23.04.2015 Views

Расте цена бакра

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

број 25 ЕКОНОМИЈА<br />

петак, 24. јануар 2014.<br />

Очекује се пораст<br />

цене <strong>бакра</strong><br />

БОР» Иако је просечна<br />

<strong>цена</strong> <strong>бакра</strong> и злата на светској<br />

берзи у 2013. години била нешто<br />

нижа у односу на 2012. годину,<br />

анализе компанија које се баве<br />

производњом, прерадом и<br />

пласманом метала показују да<br />

се у наредном периоду очекује<br />

поновни раст <strong>цена</strong>. Према анализама<br />

које је урадио један од<br />

највећих светских произвођача<br />

метала Рио Тинто, за десетак година,<br />

на светском тржишту недостајаће<br />

готово десет милиона<br />

тона <strong>бакра</strong>. У РТБ-у Бор кажу да<br />

ће до тада и просечан садржај<br />

<strong>бакра</strong> у руди у највећим рудницима<br />

бити приближно једнак<br />

као у борском руднику.<br />

- Ми ћемо, после 2025. године,<br />

имати садржај <strong>бакра</strong> у руди<br />

једнак светским, јер у рудним<br />

телима имамо уједначен садржај,<br />

док већина светских рудника<br />

још експлоатише централни<br />

део са већим садржајем <strong>бакра</strong>.<br />

То ће за десетак година нестати,<br />

мораће да експлоатишу ободе<br />

рудника са мањим садржајем<br />

<strong>бакра</strong>, слично нашој руди. То<br />

значи да ће <strong>цена</strong> <strong>бакра</strong> расти, а<br />

колико, то још увек није познато,<br />

јер те анализе нису завршене<br />

- каже Благоје Спасковски,<br />

генерални директор РТБ-а Бор.<br />

Резултати који су постигнути<br />

2013. године на раскривању<br />

рудних лежишта у Великом<br />

Кривељу, Мајданпеку и Церову,<br />

где је укупно уклоњено више од<br />

30 милиона тона раскривке, су<br />

управо због тога изузетно значајни.<br />

У Мајданпеку се ускоро<br />

очекује почетак експлоатације<br />

Јужног ревира.<br />

- Производња је у Мајданпеку<br />

стабилизована, испумпана<br />

је готово сва вода из Северног<br />

ревира и прелазимо на Јужни<br />

ревир, откривамо Андензитски<br />

прст и већ смо близу дела где<br />

има руде, чиме ћемо обезбедити<br />

руду за наредних четири или пет<br />

година. Прећи ћемо на потпуно<br />

откривање Јужног ревира, што<br />

је већ започето прошле године и<br />

избацивање воде до дна Северног<br />

ревира. Велика је количина<br />

воде у питању и завршетак се<br />

може очекивати тек за две до три<br />

године, а ми ћемо сукцесивно<br />

раскривати лежиште и откопаати<br />

руду и у том делу - наглашава<br />

Спасковски.<br />

Ове године се очекује да ископине<br />

буду веће од 67 милиона<br />

тона, највише у новијој историји<br />

РТБ-а Бор, кажу у Комбинату<br />

<strong>бакра</strong>.<br />

Дејан Ђорђевић<br />

БОР» Нешто више од годину<br />

и по дана после свечаног<br />

отварање погона за прераду ПЕТ<br />

амбалаже „Еурофоил“ у Бору,<br />

постоји могућност да, због блокаде<br />

рачуна и неслагања међу<br />

некадашњим сувласницима овог<br />

предузећа, више од шездесет<br />

радника остане без посла. Њима<br />

се дугују зараде за неколико месеци,<br />

регрес и топли оброк.<br />

Радницима којима је истекао<br />

уговор на одређено време он<br />

није продужен, а<br />

остао је дуг за зараде,<br />

док су остали<br />

радници до марта<br />

послати на принудни<br />

одмор.<br />

- Ми смо већ<br />

били пре осам<br />

година у сличној<br />

ситуацији, променили<br />

смо власнике,<br />

а сада се то понавља. Најгоре<br />

је људима који имају више од 30<br />

година радног стажа, јер уколико<br />

остану без посла не знају шта и<br />

како даље - каже Томислав Лазаревић,<br />

радник „Еурофоила“.<br />

- Нас тридесетак је било под<br />

уговором на одређено време. Како<br />

је коме истицао уговор, нису<br />

их продужавали. Више не видимо<br />

други излаз, већ нам остаје<br />

само да поднесемо колективну<br />

Иновациона стратегија за<br />

развој источне Србије<br />

ЗАЈЕЧАР» Регионална<br />

стратегија за иновациони развој<br />

треба да инспирише и координира<br />

мере које имају за циљ<br />

активирање друштвено економског<br />

и научно истраживачког<br />

потенцијала, како би привреда<br />

источне Србије и северозападне<br />

Бугарске била иновативна, речено<br />

је на конференцији за новинаре,<br />

на којој је представљен<br />

пројекат „Рис, регионална иновациона<br />

стратегија за регион<br />

источне Србије и северозападне<br />

Бугарске“.<br />

- Предузећа имају иновациони<br />

потенцијал, постоје предузећа<br />

која у свом пословању<br />

примењују иновације, али смо<br />

видели да има пуно места у региону<br />

и за даље побољшање.<br />

Стратегију нисмо писали ми,<br />

нити експерти из ове области,<br />

већ смо окупили радну групу<br />

од двадесет и четири члана у<br />

којој су представници локалних<br />

самоуправа, предузећа, предузетништва,<br />

невладиних организација<br />

и разних институција из<br />

Србије и Бугарске - каже Ненад<br />

Дамњановић, директор Регионалног<br />

центра за одрживи развој<br />

„Тимок“ у Зајечару.<br />

Радна група је засновала свој<br />

рад на три студије које су обухватиле<br />

четири сектора: људске<br />

ресурсе, мала и средња предузећа,<br />

високо образовање и научно<br />

истраживачки сектор.<br />

Д. Марушић<br />

стр.5<br />

„Еурофоил“ пред<br />

затварањем?<br />

тужбу како би наплатили дуговања,<br />

па ком обојци, ком опанци<br />

- жали се Анета Станковић.<br />

Предузећу „Еурофоил“ је,<br />

крајем октобра, блокиран рачун<br />

због дуга од 110 милиона динара,<br />

које је према уговору, хрватска<br />

компанија „Драва Интернационал“<br />

требало да исплати<br />

суоснивачу, српском предузећу<br />

„Лимико“ за куповину више од<br />

40 одсто власничког капитала<br />

„Еурофоила“ чиме је постала<br />

власник 92 процента капитала<br />

предузећа. Само мали део тог<br />

новца је уплаћен, а рачун је након<br />

тога блокиран.<br />

- Морам да изразим жаљење<br />

што су фирма која има потенцијал<br />

и простор да добро ради,<br />

као и радници постали жртве<br />

манипулације већинског власника,<br />

хрватске компаније „Драва<br />

Интернационал“, која је преузела<br />

одређене обавезе, а онда их<br />

пребацила на предузеће „Еурофоил“.<br />

Након тога, одлучила је да<br />

преузете финансијске обавезе не<br />

извршава - каже Горан Цветковић,<br />

адвокат и правни заступник<br />

предузећа „Лимико“, које је блокирало<br />

рачун „Еурофоила“.<br />

Да подсетимо, отварању погона<br />

за прераду ПЕТ - пластичне<br />

амбалаже у Бору дата је, крајем<br />

маја 2012. године пуна политичка<br />

подршка, не само тадашњег<br />

руководства Србије, већ и амбасада<br />

САД-а, Хрватске и Јапана.<br />

Предузеће је за првих годину дана<br />

рада прерадило и извезло више<br />

од 700 тона ПЕТ амбалаже и,<br />

по резултатима, брзо стигло до<br />

првог места на листи предузећа<br />

која се баве рециклажом на Балкану.<br />

Али, због очигледног неслагања<br />

међу тадашњим сувласницима,<br />

погон је затворен, а цех<br />

сада највише плаћају радници.<br />

Дејан Ђорђевић<br />

youtube.com/rtvbor<br />

facebook.com/rtvbor

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!