Расте цена бакра

More documents

Recommendations

Info

стр.2 петак, 24. јануар 2014. АКТУЕЛНОСТИ број 25 Почело измештање водовода Уместо азбестних биће уграђене пластичне цеви, на делу водоводне мреже на месту где ће нићи будући супермаркет немачке фирме „Лидл” БОР» Радници борског Водовода почели су измештање дела водоводне мреже која пролази испод игралишта у дворишту Гимназије и Машинско електротехничке школе. Због изградње трговинског центра на овом простору, део водоводне мреже биће премештен испод тротоара у улици Тимочке дивизије до скретања према Техничкој школи. Дужина овог дела водовода је око 400 метара, а уместо азбестних биће уграђене пластичне цеви. - Радови обухватају уградњу цеви за горњу и доњу зону, израду шахти са прикључцима за Дом здравља, део Металурга и Техничку школу – каже Горан Топаловић, в. д. директора ЈКП „Водовод“ у Бору. Према уговору припремни радови, измештање цеви и само прикључење ће трајати двадесетак дана. Уколико временски услови буду неповољни радови ће бити продужени. - Радови су специфични, зато је уговором предвиђена могућност да се они продуже у случају ниске температуре - рекао нам је Радован Димитријевски, помоћник директора за инвестиције и развој. Вредност радова је двадесетак милиона динара, а измештање и замену цеви финансира фирма „ЕМ Центар монт“ из Београда, која је откупила земљиште. По речима председника Скупштине општине Бор Добрице Ђурића, на овом простору биће саграђен Супермаркет немачког трговинског ланца „Лидл“, површине око 1.000 квадратних метара. Сви припремни радови, који би требало да буду завршени до марта, изводе се о трошку самог инвеститора. Очекује се да ће изградња почети током ове године, а Бор је један од 15 градова у којем ће у првој фази бити подигнут „Лидлов“ супермаркет. Љиљана Ђорђевић Висока температура не угрожава воћке Висока температура и недостатак падавина за сада не угрожавају воћке које још увек мирују. Уколико потраје лепо време цветање воћака може да крене, а касније би евентуално јачи мраз могао да угрози род најостељивијих врста, кајсије и брескве. Стручњаци Пољоипривредно саветодавне службе у Неготину препоручују воћарима да ово лепо време искористе за резидбу јабучастог воћа и за прихрану ђубривом, стајњаком или КАН-ом. Љ. Ђорђевић Урађена мапа пољопривредних ресурса и потенцијала борске општине Сем рударства шансе и за пољопривреду Сарадња општина Бор и Чипровци, у Бугарској, у пројекту „Про Ген“ на унапређењу аграра доноси резултате БОР» Резултати пројекта израде мапе потенцијала за ревитализацију пољопривреде у Oпштини Бор, који је након годину дана рада, представљен локалној самоуправи, показују да уз другачију организацију Бор и околина, осим рударства могу имати добру будућност у области пољопривреде. Развој привредних грана које нису у директној вези са рударством, у Општини Бор у наредном периоду требало би да буде један од приоритета. Пољопривредна производња је ресурс који ни приближно није довољно искоришћен. Протеклих годину дана, у оквиру „Про Ген“ пројекта, прикупљени су подаци и урађена студија под називом „Мапа ресурса и потенцијала за економску ревитализацију Општине Бор у области пољопривреде“. - Схватили смо да Бор има капацитете за развој једног дела пољопривреде и да са оваквим међународним пројектом можемо да аплицирамо ка европским фондовима за одређена средства. Колико год се причало да је Бор загађена средина, да нема услова за развој пољопривреде, ми сматрамо да то није тако, посебно када се ради о органској храни, где смо испред многих делова Србије. Надам се да ћемо овим пројектом, са нашим партнерима из Бугарске, успети да на неки начин поставимо темеље за развој пољопривреде у Бору и околини - каже Саша Вукадиновић, председник Општине Бор. - Искуства су веома добра. Током пројекта израдили смо студију, бизнис мапу, три бизнис плана и очекујемо да ова студија и стратегија определи развојни пут пољопривреде у Бору и постану основа за даље планирање - истиче Мирко Ђурић, члан Општинског већа. Анализа је показала да су организација откупа, недостатак простора за складиштење, дораду и припрему робе за тржиште и маркетинг, главни проблеми, па највећи приход уместо произвођача узимају накупци. У циљу превазилажења тих проблема дата су три предлога пројекта: формирање Агро консалтинг центра, предузећа за прераду дрвета и био масе и обезбеђивање повољних кредита за органску производњу у пластеницима, а њихова реализација зависиће од обезбеђивања финансијских средстава, за која ће се конкуристати код европских фондова. Израда оваквих пројекат показала је добре резултате у суседној Бугарској, у Општини Чипровци, са којом је Бор директно сарађивао у оквиру пројекта. - Направљене су анализе три сектора економије: туризма, земљорадње и сточарства и могућности за развој малих предузећа. Направљене су инвестиционе карте, које ће показати потенцијалним инвеститорима каквих све могућности има на терену за реализацију различитих пројеката - каже Елеонора Негулова, менаџер пројекта и председник националног удружења малих и средњих предузећа Бугарске. За овај пројекат Општина Бор добила је 40 хиљада евра, а реализован је у оквиру програма прекограничне сарадње Србије и Бугарске и финансиран средствима ИПА фондова Европске уније. Дејан Ђорђевић twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor
НЕГОТИН» Председник Народне скуп штине Србије Небојша Стефановић расписао је локалне изборе у општинама Неготин и Пећинци и у граду Београду. Према речима Стефановића, предизборне радње ће почети 29. јануара, а представници политичких опција имаће 45 дана за кампању. - Расписао сам изборе у број 25 АКТУЕЛНОСТИ петак, 24. јануар 2014. Избори у Општини Неготин Председник Народне скупштине Србије расписао је локалне изборе у општинама Неготин и Пећинци и граду Београду за 16. март. - Предизборне радње почињу 29. јануара општинама Неготин и Пећинци и у граду Београду, и очекујем од свих учесника да буду фер и коректни. Према закону, минимум за реализацију кампање је 45 дана, и управо толико ће политичари имати за кампању, и сматрам да је то сасвим довољно, јер желим да се што више баве проблемима грађана, а што мање собом у кампањи. Надам се да ће ови избори уздићи способне људе који ће знати да обезбеде грађанима бољитак - рекао је Небојша Стефановић, председник Народне скупштине. Д. Стојадиновић Пројекат замене јавне расвете у Бору ЛЕД светиљке штеде општински буџет урбанизам Србије БОР» Чланови Општинског већа усвојили су, на 80. седници, предлог Одлуке о просторном плану Општине Бор. Како је истакнуто на седници, овим просторним планом се утврђује дугорочна концепција развоја, организација, уређење и коришћење 856 квадратних километара површине општине Бор, а документацију је израдио Институт за архитектуру и урбанизам Србије у Београду. Комплетан просторни план Општине Бор биће евидентиран у Централном регистру планских докумената који води министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања. Чланови Већа прихватили су и предлог Одлуке о ангажовању ревизора за обављање екстерне ревизије завршног рачуна буџета Општине Бор за 2013. годину. Овај завршни рачун садржаће извештај екстерне ревизије о финансијским извештајима стр.3 Седница Општинског већа у Бору Усвојен предлог Одлуке о просторном плану Документацију израдио Институт за архитектуру и одређених тачака, а Одлука о ангажовању ревизора биће достављена Државној ревизорској институцији на сагласност. На 80. седници Већа такође је дата и сагласност за Одлуку којом се уређује постављање и уклањање мањих монтажних објеката у Бору. Овим документом додатно ће се уобличити прописи о монтажним и објектима привременог карактера, а основни разлог разматрања ове одлуке је усаглашавање општинске одлуке са Законом о планирању и изградњи. Коначну реч о овим одлукама даће одборници на наредној седници Скупштине Општине Бор. Дарко Стојадиновић Управљањем даљинским и сензорским системом уштеде ће бити далеко веће него простом заменом постојећих сијалица ЛЕД светиљкама БОР» Израда пројекта замене јавне расвете у Бору, који заједнички реализују Општина Бор и Регионална агенција за развој источне Србије, ушла је у завршну фазу. Вредност пројекта је приближно милион евра, а средства би требало да буду обезбеђена из ИПА фонда прекограничне сарадње Србије и Бугарске. Циљ пројекта је да се постојећа расвета замени знатно квалитетнијим и штедљивијим ЛЕД светиљкама, које ће уз то имати софтверску контролу, чиме би била остварена додатна уштеда електричне енергије. - Припремамо систем јавне расвете по моделу „паметних градова“ у којима се даљинском контролом не управља само расветом, већ се контролише и фреквенција аутомобила, количина издувних гасова и свега осталог што на неки начин јесте мерљиво. Овај пројекат ће пре свега бити фокусиран на јавну расвету, на уштеду енергије која се троши за осветљење града и градских улица, а уколико се установи да има потребе, можемо, кроз такав систем даљинске контроле који је предвиђен овим елаборатом, да утичемо на потрошњу и неких других енергената - каже Мирко Ђурић, члан Општинског већа. - Овај пројекат није уобичајан у Србији и разликује се од осталих инфраструктурних пројеката. Било је значајно да нађемо средства да се припреми пројектно техничка документација и да чим се отвори могућност, имамо спремну документацију да конкуришемо. Намерно смо одабрали овај пројекат јер има изузетан економски утицај на локални буџет, јер су уштеде које могу да се направе огромне - каже Владан Јеремић, директор РАРИС-а. ЛЕД расвета последњих неколико година у свету преузима водеће место у коришћењу за осветљавање улица, јер се у односу на постојећу расвету потрошња струје смањује два до три пута, а уз то, могуће је контролисати јачину осветљења у зависности од потреба. Додатна предност је што се за ово осветљење могу користити соларни панели. - Пројекат реконструкције јавне расвете у Бору укључује и део технологије развијене уз подршку Иновативног фонда Републике Србије. Наше технолошко решење омогућава да се, управљањем даљинским и сензорским системом, остваре значајне уштеде, далеко веће него простом заменом постојећих сијалица ЛЕД светиљкама. Овај систем не подразумева само добру расвету већ и читав низ услуга које град може да пружи локалној заједници и привреди. - каже Александар Кочевић, директор за пословни развој предузећа „Street Light“ из Београда С обзиром на то да је за утрошену електричну енергију 2012. године Општина Бор издвојила више од 130 хиљада евра, заменом јавне расвете, осим знатно боље осветљености улица, остварила би се знатна уштеда у општинском буџету. Дејан Ђорђевић youtube.com/rtvbor facebook.com/rtvbor
Page 1: ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ
Page 5 and 6: број 25 ЕКОНОМИЈА пе
Page 7 and 8: БОР» Национиналним
Page 9 and 10: НЕГОТИН» У оквиру о
Page 11 and 12: МОЗАИК број 25 петак

Расте цена бакра

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?