Расте цена бакра
ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 25 - 24. јануар, 2014. год. www.rtvbor.rs Пољопривреда шанса за развој У оквиру пројекта „ПроГен” урађена мапа потенцијала у аграру » стр. 2 Процена светских компанија је да се у наредној деценији очекује мањак бакра на тржишту, што ће условити и већу цену црвеног метала 18:15 Обележена слава ЈП „ШРИФ” » стр. 6 „Еурофоил” пред затварањем? Неслога сувласника оставља раднике без посла, запосленима нису исплаћене зараде за неколико месеци » стр. 5 Оштра реакција Синдиката новинара Пред уставним судом Србије биће покренута расправа о уставности начина доношења Закона о приватизацији медија » стр. 7 Више пара за запошљавање из општинског буџета » стр. 3 Боља заштита потрошача » стр. 4 Расте цена бакра Весела чаршија у Неготину » стр. 9 Млади борски пливачи блистали на такмичењу у Јагодини » стр. 12 » стр. 5 Измештање водоводне мреже Уместо азбестних биће уграђене пластичне цеви, на делу водовода који се премешта због изградње супермаркета немачке фирме „Лидл” » стр. 2 ЛЕД светиљке штеде струју Управљањем даљинским и сензорским системом уштеде ће бити далеко веће него простом заменом постојећих сијалица » стр. 3
- Page 2 and 3: стр.2 петак, 24. јануа
- Page 4 and 5: стр.4 петак, 24. јануа
- Page 6 and 7: стр.6 петак, 24. јануа
- Page 8 and 9: стр. 8 петак, 24. јану
- Page 10 and 11: стр.10 петак, 24. јану
- Page 12: стр.12 петак, 24. јану
ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />
БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 25 - 24. јануар, 2014. год. www.rtvbor.rs<br />
Пољопривреда<br />
шанса за развој<br />
У оквиру пројекта<br />
„ПроГен” урађена мапа<br />
потенцијала у аграру » стр. 2<br />
Про<strong>цена</strong> светских компанија<br />
је да се у наредној деценији<br />
очекује мањак <strong>бакра</strong> на<br />
тржишту, што ће условити и<br />
већу цену црвеног метала<br />
18:15<br />
Обележена<br />
слава ЈП „ШРИФ”<br />
» стр. 6<br />
„Еурофоил” пред затварањем?<br />
Неслога сувласника оставља раднике<br />
без посла, запосленима нису исплаћене<br />
зараде за неколико месеци » стр. 5<br />
Оштра реакција Синдиката новинара<br />
Пред уставним судом Србије биће покренута расправа о уставности начина<br />
доношења Закона о приватизацији медија » стр. 7<br />
Више пара за запошљавање из<br />
општинског буџета » стр. 3<br />
Боља заштита потрошача » стр. 4<br />
<strong>Расте</strong> <strong>цена</strong> <strong>бакра</strong><br />
Весела чаршија у Неготину » стр. 9<br />
Млади борски пливачи блистали на<br />
такмичењу у Јагодини » стр. 12<br />
» стр. 5<br />
Измештање<br />
водоводне мреже<br />
Уместо азбестних биће уграђене<br />
пластичне цеви, на делу водовода<br />
који се премешта због изградње<br />
супермаркета немачке фирме<br />
„Лидл” » стр. 2<br />
ЛЕД светиљке штеде струју<br />
Управљањем даљинским<br />
и сензорским системом<br />
уштеде ће бити далеко<br />
веће него простом<br />
заменом постојећих<br />
сијалица<br />
» стр. 3
стр.2 петак, 24. јануар 2014.<br />
АКТУЕЛНОСТИ број 25<br />
Почело измештање водовода<br />
Уместо азбестних биће уграђене пластичне цеви, на делу<br />
водоводне мреже на месту где ће нићи будући супермаркет<br />
немачке фирме „Лидл”<br />
БОР» Радници борског<br />
Водовода почели су измештање<br />
дела водоводне мреже која пролази<br />
испод игралишта у дворишту<br />
Гимназије и Машинско<br />
електротехничке школе. Због<br />
изградње трговинског центра на<br />
овом простору, део водоводне<br />
мреже биће премештен испод<br />
тротоара у улици Тимочке дивизије<br />
до скретања према Техничкој<br />
школи.<br />
Дужина овог дела водовода<br />
је око 400 метара, а уместо азбестних<br />
биће уграђене пластичне<br />
цеви.<br />
- Радови обухватају уградњу<br />
цеви за горњу и доњу зону, израду<br />
шахти са прикључцима за<br />
Дом здравља, део Металурга и<br />
Техничку школу – каже Горан<br />
Топаловић, в. д. директора ЈКП<br />
„Водовод“ у Бору.<br />
Према уговору припремни<br />
радови, измештање цеви и само<br />
прикључење ће трајати двадесетак<br />
дана. Уколико временски<br />
услови буду неповољни радови<br />
ће бити продужени.<br />
- Радови су специфични,<br />
зато је уговором предвиђена<br />
могућност да се они продуже<br />
у случају ниске температуре<br />
- рекао нам је Радован Димитријевски,<br />
помоћник директора<br />
за инвестиције и развој.<br />
Вредност радова је двадесетак<br />
милиона динара, а измештање<br />
и замену цеви финансира<br />
фирма „ЕМ Центар монт“<br />
из Београда, која је откупила<br />
земљиште.<br />
По речима председника<br />
Скупштине општине Бор Добрице<br />
Ђурића, на овом простору<br />
биће саграђен Супермаркет<br />
немачког трговинског ланца<br />
„Лидл“, површине око 1.000 квадратних<br />
метара. Сви припремни<br />
радови, који би требало да буду<br />
завршени до марта, изводе се о<br />
трошку самог инвеститора. Очекује<br />
се да ће изградња почети<br />
током ове године, а Бор је један<br />
од 15 градова у којем ће у првој<br />
фази бити подигнут „Лидлов“<br />
супермаркет.<br />
Љиљана Ђорђевић<br />
Висока температура<br />
не угрожава воћке<br />
Висока температура и недостатак<br />
падавина за сада не угрожавају<br />
воћке које још увек мирују.<br />
Уколико потраје лепо време<br />
цветање воћака може да крене, а<br />
касније би евентуално јачи мраз<br />
могао да угрози род најостељивијих<br />
врста, кајсије и брескве.<br />
Стручњаци Пољоипривредно<br />
саветодавне службе у Неготину<br />
препоручују воћарима<br />
да ово лепо време искористе<br />
за резидбу јабучастог воћа и за<br />
прихрану ђубривом, стајњаком<br />
или КАН-ом.<br />
Љ. Ђорђевић<br />
Урађена мапа пољопривредних ресурса и<br />
потенцијала борске општине<br />
Сем рударства шансе<br />
и за пољопривреду<br />
Сарадња општина Бор и Чипровци, у Бугарској, у пројекту<br />
„Про Ген“ на унапређењу аграра доноси резултате<br />
БОР» Резултати пројекта<br />
израде мапе потенцијала за<br />
ревитализацију пољопривреде<br />
у Oпштини Бор, који је након<br />
годину дана рада, представљен<br />
локалној самоуправи, показују<br />
да уз другачију организацију<br />
Бор и околина, осим рударства<br />
могу имати добру будућност у<br />
области пољопривреде.<br />
Развој привредних грана<br />
које нису у директној вези са<br />
рударством, у Општини Бор у<br />
наредном периоду требало би<br />
да буде један од приоритета.<br />
Пољопривредна производња је<br />
ресурс који ни приближно није<br />
довољно искоришћен. Протеклих<br />
годину дана, у оквиру<br />
„Про Ген“ пројекта, прикупљени<br />
су подаци и урађена студија<br />
под називом „Мапа ресурса и<br />
потенцијала за економску ревитализацију<br />
Општине Бор у области<br />
пољопривреде“.<br />
- Схватили смо да Бор има<br />
капацитете за развој једног дела<br />
пољопривреде и да са оваквим<br />
међународним пројектом можемо<br />
да аплицирамо ка европским<br />
фондовима за одређена средства.<br />
Колико год се причало да је Бор<br />
загађена средина, да нема услова<br />
за развој пољопривреде, ми сматрамо<br />
да то није тако, посебно<br />
када се ради о органској храни,<br />
где смо испред многих делова<br />
Србије. Надам се да ћемо овим<br />
пројектом, са нашим партнерима<br />
из Бугарске, успети да на неки<br />
начин поставимо темеље за развој<br />
пољопривреде у Бору и околини<br />
- каже Саша Вукадиновић,<br />
председник Општине Бор.<br />
- Искуства су веома добра.<br />
Током пројекта израдили смо<br />
студију, бизнис мапу, три бизнис<br />
плана и очекујемо да ова<br />
студија и стратегија определи<br />
развојни пут пољопривреде у<br />
Бору и постану основа за даље<br />
планирање - истиче<br />
Мирко Ђурић, члан<br />
Општинског већа.<br />
Анализа је показала<br />
да су организација<br />
откупа, недостатак<br />
простора за складиштење,<br />
дораду и<br />
припрему робе за тржиште<br />
и маркетинг,<br />
главни проблеми, па највећи<br />
приход уместо произвођача узимају<br />
накупци.<br />
У циљу превазилажења тих<br />
проблема дата су три предлога<br />
пројекта: формирање Агро<br />
консалтинг центра, предузећа<br />
за прераду дрвета и био масе и<br />
обезбеђивање повољних кредита<br />
за органску производњу у<br />
пластеницима, а њихова реализација<br />
зависиће од обезбеђивања<br />
финансијских средстава, за која<br />
ће се конкуристати код европских<br />
фондова. Израда оваквих<br />
пројекат показала је добре резултате<br />
у суседној Бугарској, у<br />
Општини Чипровци, са којом је<br />
Бор директно сарађивао у оквиру<br />
пројекта.<br />
- Направљене су анализе<br />
три сектора економије: туризма,<br />
земљорадње и сточарства и могућности<br />
за развој малих предузећа.<br />
Направљене су инвестиционе<br />
карте, које ће показати<br />
потенцијалним инвеститорима<br />
каквих све могућности има на<br />
терену за реализацију различитих<br />
пројеката - каже Елеонора<br />
Негулова, менаџер пројекта и<br />
председник националног удружења<br />
малих и средњих предузећа<br />
Бугарске.<br />
За овај пројекат Општина<br />
Бор добила је 40 хиљада евра, а<br />
реализован је у оквиру програма<br />
прекограничне сарадње Србије и<br />
Бугарске и финансиран средствима<br />
ИПА фондова Европске уније.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor
НЕГОТИН» Председник Народне<br />
скуп штине Србије Небојша<br />
Стефановић расписао је локалне<br />
изборе у општинама Неготин и<br />
Пећинци и у граду Београду. Према<br />
речима Стефановића, предизборне<br />
радње ће почети 29. јануара,<br />
а представници политичких<br />
опција имаће 45 дана за кампању.<br />
- Расписао сам изборе у<br />
број 25 АКТУЕЛНОСТИ<br />
петак, 24. јануар 2014.<br />
Избори у Општини Неготин<br />
Председник Народне скупштине Србије расписао је локалне<br />
изборе у општинама Неготин и Пећинци и граду Београду за<br />
16. март. - Предизборне радње почињу 29. јануара<br />
општинама Неготин<br />
и Пећинци и у граду<br />
Београду, и очекујем<br />
од свих учесника да<br />
буду фер и коректни.<br />
Према закону, минимум<br />
за реализацију<br />
кампање је 45 дана, и<br />
управо толико ће политичари<br />
имати за кампању,<br />
и сматрам да је<br />
то сасвим довољно, јер желим<br />
да се што више баве проблемима<br />
грађана, а што мање собом<br />
у кампањи. Надам се да ће ови<br />
избори уздићи способне људе<br />
који ће знати да обезбеде грађанима<br />
бољитак - рекао је Небојша<br />
Стефановић, председник<br />
Народне скупштине.<br />
Д. Стојадиновић<br />
Пројекат замене јавне расвете у Бору<br />
ЛЕД светиљке штеде<br />
општински буџет<br />
урбанизам Србије<br />
БОР» Чланови<br />
Општинског<br />
већа усвојили су,<br />
на 80. седници,<br />
предлог Одлуке о<br />
просторном плану<br />
Општине Бор.<br />
Како је истакнуто<br />
на седници, овим<br />
просторним планом<br />
се утврђује<br />
дугорочна концепција<br />
развоја, организација,<br />
уређење и коришћење 856 квадратних<br />
километара површине<br />
општине Бор, а документацију<br />
је израдио Институт за архитектуру<br />
и урбанизам Србије у<br />
Београду. Комплетан просторни<br />
план Општине Бор биће евидентиран<br />
у Централном регистру<br />
планских докумената који води<br />
министарство природних ресурса,<br />
рударства и просторног<br />
планирања.<br />
Чланови Већа прихватили су<br />
и предлог Одлуке о ангажовању<br />
ревизора за обављање екстерне<br />
ревизије завршног рачуна буџета<br />
Општине Бор за 2013. годину.<br />
Овај завршни рачун садржаће<br />
извештај екстерне ревизије о<br />
финансијским извештајима<br />
стр.3<br />
Седница Општинског већа у Бору<br />
Усвојен предлог Одлуке<br />
о просторном плану<br />
Документацију израдио Институт за архитектуру и<br />
одређених тачака, а Одлука о<br />
ангажовању ревизора биће достављена<br />
Државној ревизорској<br />
институцији на сагласност.<br />
На 80. седници Већа такође<br />
је дата и сагласност за Одлуку<br />
којом се уређује постављање и<br />
уклањање мањих монтажних<br />
објеката у Бору. Овим документом<br />
додатно ће се уобличити<br />
прописи о монтажним и објектима<br />
привременог карактера, а<br />
основни разлог разматрања ове<br />
одлуке је усаглашавање општинске<br />
одлуке са Законом о планирању<br />
и изградњи.<br />
Коначну реч о овим одлукама<br />
даће одборници на наредној<br />
седници Скупштине Општине<br />
Бор.<br />
Дарко Стојадиновић<br />
Управљањем даљинским и сензорским системом уштеде<br />
ће бити далеко веће него простом заменом постојећих<br />
сијалица ЛЕД светиљкама<br />
БОР» Израда пројекта замене<br />
јавне расвете у Бору, који<br />
заједнички реализују Општина<br />
Бор и Регионална агенција<br />
за развој источне Србије, ушла<br />
је у завршну фазу. Вредност<br />
пројекта је приближно милион<br />
евра, а средства би требало да<br />
буду обезбеђена из ИПА фонда<br />
прекограничне сарадње Србије<br />
и Бугарске.<br />
Циљ пројекта је да се постојећа<br />
расвета замени знатно<br />
квалитетнијим и штедљивијим<br />
ЛЕД светиљкама, које ће уз то<br />
имати софтверску контролу,<br />
чиме би била остварена додатна<br />
уштеда електричне енергије.<br />
- Припремамо систем јавне<br />
расвете по моделу „паметних<br />
градова“ у којима се даљинском<br />
контролом не управља само<br />
расветом, већ се контролише и<br />
фреквенција аутомобила, количина<br />
издувних гасова и свега<br />
осталог што на неки начин јесте<br />
мерљиво. Овај пројекат ће пре<br />
свега бити фокусиран на јавну<br />
расвету, на уштеду енергије која<br />
се троши за осветљење града и<br />
градских улица, а уколико се<br />
установи да има потребе, можемо,<br />
кроз такав систем даљинске<br />
контроле који је предвиђен овим<br />
елаборатом, да утичемо на потрошњу<br />
и неких других енергената<br />
- каже Мирко Ђурић, члан<br />
Општинског већа.<br />
- Овај пројекат није уобичајан<br />
у Србији и разликује се<br />
од осталих инфраструктурних<br />
пројеката. Било је значајно да<br />
нађемо средства да се припреми<br />
пројектно техничка документација<br />
и да чим се отвори могућност,<br />
имамо спремну документацију<br />
да конкуришемо. Намерно<br />
смо одабрали овај пројекат јер<br />
има изузетан економски утицај<br />
на локални буџет, јер су уштеде<br />
које могу да се направе огромне<br />
- каже Владан Јеремић, директор<br />
РАРИС-а.<br />
ЛЕД расвета последњих неколико<br />
година у свету преузима<br />
водеће место у коришћењу за осветљавање<br />
улица, јер се у односу<br />
на постојећу расвету потрошња<br />
струје смањује два до три пута,<br />
а уз то, могуће је контролисати<br />
јачину осветљења у зависности<br />
од потреба. Додатна предност је<br />
што се за ово осветљење могу<br />
користити соларни панели.<br />
- Пројекат реконструкције<br />
јавне расвете у Бору укључује<br />
и део технологије развијене уз<br />
подршку Иновативног фонда<br />
Републике Србије. Наше технолошко<br />
решење омогућава да<br />
се, управљањем даљинским и<br />
сензорским системом, остваре<br />
значајне уштеде, далеко веће него<br />
простом заменом постојећих<br />
сијалица ЛЕД светиљкама. Овај<br />
систем не подразумева само<br />
добру расвету већ и читав низ<br />
услуга које град може да пружи<br />
локалној заједници и привреди. -<br />
каже Александар Кочевић, директор<br />
за пословни развој предузећа<br />
„Street Light“ из Београда<br />
С обзиром на то да је за утрошену<br />
електричну енергију 2012.<br />
године Општина Бор издвојила<br />
више од 130 хиљада евра, заменом<br />
јавне расвете, осим знатно<br />
боље осветљености улица, остварила<br />
би се знатна уштеда у<br />
општинском буџету.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor
стр.4<br />
петак, 24. јануар 2014.<br />
Боља заштита<br />
потрошача<br />
У припреми је Закон о заштити потрошача, у складу са<br />
међународним нормама, који уводи новине у корист<br />
купаца и предвиђа јачање надлежности инспекције<br />
Нови Закон о заштити потрошача,<br />
чији је нацрт Национални<br />
савет за заштиту потрошача<br />
усвојио крајем прошле године, у<br />
складу је са међународним стандардима<br />
и допринеће јачању<br />
потрошачког покрета и већем<br />
учешћу удружења у дефинисању<br />
и спровођењу политике заштите<br />
потрошача. Осим многих новина<br />
у корист потрошача, овај закон<br />
биће основа и за спровођење<br />
Стратегије заштите потрошача<br />
за период до 2018. године, а<br />
предвиђа и јачање надлежности<br />
тржишне инспекције у процесу<br />
заштите потрошачких права,<br />
као и унапређење механизама<br />
вансудског решавања спорова у<br />
овој области.<br />
- У много чему, овај Закон<br />
може помоћи потрошачима.<br />
Значај тржишне инспекције пре<br />
свега је у контролисању трговаца,<br />
који ће се тако другачије<br />
односити према потрошачима.<br />
Потрошачи више неће долазити<br />
у контакт са сервисерима да би<br />
рекламирали купљени уређај,<br />
већ ће тамо где су га купили решити<br />
проблем. Више ни рок рекламације<br />
и поправке неће бити<br />
клизан, некад 15 некад 30 дана,<br />
а ни различити изговори међу<br />
којима су најчешћи да су уређаји<br />
на сервису у другим градовима,<br />
неће бити могући – каже Зоран<br />
Андрејић, председник Покрета<br />
потрошача Бор.<br />
Према новом Закону о<br />
заштити потрошача, трговац<br />
неће моћи да понуди поправку<br />
купцу који му у року од шест<br />
месеци врати неку робу као неисправну,<br />
као што је то до сада<br />
била пракса, већ ће тај уређај<br />
бити замењен новим. Осим тога,<br />
рок за решавање рекламације<br />
требало би да буде скраћен<br />
са 15 на осам дана. Новина је и<br />
то да за рекламацију неће бити<br />
неопходна амбалажа производа,<br />
јер се до сада често дешавало<br />
да рекламација не буде уважена<br />
уколико потрошач нема кутију,<br />
паковање или омот производа<br />
који рекламира.<br />
Зоран Андрејић, председник<br />
Покрета потрошача Бор<br />
Важна новина је то што<br />
ће се у Министарству трговине<br />
формирати посебан сектор<br />
који ће бавити само заштитом<br />
потрошача.<br />
Додатни инструмент који<br />
гарантује поштовање права<br />
потрошача су и предвиђене<br />
казне, у распону од 300 хиљада<br />
до чак два милиона динара.<br />
Влада Републике Србије<br />
би требало да током јануара<br />
Закон предложи и проследи<br />
Скупштини на разматрање и<br />
усвајање.<br />
Марија Ћосић<br />
ДРУШТВО број 25<br />
Законска регулатива у области водоснабдевања<br />
Сигурнија изворишта<br />
У Бору је завршен елаборат о зонама санитарне заштите<br />
воде изворишта “Сурдуп”, а у изради је за злотска<br />
изворишта.<br />
БОР» У ЈКП „Водовод“<br />
у Бору урађен је елаборат о зонама<br />
санитарне заштите за извориште<br />
“Сурдуп”. Израдили<br />
су га стручњаци Рударско-геолошког<br />
факултета у Београду,<br />
а у току је израда елабората за<br />
злотска изворишта који би требало<br />
да буде завршен до краја<br />
марта.<br />
- Зона санитарне заштите је<br />
подељене на три дела. Прва зона<br />
је зона непосредне заштите<br />
и она не сме бити краћа од 10<br />
метара око изворишта. Мора бити<br />
ограђена и обележена. Осим<br />
радника Водовода другим лицима,<br />
без овлашћења забрањен<br />
је приступ. Осим екплоатацију<br />
у циљу водоснабдевања све<br />
остало је забрањено. У другој<br />
зони, која је на 500 метара од<br />
изворишта, у овом случају за<br />
такозване картско-пукотинске<br />
БОР» Уградњом калориметара,<br />
мерача топлотне енергије, у<br />
више од 200 подстаница Топлане<br />
у Бору, уочено је да се станови<br />
у старом делу града, углавном<br />
прегрејавају, док делови према<br />
периферији троше мање топлотне<br />
енергије. На основу пробних<br />
обрачуна по киловатсату утрошене<br />
топлотне енергије, грађани би<br />
током зимских месеци требало<br />
да плаћају увећане рачуне и до<br />
три пута. Проблем уједначавања<br />
ЗАЈЕЧАР» На територији<br />
коју покрива „Електротимок“ у<br />
Зајечару није било већих примедби<br />
на уручене децембарске рачуне.<br />
Како кажу у овом предузећу,<br />
није било ни повећаног броја рекламација<br />
на увећане рачуне или<br />
погрешно очитавање бројила, као<br />
ни на издавање дуплих рачуна или<br />
рекламација за ртв претплату. Уколико<br />
се рекламација показала као<br />
оправдана рачуни су поново слати<br />
издане као што је Сурдуп, осим<br />
пољопривредне производње, изузев<br />
испаше стоке, забрањена је<br />
градња објеката било које врсте,<br />
као и испуштање отпадних вода.<br />
Трећа зона санитарне заштите<br />
је и најшира. Она обухвата комплетно<br />
сливно подручје где нема<br />
депоновања отпада. Забрањени<br />
су било какви истражни радови<br />
или експлоатација минералних<br />
сировина- каже Марина Пешић,<br />
заменик директора ЈКП<br />
„Водовод“ Бор, .<br />
Елаборат о зонама санитарне<br />
заштите изворишта „Сурдуп“<br />
биће предат Министартсву<br />
здравља Републике Србије,<br />
које доноси решење, нагон чега<br />
он мора бити уписан у планска<br />
документа – у катастар, као и у<br />
просторним и урбанистичким<br />
плановима.<br />
Горан Грамић<br />
Калориметри<br />
поскупљују грејање<br />
грејања биће решен тек уградњом<br />
мерно регулационе опреме, која<br />
се планира током ове године.<br />
Наплата на основу испоручене<br />
топлотне енергије по киловатсату<br />
почеће од наредне грејне сезоне.<br />
Током летњих месеци потрошачи<br />
ће плаћати само фиксни део<br />
46 динара по квадратном метру, а<br />
у сезони потрошња грејања ће се<br />
обрачунавати 3,25 динара по киловат<br />
сату.<br />
Љ. Ђ.<br />
Рачуни за струју исправни<br />
на адресе потрошача са исправљеним<br />
износом, док је ртв претплата<br />
наплаћивана уобичајено.<br />
Само уколико је износ уплаћеног<br />
новца био већи од рачуна<br />
за утрошену електричну<br />
енергију пребациван је на рачун<br />
за ртв претплату - каже Данијела<br />
Димитријевић, шеф Службе за<br />
односе са купцима у Електротимоку<br />
у Зајечару.<br />
Давор Марушић<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor
број 25 ЕКОНОМИЈА<br />
петак, 24. јануар 2014.<br />
Очекује се пораст<br />
цене <strong>бакра</strong><br />
БОР» Иако је просечна<br />
<strong>цена</strong> <strong>бакра</strong> и злата на светској<br />
берзи у 2013. години била нешто<br />
нижа у односу на 2012. годину,<br />
анализе компанија које се баве<br />
производњом, прерадом и<br />
пласманом метала показују да<br />
се у наредном периоду очекује<br />
поновни раст <strong>цена</strong>. Према анализама<br />
које је урадио један од<br />
највећих светских произвођача<br />
метала Рио Тинто, за десетак година,<br />
на светском тржишту недостајаће<br />
готово десет милиона<br />
тона <strong>бакра</strong>. У РТБ-у Бор кажу да<br />
ће до тада и просечан садржај<br />
<strong>бакра</strong> у руди у највећим рудницима<br />
бити приближно једнак<br />
као у борском руднику.<br />
- Ми ћемо, после 2025. године,<br />
имати садржај <strong>бакра</strong> у руди<br />
једнак светским, јер у рудним<br />
телима имамо уједначен садржај,<br />
док већина светских рудника<br />
још експлоатише централни<br />
део са већим садржајем <strong>бакра</strong>.<br />
То ће за десетак година нестати,<br />
мораће да експлоатишу ободе<br />
рудника са мањим садржајем<br />
<strong>бакра</strong>, слично нашој руди. То<br />
значи да ће <strong>цена</strong> <strong>бакра</strong> расти, а<br />
колико, то још увек није познато,<br />
јер те анализе нису завршене<br />
- каже Благоје Спасковски,<br />
генерални директор РТБ-а Бор.<br />
Резултати који су постигнути<br />
2013. године на раскривању<br />
рудних лежишта у Великом<br />
Кривељу, Мајданпеку и Церову,<br />
где је укупно уклоњено више од<br />
30 милиона тона раскривке, су<br />
управо због тога изузетно значајни.<br />
У Мајданпеку се ускоро<br />
очекује почетак експлоатације<br />
Јужног ревира.<br />
- Производња је у Мајданпеку<br />
стабилизована, испумпана<br />
је готово сва вода из Северног<br />
ревира и прелазимо на Јужни<br />
ревир, откривамо Андензитски<br />
прст и већ смо близу дела где<br />
има руде, чиме ћемо обезбедити<br />
руду за наредних четири или пет<br />
година. Прећи ћемо на потпуно<br />
откривање Јужног ревира, што<br />
је већ започето прошле године и<br />
избацивање воде до дна Северног<br />
ревира. Велика је количина<br />
воде у питању и завршетак се<br />
може очекивати тек за две до три<br />
године, а ми ћемо сукцесивно<br />
раскривати лежиште и откопаати<br />
руду и у том делу - наглашава<br />
Спасковски.<br />
Ове године се очекује да ископине<br />
буду веће од 67 милиона<br />
тона, највише у новијој историји<br />
РТБ-а Бор, кажу у Комбинату<br />
<strong>бакра</strong>.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
БОР» Нешто више од годину<br />
и по дана после свечаног<br />
отварање погона за прераду ПЕТ<br />
амбалаже „Еурофоил“ у Бору,<br />
постоји могућност да, због блокаде<br />
рачуна и неслагања међу<br />
некадашњим сувласницима овог<br />
предузећа, више од шездесет<br />
радника остане без посла. Њима<br />
се дугују зараде за неколико месеци,<br />
регрес и топли оброк.<br />
Радницима којима је истекао<br />
уговор на одређено време он<br />
није продужен, а<br />
остао је дуг за зараде,<br />
док су остали<br />
радници до марта<br />
послати на принудни<br />
одмор.<br />
- Ми смо већ<br />
били пре осам<br />
година у сличној<br />
ситуацији, променили<br />
смо власнике,<br />
а сада се то понавља. Најгоре<br />
је људима који имају више од 30<br />
година радног стажа, јер уколико<br />
остану без посла не знају шта и<br />
како даље - каже Томислав Лазаревић,<br />
радник „Еурофоила“.<br />
- Нас тридесетак је било под<br />
уговором на одређено време. Како<br />
је коме истицао уговор, нису<br />
их продужавали. Више не видимо<br />
други излаз, већ нам остаје<br />
само да поднесемо колективну<br />
Иновациона стратегија за<br />
развој источне Србије<br />
ЗАЈЕЧАР» Регионална<br />
стратегија за иновациони развој<br />
треба да инспирише и координира<br />
мере које имају за циљ<br />
активирање друштвено економског<br />
и научно истраживачког<br />
потенцијала, како би привреда<br />
источне Србије и северозападне<br />
Бугарске била иновативна, речено<br />
је на конференцији за новинаре,<br />
на којој је представљен<br />
пројекат „Рис, регионална иновациона<br />
стратегија за регион<br />
источне Србије и северозападне<br />
Бугарске“.<br />
- Предузећа имају иновациони<br />
потенцијал, постоје предузећа<br />
која у свом пословању<br />
примењују иновације, али смо<br />
видели да има пуно места у региону<br />
и за даље побољшање.<br />
Стратегију нисмо писали ми,<br />
нити експерти из ове области,<br />
већ смо окупили радну групу<br />
од двадесет и четири члана у<br />
којој су представници локалних<br />
самоуправа, предузећа, предузетништва,<br />
невладиних организација<br />
и разних институција из<br />
Србије и Бугарске - каже Ненад<br />
Дамњановић, директор Регионалног<br />
центра за одрживи развој<br />
„Тимок“ у Зајечару.<br />
Радна група је засновала свој<br />
рад на три студије које су обухватиле<br />
четири сектора: људске<br />
ресурсе, мала и средња предузећа,<br />
високо образовање и научно<br />
истраживачки сектор.<br />
Д. Марушић<br />
стр.5<br />
„Еурофоил“ пред<br />
затварањем?<br />
тужбу како би наплатили дуговања,<br />
па ком обојци, ком опанци<br />
- жали се Анета Станковић.<br />
Предузећу „Еурофоил“ је,<br />
крајем октобра, блокиран рачун<br />
због дуга од 110 милиона динара,<br />
које је према уговору, хрватска<br />
компанија „Драва Интернационал“<br />
требало да исплати<br />
суоснивачу, српском предузећу<br />
„Лимико“ за куповину више од<br />
40 одсто власничког капитала<br />
„Еурофоила“ чиме је постала<br />
власник 92 процента капитала<br />
предузећа. Само мали део тог<br />
новца је уплаћен, а рачун је након<br />
тога блокиран.<br />
- Морам да изразим жаљење<br />
што су фирма која има потенцијал<br />
и простор да добро ради,<br />
као и радници постали жртве<br />
манипулације већинског власника,<br />
хрватске компаније „Драва<br />
Интернационал“, која је преузела<br />
одређене обавезе, а онда их<br />
пребацила на предузеће „Еурофоил“.<br />
Након тога, одлучила је да<br />
преузете финансијске обавезе не<br />
извршава - каже Горан Цветковић,<br />
адвокат и правни заступник<br />
предузећа „Лимико“, које је блокирало<br />
рачун „Еурофоила“.<br />
Да подсетимо, отварању погона<br />
за прераду ПЕТ - пластичне<br />
амбалаже у Бору дата је, крајем<br />
маја 2012. године пуна политичка<br />
подршка, не само тадашњег<br />
руководства Србије, већ и амбасада<br />
САД-а, Хрватске и Јапана.<br />
Предузеће је за првих годину дана<br />
рада прерадило и извезло више<br />
од 700 тона ПЕТ амбалаже и,<br />
по резултатима, брзо стигло до<br />
првог места на листи предузећа<br />
која се баве рециклажом на Балкану.<br />
Али, због очигледног неслагања<br />
међу тадашњим сувласницима,<br />
погон је затворен, а цех<br />
сада највише плаћају радници.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor
стр.6<br />
петак, 24. јануар 2014.<br />
У присуству гостију и свештенства<br />
Запослени у ЈП „ШРИФ”<br />
обележили крсну славу<br />
Служба трансфузије у<br />
Општој болници у Бору добила<br />
је недавно нови апарат – аутоматски<br />
анализатор за тестирање<br />
крви на маркере трансмисионих<br />
болести.<br />
Све што се до сада у лабораторији<br />
ове службе радило<br />
ручно сада се обрађује<br />
на овом савременом апарату,<br />
који обухвата широк дијапазон<br />
могућности како за ру-<br />
Српска православна црква и<br />
верници прославили су Светог<br />
Јована Крститеља, празник посвећен<br />
светитељу и пророку који<br />
је крстио Исуса Христа.<br />
Овај празник крсна слава је и<br />
запослених у Јавном предузећу<br />
„Штампа, радио и филм“ у Бору,<br />
коју су обележили у присуству<br />
свештеника борске православне<br />
цркве „Свети Ђорђе“, градских<br />
челника и других гостију.<br />
Тим поводом, у Клубу Регионалне<br />
телевизије Бор свештеник<br />
борске православне цркве<br />
„Свети Ђорђе“ пререзао је славски<br />
колач.<br />
- Драги гости нека вам је<br />
на здравље и спасење данашња<br />
молитва, нека је света ова благословена<br />
крсна слава и да је још<br />
дуго славимо у здрављу и весељу.<br />
Као што је пророк Свети<br />
Јован Крститељ био глас у пустињи<br />
и онај који је приправио<br />
стазе Христове, онај који га је<br />
прорекао и показао нама, тако<br />
и ви будите гласници и весници<br />
неког новијег, лепшег и бољег<br />
времена и за нас, и за нашу децу<br />
и унуке – истакао је Миленко<br />
Бајић, јереј цркве „Свети<br />
Ђорђе“ у Бору.<br />
Домаћин славе ове године је<br />
уредник филмског и серијског<br />
програма, Миодраг Кокелић, а<br />
колачар ће наредне године бити<br />
реализатор, Срђан Милијић.<br />
Обележавању славе Јавног<br />
предузећа „Штампа, радио и<br />
филм“ присуствовали су председник<br />
Општине Бор Саша Вукадиновић,<br />
председник Скупштине<br />
општине Бор, Добрица Ђурић,<br />
генерални директор Рударско-топионичарског<br />
басена Бор, Благоје<br />
Спасковски и други гости.<br />
Иначе, празник Свети Јован<br />
Крститељ, кога 20. јануара славе<br />
Српска православна црква и<br />
верници, посвећен је Исусовом<br />
рођаку, познатом као Јован Претеча.<br />
Јован се зове Крститељ, јер<br />
је, по верском учењу, крстио Исуса<br />
Христа, а Претеча зато што<br />
је најављивао Христов долазак.<br />
Процењује се да је Свети Јован<br />
по броју оних који га славе на<br />
трећем месту међу Србима.<br />
Марија Ћосић<br />
Нови апарат у служби здравља<br />
тинске тако и за специјалне<br />
анализе крви.<br />
- Аутоматски анализатор<br />
„Да Винчи кватро“ испуњава<br />
све захтеве савремене лабораторије<br />
и омогућава велику прецизност<br />
и минимизира могуће<br />
грешке - каже др Снежана Милутиновић,<br />
начелник Службе<br />
трансфузије Опште болнице у<br />
Бору.<br />
З. Марковић<br />
У ФОКУСУ број 25<br />
Телевизија Бор у<br />
служби гледалаца<br />
Најважније информације из Бора и региона гледаоци су осим на<br />
каналу Телевизије Бор редовно пратили и на сајту и друштвеним<br />
мрежама. - Најгледанија емисија према статистици засигурно је<br />
Дневник, затим следе Будилица и Око истока<br />
И током 2013. године објективно<br />
и професионално Регионална<br />
телевизија Бор преносила<br />
је најважније информације из<br />
Бора и других градова овог дела<br />
Србије. Програм Телевизије Бор<br />
верни гледаоци пратили су током<br />
целе године, па је поверење<br />
оправдано упорним радом, новим<br />
емисијама и свакодневним<br />
развојем и модернизацијом.<br />
Осим на каналу Регионалне<br />
телевизије Бор, најважније<br />
информације, занимљивости<br />
и емисије гледаоци су пратили<br />
и на сајту. Најгледанији је,<br />
као и претходних година, био<br />
Дневник, дневни преглед најважнијих<br />
вести из Бора и региона.<br />
Регионална телевизија Бор у оквиру<br />
двадесетчетворочасовног<br />
програма припрема садржаје уз<br />
које гледаоцима почињу, трају<br />
и завршавају се дани. Након<br />
Дневника, највише ваше пажње<br />
привукле су емисије Будилица,<br />
јутарњи програм који се од недавно<br />
емитује и викендом а разговори<br />
са гостима доступни су и<br />
на сајту, и Око истока, регионална<br />
дневна хроника.<br />
Више од 30 ауторских емисија<br />
које се емитујуу у оквиру<br />
програмске шеме Регионалне телевизије<br />
Бор током целе године<br />
биле су гледане и на званичном<br />
сајту. Највише прегледа бележи<br />
серијал „Викенд на истоку“, водич<br />
за путовање и одмор у источној<br />
Србији, затим „Спортска<br />
хроника“ и емисија за децу и<br />
омладину - „Школирање“.<br />
Скоро 5000 видео материјала<br />
на Јутјубу и Дејлимоушну<br />
прегледано је више од 180 хиљада<br />
пута. Регионална телевизија<br />
Бор ујединила је гледаоце овог<br />
дела, али и читаве Србије прилогом<br />
„Бор није град без људи“.<br />
Негодовање и увређеност, биле<br />
су реакције Борана након што је<br />
град <strong>бакра</strong> у емисији на једној од<br />
националних телевизија, повезан<br />
са песмом „Град без људи“,<br />
а у игри асоцијација употребљен<br />
је и лого Телевизије Бор. Ипак,<br />
реагујући на овај догађај Регионална<br />
телевизија Бор огласила<br />
се позитивном причом о дешавањима<br />
у граду, о Боранима и<br />
гостима који се радо враћају, па<br />
је овај прилог забележио више<br />
од 1000 прегледа.<br />
Незнатно мање пажње свакодневно<br />
имају и различите сервисне<br />
информације, културни<br />
догађаји, осврти на негативна<br />
дешавања, али и прегледи позитивних<br />
примера. Директно,<br />
на програму и сајту Телевизије<br />
Бор, гледаоци су пратили и све<br />
седнице локалног парламента.<br />
Марија Ћосић<br />
НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />
19:20h<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor
БОР» Национиналним<br />
акционим планом запошљавања<br />
у 2014. години, предвиђено<br />
је да се на нивоу републике<br />
из државног буџета издвоји<br />
укупно две милијарде шест<br />
стотина милиона динара. Половина<br />
тог новца предвиђена<br />
је за решавање технолошких<br />
вишкова, којих ће, како се очекује<br />
појавити средином године,<br />
а седам стотина милиона<br />
динара предвиђено је за суфинансирање<br />
Локалних акционих<br />
планова – речено је, између<br />
осталог, на седници Локалног<br />
савета за запошљавање у Бору,<br />
на којој је било речи о плановима<br />
за 2014. и прошлогодишњим<br />
активностима.<br />
Позив Агенције за приватизацију<br />
директорима локалних<br />
медија да се пријаве за приватизационе<br />
управнике својих медијских<br />
кућа је неоснован и противзаконит<br />
- оцењује Синдикат<br />
новинара Србије и додају да је<br />
одлука да се сви медији приватизују<br />
у директној супротности<br />
са Уставом Србије.<br />
Синдикат новинара Србије,<br />
Крагујевачка иницијатива и Коалиција<br />
запослених у медијима,<br />
чији је члан и Јавно предузеће<br />
„ШРИФ“, оштро су реаговали<br />
на позив Агенције за приватизацију,<br />
која је позивајући се<br />
на Закон о приватизацији који<br />
број 25 У ФОКУСУ<br />
петак, 24. јануар 2014.<br />
Локални савета за запошљавање усвојио план рада за ову годину<br />
Више пара за запошљавање<br />
из општинског буџета<br />
Захваљујући подршци<br />
Општине Бор, програми Локалног<br />
акционог плана запошљавања<br />
у 2013 години, у Бору су, и<br />
без новца из државног буџета, у<br />
потпуности реализовани. Активним<br />
мерама самозапошљавања и<br />
отварањем нових радних места<br />
до посла је дошло 35 лица, а од<br />
издвојених 5 милиона динара,<br />
неутрошено је остало три стотине<br />
хиљада, што ће бити враћено<br />
у буџет општине Бор.<br />
- За суфинансирање активних<br />
мера из републичког буџета<br />
било је одобрено 4. 740. 000 динара,<br />
али су ребалансом буџета<br />
за 2013. та средства повучена, тако<br />
да је Општина Бор сопственим<br />
средствима из Буџетског фонда<br />
за финансирање активне поли-<br />
Реакција Синдиката новинара Србије<br />
Незаконит позив<br />
Агенције за приватизацију<br />
још није усвојен у Народној<br />
скупштини, тражила од директора<br />
појединих локалних медија<br />
који су у власништву државе, да<br />
пошаљу ажурирани СиВи и писмо<br />
о заинтересованости за именовање<br />
на функцију в.д. приватизационог<br />
управника.<br />
- Упозоравамо владу да поступак<br />
Агенције за приватизацију<br />
садржи елементе корупције<br />
и подмићивања, јер се од директора<br />
тражи да учине нешто што<br />
ће им донети корист, а да за то<br />
у овом тренутку не постоји законски<br />
основ. О најновијим догађањима<br />
обавестићемо ОЕБС,<br />
матичну канцеларију Европске<br />
тике запошљавања- субвенције<br />
приватним предузећима, а након<br />
измене структуре финансирања<br />
наведених мера, финансирала<br />
наведене две мере и то на следећи<br />
начин: 3. 200 000 за самозапошљавање,<br />
где је закључено 20<br />
уговора, а 3. 400 000 за отварање<br />
нових радних места- 14 уговора<br />
закључено а 15 лица запослено.<br />
Средства у износу од 100. 000<br />
динара за новоотворено радно<br />
место нису била довољно стимулативна<br />
за послодавце - рекла<br />
је Лидија Начић, члан Локалног<br />
савет за запошљавање СО Бор .<br />
У 2014., години за суфинансирање<br />
Локалних акционих<br />
планова из републичког буџета<br />
планирано је седам стотина<br />
милиона динара за две активне<br />
мере: стручна пракса- и јавни<br />
радови.<br />
Иначе на евиденцији борске<br />
филијалне Националне службе<br />
за запошљавање у децембру<br />
прошле године било је 6 200 лица.<br />
Најугроженије групе су млади<br />
до 30 година, лица изнад 50<br />
година и неквалификована лица.<br />
Нада да ће доћи до посла у 2014<br />
постоји, иако су услови за суфинансирање<br />
локалних акционих<br />
планова пооштрени.<br />
Елда Драгаш<br />
комисије у Бриселу и шефове<br />
посланичких група у Народној<br />
скупштини Србије. - рекла је<br />
Драгана Чабаркапа, председник<br />
Синдиката новинара Србије,<br />
која је додала и да се тај<br />
синдикат противи приватизацији<br />
медија.<br />
- Приватизација медија до<br />
сада се показала неуспешном<br />
готово у целој Србији, поготово<br />
у Тимочкој крајини. Ништа се<br />
није добило на информисаности<br />
грађана, напротив, остали су још<br />
мање информисани. Ништа не<br />
гарантује да би се даљом приватизацијом<br />
медија добила слобода<br />
медија. Уколико је једно лице<br />
власник медија, оно је још подложније<br />
утицају појединачних<br />
партија, најчешће само једне, за<br />
разлику од медија који су у државном<br />
или општинском власништву,<br />
где постоји плуралитет<br />
партија и различита мишљења.<br />
стр.7<br />
Три теста за<br />
малу матуру<br />
За ученике основних и<br />
средњих школа у Србији почело<br />
је друго полугодиште, које<br />
за ученике осмог разреда траје<br />
до 30. маја. Све основне школе<br />
организоваће и припремну наставу<br />
за све осмаке, а ове године<br />
полагаће тест из математике,<br />
матерњег језика и комбиновани<br />
тест. Збирке за припрему мале<br />
матуре су одштампане, и до<br />
краја јануара биће у продаји.<br />
Цена све три збирке биће 560<br />
динара. У Заводу за вредновање<br />
квалитета образовања<br />
и васпитања кажу да збирке<br />
из математике, српског језика<br />
и приручник са питањима за<br />
комбиновани тест од пет предмета,<br />
помоћи ће ученицима<br />
да обнове градиво и провере<br />
знање. Збирке из математике и<br />
српског језика су допуњена и<br />
прерађена издања збирки које<br />
су објављиване претходних<br />
година, док се трећа збирка<br />
односи на комбиновани тест<br />
и задаци су одабрани у складу<br />
са програмом завршног испита<br />
који је у децембру усвојио<br />
Национални просветни савет.<br />
Тест из матерњег језика и математике<br />
носиће по 16 бодова,<br />
док ће трећи тест вредети осам<br />
бодова. Успех од шестог до осмог<br />
разреда носиће 60 бодова.<br />
Елда Драгаш<br />
Централа Синдиката новинара<br />
Србије покренуће расправу пред<br />
Уставним судом о уставности<br />
начина на који се доноси Закон<br />
о приватизацији медија. Овако<br />
преурањено реаговање Агенције<br />
за приватизацију је ван преседана,<br />
јер у историји светског<br />
права не постоји ништа слично,<br />
да неко поступа по закону који<br />
још није ни ушао у скупштинску<br />
процедуру. - каже Чедомир<br />
Васић, председник основне организације<br />
Синдиката новинара<br />
Србије ЈП „ШРИФ“.<br />
Остаје нејасно по ком основу<br />
су сви локални медији, у предлогу<br />
закона, проглашени субјектима<br />
приватизације, с обзиром да,<br />
како кажу у Синдикату новинара<br />
Србије, Устав и Закон о локалној<br />
самоуправи гарантују локалним<br />
самоуправама могућност да оснивају<br />
медије.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor
стр. 8<br />
петак, 24. јануар 2014.<br />
Изградња румунских<br />
цркава незаконита<br />
Телевизији Бор тумачење прописа дала<br />
Канцеларија за сарадњу са црквама и верским<br />
заједницама Владе Републике Србије<br />
БОР» На подручју борске општине незаконита је било<br />
каква изградња румунских цркава, јер не делује ни једна организациона<br />
јединица Румунске православне цркве која има легалан<br />
статус правног лица, стоји у информацији Канцеларије<br />
за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Републике<br />
Србије упућеној Телевизији Бор. Румунска православна црква<br />
у Србији уписана је у Регистар цркава и верских заједница и<br />
делује као Епархија Дакија Феликс, која има седиште у Делти<br />
у Румунији и административно седиште у Вршцу и за коју је у<br />
Регистру наведено да окупља Румуне у Банату.<br />
У Румунској православној<br />
цркви у Неготину, за коју<br />
у Канцеларији за сарадњу са<br />
црквама и верским заједницама<br />
тврде да нема легалан<br />
статус правног лица, рекли су<br />
нам да они неће давати информације,<br />
јер је то став њихових<br />
верника који сматрају<br />
да је Телевизија Бор негативно<br />
опредељена према тој институцији.<br />
Новинари наше куће,<br />
међутим, само раде свој посао<br />
и трагају за информацијама<br />
које су у интересу грађана.<br />
Према одредбама Закона о<br />
црквама и верским заједницама<br />
прописано је да цркве и верске<br />
заједнице могу самостално<br />
подизати храмове и друга здања<br />
за богослужбене потребе као и<br />
парохијске домове, манастирске<br />
конаке и друге објекте. То,<br />
међутим, не значи да су цркве и<br />
верске заједнице у потпуности<br />
слободне кад год и где год сматрају<br />
потребним да самостално<br />
изграђују верске објекте. Локалне<br />
самоуправе су дужне да,<br />
приликом израде урбанистичких<br />
планова, размотре потребе<br />
цркава и верских заједница за<br />
изградњу верских објеката. Законом<br />
је, такође, предвиђено да<br />
се изградња, адаптација и реконструкција<br />
верских објеката<br />
може започети по доношењу<br />
одлука цркве или верске заједнице,<br />
затим добијању потребних<br />
дозвола предвиђених законом и<br />
прописима који регулишу ову<br />
област, као и сагласности надлежних<br />
министарстава и уз<br />
стручни надзор надлежног државног<br />
органа.<br />
У складу са оваквим одредбама,<br />
потпуно је јасно да евентуална<br />
изградња верског објекта,<br />
који је надлежним органима<br />
пријављен као објекат који нема<br />
верску намену, представља<br />
својеврсно изигравање закона.<br />
Због тога је Законом о планирању<br />
и изградњи предвиђено да<br />
грађевински инспектори проверавају<br />
да ли се објекат користи<br />
за намену за коју је издата грађевинска<br />
дозвола. У случају да се<br />
утврди да се објекат за који је<br />
издата грађевинска и употребна<br />
дозвола користи за друге намене,<br />
инспектори ће наложити<br />
прибављање грађевинске дозволе<br />
у року од 30 дана. Уколико<br />
инвеститор то не уради инспектор<br />
ће донети решење о забрани<br />
коришћења објекта, стоји у допису<br />
Кацеларије за сарадњу са<br />
црквама и верским заједницама,<br />
у којој се истиче да они немају<br />
податке о изградњи румунских<br />
цркава у Горњану и Брезонику,<br />
као што то тврде мештани ове<br />
две месне заједнице.<br />
Љиљана Ђорђевић<br />
СПЕКТАР број 25<br />
ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ<br />
DZÎLJILJI *A TRJEKUT<br />
KVALITETU API ĐE BĂUT<br />
»Apa đe băut în Bor je bună šî arje<br />
kvalitetu kum trăbuje. Apa vinje đin<br />
izvoarelje karje nu sînt în părcîilji<br />
urbanje, aša kă nu să puaće panganji<br />
ljesnjik. Întrovuorbă ku skrisurelje pi<br />
kanon, kvalitetu api să kontrolisăšće<br />
đe šasă uori pi lună în Zavodu đe<br />
sănătaća publjikă în Zaj+erji šî în tuată<br />
dzîua în laboratorija Vodovoduluj.<br />
Akuma să fa+e šî elaboratu đe<br />
măsurlji apăratuluj sanitar la izvoarje<br />
ku +e nu să puaće panganji ljesnjik<br />
apa đe băut.<br />
În rezerve jastă đestul hlor ku karje<br />
să fa+e dezinfekcija api. Đin tri<br />
izvoarje – Surdup, Banjica šî Zlot<br />
în Bor pi sekundă ažun&e 350 đe<br />
litri đe apă.<br />
FABRIKA „EUROFOIL“<br />
» După +eva pistă un an šî<br />
žumătaće đe kînd je đeškisă fabrika<br />
đe profăkutu ambalažî đin plastikă<br />
„Eurofoil“ în Bor, să puaće întîmpla<br />
pistă 60 đe lukrători să rămînă făr đe<br />
lukru, pintru blokada raćunuluj šî<br />
njeîncăljesu întra +eva gazde +a fost.<br />
Luor să datorjadză plăcîlji đe kîćeva<br />
lunji, regresu šî mînkarja kaldă. La<br />
lukrători karje a fost prinšî la lukru<br />
pi o vremje kontrakturlji nu lji sa<br />
prolun&it, dar alcî lukrători pînă în<br />
mart sa trimjes la ođină.<br />
La firma Eurofoil pi svršîtu la<br />
oktobar raćunu a fost blokirit<br />
pintru datorija đe 110 milioanje đe<br />
dinari, karje pi kontrakt a trăbujit<br />
săj plăćaskă kompanija „Drava<br />
internacional“ la sufundătorju, firma<br />
„Limiko“. Numa o parće pucînă đe<br />
banji sa plăćit, raćunu je pintru asta<br />
blokirit, dar njeîncăljesu ăsta măj<br />
rău o să kadă la lukrători.<br />
DOZVOLJELJE ALJE NUOJ<br />
ĐE MÎNAT<br />
»Toc šoferi în Sîrbije pînă în junu<br />
al đe 10 anu ăsta trăbuje să skimbje<br />
dozvoljelje alje bătrînje đe mînat<br />
ku dokumentu nuou. Pintru asta<br />
trăbuje să să adukă adavărjala kă<br />
sa plăćit tri takse, karje ku totu sînt<br />
o mije 546 đe dinari, dozvola a<br />
bătrînă šî karćija personală.<br />
În Bor numa o treimje đin šoferi<br />
au dozvola nuouă. Uaminji đe<br />
resor a spus binjišor uaminji să<br />
skimbje dokumentu, pintru nar afla<br />
gurajelji în jun. *erjerja đe dozvola<br />
nuouă să puaće đa šî după dzîua<br />
asta, dar nu să puaće mîna karu ku<br />
dokumentu al bătrîn. Dakă asta no<br />
să să poštuje, kazna je 30 đe mij<br />
đe dinari šî zăbrănjitu đe mînatu<br />
karuluj pi tri lunji.<br />
Prevodu: Aleksander Ilić<br />
Настава на језицима<br />
националних мањина<br />
БОР» Румунски језик са<br />
елементима националне културе<br />
од ове школске године, као<br />
изборни предмет учи се у свим<br />
школамана Борског и Зајечарског<br />
округа. Настава је према<br />
договору са министарством<br />
просвете републике Србије и<br />
Савета румунске националне<br />
мањине почела у септембру, али<br />
је похађа мањи број ученика од<br />
пријављених у спроведеној анкети<br />
и пилот пројекту.<br />
- Имамо једно одељење у<br />
сеоској школи у Кривељу и у<br />
школи „Бранко Радичевић“, где<br />
наставу похађају сви заинтересовани<br />
ученици. Предавачи су<br />
стручна лица, за која ће, како се<br />
очекује, касније бити и расписан<br />
конкурс - каже Драгослав Марић,<br />
начелник Школске управе<br />
у Зајечару.<br />
Упоредо са анкетирањем<br />
за овај предмет, у септембру је<br />
на подручју Тимочке крајине<br />
обављена и анкета за изборни<br />
предмет влашки говор са елементима<br />
националне културе. У<br />
Бору се за учење изјаснило 291<br />
ученик. Очекује се да ће у договору<br />
са Министарством просвете<br />
и саветом влашке националне<br />
мањине ове године бити реализован<br />
пилот пројекат.<br />
Увођење у наставу ромског<br />
језика на подручју Тимочке<br />
крајине није било могуће, јер<br />
је, према анкети, како кажу у<br />
Школској управи у Зајечару, на<br />
овом подручју било само стотину<br />
заинтересованих и нису<br />
могла да се формирају одељења.<br />
Изостали су такође и састанци<br />
са Саветом ромске националне<br />
мањине, али могућности за пилот<br />
пројекат постоје.<br />
Елда Драгаш<br />
СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />
19:30<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor
НЕГОТИН» У оквиру<br />
обележавања 9. јануара, дана<br />
рођења композитора Стевана<br />
Стојановића Мокрањца, Дом<br />
културе је, другу годину заредом,<br />
после више деценија,<br />
прославио Светог Стефана, као<br />
славу установе културе, која<br />
носи име славног Неготинца.<br />
У кругу најближих пријатеља<br />
и сарадника, резање славског<br />
колача, на трећи дан Божића и<br />
Мокрањчев имендан, обавио је<br />
свештеник Ранко Јовић.<br />
- Неготинци већ близу пет<br />
деценија, организовањем реномираног<br />
фестивала уметничке<br />
музике, јединственог у нашој<br />
земљи, одају признање и почасти<br />
свом славном суграђанину,<br />
који је био не само композитор,<br />
већ и диригент, организатор и<br />
педагог, заслужан за постављање<br />
темеља савремене музичке педагогије<br />
у Србији - рекао је на свечаности<br />
председник Општине,<br />
Милан Уруковић, указујући да<br />
Неготин и Неготинци с поносом<br />
чувају име и дело несумњиво<br />
најзначајније личности српске<br />
музичке историје, композитора<br />
националног стила, који је написао<br />
15 руковети али и Литургију<br />
број 25 КУЛТУРА<br />
петак, 24. јануар 2014.<br />
Обележено 158 година од рођења композитора<br />
Стевана Стојановића Мокрањца<br />
У сусрет јубилејима<br />
и Опело, бисере духовне вокалне<br />
музике.<br />
У оквиру програма прославе<br />
9. јануара, на споменик Стевану<br />
Мокрањцу букете цвећа положиле<br />
су делегације школа и<br />
установа које носе име славног<br />
Неготинца и представници локалне<br />
самоуправе. После овог<br />
традиционалног чина, прослава<br />
Дана Мокрањчевог рођења,<br />
настављена је промоцијом 15.<br />
броја часописа за културу „Мокрањац“,<br />
који је пред публиком,<br />
уз осврт на прошлогодишњу<br />
фестивалску сезону Мокрањчевих<br />
дана, листала главни и одговорни<br />
уредник, професор др<br />
Соња Маринковић.<br />
У музичком делу програма<br />
наступили су наставници Музичке<br />
школе „Стеван Мокрањац“<br />
из Неготина. Ослањајући се на<br />
ствараоце из своје локалне средине,<br />
Мокрањчев родни град је<br />
показао пуну зрелост и одговорност<br />
према важним датумима<br />
које обележава ове и идуће године<br />
- стогодишњицу смрти Стевана<br />
Мокрањца током ове и 50<br />
година Фестивала Мокрањчеви<br />
дани, 2015. године.<br />
Јованка Станојевић<br />
Више пара за културу и информисање<br />
Конкурси за финансирање<br />
или суфинансирање пројеката у<br />
области културног наслеђа, у области<br />
савременог стваралаштва<br />
и области јавног информисања,<br />
које је расписало Министарство<br />
културе и информисања, били су<br />
отворени до 21. јануара, док је<br />
конкурс за област међународне<br />
сарадње отворен до 21. марта.<br />
За те намене у 2014. години<br />
биће издвојено 1,36 милијарди<br />
динара, што је за 200 милиона<br />
више него у прошлој години.<br />
Такође, за разлику од претходних<br />
година, резултати конкурса<br />
биће објављени најкасније<br />
45 дана од њиховог закључења.<br />
Право учешћа имају установе,<br />
уметничка и друга удружења и<br />
организације - правна лица, као<br />
и поједници са територије Републике<br />
Србије, али не и установе<br />
културе чији је оснивач Република<br />
Србија.<br />
Е. Драгаш<br />
НЕГОТИН» Манифестацијом<br />
„Весела чаршија“ и овог<br />
јануара на Богојављење, Неготинци<br />
су оживели традицију саборовања<br />
у једној од најлепших<br />
улица из 18. и прве половине<br />
19. века, у којој се и данас осећа<br />
дух старих времена. Чувају их<br />
потомци угледних трговаца и<br />
занатлија који су, упркос променама<br />
у централном градском<br />
језгру, у улици Кнеза Михаила,<br />
остали да живе, раде и друже<br />
се, чувајући вредности вароши<br />
неготинске.<br />
Без обзира на кишу која је<br />
падала и стрепњу организатора,<br />
Дома културе „Стеван Мокрањац“,<br />
Народне библиотеке<br />
„Доситеј Новаковић“, Туристичке<br />
организације и покровитеља<br />
Општине Неготин, „Весела<br />
чаршија“ је окупила неколико<br />
стотина креативних учесника и<br />
посетилаца у улици која је некада<br />
важила за главну занатску<br />
и централну градску. У њој се и<br />
данас у већини од 255 сачуваних<br />
кућних бројева негују сећања на<br />
познате крајинске занатлије, трговце,<br />
адвокате, Неготинце, који<br />
су били претеча и стожер предузетништва<br />
у Источној Србији.<br />
- Задовољство ми је што видим<br />
да је наша најдужа и најстарија<br />
улица у граду, Кнез Михаилова,<br />
пуна света, баш као што је<br />
то било у време када су овде отворене<br />
прве занатске и трговинске<br />
радња. Посебно ми је драго што<br />
је наша манифестација „Весела<br />
чаршија“ окупила све генерације<br />
и поново зближила комшије,<br />
пријатеље и све наше суграђане<br />
- рекао је између осталог, на свечаном<br />
отварању треће „Веселе<br />
стр. 9<br />
„Весела чаршија” у<br />
духу минулих векова<br />
чаршије“, Живојин Марковић,<br />
секретар СО Неготин.<br />
- Тридесет година радим у<br />
овој улици која има дух старих<br />
времена. Зато Манифестација<br />
пружа прилику да се подсетимо<br />
како је некада било и да се<br />
потрудимо да лепу традицију<br />
дружења, топлине и блискости<br />
пренесемо на млађе суграђане<br />
- поручио је Љубивоје Радосављевић,<br />
познати неготински<br />
златар и нумизматичар, који је на<br />
богато опремљеним штандовима<br />
изложио старине из својих „ризница“<br />
али и рогљевачко вино из<br />
подрума Радосављевић, кувано у<br />
казану на лицу места за све посетиоце<br />
„Веселе чаршије“.<br />
Посетиоци нису скривали<br />
одушевљење због сећања која<br />
су навирала, музике која је свирана<br />
и певана, почев од Шесте<br />
руковети Стевана Мокрањца,<br />
незваничне химне Неготина у<br />
интерпретацији неготинског<br />
уметника, Драгољуба Фируловића,<br />
до музичког избора Етно<br />
групе „Мариника“, Секције жена<br />
Удружења пензионера, Крајинских<br />
фрулаша, акустичара, трубача...<br />
Наступила је и Миљана<br />
Богић, солисткиња Дечије етно<br />
групе „Класје“, са премијерним<br />
извођењем песме „Неготинском<br />
чаршијом кад прођеш“, за коју је<br />
музику и текст написао Саша Т.<br />
Грујић.<br />
- На тај начин ја са најмлађим<br />
креативним становницима Неготина<br />
следим тековине славних<br />
предака и наших суграђана<br />
-, каже Грујић, аутор више од<br />
двадесетак песама посвећених<br />
Неготину.<br />
Јованка Станојевић<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor
стр.10<br />
петак, 24. јануар 2014.<br />
МОЗАИК број 25<br />
Гастрономске чаролије<br />
За школски<br />
празник<br />
Пред нама је Св. Сава - школски празник и велика дечија<br />
слава.<br />
Када сам била дете сваке године сам са нестрпљењем чекала<br />
тај дан и одлазак у Банат и сеоску цркву. Деца су рецитовала,<br />
добијала слаткише и переце. Овај обичај није везан за црквене<br />
каноне, настао је давно, али у неким деловима Србије задржао се<br />
и до данас.Светосавски переци су и сада за мене нешто посебно<br />
и зато вам дајем прави рецепт како да их припремите<br />
Састојци: Тесто - 40 гр свежег квасца, мало шећера, 1 кашичица<br />
соли, 2 дл топлог млека, 3 дл топле воде, 1 дл уља, 300 гр ошптрог<br />
брашна, 500 гр меког брашна. Премаз - 1 јаје. Слани прелив<br />
- 3 кашике меког брашна, 1 кашика соли, по потреби хладне воде.<br />
Припрема: У топло млеко ставите 2 кашике оштрог брашна,мало<br />
шећера и пакетић квасца. Када квасац надође помешајте<br />
са остатком брашна, уљем, сољу и умесите тесто које се не лепи<br />
за руке, а није превише тврдо. Прекријте тесто и оставите га на<br />
топлом 30 минута. У међувремену припремите слани прелив. Помешајте<br />
со и брашно и полако додајте хладну воду. Густина треба<br />
да буде као за палачинке. Од укислог теста кидајте мале кугле и<br />
прстима их обликујте у дуг, танак штапић. Направите переце и<br />
сложите их у подмазан плех. Пре стављања у рерну переце премажите<br />
умућеним јајетом. Пеците их до благо жуте боје, извадите и<br />
прелијте слани прелив по њима.<br />
Вратите переце у пећницу још 5 минута и готово!<br />
Драге маме, обрадујте своју децу овим лепим перецима, јер су<br />
она то заслужила, а и Св. Сава је њихов празник !!!<br />
Мирјана Васић<br />
• Кад је човек почео да силази са<br />
дрвета - мајмуни су почели да се<br />
пењу на дрво!<br />
• Он је високоморалан човек и<br />
увек говори истину и само истину!<br />
Осим кад не говори.<br />
Мирослав Мишел Болтрес<br />
• Батине су у школи забрањене<br />
зато што су ђаци наоружани.<br />
• У нашој бајци није успавана само<br />
лепотица већ читава нација.<br />
Милен Миливојевић<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
Светосавски<br />
переци<br />
лоБОРизми<br />
• Срби су жилав народ, коме само<br />
своји буздовани могу доћи<br />
главе.<br />
• Оно што други носе у срцу и<br />
души, Србин (и то) има у малом<br />
прсту.<br />
Пеко Лаличић<br />
• Увек смо се договарали - у четири<br />
ока.<br />
• Нико нема што Србин имаде.<br />
Србин има што нигде нема.<br />
Брана Филиповић<br />
Љубав према птицама<br />
БОР» Када кажемо село<br />
прва асоцијација нам је<br />
пољопривреда и мукотрпан рад.<br />
То, међутим, не мора да буде<br />
увек тако. Живот на селу може<br />
да буде итекако привлачан<br />
и интересантан за све, али и за<br />
оне најмлађе, само ако се на неки<br />
начин осмисли. То најбоље<br />
показује пример петнаестогодишњег<br />
Матеје Богдановића из<br />
Великог Кривеља. Он је по много<br />
чему занимљив дечак, а гаји<br />
необичну љубав према пернатим<br />
животињама. Везаност зап<br />
тице сеже још из раног детињства.<br />
Од малена Матеја је волео да<br />
се дружи са њима и како је време<br />
пролазило, двориште се пунило<br />
разноврсном живином, а љубав<br />
према овом хобију је расла.<br />
- Тренутно имам девет врста<br />
прица: лабудасте кинеске гуске,<br />
јапанске свиласте и домаће кокоши,<br />
товљене и обичне ћурке<br />
и дивље, мутаве и обичне пловке.<br />
- каже Матеја Богдановић и<br />
додаје да су му све врсте подједнако<br />
драге, јер је свака понаособ<br />
интересантна и лепа.<br />
Поетски кутак<br />
Туђим друмом мартовско јутро корача<br />
На заточеном сунцу, на небу од олова<br />
Од осмеха ни сенке, ни корова<br />
Док о теби размишљам сетим се Бокача<br />
Све пребрзо што је, кајање слути<br />
И питам себе у овај мах<br />
Да л‘ стрепња то је, од живота страх<br />
И кажем себи: не говори... ћути!<br />
Да л‘ беше стварност или ми се снило<br />
Ал‘ шапат твој сачувала бих<br />
За један недовршени стих<br />
Онда када ме не буде било<br />
- Имам једног плована старог<br />
три године кога сам ја два<br />
пута остављао у кући код бабе,<br />
али се он сваки пут сам враћао<br />
код мене. Он ми је некако<br />
најдражи. Интересантна ми је и<br />
јапанска свиласта кокош јер има<br />
чупаво перје, као да је од вуне -.<br />
Матија се већ десет година, од<br />
своје пете године, дружи са птицама.<br />
Како добије нову врсту, љубав<br />
према њима расте. Зато и не чуде<br />
његови амбициозни планови. Он<br />
планира да набави птице, које су<br />
му и инспирација. Израђује разне<br />
фигурице, пише песме и приче о<br />
њима и слика их.<br />
- Животиње су ми велика<br />
инспирација. Ја готово сваког<br />
дана направим понеку фигурицу,<br />
то су увек животиње, нарочито<br />
живина и птице. Фигурице<br />
израђујем од најразличитијих<br />
материјала - каже Матеја који<br />
уз овај хоби, воли и да глуми,<br />
одличан је ђак. Он је једоставно<br />
свестран дечак на кога би многи<br />
његови вршњаци могли да се<br />
угледају.<br />
Љиљана Ђорђевић<br />
Верица Тричковић<br />
dailymotion.com/rtvbor
МОЗАИК<br />
број 25 петак, 24. јануар 2014.<br />
стр.11<br />
ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР<br />
ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
10.00 Вести на знаковномјезику<br />
(р)<br />
10.15 Агро дан<br />
10.30 Лек из природе<br />
11.05 Кућица у цвећу<br />
11.25 Бели лук...<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Серијски филм (р)<br />
13.00 Атлас/Гуливер<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 Ауто спринт<br />
15.15 52 викенда<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Радим градим<br />
16.55 Свет на длану<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.30 ТВ Шоп,<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језику<br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 Спортска<br />
хроника<br />
20.30 Нокаут<br />
21.00 Енергија на...<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 На трагу природе<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
Биоскоп „Звезда“ Бор<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
9.45 Времеплов<br />
10.00 Палета (р)<br />
10.50 Агро дан<br />
11.05 Лек из природе<br />
11.35 Бели лук...<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Улови трофеј<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 Нокаут (р)<br />
14.55 На точковима<br />
15.20 Спортска<br />
хроника(р)<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Меридијанима<br />
17.00 На трагу природе<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.30 ТВ Шоп<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језику<br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 Радим градим<br />
20.30 Енергија на...<br />
21.00 Ауто флеш<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 На трагу природе<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
9.45 Времеплов<br />
10.10 Агро дан<br />
10.15 Атлас/Гуливер<br />
10.45 Више од спорта<br />
11.35 Бели лук и....<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Свет на длану<br />
13.30 Времеплов<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 Вино и ...<br />
14.50 Ауто флеш<br />
15.20 Корак<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Меридијанима<br />
16.45 На трагу....<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.15 Улична патрола<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језику<br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 На трагу....<br />
20.30 Меридијанима<br />
21.00 Филм на виде(л)о<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
Биоскопски репертоар<br />
» Од 23. јануара до 02. фебруара 2014.године домаћи филм<br />
,,Монтевидео – видимо се” у 17 и 20 сати<br />
Цена улазнице филмских пројекција је 300,00 динара<br />
» Од 03. до 09. фебруара 2014.године филм ,,Ризична игра” у 19<br />
и 21 сат<br />
Цена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара<br />
» Од 10. до 16. фебруара 2014.године домаћи филм ,,Одумирање”<br />
у 19 и 21 сат<br />
Цена улазнице филмских пројекција је 250,00 динара<br />
Информације на телефоне: Биоскоп ,,Звезда“ 030-421-259 ( од<br />
17 до 21 сат)<br />
Остали програми<br />
Установа ,,Центар за културу Општине Бор“<br />
» 27. јануара 2014. године - Дечијa позоришна представа о животу<br />
Светог Саве ,‚Ваља нама још тога научити‚‚ у сали Музичке школе<br />
у 18 сати - Улаз слободан<br />
» 13. фебруара 2014.године - Представа ‚‚Брачни кабаре“- Позориште<br />
,,Славија” у сали биоскопа ,,Звезда“ у 19 сати - Цена улазнице<br />
500,00 динара<br />
Информације на телефоне:<br />
Центар за културу 030-424-546 ( од 8 до 14 сати)<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
10.00 Агро дан<br />
10.15 Вино и ....<br />
10.45 Лек из природе<br />
11.15 Меридијанима<br />
11.35 Бели лук...<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Корак<br />
13.30 Времеплов<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 ABS show<br />
14.55 Радим градим<br />
15.25 Филм на виде(л)о<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Меридијанима<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.15 Енергија...<br />
18.45Времеплов<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језику<br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 На трагу....<br />
20.30 Меридијанима<br />
21.05 Агро дан<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
7.00 Будилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
10.00 Агро дан<br />
10.15 Енергија на....<br />
10.30 Калеидоскоп<br />
11.30 Бели лук и....<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Везе<br />
13.30Времеплов<br />
13.45 ТВ Шоп<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 Улови трофеј<br />
14.55 Србија коју волим<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Меридијанима<br />
16.45 На трагу...<br />
17.30 Вести на<br />
румунском<br />
17.40 Око истока<br />
18.15 Навигатор<br />
18.45 Времеплов<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језику<br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 На трагу...<br />
20.25 Меридијанима<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
румунском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ<br />
Позивни број 030<br />
Аутобуска станица 423-770<br />
Аутобуска станица<br />
„Бортравел“ 457-760<br />
Железничка станица 421-371<br />
Полицијска управа 192<br />
Ватросаци 193<br />
Хитна помоћ 194<br />
Електродистрибуција 422-888<br />
Топлификација 426-398<br />
Водовод 421-234<br />
ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ<br />
Хотел „Језеро“ 482-940<br />
Хотел „Албо“ 249-69-62<br />
Хотел „Српска круна“ 477-077<br />
Клуб РТБ Бор 477-008<br />
АПОТЕКЕ<br />
Апотека у Дому здравља<br />
421-624<br />
Апотека „Стеван Јаковљевић“<br />
424-167<br />
Апотека „Здравље“ 428-866<br />
Апотека у Злоту 2561-958<br />
НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />
7.00 У нашем атару<br />
8.00 Будилица<br />
10.00 ТВ Шоп<br />
10.15 Нови свет Гнома<br />
10.45 Лекције из<br />
географије<br />
11.00 Школирање<br />
11.30 Млади су закон<br />
11.45 Времеплов<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Дечији филм<br />
14.00 Викенд на истоку<br />
14.40 Зелена патрола<br />
15.10 Кућица у цвећу<br />
15.40 ТВ Шоп<br />
16.00 Дневник<br />
16.20 За све Роме<br />
16.40 На трагу<br />
природе<br />
17.05 Серија „Риск“<br />
17.35 ТВ Шоп<br />
17.50 Серија „Поморска<br />
патрола“<br />
18.35 Времеплов<br />
19.00 Дневник<br />
19.25 Култ арт<br />
20.00 Глас Америке<br />
20.35 Калеидоскоп<br />
21.30 Серијски филм<br />
„Ирене Хус“<br />
(22.00) Вести<br />
23.05 Више од спорта<br />
00.00 Вести<br />
00.15 Ноћни програм<br />
6.00 Фарма<br />
7.00 Храна и вино<br />
8.00 Будилица<br />
10.00 ТВ Шоп<br />
10.15 Нови свет Гнома<br />
10.45 Лекције из<br />
географије<br />
11.00 Заборављени<br />
народи<br />
11.30 Млади су закон<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Село моје<br />
1245 Зелени екран<br />
13.10 Здравље<br />
14.00 Вести на знаковном<br />
језику<br />
13.45 Палета, програм<br />
на румунском језику<br />
15.15 МиМ магазин<br />
16.00 Дневник<br />
16.20 Ретроспектива,<br />
програм на влашком<br />
језику<br />
16.40 На трагу<br />
природе<br />
17.10 Серија „Риск“<br />
17.50 Серија „Поморска<br />
патрола“<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Инфо 7<br />
20.00 Глас Америке<br />
20.35 52 викенда<br />
21.30 Серијски филм<br />
„Ирене Хус“<br />
(22.00 Вести)<br />
23.05 Под сјајем звезда<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Ноћни програм<br />
*Програмска шема је подложна променама<br />
ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ<br />
Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55<br />
Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово<br />
пристаниште) 05:16, 10:27 и<br />
18:22<br />
Бор - Пожаревац 00:04<br />
Мајданпек - Бор (из Мајданпека)<br />
4:00, 9:15 и 17:05<br />
Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45,<br />
14:30, 19:50 и 23:01<br />
АУТОБУСИ<br />
Поласци из Бора за<br />
Београд 04:00(радним даном),<br />
04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46,<br />
14:30, 15:30<br />
Лесковац и Врање 02:45 16:30<br />
Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним<br />
даном), 08:00 (радним даном)<br />
08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,<br />
Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним<br />
даном), 08:00 (радним даном) 08:40<br />
14:30 16:30 20:55 22:25<br />
Неготин и Кладово 07:30<br />
Д. Милановац 10:40 , 15:10<br />
Мајданпек 15:10, 17:30<br />
Параћин 05:00 05:16 15:30<br />
Јагодина 05:00 15:30<br />
Жагубица - Пожаревац 07:30<br />
НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor
стр.12<br />
петак, 24. јануар 2014.<br />
Дванаест медаља<br />
за борске пливаче<br />
СПОРТ<br />
број 25<br />
Борски стрелац Бобана Величковић започела<br />
сезону овогодишњих такмичења<br />
Бобана спремна за Минхен<br />
Очекујем да турнир у Немачкој буде проба пред<br />
Шампионат Европе у Москви, каже репрезентативка<br />
из Бора. - Тренер Марковић задовољан њеном формом<br />
ЈАГОДИНА» Такмичари<br />
Пливачког клуба Бор освојили<br />
су у Кончареву поред Јагодине,<br />
на пливачком митингу 12 медаља,<br />
четири златне, две сребрне<br />
и шест бронзаних. Најуспешнија<br />
је била Милица Марковић,<br />
која је освојила две златне и две<br />
сребрне медаље у дисциплинама<br />
50 и 100 метара делфин и краул.<br />
Ена Киш освојила је четири медаље,<br />
две златне у дисциплинама<br />
100 метара леђним стилом<br />
и 200 метара краул и две бронзане<br />
медаље. Лола Јанићијевић<br />
освојила је три бронзане медаље,<br />
а на треће место пласирао<br />
се и Вук Бојковски у дисциплини<br />
50 метара леђно.<br />
Д. Ђорђевић<br />
Почеле припреме ОФК „Бор”<br />
БОР» Омладински фудбалски<br />
клуб „Бор“ почео је припреме<br />
за пролећни део првенства.<br />
Фудбалери Бора одиграће укупно<br />
десет утакмица, а први део<br />
припрема одржаће на свом терену,<br />
док би се предтакмичарска<br />
фаза одвијала ван Бора. У зимском<br />
прелазном року, који траје<br />
до краја фебруара, клуб је остао<br />
без центарфора и најбољег стрелца<br />
тима Николе Јовановића који<br />
ће у другом делу сезоне наступати<br />
за сокобањски „Озрен“.<br />
- Ми смо затечени одлуком<br />
Николе Јовановића да напусти<br />
клуб пошто никада није споменуо<br />
да жели да напусти клуб.<br />
Без обзира на то ми смо планирали<br />
неколико појачања у свим<br />
линијама тима: одбрамбреној,<br />
везној и шпицу тако да смо сада<br />
у фази разговора са неколико<br />
фудбалера, поготову са играчима<br />
који су поникли у Фудбалском<br />
клубу „Бор“, јер желимо<br />
тим фудбалерима да дамо шансу<br />
како би се поново доказали у нашем<br />
клубу. Немамо амбиције да<br />
доводимо нека звучна имена јер<br />
за то нам требају одређена финансијска<br />
средства, а од летњег<br />
припремног периода до данас<br />
нимало се није побољшала финансијска<br />
ситуација у клубу<br />
- изјавио је Хакија Ровчанин,<br />
шеф Стручног штаба ОФК Бор<br />
Наставак првенства је 16.<br />
марта, а у првом колу ОФК<br />
„Бор“ дочекује екипу „Мајданпека“.<br />
Амбиције су исте као<br />
и на почетку сезоне - освајање<br />
првог места у Поморавско тимочкој<br />
зони и евентуални пласман<br />
у Српску лигу група исток.<br />
М. Симић<br />
Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор<br />
Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић<br />
Новинар-редактор Чедомир Васић<br />
Припрема за штампу Марко Стојчев<br />
Штампа Штампарија „Графомед“ Бор<br />
БОР» Најбољег борског<br />
стрелца и члана клуба „Бор 030“<br />
Бобану Величковић ове године<br />
очекују значајна такмичења.<br />
Прво у низу је Међународни<br />
турнир у Минхену од 22. до 25.<br />
јануара. Традиционално Бобана<br />
увек бележи добре резултате на<br />
овом турниру, а прошле године<br />
је освојила златну медаљу.<br />
- Очекујем првенствено да<br />
овај турнир буде тест пред Шампионат<br />
Европе, почетком марта<br />
у Москви. Припремали смо се<br />
за овај турнир, а припреме репрезентације<br />
следе после Минхена.<br />
И ове као и сваке године<br />
ак<strong>цена</strong>т нам је на малокалибарском<br />
пиштољу. Пред сам крај<br />
сезоне је Светско првенство у<br />
Шпанији и то нам је буквално<br />
круна ове сезоне - изјавила је<br />
Бобана Величковић - стрелац<br />
клуба „Бор 030“<br />
- Очекујем да Бобана уђе у<br />
финале, јер у финалу је свима<br />
доступна медаља, видећемо ко<br />
тог дана буде најсрећнији или<br />
најмање греши. После тога је<br />
првенство Европе у Русији.<br />
Знамо да је Бобана два пута<br />
била најбоља у Европи 2010. и<br />
2012. године и покушаће поново<br />
да се избори да стане на неко<br />
од победничких постоља. Ја се<br />
надам да ћемо успети да темпирамо<br />
форму и да ће Бобана<br />
успети да оствари наше заједничке<br />
циљеве - рекао је Бобан<br />
Марковић, тренер Стрељачког<br />
клуба „Бор 030“<br />
С обзиром да се прве квоте<br />
за Олимпијаду у Бразилу 2016.<br />
године прикупљају од септембра<br />
на Светском првенству<br />
у шпанској Гранади, Бобана<br />
ће се потрудити да побољша<br />
и резултат малокалибарским<br />
пиштољем, а ове године имаће<br />
и боље услове за тренинг.<br />
- Новина ове године је та да<br />
ћемо у Крагујевцу имати услове<br />
за рад са малокалибарским<br />
пиштољем јер они имају затворено<br />
стрелиште. Успели смо да<br />
се договоримо са домаћинима<br />
који су нам изашли у сусрет тако<br />
да ове године имаћемо боље<br />
услове за рад, а самим тим и<br />
боље резултате - каже Бобана<br />
Величковић.<br />
Најзначајнији изазови српске<br />
стрелце тек очекују, а Бобана<br />
Величковић очекује да ће<br />
ове сезоне успети да испуни све<br />
циљеве.<br />
Маријана Симић<br />
www.rtvbor.rs