са 32 хиљаде 

евра.Сама туристичка понуда 

је истовремено комплетирана и 

биће по стандардима Унеска. 

Д. Марушић 

Порибљавање 

Борског језера 

БОР» Заједница спортских 

риболоваца „Тимочка крајина“ 

организовала је акцију порибљавања 

на Борском језеру. У воду 

је пуштено 700 кг рибље млађи 

шарана чија је вредност на тржишту 

350.000 динара. Реч је 

о примерцима средње величине 

од којих се у наредном периоду 

очекује да ће побољшати квалитет 

рибљег фонда у језеру. Млађ 

је узгајана у предузећу „Рибничарство“ 

у Сремској Каменици. 

Г.Грамић 

којима се пакује храна, који се 

користе као хемијска средства, 

за исхрану животиња, код козметичких 

и фармацеутских производа. 

На овим производима 

мора да постоје ознаке о начину 

употребе, чувању, одлагању и 

рециклажи. Од 18. јануара претходне 

године новина је да се на 

појединим производима, који се 

користе за људску и животињску 

исхрану, као и у фармацеутској 

индустрији, мењају симболи и 

знаци, а у циљу једноставнијег 

коришћења,- каже Сања Апостолов, 

наставник комерцијалног 

познавања робе у Економско-трговинској 

школи у Бору, . 

Произвођачи су упознати са 

начином и обавезом коришћења 

симбола на амбалажи, а контролу 

обавља тржишна инспекција. 

Горан Грамић 


facebook.com/rtvbor

стр. 8 


Два нова верска објекта у борској општини 

Граде се цркве у Оштрељу и Бучју 

Изградњу оштрељске цркве донира Зоран Петковић, 

власник фирме „ЕМ центар Монт“, а мештанин Јован 

Петровић поклонио парцелу.- Запослени у РТБ-у Бор и 

локална самоуправа помоћи ће градњу храма у Бучју 

Полагањем камена 

темељца и 

освећењем водице 

у Оштрељу, селу 

надомак Бора, почела 

је изградња 

православне цркве 

која је посвећена 

апостолима Петру 

и Павлу. 

- Испунили су 

се сви услови за изградњу 

светог храма у овом селу 

у којем ће верници задовољавати 

своје потребе и молити се 

у њему - рекао је старешина 

цркве Свети Ђорђе у Бору Нико 

Туфегџић. 

Земљиште површине десет 

ари, на којој се гради овај свети 

храм, поклонио је Јован Петровић 

из Оштреља. Донатор цркве 

је Зоран Петковић, власник 

фирме „ЕМ центар Монт“ из 

Београда. 

- Ја у Бору радим и друге 

пројекте. Од руководства Општине 

Бор сазнао сам да у овом селу 

нема цркве тако да смо дошли на 

идеју да донирам изградњу храма 

- рекао је Зоран Петковић. 

ће бити саграђен средствима 

донатора. 

- Ја са својом породицом положићу 

први прилог. И сви моји 

запослени даће одређену суму 

новца за изградњу цркве у Бучју 

- каже Благоје Спасковски, генерални 


Значајну улогу у изградњи 

цркава има и локална 

самоуправа. 

- Црква је значајна за вернике, 

јер је систем вредности у Србији 

одавно пао. Породица као 

и црква су стуб друштва. Ако 

немамо традицију и око чега да 

се окупљамо, све пада у воду - 

додао је Саша Вукадиновић, 

председник Општине Бор. 

СПЕКТАР број 29 

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ 

DZÎLJILJI *A TRJEKUT 

SISTEMU ĐE APĂ ÎN 

ŠARBANOVAC 

» În Šarbanovac, satu Komunji 

Boruluj, la sistemu đe apă sa ljegat 

12 đe găzdăriji šî škoala primară. 

Dzîljilji +e vin, după +e să kapătă 

rezultaturlji đe kvalitetu api đi 

la Zavodu đe sănătaća publjikă 

„Timok“ în Zaj+erji, apa đe băut 

o să ažungă pînă la înkă vro 10 

găzdăriji în rejonu Punđilov 

potok. 

Kum a spus direktoru Vodovoduluj 

în Bor Goran Topalović, pînă 

akuma în Šarbanovac sa pus 

măjdo tuaće căvilji šî pînă pi 

svršîtu la vară la sistemu đe apă o 

să să lje&e šî alćilje părcî a satuluj. 

Lun&imja sistemuluj primar đe apă 

je 38 đe kilometruri. La ljegatu la 

o parće đin Šarbanovac la sistemu 

đe apă a pri+eput šî reprezentancî 

samoupravi lokalje šî RTB-uluj 

Bor. 

ENERGANA NUOUĂ 

» Mînăduktorija a RTB-uluj 

Bor šî reprezentancî kompaniji 

„Energotehnika – Južna Bačka“ 

đin Novi Sad a sămnat kontraktu 

đe făkutu la Energana nuouă în 

RTB Bor. Sa planirit akolo să să 

koristaskă apa đin procjesurlji în 

Topituarja nuoua đe produ+erja 

Гео стаза под 

заштитом државе 

eljektri+i. În fjalu ăsta o să 

să kapiće 25 đe procjenturi 

đe eljektrikă pintru lukratu a 

pogonuriluor nuoj, dar pi an o să 

să špăruje pistă un milion đe euri. 

În ja o să să produkă +eva apă 

đe arđelurlji în Topituarja nuoua 

šî Fabrika đe sumporna kiselina. 

Vredujala kontraktuluj đe făkutu 

Energani je 5,7 milioanje đe 

euri, dar lukrărlji ar trăbuji să să 

isprăvjaskă pînă pi svršîtu anuluj. 

SPORTU ŠKOLJI 

» În škoala primară Branko 

Radičević în Bor a în+eput 

realizacija projektuluj a 

Împrjeunărji đe sportu školji 

a Sîrbiji. Cilju projektuluj je 

kopiji đin klaselje măj mi+i 

să ajbă măj mulće +asuri đe 

fiskultură ši treninguri. *asurlji 

să cîn đe două uori pi săptămînă 

în două grupe, în karje sînt 60 

đe školari. 

În škoala asta ašćaptă, 

pintru interesovanja marje, 

samouprava lokală să ažuće 

projektu ăsta, pi karje îl 

finansirješće Ministarstva 

ćinjerjetuluj šî sportuluj, să 

să fakă šî în alćilje školji a 

Komunji Boruluj. 

Prevodu: Aleksander Ilić 

- Неки мештани су тражили 

пуно новца за парцелу погодну 

за изградњу храма. Да не бисмо 

пропустли ову шансу, ја сам одлучио 

да поклоним земљиште 

- каже Јован Петровић из 

Оштреља. 

Мештани Оштреља нису крили 

задовољство, јер после два и 

по века коначно ће добити цркву. 

У току су припреме и за 

изградњу православне цркве у 

центру Бучја. Овај свети храм 

- Месна заједница Бучје припада 

Епархији кривељској тако 

да очекујемо да ће изградња 

почети веома брз - истакао је 

Горан Јаношевић, председник 

Савета МЗ Бучје. 

Представници Општине Бор, 

али и мештани Бучја, позвали су 

све људе добре воље да помогну 

изградњу цркве, јер су верници 

овог села приморани да на службу 

иду у Бор или Велики Кривељ. 

Љиљана Ђорђевић 

Завод за заштиту природе Србије предложио да се на потезу 

Бор-Брестовачка бања – Борско језеро заштити гео стаза 

да би се очувале специфичне стене које доказују вулканско 

порекло Тимочке крајине 

БОР» Завод за заштиту 

природе Србије, у програму 

заштите природних добара, 

обавио је процену природног 

добра „Геолошка стаза у Брестовачкој 

бањи“ и припремио 

студију његове заштите. Студија 

је достављена општини Бор на 

усвајање која има обавезу да ово 

подручје промовише у области 

туризма и науке. Предлаже се 

успостављање трећег режима 

заштите као споменика природе 

од локалног значаја у складу са 

Законом о заштити природе. 

- Обавеза Општине Бор је да 

нађе управљача који ће створити 

услове да добро буде заштићено, 

пре свега да омогући развој 

гео-туризма на овом простору, 

да организује едукативне садржаје, 

научно-истраживачке кампове 

и школе, као и да адекватно 

обележи терен и инфраструктурно 

опреми локацију - каже 

Љиљана Марковић-Луковић, 

стручни сарадник Канцеларије 

за заштиту животне средине 

општине Бор,. 

Геолошка стаза налази се на 

потезу Бор-Брестовачка бања – 

Борско језеро, а с обзиром на то 

да је реч о усеку пута веома је 

приступачна. 

Саму стазу чини шест целина, 

на површини од близу 7.500 

метара квадратних, које доказују 

вулканско порекло Тимочке 

крајине. 

Горан Грамић 



број 29 КУЛТУРА 


Изложба Међународне ликовне колоније „Погановски 

манастир“ у Музеју рударства и металургије 

Слике из више земаља 

БОР» У Музеју рударства 

и металургије у Бору отворена је 

изложба слика учесника Међународне 

колоније „Погановски 

манастир“. Посетиоци могу да 

виде више од 20 радова, које су, 

током боравка у једној од најстабилнијих 

колонија у овом делу 

Европе, урадили познати сликари 

из Србије, Хрватске, Бугарске 

и других земаља у окружењу. 

Колонија више од 20 година 

окупља уметнике у прелепом 

амбијенту кањона реке Јерме и 

околине Димитровграда. У њеном 

раду учествовало је више 

од 200 сликара, па је фонд колоније, 

која у овом делу Европе важи 

за једну од најпостојанијих, 

изузетно вредан. 

- Изложба је резултат добре 

сарадње установа културе у Димитровграду 

и Бору, а пракса 

Музеја јесте да понуди изложбе 

различитих концепција и да 

представља колоније. Тако смо 

имали могућност да видимо радове 

настале у међународним 

колонијама Гамзиград, Ртањ, 

Пена и ево нас са колонијом 

„Погановски манастир“, у којој, 

судећи по изложеним делима, 

доминирају сликарке - каже 

Слађана Ђурђекановић Мирић, 

директор Музеја рударства 

и металургије у Бору. 

Слике инспирисане манастиром, 

његовом околином и 

кањоном Јерме, рађене техником 

уља на платну, акварела и 

других комбинованих материјала, 

посетиоци музеја у Бору могу 

да виде до 25. марта. 

Колонију организују Општина 

Димитровград, Галерија „Методи 

Мета Петров“ и тамошњи 

Центар за културу. Захваљујући 

њима, како је написано у пратећем 

каталогу, у историји балканског 

духовног стваралаштва 

остаје дубок траг и непроцењива 

ризница уметничких дела. 


Концерт за памћење 

БОР» Музика је уметност 

која надахњује, оплемењује и 

буди креативни стваралачи дух, 

не само код оних који се на било 

који начин њом баве, већ и код 

оних који знају да је слушају. Управо 

то њено својство потврдиле 

су ученице Школе за музичке 

таленте у Ћуприји, које су, у 

оквиру концертних активности, 

наступиле и у Бору. Талентовне 

ученице, међу којима је и Боранка 

Петра Атанасијевић, показале 

су умеће свирања на виолини, а 

на програму су била дела Баха, 

Бруха и других композитора. 

Школу за музичке таленте у 

Ћуприји похађају изузетно надарена 

деца и свака генерација има 

сјајне музичаре, поносно истичу 

БОР» Поштоваоцима књижевности 

у Бору, од нове године 

у Народној библиотеци у Бору 

на располагању су и нове књиге, 

које су купљене захваљујући 

средствима локалне самоуправе. 

За те намене издвојено је око 2,3 

милиона динара. 

Тако је ова борска установа 

културе успела да актуелну издавачку 

продукцију прати у корак 

и поред сложене процедуре 

набавке и примене новог Закона 

о јавним набавкама. 

- Купљено је 3.300 нових 

наслова. Више од две хиљаде 

примерака је већ обрађено и на 

стр. 9 

За књиге 2,3 милиона 

Локална самоуправа у Бору издвојила новац за куповину 

нових наслова за Народну библиотеку у Бору 

БОР» Народна библиотека 

у Бору, са своја четири огранка 

у селима борске општине, може 

да се као ретко која установа 

културе у републици, похвали 

традицијом читалаштва дугом 

145 година. Корени потичу из прве 

сеоске читаонице у Злоту, иза 

које се у Кнежевини Србији отварају 

и друге сеоске читаонице 

на овом подручју. Из тих читаоница 

израсле су библиотеке, које 

данас, нажалост, раде у условима 

приближнијим 19. него 21. веку 

- Услови у којима раде се- 

располагању читаоцима, али се 

очекује да ће и остали примерци, 

корисницима бити ускоро 

доступни - каже Ана Јанковић, 

руководилац Одељења набавке и 

обраде књига у Народној библиотеци 

у Бору. 

И док се многе библиотеке 

суочавају са проблемима компликоване 

процедуре набавке 

и недостатка новца, а читаоци 

се питају где могу да нађу нову 

књиге, Борани имају срећу 

да, када затраже, и добију нову 

књигу. Уколико наравно није на 

читању. 


Запуштене сеоске 

библиотеке 

Сеоске књижнице имају богату традицију, 

али се у њима ради као у 19. веку 

професори ове јединствене и 

престижне установе. 

Концерт ученика школе 

за музичке таленте у Ћуприји 

организован је у сарадњи са 

Музичком школом „Миодраг 

Васиљевић“ у Бору, Основном 

школом „Вук Караџић“ и Центром 

за културу у Бору. 

Е. Драгаш 

оске библиотеке су изузетно 

лоше, много треба да се уради 

почевши од грађевинских, молерских 

и других радова како би 

те просторије биле примерене 

и за боравак људи и за чување 

књига - каже Драгица Радетић, 

руководилац матичне службе 

Народне библиотеке у Бору. 

У матичној библиотеци очекују 

да ће локална самоуправа, у 

наредном периоду, имати више 

разумевања и обезбедити средства 

за реновирање објеката у 

којима су смештене библиотеке. 

Сеоске библиотеке борске 

општине чувају епитет најстаријих 

читаоница, међутим број 

корисника није за похвалу. У сва 

четири огранка укупно има 270 

корисника, највише их је у Брестовцу 

– 130, док је у Кривељу 

уписано 28 чланова и од тог броја 

27 има бесплатну чланарину, па 

је само један корисник плаћа. 



facebook.com/rtvbor

стр.10 


МОЗАИК број 29 

Гастрономске чаролије 

Пролеће је 

стигло! 

Пролећна пилетина 

са младим луком 

Кажу да је пролеће најлепше годишње доба, да буди живот 

и доноси радост. То је доба када се некако све смеје, рађа и када 

сезонско воће опет добија укус, па нам је и храна лепша, а пијаце 

миришу на мимозе и зумбуле. Уклопите се са природом и промените 

потпуно јеловник себи и укућанима. 

Да би били у тренду пролећа предлажем вам да припремите 

ПРОЛЕЋНУ ПИЛЕТИНУ СА МЛАДИМ ЛУКОМ. - 

Састојци: 4 везе младог црног лука, 500 – 700 г пилећег меса 

без коске, 1 – 2 пилеће бистре супе, зачини, уље, кашика густог 

парадајза, бибер, алева паприка, першун. 

Припрема: На врелом уљу испржите прво бели део младог 

лука исечен на 2 цм дужине. После ставите и зелени део, исе чен 

нешто већи, око 4 цм. Ставите зачин и пржите док део лука не 

промени мало боју. 

Пилетину, без обзира да ли је сирова или хладна са роштиља, 

исеците на коцке величине једног залогаја и ставите преко прженог 

лука. Промешајте и поклопите и када пилетина порумени 

са свих страна, додајте пилећу супу. Додајте кашику густог парадајза, 

кашичицу алеве паприке и шаку першуна ситно исеченог. 

Поклопите да се ароме сједине. 

За прилог вам предлажем кромпир пире или барени пиринач. 

При гарнирању преко свега ставите ситно сечени зелени део младог 

лука. 

Уживајте у пролећу и овом дивном јелу и не заборавите - осмех! 

Мирјана Васић 

Пројекат 

„Спорт у школе“ 

Поетски кутак 

Бела јутра ртањска 

да ми је да се наслоним 

на топле стрмине оне моје 

планине 

у које сам године уплитала 

Како додатни часови у школи 

могу бити занимљиви, радо 

посећени и корисни показало 

се у Основној школи „Бранко 

Радичевић“ у Бору, где је недавно 

почела реализација пројекта 

Савеза за школски спорт Србије 

„Спорт у школе“. 

Часови се одржавају два пута 

недељно, у две групе, у којима 

укупно има 60 ученика нижих 

разреда. 

Циљ овога пројекта, како 

кажу наставници, је да се локална 

самоуправа подстакне, 

да због великог интересовања 

ученика, помогне реализацију 

пројекта и у другим школама 

- истиче Ненад Петровић професор 

физичког васпитања и додаје 

да су циљна група ученици 

нижих разреда који не тренирају 

ниједан спорт, деца чији родитељи 

нису у могућности да плате 

тренинг. 

- Пројекат „Спорт у школе“ 

финансира Министарство 

омладине и спорта, реализација 

је почела у 25 градова 2012, затим 

још у 25 градова 2013. и у 

50 градова у 2014. години. Ми 

смо једина школа у Бору у којој 

се срећом реализује овај важан 

пројекат - каже Радиша Петковић, 

директор ОШ „ Бранко Радичевић“ 

у Бору. 

У овој борској школи кажу да 

је корист од оваквих часова физичког 

васпитања вишеструка, с 

обзиром на то да истраживања о 

здрављу деце указују на учесталост 

гојазности, равних табана, 

криве кичме и других проблема 

узрокованих недовољном физичком 

активношћу. 


• У Србији без наде победила 

је нада. Београд ће бити на 

води, а и остали ће пливати у 

проблемима. 

• У Србији се стање битно 

променило. Кинеза је све више 

а жутих све мање. 

Пеко Лаличић 

• Када се он смејао сви су плакали. 

Када је он плакао сви су 

се смејали. То је наш политичар. 

• Србија је најбогатија земља - 

небеског краљевства! 

Мирослав Мишел Болтрес 

лоБОРизми 

• С тешком муком сте зарадили 

иметак. Сад одморите, преузећемо 

ваше бреме. 

• Ко каже да нисмо богата држава? 

Имамо милионере! Богатство 

у рукама сиромашних 

је занемарљиво. 

Чедомир Васић 

• Немам никакве везе са полицијом. 

Криминалом се бавим 

приватно. 

• Ухапшени не делује као криминалац. 

Тако је деловао пре 

хапшења. 

Милен Миливојевић 

да ме мирисом буде 

шуме њене 

да ми се нуде боје зреле 

што се сливају у долине 

њене птице и дуге 

да ме успављују 

кад су ноћи овако дуге 

па у бела јутра ртањска 

да потонем да ме 

ни рудари не ископају 

да ми је да се наслоним 

на драге стрмине моје 

планине 

нестало би ове туге 

Јасмина Миладиновић 



МОЗАИК 

број 29 петак, 21. март 2014. 

стр.11 

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР 

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА 

7.00 Будилица 

9.00 ТВ Шоп 

9.15 Храна и вино 

10.00 Вести на знаковномјезику 

(р) 

10.15 Агро дан 

10.30 Лек из природе 

11.05 Кућица у цвећу 

11.25 Бели лук... 

12.00 Вести 

12.15 Серијски филм (р) 

13.00 Атлас/Гуливер 



14.25 Ауто спринт 

15.15 52 викенда 

16.00 Дневник 

16.30 Радим градим 

16.55 Свет на длану 

17.30 Вести на 

румунском 

17.40 Око истока 

18.30 ТВ Шоп, 


19.20 Вести на влашком 

језику 


20.00 Спортска 

хроника 

20.30 Нокаут 

21.00 Енергија на... 

21.25 Серијски филм 

22.00 Данас 

22.20Вести на 


22.35 Глас Америке 

23.05 На трагу природе 


00.10 Око истока (р) 

01.00 Ноћни програм 

Биоскоп „Звезда“ Бор 




9.45 Времеплов 

10.00 Палета (р) 



11.35 Бели лук... 



13.00 Улови трофеј 



14.25 Нокаут (р) 

14.55 На точковима 

15.20 Спортска 

хроника(р) 


16.30 Меридијанима 





18.30 ТВ Шоп 






20.30 Енергија на... 

21.00 Ауто флеш 















10.15 Атлас/Гуливер 

10.45 Више од спорта 

11.35 Бели лук и.... 



13.00 Свет на длану 




14.25 Вино и ... 

14.50 Ауто флеш 

15.20 Корак 



16.45 На трагу.... 




18.15 Улична патрола 





20.00 На трагу.... 


21.00 Филм на виде(л)о 










Биоскопски репертоар 

» Од 24. до 30. марта 2014.године - филм ,,Несуђена млада” у 

18 и 20 сати 

Цена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара 

» Од 04. до 06. априла 2014.године – 3D анимирани филм ,,Господин 

Пибоди и Шерман” у 16 сати 

Информације на телефоне: Биоскоп ,,Звезда“ 030/421-259 ( од 

17 до 21 сат) 

Остали програми 

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“ 

» 19. и 20. марта – Општинско такмичење рецитатора у сали 

Музичке школе Бор у 18 сати 

» 2. априла - Позоришна представа ,,Лептири су слободни“ у сали 

Музичке школе у 20 сати – Цена улазнице 700,00 динара – Звездара 

театар 

» 4. априла – Отварање 53. Манифестације ,,Сусрети села 

општине Бор“ у селу Бучје. Сусрет између културно-уметничког 

друштва из Бучја и културно-уметничког друштва из Метовнице 





10.15 Вино и .... 



11.35 Бели лук... 



13.00 Корак 




14.25 ABS show 


15.25 Филм на виде(л)о 






18.15 Енергија... 

18.45Времеплов 





20.00 На трагу.... 
















10.15 Енергија на.... 

10.30 Калеидоскоп 

11.30 Бели лук и.... 



13.00 Везе 

13.30Времеплов 

13.45 ТВ Шоп 



14.25 Улови трофеј 

14.55 Србија коју волим 



16.45 На трагу... 




18.15 Навигатор 






20.00 На трагу... 











ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ 

Позивни број 030 

Аутобуска станица 423-770 

Аутобуска станица 

„Бортравел“ 457-760 

Железничка станица 421-371 

Полицијска управа 192 

Ватросаци 193 

Хитна помоћ 194 

Електродистрибуција 422-888 

Топлификација 426-398 

Водовод 421-234 

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ 

Хотел „Језеро“ 482-940 

Хотел „Албо“ 249-69-62 

Хотел „Српска круна“ 477-077 

Клуб РТБ Бор 477-008 

АПОТЕКЕ 

Апотека у Дому здравља 

421-624 

Апотека „Стеван Јаковљевић“ 

424-167 

Апотека „Здравље“ 428-866 

Апотека у Злоту 2561-958 

7.00 У нашем атару 


10.00 ТВ Шоп 

10.15 Нови свет Гнома 

10.45 Лекције из 

географије 

11.00 Школирање 

11.30 Млади су закон 



12.15 Дечији филм 

14.00 Викенд на истоку 

14.40 Зелена патрола 

15.10 Кућица у цвећу 

15.40 ТВ Шоп 


16.20 За све Роме 

16.40 На трагу 

природе 

17.05 Серија „Риск“ 

17.35 ТВ Шоп 

17.50 Серија „Поморска 

патрола“ 



19.25 Култ арт 


20.35 Калеидоскоп 


„Ирене Хус“ 

(22.00) Вести 

23.05 Више од спорта 



6.00 Фарма 



10.00 ТВ Шоп 

10.15 Нови свет Гнома 

10.45 Лекције из 

географије 

11.00 Заборављени 

народи 

11.30 Млади су закон 


12.15 Село моје 

1245 Зелени екран 

13.10 Здравље 

14.00 Вести на знаковном 


13.45 Палета, програм 

на румунском језику 

15.15 МиМ магазин 


16.20 Ретроспектива, 

програм на влашком 


16.40 На трагу 

природе 

17.10 Серија „Риск“ 

17.50 Серија „Поморска 

патрола“ 


19.20 Инфо 7 


20.35 52 викенда 


„Ирене Хус“ 

(22.00 Вести) 

23.05 Под сјајем звезда 



*Програмска шема је подложна променама 

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ 

Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55 

Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово 

пристаниште) 05:16, 10:27 и 

18:22 

Бор - Пожаревац 00:04 

Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 

4:00, 9:15 и 17:05 

Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 

14:30, 19:50 и 23:01 

АУТОБУСИ 

Поласци из Бора за 

Београд 04:00(радним даном), 

04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 

14:30, 15:30 

Лесковац и Врање 02:45 16:30 

Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним 

даном), 08:00 (радним даном) 

08:40 (новим путем), 14:30, 16:30, 

Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним 

даном), 08:00 (радним даном) 08:40 

14:30 16:30 20:55 22:25 

Неготин и Кладово 07:30 

Д. Милановац 10:40 , 15:10 

Мајданпек 15:10, 17:30 

Параћин 05:00 05:16 15:30 

Јагодина 05:00 15:30 

Жагубица - Пожаревац 07:30 

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 

Информације на телефоне: 

Центар за културу 030/424-546 ( од 8 до 14 сати) 

19:30 


facebook.com/rtvbor

стр.12 


Седам голова фудбалера Бора 

На почетку другог дела такмичења у Поморавско-тимочкој 

зони, далеко спремнији јесењи првак ОФК Бор убедљиво 

савладао екипу Мајданпека 

БОР» Атлетски клуб Бор, 

по други пут, угостио је српске 

брзоходаче на трци државног првенства 

у ходању на путу. 

Међу 43 такмичара и такмичарки 

у категоријама сениора, јуниора, 

пионира и атлетских школа, 

у ревијалном делу програма, 

најбољи у тркама изборили су место 

у репрезентацији. Већих резултатских 

изненађења није било, 

а врхунски квалитет такмичара 

потврђен је сениорском трком у 

којој су главни ривали били Предраг 

Крстовић из Пирота, Владимир 

Савановић из београдског 

Партизана и олимпијац Предраг 

БОР» Фудбалери Бора 

савладали су, на почетку пролећног 

дела такмичења у Поморавско-тимочкој 

зони, екипу 

Мајданпека 7:0. 

У неравноправној утакмици 

у којој је домаћи састав доминирао 

у сваком сегменту игре, 

највише у нивоу физичке припремљености 

и уиграности, први 

гол екипа Бора постигла је већ 

после непуног минута игре, а 

до одласка на одмор још три гола, 

уз велики број пропуштених 

прилика. 

Победом је екипа Бора сачувала 

и бодовну разлику у односу 

на прве пратиоце и има седам 

бодова више од наредног ривала, 

сокобањског Озрена, екипе која 

је победила тим борског Рудара 

1:0 и важи за једног од највећих 

ривала у борби за прво место, с 

обзиром на то да се играчки највише 

појачала у зимској паузи. 

Бојан Обрадовић 

Државно првенство брзоходача 

Филиповић из Власотинца. Изабрани 

репрезентативци Србије у 

ходању на путу наступаће на Балканском 

шампионату у Балачику, 

у Бугарској, 12. априла. 

Као и претходне године, покровитељ 

званичне првенствене 

трке Атлетског савеза Србије у 

ходању на путу у Бору била је 

општина Бор, а у конкуренцији 

брзоходача из свих домаћих 

центара овог 

спорта, махом из 

југоисточне Србије 

и Београда, 

наступала су и 

три представника 

домаћег клуба: у 

конкуренцији сениора 

такмичио 

се Бојан Ћирић. 

Филип Манчић освојио је прво 

место у категорији атлетских 

школа, а Властимирка Пушкић 

била је трећепласирана јуниорка 

Србије 

Бојан Обрадовић 

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор 

Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић 

Новинар-редактор Чедомир Васић 

Припрема за штампу Марко Стојчев 

Штампа Штампарија „Графомед“ Бор 

СПОРТ број 29 

Спортски резултати 

Кошаркашице Бора у баражу 

Минулог викенда борски клубови били су успешни, 

поражени су рукометаши и одбојкашице, а победе су 

оствариле рукометашице и кошаркашице 

У првом колу пролећног дела 

сезоне Поморавско тимочке 

зоне у фудбалу Ртањ је у Бољевцу 

савладао екипу Лугомира 

3:0, Рудар је поражен од Озрена 

у Сокобањи 1:0, зајечарски Каблови 

и крушевачки Трајал играли 

су нерешено без голова 0:0, 

праховски Дунав је био бољи од 

Жупе у Александровцу 1:0. Прво 

место на табели заузима екипа 

Бора са 37 бодова, шест бодова 

мање имају другопласирани Каблови, 

док су са по 30 бодова на 

деоби трећег места Озрен и бивољски 

Борац. Са 24 бода Ртањ 

је на седмом месту, Мајданпек 

је тринаести са 16 бодова, док је 

Рудар са два бода мање на четрнаестом 

месту на табели. 

У Окружној фудбалској 

лиги Слога је изгубила од Рудне 

Главе 2:1, 

Брестовац је 

савладао Рајац 

4:1, Слатина и 

Бродоремонт 

играли су нерешено 

0:0, 

док је Кривељ 

у гостима савладао 

Браник 

2:0. Лидер на 

табели је Брестовац са 40 бодова, 

Слатина је са осам бодова 

мање на другом месту, Бродоремонт 

је трећи са 31 бодом, док 

су у дну табеле Браник, Близна 

и Радујевац. 

У источној групи Српске лиге 

Тимочанин је у Књажевцу био 

бољи од кладовског Ђердапа 

1:0, а неготински Хајдук Вељко 

поражен је у Параћину од Јединства 

3:1. На првом месту на 

табели је екипа Моравац Орион 

са 36 бодова, Трстеник је други 

са 32 бода, два бода мање има 

трећепласирани Раднички, Хајдук 

Вељко је четврти са 27 бодова, 

док су у дну табеле Слога, 

Јединство и Дубочица. 

Зајечарски Тимок играо је 

нерешено 1:1 са Радником у Првој 

лиги Србије. Тимок је са 23 

бода на 12 месту на табели. 

Кошаркашице Бора савладале 

су у гостима другу екипу 

нишког Студента 76:44 у десетом 

колу јужне групе Друге лиге. 

Боранке су са девет победа 

и поразом на првом месту на 

табели и теоријски су се пласирале 

у бараж за најјачи ранг 

такмичења. 

У 20. колу источне групе Прве 

лиге кошаркаши Бора победили 

су у гостима врањански Југ 

84:60. Екипа Бора је са 11 победа 

и девет пораза на шестом месту 

на табели. 

У 17. колу источне групе Прве 

лиге рукометаши Бора поражени 

су у гостима од БСК Хебе 

31:25. Борска екипа је са 15 бодова 

на осмом месту на табели. 

Рукометашице Бора савладале 

су у гостима другу екипу 

нишке Наисе 30:29, у десетом 

колу Прве лиге група исток. 

Борска екипа је са 14 бодова на 

другом месту на табели. 

У 13. колу источне групе 

Друге лиге одбојкашице Бора 

изгубиле су у Неготину од 

Хајдук Вељка 3:2 у сетовима. 

Борски тим је са девет победа и 

четири пораза на другом месту 

на табели, иза Јагодине која је 

остварила свих 13 победа. 

На Првенству Србије Бобана 

Величковић стрелац екипе „Бор 

030“ освојила је четврто место 

са 384 круга, док је најбоље пласирана 

екипа на првенству екипа 

београдске Црвене звезде. 

Такмичари Џудо клуба Бор 

освојили су две медаље на Међународном 

турниру за старије 

пионире у Новом Саду. Анђела 

Младеновић освојила је златну 

медаљу, док је Павле Крсмановић 

освојио сребрно одличје. На 

турниру је учествовало 670 џудиста 

из 50 клубова Мађарске, 

Румуније, Бугарске, Француске, 

Русије, Италије, Словеније, Литваније 

и Србије. 

Маријана Симић 

www.rtvbor.rs

Србија је гласала

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?