Расте цена бакра

More documents

Recommendations

Info

стр. 8 петак, 24. јануар 2014. Изградња румунских цркава незаконита Телевизији Бор тумачење прописа дала Канцеларија за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Републике Србије БОР» На подручју борске општине незаконита је било каква изградња румунских цркава, јер не делује ни једна организациона јединица Румунске православне цркве која има легалан статус правног лица, стоји у информацији Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Републике Србије упућеној Телевизији Бор. Румунска православна црква у Србији уписана је у Регистар цркава и верских заједница и делује као Епархија Дакија Феликс, која има седиште у Делти у Румунији и административно седиште у Вршцу и за коју је у Регистру наведено да окупља Румуне у Банату. У Румунској православној цркви у Неготину, за коју у Канцеларији за сарадњу са црквама и верским заједницама тврде да нема легалан статус правног лица, рекли су нам да они неће давати информације, јер је то став њихових верника који сматрају да је Телевизија Бор негативно опредељена према тој институцији. Новинари наше куће, међутим, само раде свој посао и трагају за информацијама које су у интересу грађана. Према одредбама Закона о црквама и верским заједницама прописано је да цркве и верске заједнице могу самостално подизати храмове и друга здања за богослужбене потребе као и парохијске домове, манастирске конаке и друге објекте. То, међутим, не значи да су цркве и верске заједнице у потпуности слободне кад год и где год сматрају потребним да самостално изграђују верске објекте. Локалне самоуправе су дужне да, приликом израде урбанистичких планова, размотре потребе цркава и верских заједница за изградњу верских објеката. Законом је, такође, предвиђено да се изградња, адаптација и реконструкција верских објеката може започети по доношењу одлука цркве или верске заједнице, затим добијању потребних дозвола предвиђених законом и прописима који регулишу ову област, као и сагласности надлежних министарстава и уз стручни надзор надлежног државног органа. У складу са оваквим одредбама, потпуно је јасно да евентуална изградња верског објекта, који је надлежним органима пријављен као објекат који нема верску намену, представља својеврсно изигравање закона. Због тога је Законом о планирању и изградњи предвиђено да грађевински инспектори проверавају да ли се објекат користи за намену за коју је издата грађевинска дозвола. У случају да се утврди да се објекат за који је издата грађевинска и употребна дозвола користи за друге намене, инспектори ће наложити прибављање грађевинске дозволе у року од 30 дана. Уколико инвеститор то не уради инспектор ће донети решење о забрани коришћења објекта, стоји у допису Кацеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, у којој се истиче да они немају податке о изградњи румунских цркава у Горњану и Брезонику, као што то тврде мештани ове две месне заједнице. Љиљана Ђорђевић СПЕКТАР број 25 ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ DZÎLJILJI *A TRJEKUT KVALITETU API ĐE BĂUT »Apa đe băut în Bor je bună šî arje kvalitetu kum trăbuje. Apa vinje đin izvoarelje karje nu sînt în părcîilji urbanje, aša kă nu să puaće panganji ljesnjik. Întrovuorbă ku skrisurelje pi kanon, kvalitetu api să kontrolisăšće đe šasă uori pi lună în Zavodu đe sănătaća publjikă în Zaj+erji šî în tuată dzîua în laboratorija Vodovoduluj. Akuma să fa+e šî elaboratu đe măsurlji apăratuluj sanitar la izvoarje ku +e nu să puaće panganji ljesnjik apa đe băut. În rezerve jastă đestul hlor ku karje să fa+e dezinfekcija api. Đin tri izvoarje – Surdup, Banjica šî Zlot în Bor pi sekundă ažun&e 350 đe litri đe apă. FABRIKA „EUROFOIL“ » După +eva pistă un an šî žumătaće đe kînd je đeškisă fabrika đe profăkutu ambalažî đin plastikă „Eurofoil“ în Bor, să puaće întîmpla pistă 60 đe lukrători să rămînă făr đe lukru, pintru blokada raćunuluj šî njeîncăljesu întra +eva gazde +a fost. Luor să datorjadză plăcîlji đe kîćeva lunji, regresu šî mînkarja kaldă. La lukrători karje a fost prinšî la lukru pi o vremje kontrakturlji nu lji sa prolun&it, dar alcî lukrători pînă în mart sa trimjes la ođină. La firma Eurofoil pi svršîtu la oktobar raćunu a fost blokirit pintru datorija đe 110 milioanje đe dinari, karje pi kontrakt a trăbujit săj plăćaskă kompanija „Drava internacional“ la sufundătorju, firma „Limiko“. Numa o parće pucînă đe banji sa plăćit, raćunu je pintru asta blokirit, dar njeîncăljesu ăsta măj rău o să kadă la lukrători. DOZVOLJELJE ALJE NUOJ ĐE MÎNAT »Toc šoferi în Sîrbije pînă în junu al đe 10 anu ăsta trăbuje să skimbje dozvoljelje alje bătrînje đe mînat ku dokumentu nuou. Pintru asta trăbuje să să adukă adavărjala kă sa plăćit tri takse, karje ku totu sînt o mije 546 đe dinari, dozvola a bătrînă šî karćija personală. În Bor numa o treimje đin šoferi au dozvola nuouă. Uaminji đe resor a spus binjišor uaminji să skimbje dokumentu, pintru nar afla gurajelji în jun. *erjerja đe dozvola nuouă să puaće đa šî după dzîua asta, dar nu să puaće mîna karu ku dokumentu al bătrîn. Dakă asta no să să poštuje, kazna je 30 đe mij đe dinari šî zăbrănjitu đe mînatu karuluj pi tri lunji. Prevodu: Aleksander Ilić Настава на језицима националних мањина БОР» Румунски језик са елементима националне културе од ове школске године, као изборни предмет учи се у свим школамана Борског и Зајечарског округа. Настава је према договору са министарством просвете републике Србије и Савета румунске националне мањине почела у септембру, али је похађа мањи број ученика од пријављених у спроведеној анкети и пилот пројекту. - Имамо једно одељење у сеоској школи у Кривељу и у школи „Бранко Радичевић“, где наставу похађају сви заинтересовани ученици. Предавачи су стручна лица, за која ће, како се очекује, касније бити и расписан конкурс - каже Драгослав Марић, начелник Школске управе у Зајечару. Упоредо са анкетирањем за овај предмет, у септембру је на подручју Тимочке крајине обављена и анкета за изборни предмет влашки говор са елементима националне културе. У Бору се за учење изјаснило 291 ученик. Очекује се да ће у договору са Министарством просвете и саветом влашке националне мањине ове године бити реализован пилот пројекат. Увођење у наставу ромског језика на подручју Тимочке крајине није било могуће, јер је, према анкети, како кажу у Школској управи у Зајечару, на овом подручју било само стотину заинтересованих и нису могла да се формирају одељења. Изостали су такође и састанци са Саветом ромске националне мањине, али могућности за пилот пројекат постоје. Елда Драгаш СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 19:30 twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor
НЕГОТИН» У оквиру обележавања 9. јануара, дана рођења композитора Стевана Стојановића Мокрањца, Дом културе је, другу годину заредом, после више деценија, прославио Светог Стефана, као славу установе културе, која носи име славног Неготинца. У кругу најближих пријатеља и сарадника, резање славског колача, на трећи дан Божића и Мокрањчев имендан, обавио је свештеник Ранко Јовић. - Неготинци већ близу пет деценија, организовањем реномираног фестивала уметничке музике, јединственог у нашој земљи, одају признање и почасти свом славном суграђанину, који је био не само композитор, већ и диригент, организатор и педагог, заслужан за постављање темеља савремене музичке педагогије у Србији - рекао је на свечаности председник Општине, Милан Уруковић, указујући да Неготин и Неготинци с поносом чувају име и дело несумњиво најзначајније личности српске музичке историје, композитора националног стила, који је написао 15 руковети али и Литургију број 25 КУЛТУРА петак, 24. јануар 2014. Обележено 158 година од рођења композитора Стевана Стојановића Мокрањца У сусрет јубилејима и Опело, бисере духовне вокалне музике. У оквиру програма прославе 9. јануара, на споменик Стевану Мокрањцу букете цвећа положиле су делегације школа и установа које носе име славног Неготинца и представници локалне самоуправе. После овог традиционалног чина, прослава Дана Мокрањчевог рођења, настављена је промоцијом 15. броја часописа за културу „Мокрањац“, који је пред публиком, уз осврт на прошлогодишњу фестивалску сезону Мокрањчевих дана, листала главни и одговорни уредник, професор др Соња Маринковић. У музичком делу програма наступили су наставници Музичке школе „Стеван Мокрањац“ из Неготина. Ослањајући се на ствараоце из своје локалне средине, Мокрањчев родни град је показао пуну зрелост и одговорност према важним датумима које обележава ове и идуће године - стогодишњицу смрти Стевана Мокрањца током ове и 50 година Фестивала Мокрањчеви дани, 2015. године. Јованка Станојевић Више пара за културу и информисање Конкурси за финансирање или суфинансирање пројеката у области културног наслеђа, у области савременог стваралаштва и области јавног информисања, које је расписало Министарство културе и информисања, били су отворени до 21. јануара, док је конкурс за област међународне сарадње отворен до 21. марта. За те намене у 2014. години биће издвојено 1,36 милијарди динара, што је за 200 милиона више него у прошлој години. Такође, за разлику од претходних година, резултати конкурса биће објављени најкасније 45 дана од њиховог закључења. Право учешћа имају установе, уметничка и друга удружења и организације - правна лица, као и поједници са територије Републике Србије, али не и установе културе чији је оснивач Република Србија. Е. Драгаш НЕГОТИН» Манифестацијом „Весела чаршија“ и овог јануара на Богојављење, Неготинци су оживели традицију саборовања у једној од најлепших улица из 18. и прве половине 19. века, у којој се и данас осећа дух старих времена. Чувају их потомци угледних трговаца и занатлија који су, упркос променама у централном градском језгру, у улици Кнеза Михаила, остали да живе, раде и друже се, чувајући вредности вароши неготинске. Без обзира на кишу која је падала и стрепњу организатора, Дома културе „Стеван Мокрањац“, Народне библиотеке „Доситеј Новаковић“, Туристичке организације и покровитеља Општине Неготин, „Весела чаршија“ је окупила неколико стотина креативних учесника и посетилаца у улици која је некада важила за главну занатску и централну градску. У њој се и данас у већини од 255 сачуваних кућних бројева негују сећања на познате крајинске занатлије, трговце, адвокате, Неготинце, који су били претеча и стожер предузетништва у Источној Србији. - Задовољство ми је што видим да је наша најдужа и најстарија улица у граду, Кнез Михаилова, пуна света, баш као што је то било у време када су овде отворене прве занатске и трговинске радња. Посебно ми је драго што је наша манифестација „Весела чаршија“ окупила све генерације и поново зближила комшије, пријатеље и све наше суграђане - рекао је између осталог, на свечаном отварању треће „Веселе стр. 9 „Весела чаршија” у духу минулих векова чаршије“, Живојин Марковић, секретар СО Неготин. - Тридесет година радим у овој улици која има дух старих времена. Зато Манифестација пружа прилику да се подсетимо како је некада било и да се потрудимо да лепу традицију дружења, топлине и блискости пренесемо на млађе суграђане - поручио је Љубивоје Радосављевић, познати неготински златар и нумизматичар, који је на богато опремљеним штандовима изложио старине из својих „ризница“ али и рогљевачко вино из подрума Радосављевић, кувано у казану на лицу места за све посетиоце „Веселе чаршије“. Посетиоци нису скривали одушевљење због сећања која су навирала, музике која је свирана и певана, почев од Шесте руковети Стевана Мокрањца, незваничне химне Неготина у интерпретацији неготинског уметника, Драгољуба Фируловића, до музичког избора Етно групе „Мариника“, Секције жена Удружења пензионера, Крајинских фрулаша, акустичара, трубача... Наступила је и Миљана Богић, солисткиња Дечије етно групе „Класје“, са премијерним извођењем песме „Неготинском чаршијом кад прођеш“, за коју је музику и текст написао Саша Т. Грујић. - На тај начин ја са најмлађим креативним становницима Неготина следим тековине славних предака и наших суграђана -, каже Грујић, аутор више од двадесетак песама посвећених Неготину. Јованка Станојевић youtube.com/rtvbor facebook.com/rtvbor
Page 1 and 2: ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ
Page 3 and 4: НЕГОТИН» Председни
Page 5 and 6: број 25 ЕКОНОМИЈА пе
Page 7: БОР» Национиналним
Page 11 and 12: МОЗАИК број 25 петак

Расте цена бакра

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?