СРЕЋНИ НОВОГОДИШЊИ И БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ !!!

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 24 - 27. децембар, 2013. год. www.rtvbor.rs 

СРЕЋНИ НОВОГОДИШЊИ 

И БОЖИЋНИ 

ПРАЗНИЦИ !!! 

Усвојени годишњи буџети борске и 

неготинске општине » стр. 3 

Струја из енергије сунца » стр. 5 

ЈП „ШРИФ” у години за нама » стр. 7-11 

Изабрани најбољи спортисти Општине 

Бор у 2013. години » стр. 12

стр.2 петак, 27. децембар 2013. 

АКТУЕЛНОСТИ број 24 

Усвојен буџет 

Општине Неготин 

На тридесет четвртој седници 

редовног сазива Скупштине 

Oпштине Неготин, одборници 

локалног парламента су изгласали 

Одлуку о буџету за 2014. 

годину, према којој планирана 

средства износе 1,131 милијарду 

динара. У општинској каси биће 

за 40 милиона динара више пара 

у односу на годину која истиче. 

У структури општинског 

буџета највеће учешће имају 

уступљени приходи, са 457 

милиона динара, али и пројекција 

расхода, са максималним 

уштедама. 

- По упутству ресорног министарства, 

средства за субвенције 

у односу на план за 2013. 

су смањена за више од 30 одсто. 

Такође, издаци за нефинансијску 

имовину планирани су уз 

максималну уштеду. Капитални 

пројекти значајни за грађане 

Општине Неготин укључујући 

и средства намењена за специјализоване 

услуге, санацију 

путева, инвестиције у образовању 

и месним заједницама, 

планирани су у износу од 370 

милиона динара, што је више од 

трећине буџета за 2014. годину. 

Због тога сматрамо да је буџет, 

креиран на основу упутстава Републике, 

задржао инвестициону 

и развојну функцију - рекао је 

Милан Уруковић, председник 

Општине Неготин, говорећи о 

капиталним пројектима и средствима 

за специјализоване услуге, 

који су планирани на износ 

од 370 милиона динара, што је 

нешто више од трећине пројектованог 

буџета. 

На седници је изгласана и 

Пред Нову годину и Божић, 

улице у Бору, као и у другим 

градовима Тимочке крајине већ 

су украшене, а новогодишњу 

слику употпунили су окићени 

излози многих продавница, 

прозори станова и други простори. 

Актуелна је продаја новогодишњих 

украса и јелки, а 

последњих година све је већа 

потражња за аранжманима од 

балона. Као одговор на захтев 

тржишта многи су овакву декорацију 

ресторана, излога, па и 

Планирана средства у наредној години износе 1,131 

милијарду динара, што је за 40 милиона више од 

овогодишњег буџета. - Трећина пара биће издвојена 

за капиталне пројекте и специјализоване услуге 

Одлука о локалним комуналним 

таксама које ће бити смањене са 

35 на 25 динара за коришћење 

јавних површина, за прву екстра 

зону, баште и кафиће. Промењени 

су и износи таксе за истицање 

фирми код великих јавних 

предузећа, у циљу усклађивања 

са упутством Министарства 

финансија. 

Одборници су се изјаснили 

и о ангажовању ревизора за 

обављање екстерне ревизије завршног 

рачуна буџета за ову годину, 

а дали су и сагласност на 

програме рада са финансијским 

Украси за претпразнично расположење 

Градови Тимочке крајине већ су попримили новогодишњи и божићни амбијент, а 

припреме за славље увелико трају и у многим селима 

станова претворили 

у посао. 

Новогодишње 

јелке са 

различитим украсима 

могу се 

видети на сваком 

кораку. 

Највише 

посла, пред 

празнике, уобичајено, 

имају 

трговци. Због 

беспарице, како 

кажу, промет је 

мањи него минулих 

година, 

али се, ипак, 

купује. 

За дочек Нове 

године спремни су и ресторани, 

хотели и туристичка места, а 

многи од наших земљака на раду 

у иностранству већ су допутовали 

да би празнике провели 

са родбином и пријатељима. 

планом за идућу годину: Центра 

за социјални рад, Дома културе 

„Стеван Мокрањац“, Историјског 

архива, Народне библиотеке 

„Доситеј Новаковић“, Музеја 

„Крајине“, Завода за урбанистичко 

планирање и пројектовање 

и Туристичке организације. 

Такође је усвојен годишњи 

програм пословања Јавног предузећа 

за грађевинско земљиште 

и једногодишњег пословања са 

финансијским планом Јавног комуналног 

предузећа „Бадњево“. 

За вршиоца дужности директора 

Дома здравља „Неготин“ 

именована је др Александра 

Пауновић, специјалиста ургентне 

медицине и привремени 

Управни одбор Дома здравља. 

Представницима локалног 

парламента и грађанима Општине 

Неготин, предстојеће новогодишње 

и божићне празнике честитали 

су председник Општине, 

Милан Уруковић и председник 

Скупштине Општине Дамир 

Ракић. 

Јованка Станојевић 

Упозорење пред празнике 

Опрезно са 

петардама 

Петарде нису играчке и могу 

бити изузетно опасне услед 

непажљиве употребе – упозоравају 

лекари и полицијски 

службеници уочи празника, 

када је продаја пиротехничких 

средстава повећана. Полицијска 

управа у Бору покренула 

је едукацију деце о 

пиротехничким средствима, 

опасностима и повредама, а 

у току је и појачана контрола 

продаје петарди. 

По нашем закону о оружју, 

муницији и продаји експлозивних 

материја, петарде, пиротехника 

и друге експлозивне 

материје могу се купити једино 

у овлашћеним продавницама, 

кажу у Полицијској управи. 

У Бору постоје једна или 

две продавнице где се могу купити 

пиротехничка средства, а 

све остало је нелегална продаја. 

М. Ћосић 

twitter.com/@TelevizijaBor 

dailymotion.com/rtvbor

број 24 АКТУЕЛНОСТИ 

петак, 27. децембар 2013. 

На седници Скупштине Општине Бор усвојен буџет за 2014. годину 

У општинској каси 1,905 милијарди динара 

БОР»Одборници Скупштине Општине Бор усвојили 

су, након више од седам сати расправе, свих 35 предлога 

одлука колико је било на дневном реду 27. седнице. 

Највећа расправа водила се око одлука које се тичу буџета 

Општине Бор за 2013. и 2014. годину. 

стр.3 

Најзначајнија одлука, коју су 

представници опозиције уједно 

и највише критиковали, је буџет 

за 2014. годину, који је планиран 

на милијарду и 905 милиона 

динара. 

- Врло брзо, већ у јануару 

или фебруару, знаћемо да ли се 

приходна страна пуни онако како 

смо очекивали. Али, не смемо 

да заборавимо једну значајну 

ствар, да је систем у последњих 

неколико година постао врло 

уредан. Редовно се исплаћују 

обавезе јавном сектору, предузетницима 

који раде са Општином 

Бор, преко Дирекције за изградњу 

Бора или других јавних 

предузећа, такође се редовно 

исплаћују обавезе за послове 

који су они преузели и урадили 

за град Бор - рекао је, коментаришући 

буџет за 2014. годину, 

председник Скупштине Општине 

Бор Добрица Ђурић. 

- Велика средства издвојена 

су за децу, много је урађено у 

школама, издвојено за болесну 

децу и први пут имамо центар 

за хиперактивну и аутистичну 

децу у Бору. Чак и то је опозиција 

критиковала. Остало је 

још посла. Школе, и поред свих 

улагања, нису довољно уређене, 

села и даље захтевају уређење. 

Зато смо ту да заједно кренемо 

у акцију - нагласио је Благоје 

Спасковски, одборник Српске 

напредне странке. 

Одборници опозиције критиковали 

су начин на који је планиран 

буџет за наредну годину, а 

амандмани које су поднели нису 

усвојени. 

- Мислим да поново имамо 

нереалан буџет и он ће сигурно 

претрпети неке измене у току 

године. Ове године смо имали 

три ребаланса буџета, прошле 

- Наредна година ће, на 

жалост, бити кризна због промена 

неких пореских прописа, 

укидања накнаде за градско 

грађевинско земљиште и 

смањења трансфера из републичког 

буџета. Оно што имамо 

у буџету морамо да покушамо 

да искористимо на најбољи 

могући начин - проценио је 

Добрица Ђурић, председник 

Скупштине Општине Бор. 

године ми се чини да смо имали 

четири. Буџет ће морати да 

се мења, пре свега што ћемо 

преузети, не знам тачно када, 

Дом здравља. За ту одлуку смо 

пробили све рокове, а очигледно 

је да законом нису предвиђене 

санкције за то што не испуњавате 

законску обавезу и да нико 

због тога не одговара - рекао је 

Предраг Балашевић, одборник 

Влашке народне странке. 

- Ми нећемо гласати ни за 

ребаланс нити за буџет за 2014. 

годину, зато што мислимо да 

није добро урађен, да је само ископиран 

буџет из 2013. године и 

да се у његовој изради нико није 

бавио приоритетима за грађане 

Општине Бор, првенствено житеља 

околних села - нагласио је 

Драган Марковић, одборник Демократске 

странке Србије. 

Осим Буџета за 2014. годину, 

одборници су усвојили и последњи 

ребаланс Буџета за 2013. 

годину, којим је он умањен за 

нешто више од стотину милиона 

динара и извештај о извршењу 

буџета за период од јануара до 

септембра 2013. године. Већином 

гласова усвојен је и предлог 

одлуке о Локалном еколошком 

акционом плану за период од 

2013. до 2022. године. Средства 

усмерена на Фонд за популациону 

политику повећана су са 35 

на 43 милиона динара, тако да ће 

незапослене труднице, наредне 

године, добијати 15 хиљада динара 

месечне, пет хиљада више 

него ове године. 

Усвојени су и Локални акциони 

планови за запошљавање, 

унапређење становања и здравства 

Рома у Бору и кадровска 

решења у појединим управним, 

надзорним и школским одборима, 

као и измене програма и 

плана пословања у појединим 

јавним и јавно комуналним предузећима 

у Бору. 

Дејан Ђорђевић 

Геронтолошки центар у Бору на пролеће 

Припрема се одлука за уступање објекта 

републичкој Дирекцији за имовину 

БОР» Имајући у виду да 

је формирање Геронтолошког 

центра и његов непосредан почетак 

рада комплексан посао 

који не зависи само од представника 

локалне самоуправе, 

потребно је корак по корак реализовати, 

пре свега, административне 

захтеве, ка ко би се 

у објекат на пролеће уселили 

први корисници. У начелу је у 

потпуности јасно шта надлежни 

у Oпштини Бор треба да 

припреме од документације. 

- У току је дефинисање Одлуке 

којом ћемо на некој од 

наредних седница Скупштине 

Oпштине Бор објекат Геронтолошког 

центра уступити републичкој 

Дирекцији за имовину. 

Имао сам конкретне разговоре 

са државним секретаром у Министарству 

рада и социјалне политике 

и договорено је да држава 

буде оснивач Геронтолошког 

центра, и да се из републичког 

буџета финансирају зараде за 25 

до 30 радника, колико је предвиђено 

да се запосли у центру. 

Капацитет центра је 74 особе, а 

материјални трошкови за струју, 

комуналије, исхрану и одржавање 

објекта финансираће се од 

наплаћених услуга корисника. 

Надам се да ће све активности 

да се реализују на време, и да ћемо 

на пролеће свечано отворити 

објекат - каже Добрица Ђурић, 

председник СО Бор. 

У борској општини је готово 

27 одсто особа старије од 60 година. 

Према светским нормама, 

када је 13 одсто људи у једној 

средини старије од 60 година, 

она се сматра старом. У том 

смислу, Бор је одавно већ постао 

место коме је Геронтолошки 

центар итекако неопходан. 

Дарко Стојадиновић 

youtube.com/rtvbor 

facebook.com/rtvbor

стр.4 


Птица робот ускоро 

слеће у Бор 

Надлежни у Општини Бор 

најављују да ће дугоочекивана 

птица робот, поклон града којег 

су омогућили ученици основне 

школе „Душан Радовић“, за 

неколико месеци красити плато 

Дома културе у граду. Припрема 

терена је почела, али ће 

постављање потрајати јер се 

морају испунити захтевни технички 

услови за функционисање 

робота. 

Према речима Слободана 

Кнежевића, члана Општинског 

већа Општине Бор, припремни 

радови били би завршени за 

кратко време, али је потребно 

поставити и носећи стуб за 

соларни панел, три рефлектора 

који ће осветљавати птицу, 

дигиталну таблу на чијем ће 

Тимочки научни торнадо 

У Зајечару је одржан први 

фестивал науке под називом 

„Тимочки научни торнадо“. 

Фестивал је окупио 350 ученика 

основних и средњих школа 

и око 100 њихових ментора. 

Велики број ученика и њихових 

професора одазвао се на позив 

Центра за промоцију науке, 

Техничког факултета из Бора, 

ОШ „Душко Радовић“ из Бора, 

Друштва младих истраживача и 

Музеја рударства и металургије 

дисплеју бити упутсво за коришћење 

робота и испунити 

друге техничке детаље. Услов 

донатора, америчке фондације 

Рокфелер је да птица робот 

мора имати свакодневни физички 

и видео надзор. Птица 

је за сада на пробном раду и 

подешавању у београдској 

општини „Савски венац“, а 

осим за рециклажу лименки, 

чијим се сакупљањем може и 

зарадити она ће допринети и 

туристичкој афирмацији града. 

Удео у свему, осим ученика 

поменуте школе, дали су и локална 

самоуправа, Регионална 

телевизија Бор, Канцеларије 

за младе, јавна и приватна предузећа, 

школе и грађани. 

Горан Грамић 

из Бора и домаћина ОШ „Десанка 

Максимовић“ да учествују на 

првом фестивал науке. 

- Надам се да ће овај фестивал 

постати традиција, томе у прилог 

говори велики одзив ученика. 

Ентузијазам наставника и ђака, 

њихово задовољство говори да 

смо урадили праву ствар, јер без 

ентузијазма нема резултата - каже 

Драгана Живковић професор 

Техничког факултета у Бору. 

Давор Марушић 

Почела продаја јелки 

У расаднику шумског газдинства 

„Тимочке шуме Бољевац“, 

на Селишту код Бора, почела 

је продаја јелки пред новогодишње 

и божићне празнике. 

У понуди су јелке сечене и са 

бусеном. Цена по комаду, у зависности 

од врсте и величине, за 

сечене јелке је од 500 до 1.000, 

док се са бусеном продају за 900 

до 1.300 динара. 

- На располагању имамо 

шири асортиман четинара - смрчу, 

сребрну смрчу, јелу, дуглазију, 

бор, практично све што је 

актуел но за новогодишње празнике. 

Најтраженије су саднице 

сребрне смрче са бусеном, али је 

интересатно да у понуди имамо 

и четинаре који су виши од 2 и 

по метара и идеални су за украшавање 

тргова и осталих јавних 

површина - каже Силвија Милошевић 

из шумског газдинства 

„Тимочке шуме Бољевац“. 


ДРУШТВО број 24 

Проналасци и иновације 

Брикети од угљене 

прашине и био масе 

Борски проналазач и предузетник Јован Стојановић осмислио 

је машину која, осим брикетирања дрвета, може да израђује 

брикете и од био материјала и угљене прашине 

У време када се у целом 

свету инсистира на што већој 

енергетској ефикасности и искоришћењу 

горива, алтернативни 

извори енергије, од материјала 

који су се до скора бацали, добијају 

све већи значај. Велика 

је могућност примена брикета 

од дрвета који се и у Србији 

све више користе, али постоји 

могућност да се као гориво, уз 

добре идеје, искористе и други 

материјали. 

Такву идеју је имао и борски 

предузетник и проналазач 

Јован Стојановић. Једна у низу 

машина које је конструисао и 

израдио је и прототип машине 

за брикетирање, не само дрвета, 

већ и био материјала, каква је 

кукурузовина и угљене прашине. 

Захваљујући другачијој конструкцији 

од машина које могу 

да се нађу на тржишту, брикети 

који могу да се израде имају 

много боље карактеристике. 

- Машина је једноставна, а 

циљ је да се све оно што се иначе 

баца претвори у гориво. То 

је један вид алтернативне енергије. 

Разлика између ове машине 

и хидрауличних, које се иначе 

користе, је у томе што брикети 

који се направе на овај начин 

дуже горе, имају већу калоричну 

вредност, а уз то у средини 

брикета постоји отвор кроз који 

може да пролази ваздух, тако да 

он гори и споља и изнутра - каже 

предузетник и проналазач Јован 

Стојановић. 

Када је направио прве брикете 

од угљене прашине ни сам 

није знао какви ће ефекти бити. 

Изненађујуће је да чак и када 

потпуно изгоре и охладе се, остаци 

ових брикета, када се врате 

у жар поново почињу да греју. 

- Када брикет од угља изгори 

он у пећи остаје и даље ужарен и 

ослобађа енергију. Радио сам са 

угљеном прашином од антрацита 

или активног угља, затим од 

прашине из рудника у Лубници, 

а пробаћу и са угљем из Боговине. 

Уколико би се користио 

угаљ из Костолца резултати 

би вероватно били још бољи. 

Највећи проблем је 

антрацит, јер има високу 

тачку паљења, 

чак 700 степени и не 

би смео да се користи 

у домаћинствима, већ 

само у индустријској 

производњи - наглашава 

Стојановић. 

Да би се тачно 

установио квалитет 

брикета, неопходна је 

анализа, која се управо 

ради на борском Техничком 

факултету. 

- Битно је да тачно установимо 

тачку паљења и калоричну 

вредност, а то је преузео борски 

Технички факултет. Такође треба 

испитати састав материјала 

који остане после сагоревања 

угљених брикета јер постоји могућност 

да и та прашина може 

даље да се користи у грађевини. 

То ипак препуштам стручњацима. 

Ја сам стигао до овог дела, а 

за даље немам нити знање, нити 

могућности - каже кроз осмех 

Јован Стојановић и додаје да би 

највећу индустријску примену 

брикети могли да имају у топланама, 

јер се пуно угљене прашине 

расипа или делом удувава 

у пећ, а тако се ни приближно не 

искористи потпуно. 




број 24 ЕКОНОМИЈА 


Код Кладова завршен први 

соларни парк у Србији 

Мегавати из 

енергије сунца 

Компанија „Соларис енерџи” уложила 1,7 милиона евра, а 

електрана ће бити пуштена у рад до краја године 

КЛАДОВО» Претварање 

сунчеве светлости у електричну 

енергију са осам хиљада 

квадратних метара соларних 

панела, у атару кладовског села 

Велесница, очекује се да почне 

већ до краја године, када ће бити 

испоручени и први киловати 

струје електро енергетском систему 

Србије. Биће пуштен у рад 

рад први блок соларне електране, 

инсталисане снаге један мегават, 

у првом соларном парку у 

Србији. 

На површини од 2,4 хектара 

постављено је 4.260 фотонапонских 

поликристалних соларних 

панела појединачне снаге 245 W 

и изграђена трафо станица капацитета 

2 МW. Вредност радова 

је 1,7 милиона евра, а инвеститор, 

кладовска компанија „Соларис 

Енерџи“ ће већ на пролеће 

почети другу фазу радова, јер се 

планира изградња другог блока, 

који ће такође имати снагу од 

једног мегавата. 

- Хтели смо да направимо 

нешто ново, да практично и у Србију 

донесемо модеран пројекат 

као што је овај. Веровали смо да 

ћемо остварити циљ и да ћемо на 

крају доћи до изграђеног објекта, 

што смо након две године и три 

месеца и остварили. а надам се 

да ћемо у наредним годинама 

ићи у све веће пројекте - каже 

Милош Костић, директор компаније 

„Соларис Енерџи“. 

Локална самоуправа препознала 

је, од првог сусрета 

са инвеститорима, значај овог 

пројекта и улагања у обновљиве 

изворе енергије и максимално 

га подржала. Успешна сарадња 

крунисана је радним ангажовањем 

великог броја кладовских 

предузетника. 

- Многе кладовске фирме 

радиле су на изградњи соларне 

електране и направиле приход. 

То је значајно за нас, а надамо се 

да ће инвеститоре из компаније 

„Соларис Енерџи“ да „огреје 

сунце“ у Кладову и да ће овај 

посао да им се исплати - наглашава 

Јован Стингић, начелник 

Општинске управе Кладово. 

Милан Ружојевић 

Борис Драговић председник 

Управног одбора РТБ-а Бор 

БОР» Влада Србије именовала 

је доктора Бориса Драговића 

за председника Управног 

одбора Рударско топионичарског 

басена Бор. Драговић је шеф 

кабинета министра финансија 

Лазара Крстића. 

Своје образовање, као и 

докторску дисертацију, стекао 

је на престижном Кембриџу. 

Драговић има 34 године и већину свог радног ангажовања провео 

је на пословима планирања и управљања вишемилионским пројектима, 

сарађујући са индустријским и тржишним лидерима као што 

су „Моторола“, „Нокиа“, „Сименс“, и „Мајкрософт“. 

Д. Стојадиновић 

КЛАДОВО» Хидроелектрана 

„Ђердап 1‘‘, испунила је 

годишњи план производње од 

5 милијарди и 349 милиона киловат 

часова ел ек тричне енергије, 

са добрим изгледима да га 

до краја године надмаши за око 

4,5 одсто. Ова хидроелектрана, 

окосница истоименог привреденог 

друштва, бележи пребачај 

динамичког плана за 4 одсто, 

односно за више од 223 милиона 

киловатчасова струје. 

Добра производња биће настављена 

и наредних дана, с обзиром 

на тренутни доток Дунава 

од близу 4 хиљаде кубних метара 

воде у секунди, који омогућава 

стр.5 

Ниво Дунава обезбеђује добру производњу на 

ђердапским електранама 

Струја тече изнад плана 

дневну производњу од око 12 до 

13 милиона киловатчасова. Зато 

су реална очекивања да ће дунавски 

првенац надмашити и децембарски 

план производње од 377 

милиона киловатсати електричне 

енергије, за око 5 до 6 одсто. 

Доток Дунава који, ипак, 

бележи благи пад, омогућује добру, 

прекопланску производњу и 

ХЕ ‚„Ђердап 2‘‘ на Кусјаку, код 

Неготина, која уместо планираних 

3,7, производи око 4,4 милиона 

киловатчасова електричне 

енергије дневно. 

Захваљујући таквом раду дунавских 

хидроелектрана извесно 

је да ће, пре истека године, 

овогодишњи план производње 

испунити и Привредно друштво 

ХЕ „Ђердап‘‘, које, поред ђердапских 

хидроелектрана, обједињује 

и рад ‚ „Власинских хидроелектрана‘‘ 

и Хидроелектране 

„Пирот‘‘. 


Добри производни резултати у Басену Бор 

Први водомери испоручени 

купцима у Македонији 

БОР» Недавно је и прва 

количина водомера са ознаком 

РТБ-а Бор, вредна 30.000 евра, 

испоручена купцима у Македонији. 

У Ливници бакра и бакарних 

легура произведено је прошлог 

месеца, такође, 150 тона 

одливака, а предвиђа се да ће 

годишња производња достићи 

1.400 тона, четири пута више о 

односу на прошлу годину. 

И Фабрика сумпорне киселине 

је добро радила и дала 11.000 

тона монохидрата, што је највећа 

месечна производња ове године. 

Искоришћење „на сумпору“ прелазило 

је и 54 процента, што је за 

постојећу технологију одличан 

резултат кажу у ТИР-у. Забележено 

је временско искоришћење 

агрегата од 99 процената. 

У Фабрици бакарне жице 

произведено је 750 тона дипформинг 

жице. Фабрика ради стабилно, 

кажу у ТИР-у, квалитет 

производа је добар, а у децембру 

се очекује већа производња због 

стварања потенцијалних залиха 

намењених купцима. 

У Топионици и рафинацији 

бакра РТБ-а Бор произведено 

је 3.858 тона анодног бакра, а 

даљом прерадом у електролизи 

добијено је 2.867 тона катодног 

бакра. Резултати би, кажу у 

ТИР-у, били још бољи да је садржај 

бакра у шаржи био већи, па 

ће, у циљу што бољих пословних 

резултата металуршког 

предузећа, инсистирати на повећању 

квалитета концентрата. 



facebook.com/rtvbor

стр.6 


Ватрогасно возило као 

новогодишњи поклон 

Општини Неготин, Ватрогасна служба Бад Хомбурга, у Немачкој, 

поклонила ватрогасно возило „Мерцедес“, уз посредовање 

Наде Стојковић, која годинама живи у тој земљи 

У ФОКУСУ број 24 

Жељом угледне Ватрогасне 

службе Бад Хомбурга, града 

удаљеног 16 км од Франкфурта, 

на иницијативу наше земљакиње 

Наде Стојковић из Михајловца, 

која годинама живи у Немачкој, 

комплетно опремљено ватрогасно 

возило, марке „Мерцедес“, у 

виду поклона, после преваљених 

око две хиљаде километара, 

стигло је у Неготин. 

Председник општине Милан 

Уруковић је вредну немачку донацију, 

уступио Ватрогасно-спасилачкој 

јединици, предајом 

кључева Александру Транићу, 

командиру. 

- Захвални смо госпођи Нади 

Стојковић и члановима њене породице, 

која је посредовала у добијању 

ове донације за Општину 

Неготин. Реч је о нашим земљацима 

који се истичу по сарадњи 

са родним крајем. Испред локалне 

самоуправе упућујем и захвалност 

градоначелнику и Ватрогасној 

служби Бад Хомбурга, 

који су препознали наше потребе 

и учинили све да до нас стигне 

ова вредна донација. Возило 

предајемо Ватрогасно-спасилачкој 

јединици нашег града, која се 

из године у годину веома успешно 

бори са ватреним стихијама, 

које су, нажалост, све учесталија 

појава у нашем крају. Општина 

Неготин је, иначе, обезбедила 

комплетну финансијску подршку 

за допрему возила - рекао је 

Милан Уруковић, председник 

Општине Неготин приликом 

симболичне предаје кључева ватрогасног 

возила јединици која 

ће га користити. 

Према речима Александра 

Транића, првог међу неготинским 

ватрогасцима, возило из 

Немачке биће од велике помоћи, 

с обзиром да јединица тренутно 

има само два за гашење пожара, 

са по 4 хиљаде литара воде за 

интервенције. 

- Осам тона воде на лагеру 

често је недовољно за гашење 

озбиљнијих пожара на терену 

па смо принуђени да у помоћ 

позивамо ватрогасну јединицу 

ХЕ „Ђердап 2“, која нам је увек 

излазила у сусрет. Са донацијом 

из Немачке обезбеђено нам је 

додатних 2.600 литара воде, колика 

је запремина резервоара 

„Мерцедеса“, са воденом пумпом 

за брзо реаговање и цревом 

дужине 30 метара - каже АлександарТранић, 

командир Ватрогасно-спасилачке 

јединице. 

Према прошлогодишњој 

статистици у општини Неготин 

је свакодневно регистрован 

по један пожар, чиме је она, са 

више од 365 случајева, сврстана 

у категорију угрожених, с обзиром 

на површину од 1.089 километара 

квадратних али и број од 

само 15 запослених ватрогасаца-спасилаца. 

Од укупног броја 

пожара на територији Борског 

управног округа, трећина се 

дешава на подручју општине 

Неготин. 


Пословне књиге за мали 

број пољопривредника 

Од нове године обавезни су да воде књиговодство само 

предузетници са приходом већим од осам милиона динара 

Усеви нису у опасности 

од измрзавања 

Јесењи усеви на подручју 

Борског округа за сада су у добром 

стању. Снега на пољима 

нема, што би могло да угрози 

озиме културе само ако се температура 

спусти испод 15 степени 

и таква сувомразица потраје 

неколико дана. 

Пшеница засејана у оптималном 

року спремнo је ушла у 

зиму, а у нешто лошијем стању 

су усеви засејани ван тог рока. 

Пољопривредници који као 

физичка лица остварују приход 

од пољопривреде, а немају статус 

предузетника, неће морати 

да воде пословне књиге. Ову 

обавезу, која ступа на снагу од 

1. јануара 2014, имаће само лица 

која остварују приходе од продаје 

пољопривредних и шумарских 

производа. Статус предузетника 

стиче се по сили закона 

или по сопственом опредељењу. 

По сили закона се тај статус стиче 

уколико је обвезник пореза 

на додату вредност у складу са 

законом о ПДВ. По сопственом 

опредељењу, уколико је реч о 

носиоцу породичног пољопривредног 

газдинства уписаном у 

регистар пољопривредних газдинстава 

у складу са прописима 

којима се уређује регистрација 

пољопривредних газдинстава, 

а који се определио да има 

својство предузетника. 

- То значи да ће порез плаћати 

и књиге водити само земљорадници 

којима годишњи приход 

преко рачуна пољопривредног 

газдинства премашује осам 

милиона динара. У члану 34. 

Закона о порезу на додату вредност 

прописано је да пољопривредници 

чији укупан промет 

добара и услуга у претходних 12 

месеци није већи од 8 милиона 

динара не обрачунавају ПДВ за 

промет добара и услуга, немају 

право исказивања ПДВ у рачунима, 

немају право на одбитак 

претходног пореза и нису дужни 

да воде евиденцију прописану 

овим законом – каже Драган 

Радосављевић, саветодавац у 

Пољопривредно саветодавној и 

стручној служби у Неготину. 

На подручју Борског округа 

регистровано је између шест и 

седам хиљада пољопривредних 

газдинстава, а обавезу вођења 

књига имаће знатно мањи број 

породица у односу на домаћинства 

у Војводини чији су приходи 

од земљорадње знатно већи. 


Агрономе посебно забрињава 

чињеница да је велики број ратара 

ове године изоставио стартно 

ђубриво, што може да утиче на 

отпорност пшенице и коначан 

род. 

Било би иделно, кажу агрономи, 

да се на њивама у наредном 

периоду формира снежни покривач 

како би озиме усеве заштитио 

од било каквог оштећења. 

Љ. Ђ. 



У посети нашој информативној 

кући, почетком године, 

по други пут, био је Кнут Волебек, 

високи комесар за људска 

и мањинска права ОЕБС-а. Он 

је изрази задовољство што је, 

од његовог претходног доласка, 

учињен напредак у информисању 

националних мањина на 

програмима Радио телевизије 

Бор, увођењем нових емисија. 

Директор Јавног предузећа 

„Штампа, радио и филм“ Владан 

Нововић, упознао је Волебека 

са детаљима целокупног 

програма на језицима мањина, 

али и са другим битним сегментима 

функционисања наше медијске 

куће. 

- Поносни смо што можемо 

да кажемо да са 45 стално 

запослених радника имамо више 

од 30 ауторских емисија, 

а ниво одвајања средстава из 

буџета локалне смаоуправе је 

мањи него што издвајају други 

градови који имају регионалне 

телевизије. У сваком случају, 

драго нам је што смо успели 

да започнемо причу о програму 

на румунском језику, и на 

нама је да је у даљем периоду 

надограђујемо. Са господином 

Волебеком смо констатовали 

да нам за један озбиљнији програмски 

приступ на језицима 

мањина треба, наравно, и више 

број 24 петак, 27. децембар 2013. 

Високи комесар за људска и мањинска права ОЕБС-а Кнут Волебек, почетком 

године, посетио Јавно предузеће „Штампа радио и филм “ 

Боље информисање мањина 

Кнут Волебек: Дефинитивно има напретка у информисању мањина у региону, али такође 

и простора да се то подигне на виши ниво. Све је урађено брже него што сам очекивао 

Година за нама 

Сваке године, свих 365 дана, Радио телевизија 

Бор је са вама, 24 часа дневно. Тако је било у минулој, 

као што ће бити и у години пред нама. 

На овој и наредним страницама подсетићемо 

вас на сва важнија збивања у нашој информативној 

кући у години која је на измаку, на напоре које 

смо чинили да унапредимо квалитет програма 

и побољшамо пут до гледалаца и слушалаца 

и на планове које имамо да би смо побољшали 

програмски квалитет. 

средстава, а такође би било неопходно 

да упослимо и више 

људи - рекао је Владан Нововић, 

директор ЈП „ШРИФ“. 

Након састанка са руководством 

Радио телевизије Бор, 

високи комесар Кнут Волебек 

састао се и са представницина 

националних мањина и политичких 

странака, како би се 

додатно информисао о правима 

мањина у региону. 

Када је високи комесар 

ОЕБС-а Кнут Волебек годину 

дана пре тога први пут посетио 

Радио телевизију Бор, са 

директором Владаном Нововићем 

постигао је договор о 

реализацији програма на румунском 

језику. Тадашњи договор 

подржале су Владе Србије 

и Румуније и договорено 

је да се програмски покрије 

и румунско говорно подручје 

одређеним емисијама. Волебек 

је, у разговору са Нововићем, 

био пријатно изненађен 

брзином реализације договора 

и изразио је задовољство свеукупним 

програмом на језицима 

мањина. 

Волебек је такође позвао 

представнике мањина да се 

обрате надлежнима у ТВ Бор и 

искажу своје мишљење о квалитету 

реализације програма 

на румунском, али и на осталим 

језицима. 

стр.7 

РТВ Бор са вама у старој и у новој години 

- Драго ми је да сам поново 

у Бору и да могу са директором 

Владаном Нововићем да разговарам 

о реализацији програма 

на језицима мањина. Посебно 

сам се интересовао за програм 

на румунском језику јер је то био 

и предмет разговора представника 

Владе Румуније и Србије. 

Могу вам рећи да сам изузетно 

задовољан што се на програму 

ТВ Бор већ емитује емисија „Палета“, 

коју ТВ Бор преузима и 

реемитује од ТВ Нови Сад. Бићу 

искрен и рећи да је све урађено 

и пре него што сам очекивао, с 

тога изражавам честитке уређивачком 

колегијуму Телевизије 

Бор - рекао је на састанку Кнут 

Волебек, додајући да посебне 

честитке упућује и за програм 

на влашком и ромском језику. 

Поштовани 

читаоци, 

Година за нама обиловала 

је разноврсним 

тешкоћама. Наравно, 

најизраженији били су 

економски проблеми 

који све више угрожавају 

стандард живота, 

а стопа незапослености 

незадрживо расте. 

О свему овоме, али 

и осталим догађајима 

који су били најактуелнији 

ми смо вас обавештавали 

и посредсртвом 

билтена „Око 

истока“. Да вас подсетимо, 

први број светлост 

дана угледао је 1. 

фебруара ове године, 

да би са овим, новогодишњим 

издањем, било 

одштампано 24 броја. 

Сам билтен покренут 

је на иницијативу менаџмента 

јавног предузећа 

„Штампа, радио 

и филм“ а у циљу што 

бољег информисања 

грађана и посредством 

штамапног медија. 

Јер, штампана 

реч остаје забележена 

и као историјски и 

архивски документ. А 

како би вас подсетили 

колико је напора уложено, 

током године на 

измаку на побољшању 

информисања у региону, 

одлучили смо да вас 

у овом броју подсетимо 

на најбитније догађаје 

који су обележили рад 

наших електронских 

медија. У нади и са 

жељом да смо нашли 

редовно место у вашем 

читалачком животу 

и верујући да ћемо 

се дружити, не само 

2014, већ и наредних 

година, желимо вам све 

најбоље, пуно среће и 

здравља и наравно, да 

вам се испуне све жеље 

које имате. Срећни 

вам били Новогодишњи 

и Божићни празници. 


facebook.com/rtvbor

стр.8 


Дуга новинарска традиција - путоказ ко 

Ове године Радио телевизија Бор обележила 

је два јубилеја. У мају је прослављено 20 година 

њеног постојања, а почетком новембра Дан 

предузећа и 66 година новинарства у Бору. Ти 

датуми нису били само прилика за славље, већ и 

да се сумирају постигнути резултати и одреде 

смернице даљег развоја. 

број 24 

Радио телевизија Бор свакога дана са вама, 

ног медија, интернета, који 

доживљава до сада невиђену 

експанзију у историји светских 

комуникација и информисања. 

Почетком ове године, свет 

дана угледао је и билтен „Око 

истока“, чијим покретањем се 

ШРИФ вратио традицији издавања 

штампаних гласила. 

Непрекидна новинарска 

нит у Бору почела је, сада већ 

далеке, 1947. године. Тада је, 1. 

новембра, штампан први број 

листа „Борски колектив“, најстаријег 

фабричког гласила у 

Србији. Покренут је као гласило 

Синдикалне подружнице Савеза 

рудара и Предузећа „Рудници 

бакра и топионице Бор“. 

Из те прве редакције никла 

су готово сва каснија гласила 

Под окриљем ШРИФ-а, од 

фебруара 1973. године, почеле 

су да излазе „Борске новости“, 

лист као општинско гласило, 

намењен информисању 

грађана рударског града. Лист 

је имао посебну редакцију и 

излазио све до средине деведесетих 

година прошлог века. 

у Бору, стасала многа позната 

новинарска имена и израсла 

информативна кућа „Штампа, 

радио и филм“, која и данас 

негује дугогодишње новинарско 

наслеђе и традицију. Лист 

је, 1965. године, променио назив 

у „Колектив“, а остао је у 

саставу нашег предузећа све до 

2003. године, када се вратио у 

окриље Басена Бор. 

Упоредо са развојем рударског 

града истицала се и 

потреба снажења система информисања. 

Тако је, уз лист 

„Колектив“, формирана богата 

издавачка делатност и филмска 

група (касније „Бакар филм“), 

покренути су стручни часопис 

„Бакар“ и група за историјска 

истраживања, која је обрађивала 

и периодично објављивала 

архивску грађу и важна историјска 

документа. 

Године 1969. огласио се у 

етру Радио Бор, најстарија ра- 

дио станица у Тимочкој крајини 

и једна од првих локалних 

радио станица у Србији, чији 

су оснивачи били, поред Басена 

Бор и Регионалне привредне 

коморе у Зајечару и свих 

осам општина тадашње Међуопштинске 

регионалне заједнице 

Зајечар. 

Све ове делатности биле 

су најпре обједињене у оквиру 

Радне јединице „Информације, 

штампа и радио“, Заједничких 

служби РТБ-а Бор. Из ње је, 

почетком октобра 1972. године, 

у време спровођења уставних 

амандамана и трансформације 

Басена Бор, формирана 

Организација удруженог рада 

„Штампа, радио и филм“. Од 

тада наша информативна кућа, 

после више трансформација, 

постоји под тим именом. 

Децембра 1989. године, одлуком 

Скупштине Општине 

Бор, ШРИФ је добио статус 

јавног предузећа и задржао га 

све до наших дана. 

У саставу Јавног предузећа 

„Штампа, радио и филм“ сада 

су само електронски медији: 

Радио Бор и Телевизија Бор. 

Године 2010. покренут је и сајт, 

као део специфичног и модер- 

Истичући да је информисање 

веома значајна област у савременом 

друштву, са жељом да успешно 

и благовремено наставимо да 

информишемо грађане Општине 

Бор, честитке су менаџменту и запосленима 

поводом 1. новембра, 

Дана Јавног предузећа „Штампа, 

радио и филм“, упутили Саша Вукадиновић, 

председник Општине 

Бор, Небојша Виденовић, заменик 

председника Општине, и Добрица 

Ђурић, председник Скупштине 

општине Бор. 

Антенским и кабловским 

сигналом Телевизија Бор покрива 

подручје 12 општина. 

Програм могу да прате и гледаоци 

у Сједињеним Америчким 

Државама, Канади, Аустралији, 

Скандинавији, Аустрији, 

Немачкој и Швајцарској. О 

актуелним догађајима извештавамо 

кроз информативне 

садржаје попут „Дневника“ и 

регионалне хронике „Око истока“, 

али и кроз друге, углавном 

ауторске емисије из продукције 

Телевизије Бор, забавног, 

информативног и едукативног 

карактера. 

Од укупног трогодишњег 

улагања купљена је емисиона 

опрема, камере, рачунари и ра- 

чунарска опрема, опремљене 

су две новинарске редакције, 

радијски и ТВ студио и уређене 

остале просторије у предузећу. 

Успешно пословање предузећа 

отвара могућност финансијског 

учешћа ШРИФ – а у многим 

хуманитарним акцијама. 

На медијском простору Србије, 

међу првим смо телевизијама 

које емитују дневне и 

недељне телевизијске емисије 

на језицима влашке националне 

мањине, али и титловане 

емисије на новоусвојеном 

писму у складу са одлукама и 

смерницама Влашког националног 

Савета. 

Поводом 1. новембра, 

Дана ЈП „Штампа, радио и 

филм“, на иницијативу менаџмента, 

уручене су, у Клубу 

Телевизије Бор, награде пензионерима 

и запосленима за 

залагање и допринос раду, 

као и јубиларне награде за 

10, 20 и 30 година стажа. 

Директор предузећа, Владан 

Нововић, прилику је искористио 

да се захвали запосленима, 

како онима који 

сада раде и напредују, тако и 

онима који су некада градили 

предузеће „Штампа, радио и 

филм“. 




24 часа дневно, у старој и у новој години 

ји нас обавезује 

стр.9 

ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ СА ВАМА 

РТВ Бор чувар 

културне баштине 

Започели смо сређивање фонотеке 

Радио Бора, кроз реализацију 

пројекта јавних радова и 

пројекта који суфинансира Министарство 

културе. Оба пројекта 

трајала су шест месеци и за то 

време прегледан је, евидентиран, 

разврстан по жанровима и убачен 

у базу података комплетан 

музички материјал који се налазио 

на различитим носачима звука. 

Трећина од ове свеобухватне 

културне баштине пребачена је 

у дигитални запис. Министарству 

културе послат је извештај 

У архиви Бакар филма остали су записи о последњем поласку некада 

популарног воза “Ћире”, изградњи Хидроелектране „Ђердап“, 

РТБ – а Бор, Рудника бакра Мајданпек, пруге Бор – Мајданпек, али 

и о фудбалским утакмицама и многим другим догађајима од историјског 

значаја. Документарни филмови, филмски журнали и друга 

филмска документација сада су дигитализовани, а емитују се на 

програму Телевизије Бор у оквиру серијала „Филм на видело“. 

о реализацији пројекта и предложили 

да се сагледа могућност 

обезбеђивања средстава, да би се 

наставила дигитализација. 

Дигитализација материјала 

фонотеке омогућила је да се поновно 

емитују већ заборављене 

изворне песме, као и да се оживи 

атмосфера са некадашњих манифестација 

овог краја. 


Материјал који је сакупљен 

у фонотеци није само из борске 

општине већ су ту и манифестације 

из околине, као Црноречје у 

песми и игри, Хомољски мотиви. 

Све је то сада на једном месту. 

Јавила се потреба за додатним 

монтажним простором и 

монтажним јединицама. Зато је 

фонотека привремено премештена 

у адекватан простор, док се 

не реновира просторија за то 

намењена. Сви носиоци звука 

налазе се на безбедном месту, 

заштићени су од влаге и светлости 

и налазе се у одговарајућим 

температурним условима. 

По завршетку радова у плану 

је уређење просторија Бакар 

филма и нове фонотеке. Старе 

плоче и траке биће сачуване као 

сведоци прошлих времена, као 

културна и историјска баштина 

чији је чувар Радио телевизија 

Бор. 

Јубилеји и рођендани неминовно 

долазе и пролазе, обележавамо 

их да кажемо да постојимо 

и да подсетимо зашто 

смо ту, да не заборавимо да је 

било добро и да ће опет бити, 

а некада поносно, уздигнуте главе, 

говорећи о успесима и достигнућима. 

Двадесету рођенданску 

свећицу, Регионална телевизија 

Бор упалила је управо тако, 

поносно, оправдано нескромно, 

и потпуно заслужено. Било је 

тешких, мрачних дана, али, они 

су прошлост. Телевизија Бор сада 

је на врху медијске сцене источне 

Србије, а можемо слободно 

рећи, и знатно шире. Иза 

потпуно новог лица стоје рад, 

упорност, велика улагања, да би 

се вратило пољуљано поверење 

и грађанима омогућило да буду 

добро информисани, увек у току 

са актуелним дешавањима, у 

стопу следећи истину и постулате 

професије. 

Осим нове технике, телевизија 

је кадровски ојачала, а резултат 

су информативни садржаји, 

повећана продукција са 

ауторским емисијама, рубрикама 

које информишу, забављају, 

омогућавају интеракцију са гледаоцима. 

Регионалну телевизију 

Бор, на место на коме је сада, довела 

је нова, модерна и амбициозна 

уређивачка политика, нове 

идеје и погледи на свет. 

Нескромно можемо говорити 

о сопственој продукцији 

која је највећа од отварања телевизије. 

Више од 30 ауторских 

емисија и рубрика, савремено 

уређене сценографије, модерна 

техника и савремене идеје, 

препознатљиве шпице и графика, 

чине да Телевизију Бор радо 

прате Борани, као и гледаоци из 

градова широм Србије, а сада и 

света. 

Поштујући припаднике националних 

мањина и мањин- 

ских група, програм је проширен 

вестима на влашком, ромском 

и румунском језику, као и емисијом 

на знаковном језику. Неке 

емисје титлују се влашким писмом, 

да би се задовољиле потребе 

што више гледалаца. 

Кабловским системима, преко 

ИПТВ-а и директно, антенским 

системом, програм прати 

више од 300 хиљада гледалаца, 

у 11 општина у Србији. Сигналом 

смо покрили подручје веће 

од 10 хиљада квадратних километара, 

а постоје и реални планови 

за даље ширење зоне покривености. 

Преко иностраних 

кабловских оператера, програм 

могу да прате и гледаоци већег 

дела Европе, САД-а, Канаде и 

Аустралије. 

Од јануара 1984. извештавање, 

у оквиру ШРИФ-а, почело 

је да ради стално ТВ 

дописништво за потребе 

информативних емисија тадашње 

Телевизије Београд. 

Са много ентузијазма, уз 

мало напора, 10. маја 1993. 

године емитовање програма 

почела је и Телевизија Бор, у то 

време - прва локална телевизија 

у Тимочкој крајини. 

Пратећи трендове и технолошки 

развој, менаџмент је препознао 

важност интернета, па се 

програм може пратити и директно 

на сајту, а свакодневно комуницирамо 

са гледаоцима путем 

мејлова и друштвених мрежа. 

Најважније информације вести 

и видео материјали Телевизије 

Бор доступни су и на мобилним 

телефонима и таблет рачунарима 

са андроид платформом. 

Постављени су јаки темељи 

за даљи успешан рад. Успех није 

и разлог да се стане са плановима 

и напредовањем, па и Регионалну 

телевизију Бор чека даљи развој. 

facebook.com/rtvbor

стр.10 


Радио телевизија Бор свакога дана са вама, 

Модернизација ЈП „Штампа, радио и филм“ 

Менаџмент покренуо обнову и модернизацију радног простора, као и неопходне 

технике, а вредност инвестиције је око 2,2 милиона динара 

Програм Регионалне телевизије 

Бор све је садржајнији и 

квалитетнији, а промене и модернизација 

нису само на екрану, 

већ и иза објектива. Менаџмент 

Јавног предузећа „Штампа, радио 

и филм“ покренуо је обнову и модернизацију 

радног простора, као 

и неопходне технике. Новинари, 

монтажери, сниматељи и службеници 

у администрацији раде у 

сређеним просторијама, где нови 

намештај и опрема одају утисак 

модерног предузећа које се свакодневно 

развија и напредује. 

- На моје велико задовољство, 

ми смо сређивали 

радне просторије, просторије 

за производњу и емитовање 

програма, а после скоро две и 

по деценије замењен је и намештај. 

Вредност инвестиције 

је око 2,2 милиона динара, а 

морам нагласити да смо све 

финансирали из 

сопствених средстава 

– рекао је 

Владан Нововић, 

директор ЈП 

„ШРИФ“ у Бору. 

Дигитализација 

медија 

најављена је за 

2015. годину, а 

Телевизија Бор 

једна је од ретких 

медијских 

кућа која одмах може да пређе 

на дигитално емитовање сигнала. 

Ипак, ради побољшања квалитета 

потребно је додатно обновити 

технику, што је наредни 

корак модернизације. 

Резултати које смо до сада постигли 

обавезују нас да не застанемо, него да и даље 

идемо укорак с временом, пратећи савремена 

технолошка достигнућа. Менаџмент и 

запослени томе посвећују пуну пажњу, а већ сада 

једна смо од најопремљенијих радио телевизија 

у Србији. 

број 24 

Владан Нововић 

директор ЈП „Штампа, радио и филм“ 

- Једна од фаза уређења, је 

и комплетно сређивање студија, 

режије и монтажних јединица. 

И ту смо променили намештај, 

а купили смо и дигиталну опрему. 

Чекамо да из инострантва 

стигне још један део потребне 

опреме, како бисмо заокружили 

тај процес и средили режију 

која је срце телевизије – додао је 

Нововић. 

Програмски циљ Телевизије 

Бор је даље ширење сопствене 

продукције, па су у плану 

нови пројекти након опремања 

радних јединица продукцијског 

тима. 

- Набавићемо додатну опрему 

за потребе продукције, 

за потребе билтена „Око истока“, 

за постпродукцију, као и за 

снимање филмског програма. У 

плану је да са неким филмовима 

конкуришемо на фестивалима. 

Телевизија Бор дуго то није радила, 

па оно што, ево сада могу 

да најавим, на чему радимо, 

јесте документарни филм о изградњи 

нове Топионице. Назив 

предузећа је „Штампа, радио и 

филм“ – штампу смо вратили, 

а остало је да се више бавимо 

филмском продукцијом, као и 

продукцијом уопште. Циљ је да 

употпунимо постојећи садржај и 

да подигнемо квалитет програма 

– истиче Владан Нововић. 

Менаџмент има и велике 

планове за Клуб Телевизије Бор, 

који је сређен, а до сада се користио 

и као студио за снимање 

емисија. Упоредо са модернизацијом 

програма и информисањем 

у складу са постулатима 

новинарске професије, наставиће 

се радови иза објектива. 

Свакодневни рад и залагање Регионалну 

телевизију Бор доводе 

на врх медијске сцене овог дела 

Србије. 

РТВ Бор на андроид 

платформи 

Апликација Телевизије Бор 

доступна је на маркету „Google 

play“, као и на сајту rtvbor.rs. Уз 

линк за преузимање, доступни 

су упутство за инсталирање 

и употребу апликације. Осим 

вести и видео материјала, 

постављена је и програмска 

шема, као и најважнији бројеви 

телефона. 

Брз начин живота у модерном 

друштву узрок је недостатка 

времена које се проводи уз телевизоре, 

па и уз кућне рачунаре. 

Паметни телефони и таблет 

рачунари са андроид платформом, 

главни су извор информација 

о дешавањима у земљи 

и свету. Многе медијске куће 

са националном покривеношћу 

креирале су апликације 

за ове уређаје како би садржај 

био лакше доступан. На иницијативу 

менаџмента Регионалне 

телевизије Бор, а како би 

гледаоцима и читаоцима омогућили 

да стално буду правовремено 

и објективно информисани 

о дешавањима, наши 

дизајнери и програмери креирали 

су модерну апликацију са 

најважнијим информацијама из 

Бора и региона. 

Ми се трудимо да идемо у 

корак с временом и да свима 

који прате наш сајт, омогућимо 

да нас прате где год да се налазе. 

Сви они који имају андроид 

телефоне и таблет рачунаре 

могу да преузму нашу аплика- 

цију и да преко ње буду у току 

са свим што се дешава у источној 

Србији и Тимочкој крајини. 

То нам је и био циљ, да људима 

што више приближимо дешавања 

из овог дела земље. Мало 

која регионална телевизија 

може да се похвали овом апликацијом, 

углавном су то националне 

медијске куће, па се нада- 

мо да ће корисници који је преузму 

бити задовољни. Наш тим 

који ради на оваквим пројектима, 

радиће и даље, развијаћемо 

сајт и пратити сва актуелна дешавања, 

а оно што нам је најважније 

је да грађанима што доступнији 

и да у сваком тренутку 

могу да имају најважније информације 

из овог дела Србије. 


facebook.com/rtvbor

Проширено подручје 

гледаности РТВ Бор 

Радио телевизија Бор протекле 

две и по године интензивно 

је радила на ширењу подручја 

које је покривено сигналом. 

Антенским, кабловским 

системом и преко ОПЕН ИП ТВ 

система Телекома Србије покривен 

је велики број општина 

у Србији и гледаоции могу програм 

борске телевизије да прате 

преко кабловског система. 

- То ме веома радује с обзиром 

на то да са овог подручја 

имамо пуно информација које 

занимају наше гледаоце и очекујем 

да и у осталим општинама 

где се видимо, путем ИП 


24 часа дневно, у старој и у новој години 

Свака телевизија, па и наша, труди се да 

има што већу гледаност програма. Зато и 

наша телевизија као трајну оријентацију има 

проширење подручја гледаности. Уз коришћење 

модерне технологије, кабловске телевизије 

и инетрнета, томе доприноси и побољшање 

квалитета програма за све узрасте 

ТВ-а или земаљским 

сигналом, 

уђемо 

у кабловске 

системе да би 

заокружили 

зону покривености. 

Дешава 

се да у 

неким општинама, 

као 

на пример у 

Бољевцу, становници 

прате 

програм 

Радио телевизије Бор, да ми 

имамо пуно информација са тог 

подручја, али да још увек нисмо 

успоставили чвршћу сарадњу 

са локалном самоуправом. Очекујем 

да се то у наредном периоду 

промени. 

Ово ширење сигнала радимо 

уз све потребне дозволе од Републичке 

радио дифузне агенције. 

Знам да у источној Србији има 

неколико емитера који радијски 

и телевизијски програм емитују 

мимо законом прописаних 

норми и очекујем да ће надлежни 

републички органи посетити 

овај крај и проверити ко и какве 

дозволе има, јер сам сигуран да 

овакву законску процедуру коју 

држава прописује, осим регионалне 

Радио телевизије Бор, испуњава 

веома мали број емитера 

- каже Владан Нововић, директор 

ЈП „ШРИФ“ Бор. 

Регионална телевизија Бор 

покрила је сигналом подручје 

веће од 10 хиљада квадратних 

километара, на коме живи више 

од 300 хиљада становника. 

Преко иностраних кабловских 

оператера, програм ТВ Бор 

могу да прате и гледаоци већег 

дела западне Европе, Канаде и 

Аустралије. 

стр.11 

Нова лица у дечијем 

програму 

На програму Телевизије Бор је тридесетак ауторских 

емисија из различитих области, од спорта, културе, 

екологије, до економије и политике. Најмлађима је 

посвећена емисија „Школирање”, која је истовремено и 

својеврсна школа новинарства за тај узраст 

Шта их интересује, чиме се 

баве, шта желе и чему се надају, 

који су њихови проблеми и шта 

их мучи - питања су на која би 

одговор требало да да добар програм 

намењен деци, школарцима 

Програмску шему Телевизије 

Бор отвара „Будилица“, 

јутарњи програм уз 

који се гледаоци буде већ 

шест година, а од 5. октобра 

то могу и викендом. Ово је 

велики помак у раду Телевизије 

Бор. То је искорак у 

поређењу са другим кућама 

и са националном и регионалном 

фреквенцијом, 

јер многе од њих немамају 

јутарњи програм током викенда, 

каже Данијела Нововић, 

главни и одговорни 

уредник РТВ Бор 

и студентима. Емисија „Школирање“, 

намењена овој категорији 

гладалаца, у трећој је сезони емитовања, 

а у плану су и нови садржаји 

за младе. Квалитетнији дечији 

и образовни програм, био је 

циљ аудиције за стручну праксу 

организоване у Телевизији Бор. 

- Ове године оправдали смо 

назив „Штампа, радио и филм“, 

издавањем билтена „Око истока“, 

а стручном праксом за емисију 

„Школирање“, желимо да 

оживимо некадашњу традицију 

где су се млади људи обучавали 

на радију кроз емисију „Мало 

појачај радио“. Многи успешни 

новинари и у овој медијској 

кући, али и у другим широм 

Србије, почели су управо ту, па 

нека и ова стручна пракса кроз 

емисију „Школирање“ 

буде нешто 

што ћемо ми понудити 

будућим генерацијама 

новинара. 

Ми ћемо и у наредном 

периоду радити 

на побољшању 

дечијег програма 

- истакла је Данијела 

Нововић, 

главни и одговорни 

уредник РТВ Бор. 

Идеја је да, 

осим стицања знања и вештина 

у области новинарства, млади 

кадрови донесу нове идеје, 

прикажу свет младих из њихове 

перспективе и оставе добар 

пример за наредне генерације. 

Кандидати који су се јавили на 

аудицију показали су велико интересовање 

и жељу да управо 

они буду део тима који ће креирати 

програм за младе. 

- Изузетно сам задовољна 

кандидатима, а и свим сарадницима 

емисије „Школирање“, 

свим оним ђацима коЊји су прошли 

кроз емисију и надам се да је 

ова емисија оставила печат. Ово 

је трећа сезона заредом, требају 

нам нови људи баш због нових 

идеја које се стално смењују. 

Ипак је то емисија која је посвећена 

младима и они је на неки 

начин креирају. Трећа сезона 

захтева нову генерацију и надам 

се да ће и они, као и претходници 

оставити свој печат – рекла је 

Славица Томић, уредник програма 

РТВ Бор. 

Креирање квалитетног програма 

за децу и младе важан је 

подухват, коме је Телевизија Бор 

озбиљно приступила, а по угледу 

на раније године наставиће га 

и убудуће. 



стр.12 


Годишњи концерт Културно 

уметничког друштва „Бор“ 

Уз Народни оркестар и групу певача, наступили су први 

и дечији ансамбл, а публика је била у прилици да види и 

премијерно извођење две нове кореографије: српске игре 

Црноречја и српске игре из Неготина 

Културно уметничко 

друштво „Бор“ и ове године је 

приредило традиционални новогодишњи 

концерт, који је и 

овом приликом измамио аплаузе 

гледалаца. 

У богаћењу културног живота 

града, негујући дугогодишњу 

традицију, ово културно 

уметничко друштво даје изузетно 

велики допринос. Својим 

приступом у раду безброј пута 

је потврдило да је прави чувар 

наше културне баштине и фолклорне 

уметности. Тако је одувек, 

на свим наступима, у земљи 

и иностранству, на концертима 

приређеним различитим поводима. 

На новогодишњим, који 

се традиционално одржавају у 

у Сали музичке школе буде и 

пријатних изненађења попут 

премијерно представљених нових 

кореографија. 

- Уз Народни оркестар и групу 

певача, наступили су први и 

дечији ансамбл, а публика је била 

у прилици да види и премијерно 

извођење две нове кореографије: 

српске игре Црноречја и српске 

игре из Неготина. Кореограф је 

Зоран Катић. Планирамо да сваке 

године урадимо по две нове кореографије, 

како би на репертоару 

имали двадесетак - каже Драган 

Петровић, уметнички руководилац 

КУД-а „Бор“. 

Основано средином прошлог 

века, са циљем да у професионалним 

радом негује народне 

игре, да их кореографски 

обогаћује и дорађује, КУД „Бор“ 

једно је од најстаријих у области 

културно уметничког аматеризма 

у Србији. Једно је од оних 

која се могу похвалити и сталним 

присуством на сцени али и 

многобројним наградама. Мотив 

је, пре свега љубав, јер да се 

руководи народном крилатицом 

– колико пара толико музике, 

чланови друштва наступали би 

веома ретко. 

Сава Петровић шеф оркестра 

КУД-а Бор каже да међу 

најважнијим наградама издваја 

Октобарску награду града Бора, 

републичку са сребреним 

зрацима додајући да их има 

их много више па их све и не 

памти, јер све што ради, ради 

из љубави, не због зараде или 

признања. 

Тако, са новим идејама, 

увек пуно енергије, Културно 

уметничко друштво Бор, 

са својим фолклорним ансамблима, 

мешовитим хором, 

солистима, народним оркестром 

и школом фолклора, чува 

духовност нашег народа. 

прихватајући и нове вредности. 

Народно стваралаштво 

уметнички надограђује кроз 

стилизацију покрета, висок 

ниво извођења, масовност и 

младост. 

Елда Драгаш 

СПЕКТАР број 24 

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ 

DZÎLJILJI *A TRJEKUT 

ŠADZUTA ADUNĂRJI 

KOMUNJI BORULUJ 

»La a đe 27. šadzută Adunărji 

Komunji Boruluj, karje sa cînut 

pi decembru al đe 18, odbornji+i 

a prihvătujit tuaće 35 đe pikuri. 

Piku đe al măj marje interes a 

fost predlogu buđetuluj Komunji 

Boruluj pi anu +e vinje, karje je 

definisît pi vro 1,9 milijarde đe 

dinari. Odbornji+i a prihvătujit šî 

al đi la urmă rebalans a buđetuluj 

pi anu ăsta šî Raportu kum sa făkut 

buđetu pi periodu đin januar pînă în 

septembar. 

Pi rîndu la šadzută sa prihvătujit 

šî al nuou Plan lokal đe ekologije 

pînă pi anu 2022. Sa proskimbat 

Fondu đe poljitika populaciji pi 

karje mujerlji înkărkaće făr đe 

lukru anu +e vinje o să kapiće 15 đe 

mij đe dinari pi lună. 

CENTRU GERONTOLO%IK 

» Adunarja Komunji Boruluj 

pregăćešće odluka đe datu 

Centruluj gerontolo&ik la Direkcija 

republji+i đe avjerje. Prezîdantu 

Adunărji Komunji Boruluj Dobrica 

Đurić a vuorbit ku uaminji đe resor 

în Ministarstva đe lukru šî poljitikă 

socijală šî sa încăljes država să 

Девета регионална манифестација 

„Ноћ књиге“ организована 

је у књижарама широм Србије. 

Ипак, Борани нису могли 

да искористе значајне попусте 

уз које би књижевна дела купили 

по повољним ценама. У Бору 

не постоји књижара у којој се 

продају књиге, па су љубитељи 

писане речи омиљене наслове 

потражили у околним градовима 

и путем сајтова на којима су 

важили попусти. 

Иако у граду не постоји 

овакво место, Борани су активни 

у различитим клубовима читалаца, 

а најближи је у Зајечару. 

Интересовање за књигу током 

ове манифестације сведочи о 

томе да ће писана реч ипак пребродити 

кризу и да ће љубитељи 

читања свакако наћи начин да 

дођу до жељених наслова. 

- Мислим да смо дуго били 

у својеврсном вакууму, када се о 

књигама није говорило, врло мало 

писало, претпостављам да су 

fije fundatorju centruluj, dar đin 

buđetu republji+i să să plăćaskă 

plăcîlji la vro 30 đe lukrători kît sa 

planirit akolo să lukre. 

Kapacitetu centruluj je 74 đe 

inšî, dar troškurlji đe komunaliji, 

mînkarje šî cînutu objektuluj o să 

să finansirjaskă đin banji karje o săj 

plăćaskă korisnji+i centruluj 

PASĂRJA ROBOT 

»Pregăćitu terenuluj đe pusu 

pasărji robot pi platou Domuluj 

đe kultură în Bor a în+eput. După 

lukrarlji la în+eput, o să să pună 

un stîlp đe panelu karje lukră 

la suarje, tri reflektori, tabla 

digitală pi karje o să skrije kum 

pasărja robotu să koristăšće, dar 

trăbuje să să împljinjaskă šî alće 

detaljuri. Uslovu donatoruluj, 

fondaciji Rokfeler je pasărja 

robotu so păzaskă dzîua šî nuapća 

uaminji šî kamerelje. 

Pînă akuma pasărja robotu je 

la lukratu đe probă în komuna 

Savski venac în Beograd, dar pi 

lîngă reciklažă, pasărja robotu 

puaće îmbunătăcî turizmu 

orašuluj. Instalacija o să să fakă 

în kîćeva lunji. 

Prevodu: Aleksander Ilić 

„Ноћ књиге“ без књижаре 

Борани немају где да искористе попуст за куповину 

књига, јер немају где да их купе у граду, па користе 

интернет или одлазе у друге градове 

се још мање читале. Постављало 

се питање да ли уопште неко 

чита. Онда смо откри ли да та 

популација постоји, да је можда 

у сенци, али да има потребу 

да изађе у јавност, да се дружи 

са истомишљеницима, да размењује 

информације о књигама, 

да их купује и да их коментарише. 

Ова манифестација управо 

пружа такву могућност. Тада 

се читаоци окупе, размењују 

мишљења и купују нове наслове 

– рекла је Ирена Јовић Станојевић, 

власник књижаре у 

Зајечару. 

Манифестацију „Ноћ књиге“ 

организовали су издавачка 

кућа „Лагуна“ и књижарски 

ланац „Делфи“. „Ноћи књиге“ 

и ове године прикључиле су се 

библиотеке које су посетиоцима 

нудиле попусте на чланарину, 

међу којима је и Народна 

библио тека у Бору. 

Марија Ћосић 



број 24 КУЛТУРА 


Бакарни рудник „Свети Ђорђе“ 

Изложба поводом 110 година од 

добијања концесије борског рудника 

БОР» У Музеју рударства 

и металургије отворена је изложба 

под називом „Бакарни рудник 

Свети Ђорђе“, којом се обележава 

110 година од добијања концесије 

борског рудника. Аутор 

ове изложбе, којом је борски 

Музеј традиционално обележио 

и свој дан, 15. децембар, је виши 

кустос етнолог Сузана Мијић. 

Посетиоци музеја ову поставку 

могу да виде до половине јануара 

наредне године. 

- Откриће рудника није случајност 

и многобројне легенде 

о откривању руде у овом крају 

имају мало додирних тачака са 

правом истином – рекла је на отварању 

изложбе Сузана Мијић. 

Она истиче да је за припрему 

и реализацију изложбе 

требало доста времена, па је, 

уз нова сазнања, и ова поставка 

успешно завршена захваљујући 

такође сарадницима: 

Др Браниславу Анђелковићу 

са Филозофског факултета у 

Београду, као и историчарима 

уметности Данијели Мастовцић 

и Слађани Ђурђекановић 

Мирић. 

Музеј рударства и металургије 

у Бору више од пола века 

успешно реализује своју мисију 

и планиране задатке. Директор 

Музеја, Слађана Ђурђекановић 

Мирић каже, да је у плану да 

нова стална поставка буде завршена 

наредне године. 

Поводом обележавања дана 

Музеја, на отварању изложбе 

заслужним поједницима и 

пријатељима ове препознатљиве 

установе културе додељене 

су захвалнице. 


Боранину фестивалска 

награда за документарац 

Млади Боранин, Стефан 

Ђорђевић, познат из филма 

„Тилва Рош“ Николе Лежајића, 

освојио је прву награду за 

најбољи кратки документарни 

филм на Фестивалу “Први кадар” 

у Источном Сарајеву. Инспирацију 

за филм „Путовање“, 

Стефан је пронашао у Рударско-топионичарском 

басену Бор, 

па је и главни актер машиновођа, 

а идеја је да се покаже ведра и 

позитивна страна живота и рада. 

Једна од главних улога у вишеструко 

награђиваном филму 

„Тилва Рош“, Боранина Николе 

Лежајића, припала је Стефану 

Ђорђевићу. Инспирисан радом 

на том филму, али и знањем које 

је стекао на факултету, Стефан је 

и сам почео да снима и креира 

кратке филмске форме. 

- Идеју сам изразио преко 

машиновође зато што сам био 

свестан да је слика ефектна, визуелно 

је све занимљиво. Идеју 

могу да надовежем на причу 

о овим путовањима која мени 

пријају, сви тражимо нешто ново 

како би могли да се вратимо 

у свакодневицу – рекао нам је 

Стефан Ђорђевић. 

Стефан студира камеру на 

Факултету драмских уметности у 

Београду и планира да се по завршетку 

студија врати родном граду 

који га инспирише да ствара. 

Марија Ћосић 

БОР» Музеј рударства и 

металургије у Бору и ове године 

омогућио је својим суграђанима 

да се, у оквиру Фестивала археолошког 

филма, упознају са 

најквалитетнијим остварењима 

о различитим сегментима 

непроцењиве светске културне 

баштине. Тако су Борани, жељни 

нових сазнања и заљубљеници 

у древне цивилизације и 

исчезле културе могли да виде 

најудаљенија места и епохе, које 

су истраживали археолози из четири 

европске земље. 

На овогодишњем, 

деветом фестивалу, 

који је отворен 

пројекцијом немачког 

филма “Путовање 

у колевку човечанства“, 

посетиоци 

су имали прилику да 

виде 13 остварења 

из четири европске 

земље. Борски 

музеј је фестивал организовао 

у сарадњи са Народним Музејом 

у Београду, а улаз је био 

бесплатан. 

- Представили смо 13 филмова, 

највише из Немачке, 

стр.13 

У свету филма 

Путовања кроз епохе 

На Деветом фестивалу археолошког филма у Бору 

приказано 13 остварења из четири земље 

Први видео арт фестивал у Бору 

Италије, затим из Црне Горе и 

Македоније. Филмови који ће 

ове године бити приказани у 

борском Музеју, према речима 

организатора одликују се високим 

квалитетом и атрактивним 

приступом интерпретацији културне 

баштине, и наравно неће 

да своју изневере верну публику 

- рекао нам је Игор Јовановић 

кустос археолог борског 

музеја. 

Као и претходних година 

интересовање посетилаца за археологију 

као науку и филм као 

уметност прилично је велико, а 

према речима организатора фестивал 

доноси и нова сазнања. 


Филмови кратке форме 

Кроз двадесет филмова 

кратке форме, приказаних на 

првом Видео арт алб фестивалу, 

одржаном у борском Музеју 

рударства и металургије од 5. до 

10. децембра, представљени су 

углавном млади људи, заљубљеници 

и уметници нових медија. 

Осим аутора из Србије, своје 

виђење времена у којем живимо, 

кроз кратку форму видео израза, 

представили су и аутори из 

Кине, Аустрије и Мађарске, као 

и полазници радионице Видеоарт-лаб, 

која у Бору постоји већ 

три године. 

- С обзиром на то да је реч о 

првом фестивалу задовољни смо 

бројем посетилаца. Награда ове 

године није било, али наредне 

ће их бити. Очекујемо, такође, 

да ћемо, осим Академије уметности 

у Новом Саду, за сараднике 

имати и друге установе које 

се баве визуелном уметношћу. 

Оно што је заједничко за све 

филмове, које је од пристиглих 

педесетак одабрао стручни жири 

фестивала јесте порука да се 

појам екологија не односи само 

на природу и њено очување, већ 

и на ментално здравље - каже 

аутор пројекта Ана Стефановић, 

кустос педагог у борском Музеју 

рударства и металургије. 

Ана Стефановић истиче 

такође да је Видео арт лаб фестивал 

одговор на време у којем 

живимо - постмодерно доба где 

друштвени систем постаје сцена 

и где се свест формира путем 

визуелних информација. Организатор 

фестивала је Музеј рударства 

и металургијеу Бору. 



facebook.com/rtvbor

стр.14 


МОЗАИК број 24 

Гастрономске чаролије 

Предлог за 

празничну 

трпезу 

Пуњена 

ћурка 

Стиже нам Нова година, а потом и Божић. Тада се сви трудимо 

да нам домови изгледају најлепше, почевши од новогодишње јелке, 

преко украса на прозорима, па до трпезаријског стола. 

Водећи се мишљу да су класици кулинарства увек најбољи 

избор током новогодишњих и божићних празника, представљам 

вам ПУЊЕНУ ЋУРКУ у свом њеном сјају, прилагођену потребама 

и укусима поклоника савремене гастрономије. 

Било како било, ћурка је у Војводини одавно, а и у другим 

деловима Србије, нашла пут до празничних трпеза и тако постала 

главна конкуренција прасећем и јагњећем печењу, без којих се код 

нас није могло замислити било какво славље. 

Да направите ово сјајно јело потребно вам је: очишћена ћурка 

од око 3,5 кг (по могућству са џигерициом), 12 шнита меснате 

сланине, 400 г свеже кобасице, 300 г обареног и очишћеног 

кестења, (или 500 г пропржених шампињона, 50 г путера, 50 г 

презли, 2 кашике ренданог пармезана, 2 главице црног лука, комадић 

целера, мало супе, веза першуна , бренди или вињак, зачин, 

маслиново уље, со и бибер 

Новогодишњи 

лоБОРизми 

• Проблем просечног Србина није како да дочека Нову годину, 

већ 31. децембар! 

Раде Јовановић 

• Година је нова. Све остало смо већ видели. 

Зоран Додеровић 

• За нову годину желимо све најбоље, а онда целе године једни 

другима радимо све најгоре! 

А.Чотрић 

• Ако нова година буде лоша као и претходна и њу ћемо сменити. 

Милан Бешић 

• Деда Мраз у Србији нема ирвасе. Уништен му је сточни фонд. 

Радослав Тилгер 

• У новој години биће нам испуњене све жеље. Под условом 

да платимо порез на жеље! 

С. Симић 

• Обећања која је дала влада су стара, не важе. У Новој години 

ћемо добити нова обећања! 

Р. Тилгер 

Нова година ће, разуме се, стићи и онима који је не буду чекали. 

Међутим, сва чар и јесте у чекању, а не у Новој години. Лепо је чекати 

нешто у шта сте сигурни да ће доћи. 

Чекали смо у животу разне ствари, то сви знамо, а увек су нам 

и сигурно долазиле само нове године. 

Душко Радовић 

Поетски кутак 

За децу, баке и деке 

Птичија нова година 

Очистите џигерицу, обарите и исцедите. Исецкајте целер и 

главицу лука пропржите у тигању на пола количине путера. Кестење 

изблендирајте са џигерицом толико да се уситне. Изблендираној 

маси додајте уситњену кобасицу, пропржен целер и лук и 

сецкани першун. Додајте бренди, зачин, со, бибер и промешајте 

да добијете уједначену масу. 

Опрану и обрисану ћурку посолите изнутра и напуните је већ 

припремљеном смесом. Убаците и преостали лук, затварајући 

је њиме. Ушијте отвор на ћурки. Поставите је на плех премазан 

уљем и увежите јој батаке да би задржала облик. Посолите је, 

побиберите, а груди јој обложите шнитима сланине. 

Покривену фолијом пеците ћурку на температури од 200 степени 

око два и по сата. Током печења преливајте је сопственим 

соком и врућом супом. Након назначеног времена уклоните фолију, 

смањите температуру на 180 степени и пеците још пола сата. 

Оно што празнично ћуреће месо чини посебним, поред прилога 

у облику бареног или сортираног поврћа, је пуњење за ћурку 

и воћни сос који га често прати. Уколико мислите да је сос од воћа 

неспојив с било којом врстом меса, већ ће вас први залогај разуверити. 

Сос од брусница, рибизли и вишања је оно што уздиже укус 

пуњене ћуретине. 

Да ли ћете пуњену ћурку правити за новогодишњу ноћ или 

Божић, то остављам вама да одлучите. 

У сваком случају, драги моји, желим вам СВЕ НАЈЛЕПШЕ У 

НОВОЈ 2014. И ХРИСТОС СЕ РОДИ! 

Мирјана Васић 


Година ће нова, а сенице Сенке 

и гугутке Сиве, голубице Белке, 

остале без јелке. 

Имају у шуми и јеле и смреке, 

али без украса, без свећице неке, 

без сребра и злата и без играчака 

којим јелке ките деци мама, бака. 

И ноћ утом паде. Кад ето ти чуда, 

шумом дивне јелке засијаше свуда. 

Не од лажног сребра и лажнога злата, 

правих су их звезда окитила јата. 

А на врху сваке стоји срп месеца, 

као на јелкама што имају деца. 

Чаробњак је ваљда то у шуми био 

и за птице месец јасни умножио. 

Из неба ведрога домамио нежно 

сребрнасто иње и пахуље снежне. 

Повешао птичје играчкице разне: 

шишарке, жирове, пужје куће празне. 

И ја сам вам била са сеницом Сенком, 

и гугутком Сивом, голубицом Белком, 

под њиховом јелком. Десанка Максимовић 


МОЗАИК 


стр.15 

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР 

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА 

7.00 Будилица 

9.00 ТВ Шоп 

9.15 Храна и вино 

10.00 Вести на знаковномјезику 

(р) 

10.15 Агро дан 

10.30 И дух и тело 

11.05 Кућица у цвећу 

11.25 Бели лук... 

12.00 Вести 

12.15 Серијски филм (р) 

13.00 Атлас/Гуливер 



14.25 Ауто спринт 

15.15 52 викенда 

16.00 Дневник 

16.30 Радим градим 

16.55 Свет на длану 

17.30 Вести на 

румунском 

17.40 Око истока 

18.30 ТВ Шоп, 


19.20 Вести на влашком 

језику 


20.00 Спортска 

хроника 

20.30 Нокаут 


21.25 Серијски филм 

22.00 Данас 

22.20Вести на 


22.35 Глас Америке 



00.10 Око истока (р) 

01.00 Ноћни програм 




9.45 Времеплов 

10.00 Палета (р) 


11.05 Лек из природе 

11.35 Бели лук... 



13.00 Улови трофеј 

13.40 ТВ Шоп 



14.25 Нокаут (р) 

14.55 На точковима 

15.20 Спортска 

хроника(р) 


16.30 Меридијанима 

17.00 На трагу природе 




18.30 ТВ Шоп 



језику 


20.00 На трагу природе 


21.00 Ауто флеш 














10.15 Атлас/Гуливер 

10.45 Више од спорта 

11.35 Бели лук и.... 



13.00 Свет на длану 




14.25 Вино и ... 

14.50 Ауто флеш 

15.20 Корак 



16.45 На трагу.... 




18.15 Улична патрола 



језику 


20.00 На трагу.... 


21.00 Филм на виде(л)о 


22.00 Новогодишњи 

програм 


ЗАПОСЛЕНИ У ЈП 

„ШТАМПА, РАДИО 

И ФИЛМ” СВИМ 

ГРАЂАНИМА 

ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ 

ЖЕЛЕ СРЕЋНЕ 

НОВОГОДИШЊЕ И 

БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ 

Наредни број билтена 

„Око истока” излази 24. 

јануара 2014. године 




10.15 Вино и .... 

10.45 Лек из природе 


11.35 Бели лук... 



13.00 Корак 




14.25 ABS show 

14.55 Радим градим 

15.25 Филм на виде(л)о 






18.15 Енергија... 

18.45Времеплов 



језику 


20.00 На трагу.... 
















10.15 Енергија на.... 

10.30 Калеидоскоп 

11.30 Бели лук и.... 



13.00 Везе 

13.30Времеплов 

13.45 ТВ Шоп 



14.25 Улови трофеј 

14.55 Србија коју волим 



16.45 На трагу... 




18.15 Навигатор 




језику 


20.00 На трагу... 











7.00 У нашем атару 

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ 

Позивни број 030 

Аутобуска станица 423-770 

Аутобуска станица 

„Бортравел“ 457-760 

Железничка станица 421-371 

Полицијска управа 192 

Ватросаци 193 

Хитна помоћ 194 

Електродистрибуција 422-888 

Топлификација 426-398 

Водовод 421-234 

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ 

Хотел „Језеро“ 482-940 

Хотел „Албо“ 249-69-62 

Хотел „Српска круна“ 477-077 

Клуб РТБ Бор 477-008 

АПОТЕКЕ 

Апотека у Дому здравља 

421-624 

Апотека „Стеван Јаковљевић“ 

424-167 

Апотека „Здравље“ 428-866 

Апотека у Злоту 2561-958 

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 


10.00 ТВ Шоп 

10.15 Нови свет Гнома 

10.45 Лекције из 

географије 

11.00 Школирање 

11.30 Млади су закон 



12.15 Дечији филм 

14.00 Викенд на истоку 

14.40 Зелена патрола 

15.10 Кућица у цвећу 

15.40 ТВ Шоп 


16.20 За све Роме 

16.40 На трагу 

природе 

17.05 Серија „Риск“ 

17.35 ТВ Шоп 

17.50 Серија „Поморска 

патрола“ 



19.25 Култ арт 


20.35 Калеидоскоп 


„Ирене Хус“ 

(22.00) Вести 

23.05 Више од спорта 





10.00 ТВ Шоп 

10.15 Нови свет Гнома 

10.45 Лекције из 

географије 

11.00 Заборављени 

народи 

11.30 Млади су закон 


12.15 Село моје 

1245 Зелени екран 

13.10 Здравље 

14.00 Вести на знаковном 

језику 

13.45 Палета, програм 

на румунском језику 

15.15 МиМ магазин 


16.20 Ретроспектива, 

програм на влашком 

језику 

16.40 На трагу 

природе 

17.10 Серија „Риск“ 

17.50 Серија „Поморска 

патрола“ 


19.20 Инфо 7 


20.35 52 викенда 


„Ирене Хус“ 

(22.00 Вести) 

23.05 Под сјајем звезда 



*Програмска шема је подложна променама 

6.00 Фарма 

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ 

Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55 

Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово 

пристаниште) 05:16, 10:27 и 

18:22 

Бор - Пожаревац 00:04 

Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 

4:00, 9:15 и 17:05 

Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 

14:30, 19:50 и 23:01 

АУТОБУСИ 

Поласци из Бора за 

Београд 04:00(радним даном), 

04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 

14:30, 15:30 

Лесковац и Врање 02:45 16:30 

Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним 

даном), 08:00 (радним даном) 

08:40 (новим путем), 14:30, 16:30, 

Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним 

даном), 08:00 (радним даном) 08:40 

14:30 16:30 20:55 22:25 

Неготин и Кладово 07:30 

Д. Милановац 10:40 , 15:10 

Мајданпек 15:10, 17:30 

Параћин 05:00 05:16 15:30 

Јагодина 05:00 15:30 

Жагубица - Пожаревац 07:30 

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 


facebook.com/rtvbor

стр.16 


Према оцени Комисије састављене 

од чланова Општинског 

већа, Спортског савеза и Комисије 

за спорт, за најбољи клуб у 

Бору у 2013. години проглашен 

је Бодибилдинг клуб „Партизан“. 

На другом 

месту је Омладински 

џудо 

клуб „Бор“, док 

је треће место 

заузео Женски 

кошаркашки 

клуб „Бор“. 

Најуспешнији 

спортиста 

је кикбоксер 

Синиша Владимировић, 

затим 

следе Александар 

Стојић из Бодибилдинг 

клуба „Партизан“ и Марко Николић- 

члан Џудо клуба „Бор“. 

Тамара Михајловић из Омладинског 

џудо клуба „Бор“ изабрана 

је за најуспешнију спортисткињу, 

испред Иване Ћиров 

из Женског кошаркашког клуба 

„Бор“ и Властимирке Пушкић 

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор 

Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић 

Новинар-редактор Чедомир Васић 

Припрема за штампу Марко Стојчев 

Штампа Штампарија „Графомед“ Бор 

СПОРТ 

Проглашени најбољи спортисти борске општине 

Ласкаво признање Синиши Владимировићу и Тамари Михајловић, а за најбољу спортску екипу проглашен Бодибилдинг 

клуб „Партизан“, одлучила комисија састављена од чланова Општинског већа, Спортског савеза и Комисије за спорт 

НАГРАЂЕНИ СПОРТСКИ 

РАДНИЦИ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ 

Плакете за дугогодишњи 

рад у спорту додељене су Паву 

Рајзнеру, Десимиру Ранковићу 

и Александру Златковићу. У 

категорији најуспешнија спортска 

организација у области 

масовне физичке културе, 

школског и инвалидског спорта, 

савеза и струковних удружења, 

изабран је Рукометни 

савез Бор испред Општинског 

фудбалског савеза Бор. 

Телевизија Бор за новогошиње 

и божићне празнике 

и ове године припремила је 

богат програм и емисије различитих 

жанрова. За све оне 

који одлуче да дочекају Нову 

годину у својим домовима и у 

кругу породице и пријатеља, 

ето прилике да се, уз пуну 

трпезу забаве и пред екраном 

Телевизије Бор. 

Познато је да музика оплемењује 

душу. Музичким 

програмом, овог пута на мало 

другачији начин, али са истим 

жељама, Телевизија Бор са вама 

ће бити и у најлуђој ноћи. 

Да са осмехом на лицу и у 

члана борског Атлетског клуба. 

Најуспешнији тренер је шеф 

стручног штаба Омладинског 

фудбалског клуба „Бор“ Хакија 

Ровчанин, на другом месту је 

Малиша Туцић, тренер Карате 

клуба „Бор“, док је трећи Дејан 

Мадић, тренер Куглашког клуба 

„Бакар“. Дејан Кожељ изабран 

је за најуспешнијег друштвено 

добром расположењу испратите 

стару и дочекате нову 2014. 

годину пружиће вам шаролик 

музички репертоар популарних 

Гитарса, Ст. Луис бенда и а капела 

хора „Вива воx“. 

Част да загреје атмосферу и 

подсети вас на све кафанске хитове 

уз које се веселите, славите, 

можда и лечите тугу, у овој 

ноћи имаће познати гитариста 

Владан Паја Вућковић, који ће 

вам ексклузивно представити 

песме са новог албума Боемске 

Рапсодије. 

Добри стари хитови и 

наступ Староградског оркестра 

„Тако ће и бити“, под 

вођством Горана Станковића, 

учиниће да у добром расположењу 

упловимо заједно у нову 

2014. годину. 

Из програ Телевизије Бор 

током два новогодишња празнична 

дана препоручујемо вашој 

пажњи балетску емисију 

„Костјуков“, „Дринска регата“, 

снимак са завршне смотре „Сусрета 

села“, као и богат избор 

филмског и серијског програма, 

а нису заборављени ни најмлађи 

гледаоци, који ће такође моћи да 

погледају већи број дечијих емисија 

и цртаћа. 

број 23 

спортског радника, Ненад Пауновић 

је други, а Зоран Алексић 

трећи. 

Перспективни млади спортисти 

су: Павле Крсмановић 

из Џудо клуба „Бор“, Огњен 

Перић из Карате клуба „Бор“, 

Јован Динић из Гимнастичког 

клуб „Бор“ Никола Тасић члан 

Омладинског џудо клуба „Бор“ 

и Филип Манчић из Атлетског 

клуба „Бор“, а међу девојчицама 

Анђела Младеновић из 

Џудо клуба „Бор“, Наталија 

Антонијевић из Рукометног 

клуба „Брестовац“, Кристина 

Стаменковић из Женског кошаркашког 

клуба „Бор“, Нађа 

Икић из Карате клуба „Тигар“ и 

Анита Зенуни из Омладинског 

џудо клуба „Бор“. 

Маријана Симић 

Разноврстан програм ТВ Бор у новогодишној ноћи 

ЕМИСИЈЕ ЗА СВЕ 

УЗРАСТЕ И УКУСЕ 

За загревање гледалаца, 

на почетку новогодишњег програма, 

у 19 часова и 50 минута, 

на програму Телевизије Бор 

забављаће вас група „Гитарси“, 

све до 20 часова и 50 минута 

када че их сменити Бенд „St. 

Louis“. 

Другачији стил и музички 

ритам и мелодију смениће на 

малим екранима борске телевизије 

Хор „Viva Vox“, од 22 

часа и 10 минута. У том термину 

почеће емитовање снимка 

концерта овог, у свету познатог 

хора, који негује специфичан 

и за публику пријемчив стил 

хорског певања. 

Последње минуте пред 

Нову годину моћи ћете да 

проведете у друштву врсног 

гитаристе, Боранина Паје Вучковића. 

Његов концерт „Боемска 

рапсодија“ на програму 

Телевизије Бор је од 23 часа и 

25 минута до поноћи. 

У Нову годину увешће вас 

Староградски оркестар „Тако ће 

и бити“. 

www.rtvbor.rs

СРЕЋНИ НОВОГОДИШЊИ И БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ !!!

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?