Новa механизација у РТБ-у Бор
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />
15:15<br />
БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 21 - 8. новембар, 2013. год. www.rtvbor.rs<br />
<strong>Новa</strong> <strong>механизација</strong> <strong>у</strong> <strong>РТБ</strong>-<strong>у</strong> <strong>Бор</strong><br />
За јамск<strong>у</strong> експлоатациј<strong>у</strong> к<strong>у</strong>пљена три <strong>у</strong>товаривача, а за “Транспорт” ТИР-а<br />
два нова камиона. Вредност инвестиција близ<strong>у</strong> милион евра » стр. 5<br />
Аеродром чека међ<strong>у</strong>народн<strong>у</strong> дозвол<strong>у</strong><br />
Обележен 1. новембар, Дан ЈП “ШРИФ”<br />
Владан Нововић: Наградили смо<br />
најпрод<strong>у</strong>ктивније,<br />
нисмо заборавили<br />
ни пензионере<br />
» стр. 6 и 7<br />
Почетком наредне године биће формирана<br />
Сл<strong>у</strong>жба за обавештавање и пр<strong>у</strong>жање<br />
информација вазд<strong>у</strong>хопловима » стр. 3<br />
<strong>Бор</strong><strong>у</strong> неопходна изградња<br />
још једног обданишта<br />
» стр. 4<br />
И поред повећања броја деце <strong>у</strong> васпитним<br />
гр<strong>у</strong>пама, 55 малишана на листи чекања<br />
Једнаке шансе за боље<br />
мог<strong>у</strong>ћности<br />
Циљ пројекта је да се Роми, као<br />
национална мањина, заштите од<br />
дискриминације<br />
» стр. 8<br />
Нова политика <strong>у</strong> р<strong>у</strong>дарств<strong>у</strong> » стр. 3<br />
Беск<strong>у</strong>ћници без помоћи, Центар за<br />
социјални рад немоћан » стр. 4<br />
Завршени “Зоранови дани” » стр. 9<br />
Бобана почела припреме, пливачи<br />
освојили шест медаља » стр. 12
стр.2 петак, 8. новембар 2013.<br />
АКТУЕЛНОСТИ број 21<br />
Волонтери <strong>у</strong>редили „Лавиринт“<br />
БОР» Пројекат обнове парка<br />
„Лавиринт“ <strong>у</strong> <strong>у</strong>лици 3. октобар<br />
код Палестинског насеља <strong>у</strong><br />
<strong>Бор</strong><strong>у</strong>, који је реализовала неформална<br />
гр<strong>у</strong>па „Четврта махала“ је<br />
завршен.<br />
- За неп<strong>у</strong>на два месеца,<br />
млади љ<strong>у</strong>ди, иначе <strong>у</strong>др<strong>у</strong>жени<br />
<strong>у</strong> неформалн<strong>у</strong> гр<strong>у</strong>п<strong>у</strong> „Четврта<br />
махала“ искљ<strong>у</strong>чиво на добровољној<br />
бази <strong>у</strong>спели с<strong>у</strong> да заврше<br />
пројекат <strong>у</strong>ређења парка<br />
<strong>у</strong> насељ<strong>у</strong>. Тако смо поставили<br />
нове реквизите и кошаркашке<br />
табле, а доста тр<strong>у</strong>да <strong>у</strong>ложили<br />
смо <strong>у</strong> фарбање постојећих<br />
клацкалица, љ<strong>у</strong>љашки и пењалица,<br />
као и лавиринта који је<br />
заштитни знак овог парка <strong>у</strong> 4.<br />
месној заједници <strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong>. Због<br />
комплетне безбедности свих<br />
посетилаца и корисника парка<br />
поставили смо и жичан<strong>у</strong> оград<strong>у</strong><br />
БОР» На Новом гробљ<strong>у</strong><br />
<strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong> непознате особе оскрнавиле<br />
с<strong>у</strong> гроб покојног Радета<br />
Стојановића, <strong>у</strong>кравши бронзан<strong>у</strong><br />
бист<strong>у</strong> са надгробне плоче. Мотив<br />
је очигледно материјалне<br />
природе јер је <strong>у</strong>крадена само<br />
биста која је вероватно продата<br />
као сек<strong>у</strong>ндарна сировина. Крађ<strong>у</strong><br />
је приметила Радетова мајка<br />
Грозда <strong>у</strong> петак, након што је<br />
обишла гроб. Грозда није имала<br />
снаге да пред објективом медија<br />
препричава моменат када је видела<br />
да бисте нема. Ут<strong>у</strong>чена, једино<br />
је <strong>у</strong>п<strong>у</strong>тила апел надлежнима<br />
да <strong>у</strong>раде нешто како се многе<br />
породице покојника на Новом<br />
гробљ<strong>у</strong> <strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong> не би нашле <strong>у</strong><br />
њеној сит<strong>у</strong>ацији.<br />
Управник Новог гробља<br />
Драган Г<strong>у</strong>шевац истиче да је<br />
- каже Александар Петровић,<br />
координатор пројекта.<br />
Реконстр<strong>у</strong>кциј<strong>у</strong> парка „Лавиринт“<br />
подржала је Зајечарска<br />
иницијатива.<br />
- Конк<strong>у</strong>рс за програме, који<br />
с<strong>у</strong> недавно расписале Организација<br />
„Зајечарска иницијатива“ и<br />
Фондација „Исток“, отворен је<br />
до 10 новембра. То је прилика за<br />
<strong>у</strong>др<strong>у</strong>жења, неформалне гр<strong>у</strong>пе и<br />
др<strong>у</strong>ге да својим идејама допринес<strong>у</strong><br />
позитивним променама и<br />
бољем живот<strong>у</strong> <strong>у</strong> Тимочкој крајини<br />
- каже Милан Станојевић,<br />
ПР “Зајечарска иницијатива”.<br />
Програми ће бити реализовани<br />
<strong>у</strong> партнерств<strong>у</strong> са Инстит<strong>у</strong>том<br />
за одрживе заједнице, <strong>у</strong> оквир<strong>у</strong><br />
донација „Трансформатор“<br />
кој<strong>у</strong> подржава америчка фондација<br />
УСАИД.<br />
М. Димитријевић<br />
<strong>Бор</strong>ско гробље на мети лопова<br />
<strong>у</strong>познат са овим догађајем, да<br />
је сл<strong>у</strong>чај пријављен полицији,<br />
али и да с<strong>у</strong> се овакве крађе на<br />
гробљ<strong>у</strong> дешавале и раније. Г<strong>у</strong>шевац<br />
је као р<strong>у</strong>ководилац ове<br />
радне јединице <strong>у</strong>позоравао и<br />
слао дописе како би <strong>у</strong>казао да<br />
гробље мора да се осветли, да<br />
се <strong>у</strong>веде видео надзор и да се<br />
огради на адекватан начин, јер<br />
је реч о површини од 22 хектара.<br />
У овом момент<strong>у</strong> не постоји<br />
ништа од тих елемената, а треба<br />
нагласити да радници Јавног<br />
ком<strong>у</strong>налног пред<strong>у</strong>зећа „3. октобар“<br />
који с<strong>у</strong> ч<strong>у</strong>вари на гробљ<strong>у</strong>,<br />
нис<strong>у</strong> завршили стр<strong>у</strong>чн<strong>у</strong> об<strong>у</strong>к<strong>у</strong><br />
како би <strong>у</strong> потп<strong>у</strong>ности одговорили<br />
захтевима физичко техничког<br />
обезбеђења.<br />
- До детаља смо <strong>у</strong>познати са<br />
овим новим сл<strong>у</strong>чајем крађе бис-<br />
Мештани Злота еколошки <strong>у</strong>ређ<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> село<br />
Дивље депоније прете реци<br />
ЗЛОТ» Злотска река, када<br />
је реч о загађењ<strong>у</strong>, доживљава<br />
с<strong>у</strong>дбин<strong>у</strong> многих водотокова <strong>у</strong><br />
Србији. Обале ове реке с<strong>у</strong>, када<br />
већ нема сеоске депоније, идеално<br />
место за бацање отпада.<br />
Овде има свега, од ком<strong>у</strong>налног<br />
отпада, грађевинског ш<strong>у</strong>та, дотрајалих<br />
ак<strong>у</strong>м<strong>у</strong>латора, а<strong>у</strong>томобилских<br />
г<strong>у</strong>ма, делова старог<br />
намештаја. Осим тога, <strong>у</strong> Злотск<strong>у</strong><br />
рек<strong>у</strong> се из оближњих домаћинстава<br />
исп<strong>у</strong>шта и отпадна<br />
ком<strong>у</strong>нална вода, чак и вода из<br />
септичких јама, а из те исте реке<br />
се током лета вода користи за наводњавање<br />
башти и ораница.<br />
Да би решили део еколошких<br />
проблема <strong>у</strong> Савет<strong>у</strong> Месне заједнице<br />
с<strong>у</strong> одл<strong>у</strong>чили да на дел<strong>у</strong> обале<br />
истоимене реке, <strong>у</strong> центр<strong>у</strong> села,<br />
предвиде простор за привремен<strong>у</strong><br />
сеоск<strong>у</strong> депониј<strong>у</strong>. Намера је да месечно<br />
запослени <strong>у</strong> ЈКП „3. октобар“<br />
одавде извозе смеће. За сада<br />
ова идеја даје рез<strong>у</strong>лтат.<br />
те. Кажем новим, јер се и раније<br />
дешавало да лопови крад<strong>у</strong> бисте<br />
и продај<strong>у</strong> их као сек<strong>у</strong>ндарн<strong>у</strong> сировин<strong>у</strong>.<br />
Годинама, као <strong>у</strong>правник<br />
Новог гробља <strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong>, <strong>у</strong>п<strong>у</strong>ћ<strong>у</strong>јем<br />
дописе надлежнима да обрате<br />
пажњ<strong>у</strong> на гробље, <strong>у</strong>каз<strong>у</strong>јем да<br />
овај простор од 22 хектара мора<br />
да се осветли, да се постави видео<br />
надзор и што је врло битно,<br />
обезбеђењем гробља морај<strong>у</strong> да<br />
се баве љ<strong>у</strong>ди који с<strong>у</strong> за то об<strong>у</strong>чени,<br />
дакле они који имај<strong>у</strong> адекватн<strong>у</strong><br />
об<strong>у</strong>к<strong>у</strong> и који имај<strong>у</strong> ор<strong>у</strong>жје.<br />
Ми имамо ч<strong>у</strong>варе, али то није<br />
довољно да се заштити оволико<br />
споменика. Уколико надлежни<br />
не <strong>у</strong>чине ништа, мислим да ћемо<br />
се и <strong>у</strong> наредном период<strong>у</strong> с<strong>у</strong>сретати<br />
са оваквим сит<strong>у</strong>ацијама<br />
- каже Драган Г<strong>у</strong>шевац, <strong>у</strong>правник<br />
Новог гробља <strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong>.<br />
- Један од највећих проблема<br />
месне заједнице Злот јес<strong>у</strong><br />
дивље депоније. Због тога смо<br />
<strong>у</strong> циљ<strong>у</strong> смањења њиховог броја<br />
одл<strong>у</strong>чили да <strong>у</strong> центр<strong>у</strong> села, иза<br />
Дома за весеља, сместимо депониј<strong>у</strong><br />
где би мештани одлагали<br />
све што им је непотребно <strong>у</strong><br />
домаћинств<strong>у</strong>. Мештани за сада<br />
користе ов<strong>у</strong> повољност, а <strong>у</strong> протеклом<br />
период<strong>у</strong>, на борск<strong>у</strong> депониј<strong>у</strong>,<br />
одвезено је више од 150<br />
к<strong>у</strong>бика отпада. Једном недељно<br />
радници ЈКП „3. октобар“ извозе<br />
смеће из неколико контејнера<br />
<strong>у</strong> сел<strong>у</strong>, али с обзиром на то да<br />
се <strong>у</strong> <strong>у</strong>жем центр<strong>у</strong> села налази<br />
неколико стотина<br />
к<strong>у</strong>ћа, требало<br />
би да се постави<br />
још контејнера<br />
– каже Златан<br />
Мејлановић,<br />
председник Савета<br />
МЗ Злот.<br />
Многи житељи<br />
Злота негод<strong>у</strong>ј<strong>у</strong><br />
што се<br />
баш <strong>у</strong> центр<strong>у</strong><br />
села одлаже отпад, али <strong>у</strong> Савет<strong>у</strong><br />
Месне заједнице с<strong>у</strong> категорични<br />
<strong>у</strong> намери да се смањи број<br />
дивљих депонија на др<strong>у</strong>гим<br />
местима, посебно поред реке,<br />
која лети дар<strong>у</strong>је живот <strong>у</strong>севима<br />
<strong>у</strong> непосредној близини.<br />
Горан Грамић<br />
Вандали скрнаве гробове и крад<strong>у</strong> бисте<br />
препродај<strong>у</strong>ћи их као сек<strong>у</strong>ндарне сировине<br />
Да ли породице покојника<br />
треба да почн<strong>у</strong> да страх<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> шта<br />
ће их дочекати када дођ<strong>у</strong> на<br />
гроб својих најближих? Да ли<br />
се вандалима, којима очигледно<br />
ништа није свето, може стати на<br />
п<strong>у</strong>т? Одговор је, може и мора.<br />
Законска рег<strong>у</strong>латива мора <strong>у</strong> том<br />
сл<strong>у</strong>чај<strong>у</strong> да б<strong>у</strong>де много оштрија,<br />
јер након кривичне пријаве и<br />
неколико недеља иза решетака,<br />
починиоци оваквих дела се<br />
поново враћај<strong>у</strong> и раде исто, јер<br />
таква казна за њих и није толико<br />
тешка. Зарада од продаје бронзане<br />
бисте покојника је очигледно<br />
много већа. Све то <strong>у</strong>каз<strong>у</strong>је<br />
да је, барем <strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong>, ово постао<br />
др<strong>у</strong>штвени проблем са којим се<br />
морамо сви позабавити.<br />
Дарко Стојадиновић<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor
број 21 АКТУЕЛНОСТИ<br />
петак, 8. новембар 2013.<br />
Аеродром <strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong> чека<br />
међ<strong>у</strong>народн<strong>у</strong> дозвол<strong>у</strong><br />
Биће формирано одељење Сл<strong>у</strong>жбе за обавештавање и<br />
пр<strong>у</strong>жање информација вазд<strong>у</strong>хопловима<br />
БОР» Аеродром <strong>Бор</strong>, као<br />
један од шест малих аеродрома<br />
<strong>у</strong> Србији, <strong>у</strong>шао је <strong>у</strong> процед<strong>у</strong>р<strong>у</strong><br />
добијања дозволе за слетање<br />
авиона, која подраз<strong>у</strong>мева постојање<br />
АФИС одељења и које је<br />
Директорат<strong>у</strong> за цивилно вазд<strong>у</strong>хопловство<br />
прописала Европска<br />
комисија за безбедност вазд<strong>у</strong>шног<br />
саобраћаја. Сл<strong>у</strong>жба за обавештавање<br />
и пр<strong>у</strong>жање информације<br />
вазд<strong>у</strong>хопловима <strong>у</strong> зони<br />
аеродрома (АФИС), <strong>у</strong>многоме ће<br />
олакшати рад и ком<strong>у</strong>никациј<strong>у</strong> са<br />
вазд<strong>у</strong>хопловима и пилотима, чак<br />
и <strong>у</strong> пограничној зони.<br />
- Надлежна Министарства<br />
с<strong>у</strong> <strong>у</strong> обавези да пропиш<strong>у</strong> Уредб<strong>у</strong><br />
којом ће бити описан пост<strong>у</strong>пак<br />
бржег отварања пограничне<br />
зоне. Аеродромима је дат задатак<br />
да израде анализ<strong>у</strong> реалних<br />
потреба за пограничном зоном.<br />
Израда те анализе је <strong>у</strong> ток<strong>у</strong> -<br />
каже Емил Стојановић, р<strong>у</strong>ководилац<br />
Аеродрома „<strong>Бор</strong>“, ЈП<br />
„<strong>Бор</strong>ски т<strong>у</strong>ристички центар“.<br />
Иницијатив<strong>у</strong> за добијање<br />
дозволе за међ<strong>у</strong>народне летове<br />
Послодавци и синдикати <strong>у</strong><br />
Србији сагласни с<strong>у</strong> да би Закон<br />
о рад<strong>у</strong> требало да подстакне запошљавање<br />
и да б<strong>у</strong>де по мери<br />
здраве економије и достојанства<br />
радника. Ипак, <strong>у</strong> нацрт<strong>у</strong> закона<br />
о рад<strong>у</strong> има и таквих новина<br />
које, како сматра Конференција<br />
слободних синдиката обесмишљавај<strong>у</strong><br />
социјалн<strong>у</strong> правд<strong>у</strong> и <strong>у</strong>грожавај<strong>у</strong><br />
положај запослених.<br />
Неки облици флексибилног<br />
рада, које доноси нацрт новог<br />
покрен<strong>у</strong>ли с<strong>у</strong> мањи аеродроми<br />
<strong>у</strong> Србији, међ<strong>у</strong> којима, осим<br />
Аеродрома „<strong>Бор</strong>“, „Поникве“ <strong>у</strong><br />
Ужиц<strong>у</strong>, „Ечка“ <strong>у</strong> Зрењанин<strong>у</strong>, „Ченеј“<br />
<strong>у</strong> Новом Сад<strong>у</strong> и Аеродроми<br />
<strong>у</strong> Вршц<strong>у</strong> и С<strong>у</strong>ботици. <strong>Бор</strong>ски аеродром<br />
исп<strong>у</strong>њава све техничке<br />
и кадровске <strong>у</strong>слове, израда анализе<br />
реалних потреба је <strong>у</strong> ток<strong>у</strong>,<br />
а <strong>у</strong> план<strong>у</strong> је и израда ст<strong>у</strong>дије изводљивости<br />
за проширење писте.<br />
Очек<strong>у</strong>је се да ће писта за слетање<br />
малих и спортских авиона,<br />
капацитета до 20 седишта, бити<br />
отворена већ почетком године.<br />
Аеродром <strong>Бор</strong> изграђен је<br />
1986. године. На површини од<br />
50 хектара смештене с<strong>у</strong> <strong>у</strong>правна<br />
зграда са хангаром и писта<br />
пресв<strong>у</strong>чена „с<strong>у</strong>вим асфалтом“<br />
д<strong>у</strong>жине 1.080 и ширине 30 метара.<br />
Увођењем вазд<strong>у</strong>шног комерцијалног<br />
саобраћаја, односно<br />
добијањем дозволе за међ<strong>у</strong>народне<br />
летове борски Аеродром<br />
отворио би врата развој<strong>у</strong> привреде<br />
и т<strong>у</strong>ризма не само <strong>у</strong> Општини<br />
<strong>Бор</strong>, већ и <strong>у</strong> читавом регион<strong>у</strong>.<br />
Марија Димитријевић<br />
Критике нацрта<br />
новог Закона о рад<strong>у</strong><br />
Закона о рад<strong>у</strong> с<strong>у</strong> прихватљиви,<br />
али о прод<strong>у</strong>жавањ<strong>у</strong> рада на неодређено<br />
време са једне на три<br />
године, као и о <strong>у</strong>кидањ<strong>у</strong> отпремнина<br />
за читав стаж, послодавци<br />
и синдикати имај<strong>у</strong> потп<strong>у</strong>но различита<br />
мишљења. Нови Закон о<br />
рад<strong>у</strong>, као и закони о приватизацији,<br />
стечај<strong>у</strong>, планирањ<strong>у</strong> и рад<strong>у</strong>,<br />
требало би да се <strong>у</strong>своје до краја<br />
године, али пре тога ће <strong>у</strong>ћи <strong>у</strong><br />
јавн<strong>у</strong> расправ<strong>у</strong> и биће представљени<br />
Влади Србије. Е. Д.<br />
Више од 150 <strong>у</strong>чесника Треће<br />
међ<strong>у</strong>народне конференције о<br />
минералним рес<strong>у</strong>рсима <strong>у</strong> Србији<br />
под називом „Покретачка<br />
снага привредног развоја“ разговарало<br />
је <strong>у</strong> Београд<strong>у</strong> о томе<br />
како р<strong>у</strong>дарски сектор може да<br />
допринесе економском опоравк<strong>у</strong><br />
и привредном раст<strong>у</strong> земље.<br />
На конференцији о минералним<br />
рес<strong>у</strong>рсима било је речи и о<br />
новој политици владе <strong>у</strong> сектор<strong>у</strong><br />
р<strong>у</strong>дарства - новом закон<strong>у</strong>, о р<strong>у</strong>дним<br />
богатствима земље и новим<br />
пројектима.<br />
- У постојећем закон<strong>у</strong> <strong>у</strong> Р<strong>у</strong>дарств<strong>у</strong><br />
и геолошким истраживањима,<br />
показало се да поједини<br />
делови не мог<strong>у</strong> да се примене <strong>у</strong><br />
пракси, па ће нови Закон, који<br />
је <strong>у</strong> припреми, пок<strong>у</strong>шати, на<br />
основ<strong>у</strong> примедби добијених од<br />
стр.3<br />
Трећа међ<strong>у</strong>народна конференција о минералним<br />
рес<strong>у</strong>рсима <strong>у</strong> Србији<br />
Нова политика <strong>у</strong> р<strong>у</strong>дарств<strong>у</strong><br />
Треба искористити повољне<br />
времеснке <strong>у</strong>слове и обавити<br />
сетв<strong>у</strong> пшенице, <strong>у</strong>колико то<br />
још није <strong>у</strong>рађено, препор<strong>у</strong>ч<strong>у</strong>ј<strong>у</strong><br />
пољопривредни стр<strong>у</strong>чњаци и<br />
подсећај<strong>у</strong> да <strong>у</strong>колико се време<br />
сетве помера, треба повећати количин<strong>у</strong><br />
семена за пет до 10 посто<br />
по хектар<strong>у</strong>. Драган Ђорђевић,<br />
инжењер заштите биља<br />
Пољопривредног добра Зајечар<br />
каже да је сада право време да<br />
произвођачи, који планирај<strong>у</strong><br />
домаћих и страних компанија<br />
које се баве р<strong>у</strong>дарством, да пр<strong>у</strong>жи<br />
већ<strong>у</strong> сиг<strong>у</strong>рност за <strong>у</strong>лагања<br />
и истраживања,<br />
јер се од р<strong>у</strong>дарства<br />
очек<strong>у</strong>је да б<strong>у</strong>де покретач<br />
привредног<br />
развоја Србије.<br />
Драстичних измена<br />
неће бити, али ће<br />
норме бити прилагођене<br />
<strong>у</strong>словима<br />
рада <strong>у</strong> Србији и<br />
отвориће мог<strong>у</strong>ћност стратешког<br />
партнерства са државом - рекао<br />
је Томислав Ш<strong>у</strong>барановић, државни<br />
секретар Министарства<br />
енергетике, развоја и животне<br />
средине.<br />
Учесници треће међ<strong>у</strong>народне<br />
конференције Покретачка<br />
снага привредног развоја били<br />
с<strong>у</strong> и амбасадори Канаде и Финске,<br />
који с<strong>у</strong> говорили о <strong>у</strong>тицај<strong>у</strong><br />
р<strong>у</strong>дарства на развој локалних<br />
заједница, као и представници<br />
р<strong>у</strong>дарских компанија „Авала<br />
ресорсис“, „Рио тинто“, „Фрипорт-мекморан<br />
експлорејшн“,<br />
„М<strong>у</strong>ндоро капитал“, „Кол<strong>у</strong>бара“<br />
и др<strong>у</strong>гих фирми из тог сектора.<br />
Елда Драгаш<br />
Време одговара сетви<br />
сетв<strong>у</strong> окопавина,<br />
пре свега к<strong>у</strong>к<strong>у</strong>р<strong>у</strong>за<br />
али и с<strong>у</strong>нцокрета,<br />
<strong>у</strong>раде припрем<strong>у</strong><br />
земљишта<br />
за пролећне<br />
<strong>у</strong>севе.<br />
Иначе јесења<br />
сетва је обављена<br />
<strong>у</strong> из<strong>у</strong>зетно<br />
повољним <strong>у</strong>словима<br />
што би<br />
могло да има за<br />
последиц<strong>у</strong> и добар род, процене<br />
с<strong>у</strong> пољопривредних стр<strong>у</strong>чњака.<br />
Веома је важно да семе на<br />
парцелама квалитетно клија и<br />
ниче.<br />
- Добро припемљена пшеница<br />
и <strong>у</strong>севи сјесени обезбеђ<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> да<br />
се с пролећа, када крен<strong>у</strong> генеративне<br />
фазе, принос добро обезбеди<br />
и б<strong>у</strong>де спреман да издржи<br />
цео ток вегетације - каже Драган<br />
Ђорђевић.<br />
Д. Мар<strong>у</strong>шић<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor
стр.4<br />
петак, 8. новембар 2013.<br />
Из рада Предшколске <strong>у</strong>станове „Бамби“<br />
Деци тесно <strong>у</strong> вртићима<br />
БОР» Након прошлогодишњих<br />
190 малишана на листи<br />
чекања за вртић <strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong>, ове године<br />
место <strong>у</strong> обданишт<strong>у</strong> чека више<br />
од педесеторо деце. Општина<br />
<strong>Бор</strong>, као оснивач Предшколске<br />
<strong>у</strong>станове „Бамби“, због малишана<br />
на листи чекања, <strong>у</strong>својила је<br />
одл<strong>у</strong>к<strong>у</strong> о повећањ<strong>у</strong> броја деце <strong>у</strong><br />
васпитним гр<strong>у</strong>пама за 20 одсто.<br />
Општинска одл<strong>у</strong>ка примењена<br />
је <strong>у</strong> борским вртићима, али<br />
проблем још није <strong>у</strong> потп<strong>у</strong>ности<br />
решен.<br />
- И поред тога што смо применили<br />
општинск<strong>у</strong> одл<strong>у</strong>к<strong>у</strong> на<br />
листи чекања имамо 55 малишана.<br />
И пре ове одл<strong>у</strong>ке смо <strong>у</strong><br />
васпитним гр<strong>у</strong>пама имали дец<strong>у</strong><br />
преко норматива, њих 80 више.<br />
Сада смо <strong>у</strong>писали максималан<br />
број деце, а то је 20 процената<br />
више. Преп<strong>у</strong>нили смо васпитне<br />
гр<strong>у</strong>пе, а мислим да је рад <strong>у</strong> оквир<strong>у</strong><br />
норми бољи и квалитетнији.<br />
БОР» Осим Београда и<br />
Новог Сада, који имај<strong>у</strong> посебне<br />
<strong>у</strong>станове за беск<strong>у</strong>ћнике, <strong>у</strong><br />
др<strong>у</strong>гим градовима <strong>у</strong> Србији<br />
се налазе прихватне станице<br />
за социјално <strong>у</strong>грожене особе<br />
које немај<strong>у</strong> смештај. У <strong>Бор</strong><strong>у</strong> је<br />
од 2010. до 2011. године при<br />
Центр<strong>у</strong> за социјални рад, радила<br />
прелазна к<strong>у</strong>ћа са прихватном<br />
станицом и то захваљ<strong>у</strong>ј<strong>у</strong>ћи<br />
донацијама које је обезбеђивало<br />
министарство за државн<strong>у</strong><br />
<strong>у</strong>прав<strong>у</strong> и локалн<strong>у</strong> само<strong>у</strong>прав<strong>у</strong><br />
Реп<strong>у</strong>блике Србије. Данас је од<br />
прихватне станице остала само<br />
зграда, јер нема више донација,<br />
а локална само<strong>у</strong>права није <strong>у</strong>спела<br />
да одржи овај пројекат и<br />
Много је деце на малом простор<strong>у</strong>,<br />
а ипак је квалитетнији рад <strong>у</strong><br />
мањим гр<strong>у</strong>пама. Све чешће имамо<br />
и потреб<strong>у</strong> за индивид<strong>у</strong>алним<br />
радом са одређеном децом, па<br />
ћемо морати да прилагодимо<br />
број деце <strong>у</strong> гр<strong>у</strong>пама – истакла је<br />
Љиљана Радичевић, директор<br />
Предшколске <strong>у</strong>станове „Бамби“<br />
<strong>Бор</strong>.<br />
Прекобројне гр<strong>у</strong>пе ипак с<strong>у</strong><br />
проблем и за дец<strong>у</strong> и за васпитаче.<br />
Рад је прилично отежан, а<br />
ове године више је и малишана<br />
којима је потребна посебна<br />
пажња. Прошле године петоро<br />
деце било је <strong>у</strong> процес<strong>у</strong> инкл<strong>у</strong>зије,<br />
а сада овакве потребе има<br />
тринаесторо деце. Иако је листа<br />
чекања за вртић смањена,<br />
проблем није решен, па се као<br />
трајно решење намеће изградња<br />
новог објекта за најмлађе.<br />
ДРУШТВО број 21<br />
Марија Ћосић<br />
Беск<strong>у</strong>ћници без помоћи<br />
поред тога што за то постоји<br />
реална потреба.<br />
- У некадашњој прихватној<br />
станици, која располаже са две<br />
мање собе и дневним боравком,<br />
трен<strong>у</strong>тно с<strong>у</strong> смештене две породице<br />
чији с<strong>у</strong> станови изгорели, а<br />
<strong>у</strong> план<strong>у</strong> је да се од наредне године<br />
поново отвори прелазна<br />
к<strong>у</strong>ћа за привремени смештај<br />
особа без средстава за живот,<br />
смештај психијатријских сл<strong>у</strong>чајева,<br />
лечених наркомана, незбрин<strong>у</strong>тих<br />
особа као и лица која<br />
с<strong>у</strong> се вратила са одсл<strong>у</strong>жења затворске<br />
казне - каже Мирјана<br />
Митровић, директор Центра за<br />
социјални рад <strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong>.<br />
Старе и социјално <strong>у</strong>грожене<br />
Вишкови <strong>у</strong> јавном сектор<strong>у</strong>?<br />
Веће Савеза самосталних синдиката <strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong> позвало<br />
представнике локалне само<strong>у</strong>праве на дијалог пре<br />
проглашења вишка запослених<br />
БОР» На основ<strong>у</strong> незваничне<br />
информације да с<strong>у</strong> представници<br />
власти и Општинске <strong>у</strong>праве <strong>у</strong><br />
<strong>Бор</strong><strong>у</strong> наложили неким директорима<br />
јавних <strong>у</strong>станова и пред<strong>у</strong>зећа да<br />
кроз нов<strong>у</strong> систематизациј<strong>у</strong> прогласе<br />
вишком одређен број радника,<br />
чланови Већа Савеза самосталних<br />
синдиката <strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong>, на чел<strong>у</strong><br />
са Драгишом Тр<strong>у</strong>јкићем, одржали<br />
с<strong>у</strong> састанак са кога с<strong>у</strong> <strong>у</strong>п<strong>у</strong>тили<br />
допис председник<strong>у</strong> Општине <strong>Бор</strong><br />
Саши В<strong>у</strong>кадиновић<strong>у</strong> <strong>у</strong> коме се<br />
потенцира на дијалог<strong>у</strong> и констр<strong>у</strong>ктивним<br />
разговорима.<br />
- Пошто смо дошли до информације<br />
да локални политичари,<br />
<strong>у</strong> сарадњи са неким<br />
директорима јавних <strong>у</strong>станова,<br />
као и надлежни <strong>у</strong> Општинској<br />
<strong>у</strong>прави, на мало тајновит начин<br />
планирај<strong>у</strong> да <strong>у</strong>раде нове систематизације<br />
радних места и прогласе<br />
одређене вишкове радника,<br />
сазвали смо овај састанак како<br />
бисмо се организовали, јер је немог<strong>у</strong>ће<br />
да се тако нешто ради без<br />
<strong>у</strong>чешћа синдиката. Уколико неко<br />
жели да одреди да има технолошког<br />
вишка <strong>у</strong> одређеној <strong>у</strong>станови<br />
или пред<strong>у</strong>зећ<strong>у</strong>, треба прво<br />
да разговара са синдикатом, да се<br />
<strong>у</strong>тврди да ли се пошт<strong>у</strong>је Закон о<br />
рад<strong>у</strong>, да ли се пошт<strong>у</strong>је колективни<br />
<strong>у</strong>говор, и наравно одреде неки<br />
критериј<strong>у</strong>ми. Претпостављам да<br />
ће они који пок<strong>у</strong>шавај<strong>у</strong> то да<br />
<strong>у</strong>раде да цел<strong>у</strong> прич<strong>у</strong> оправдај<strong>у</strong><br />
особе са подр<strong>у</strong>чја борске општине,<br />
Центар за социјални рад <strong>у</strong><br />
<strong>Бор</strong><strong>у</strong> смешта <strong>у</strong> Геронтолошки<br />
центар <strong>у</strong> Књажевц<strong>у</strong>, а млађим<br />
особама се пр<strong>у</strong>жа материјални<br />
додатак, једнократна материјална<br />
помоћ и оброк <strong>у</strong> народној<br />
к<strong>у</strong>хињи.<br />
- Центар за социјални рад<br />
и закон о социјалној заштити<br />
на основ<strong>у</strong> Закона о одређивањ<strong>у</strong><br />
максималног броја запослених<br />
<strong>у</strong> локалним администрацијама,<br />
али ја све њих подсећам да с<strong>у</strong><br />
рокови за реализациј<strong>у</strong> тако нечега<br />
прошли и да је првобитни рок<br />
био 2009. године, па потом крај<br />
2010. године, и од тада до данас<br />
нико ништа није рекао о том закон<strong>у</strong>,<br />
и сада се одједном јавља<br />
иницијатива да се то спроведе <strong>у</strong><br />
дело. Са овог састанка пор<strong>у</strong>ч<strong>у</strong>јемо<br />
представницима власти, политичарима<br />
и надлежнима <strong>у</strong><br />
Општинској <strong>у</strong>прави да, <strong>у</strong>колико<br />
избегн<strong>у</strong> разговор са нама о овој<br />
теми, реакција синдиката ће<br />
бити жестока - рекао је Драгиша<br />
Тр<strong>у</strong>јкић, председник Већа<br />
Савеза самосталних синдиката<br />
<strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong>.<br />
У допис<strong>у</strong> који је <strong>у</strong>п<strong>у</strong>ћен<br />
председник<strong>у</strong> Општине <strong>Бор</strong><br />
Саши В<strong>у</strong>кадиновић<strong>у</strong>, представницима<br />
власти и надлежнима <strong>у</strong><br />
Општинској <strong>у</strong>прави, инсистира<br />
се на разговорима који ће <strong>у</strong>словити<br />
поштовање закона и који ће<br />
помоћи запосленима да задрже<br />
своја радна места, а оним радницима<br />
који желе да нап<strong>у</strong>сте радно<br />
место, да од<strong>у</strong> <strong>у</strong>з адекватн<strong>у</strong> отпремнин<strong>у</strong>.<br />
У с<strong>у</strong>протном, како се<br />
ч<strong>у</strong>ло на састанк<strong>у</strong> синдикалних<br />
челника, биће искоришћени сви<br />
видови синдикалне бробе како<br />
би се заштитила права радника.<br />
Дарко Стојадиновић<br />
није предвидео обезбеђење или<br />
решавање стамбеног питања<br />
<strong>у</strong>гроженим особама, већ им<br />
се најчешће н<strong>у</strong>ди привремени<br />
смештај <strong>у</strong> некој од најближих<br />
прихватних станица <strong>у</strong> Србији<br />
- каже Мирјана Митровић,<br />
директор Центра за социјални<br />
рад <strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong>.<br />
Златја Марковић<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor
број 21 ЕКОНОМИЈА<br />
петак, 8. новембар 2013.<br />
Милион долара за<br />
јамск<strong>у</strong> механизациј<strong>у</strong><br />
У “Јам<strong>у</strong>” стигао први од три <strong>у</strong>товаривача фирме “Atlas<br />
Copco” , запремине кашике од шест к<strong>у</strong>бних метара<br />
Набавком машина стабилизоваће се производња<br />
и одвоз р<strong>у</strong>де<br />
стр.5<br />
Нови камиони <strong>у</strong> „Транспорт<strong>у</strong>“ ТИР-а<br />
Возила за тешке <strong>у</strong>слове рада<br />
БОР» У циљ<strong>у</strong> сиг<strong>у</strong>рнијег,<br />
једноставнијег, јефтинијег и бржег<br />
транспорта, <strong>РТБ</strong> <strong>Бор</strong> је набавио<br />
два нова камиона „Волво“<br />
носивости 30 тона и запремине<br />
18 и по к<strong>у</strong>бних метара, чија је<br />
<strong>у</strong>к<strong>у</strong>пна вредност 210 хиљада<br />
евра. Ови камиони предвиђени<br />
с<strong>у</strong> за тешке <strong>у</strong>слове рада и планира<br />
се да раде <strong>у</strong> просек<strong>у</strong> 20 сати<br />
дневно.<br />
Погон „Транспорт“ Топионице<br />
и рафинације бакра <strong>Бор</strong><br />
зад<strong>у</strong>жен је за превожење шљаке<br />
и концентрата <strong>у</strong> <strong>РТБ</strong>-<strong>у</strong> <strong>Бор</strong>,<br />
од флотација до Топионице. До<br />
БОР» У борск<strong>у</strong> „Јам<strong>у</strong>“ стигао<br />
је нови <strong>у</strong>товаривач, први од<br />
три који с<strong>у</strong> набављени за подземн<strong>у</strong><br />
експлоатациј<strong>у</strong>. За нове<br />
<strong>у</strong>товариваче, које производи<br />
компанија „Атлас Копко“, <strong>РТБ</strong><br />
<strong>Бор</strong> је издвојио приближно милион<br />
долара. Утоваривач има<br />
запремин<strong>у</strong> кашике шест к<strong>у</strong>бних<br />
метара, остала два с<strong>у</strong> мања, запремине<br />
од три и по к<strong>у</strong>бика, и<br />
радиће <strong>у</strong> такозваном инвестиционом<br />
дел<strong>у</strong>.<br />
- Доласком ових <strong>у</strong>товаривача<br />
стабилизоваћемо производњ<strong>у</strong> и<br />
одвоз р<strong>у</strong>де. Претходна два месеца<br />
то није био сл<strong>у</strong>чај јер с<strong>у</strong> се машине<br />
често квариле. Успели смо да,<br />
захваљ<strong>у</strong>ј<strong>у</strong>ћи ремонт<strong>у</strong> појединих<br />
возила, одржимо производњ<strong>у</strong>, а<br />
са доласком нове механизације<br />
сиг<strong>у</strong>рни смо <strong>у</strong> стабилност. У наредном<br />
период<strong>у</strong> планирамо 400<br />
тона бакра <strong>у</strong> р<strong>у</strong>ди месечно, до<br />
краја ове и за наредн<strong>у</strong> годин<strong>у</strong>.<br />
Истовремено отварамо р<strong>у</strong>дно<br />
тело <strong>Бор</strong>ска река и повез<strong>у</strong>јемо<br />
најд<strong>у</strong>бље хоризонте - каже Владимир<br />
Стефановић <strong>у</strong>правник<br />
погона „Јама“ <strong>РТБ</strong>-а <strong>Бор</strong>.<br />
МАЈДАНПЕК» Дневни<br />
<strong>у</strong>чинак на Површинском коп<strong>у</strong><br />
Р<strong>у</strong>дника бакра Мајданпек <strong>у</strong>стаљен<br />
је на 20 хиљада тона р<strong>у</strong>де,<br />
прераде на 15 хиљада тона, а<br />
производња на око 35 тона бакра<br />
<strong>у</strong> концентрат<strong>у</strong>. То је највећа производња<br />
<strong>у</strong> последњих 10-так<br />
youtube.com/rtvbor<br />
Радници борске „Јаме“ повећали<br />
с<strong>у</strong> за последњих годин<strong>у</strong><br />
дана количин<strong>у</strong> ископина<br />
за 80 одсто. Циљ је даље повећање<br />
производње а да би се<br />
то остварило неопходна је нова<br />
<strong>механизација</strong>.<br />
- Свесни смо да морамо да<br />
обновимо механизациј<strong>у</strong>. Мислимо<br />
да силаском на најд<strong>у</strong>бљи хоризонт<br />
борске „Јаме“, односно<br />
19 хоризонт, решавамо производњ<strong>у</strong><br />
за наредних десет година.<br />
„Јама“ од 2008. године пок<strong>у</strong>шава<br />
да б<strong>у</strong>де најпрофитабилнији<br />
погон који ради <strong>у</strong> састав<strong>у</strong> <strong>РТБ</strong>-а<br />
<strong>Бор</strong>. То смо до сада и доказали.<br />
Р<strong>у</strong>дари оправдавај<strong>у</strong> новац<br />
који се <strong>у</strong>ложи и пок<strong>у</strong>шавај<strong>у</strong> да<br />
га барем три п<strong>у</strong>та врате <strong>РТБ</strong>-<strong>у</strong><br />
<strong>Бор</strong> и држави - каже Љ<strong>у</strong>биша<br />
Миљковић, главни пословођа<br />
погона „Јама“.<br />
Спајањем 17 и 19 хоризонта<br />
Јаме, долази се до р<strong>у</strong>дног тела<br />
<strong>Бор</strong>ска река, где <strong>у</strong> првом лежишт<strong>у</strong><br />
има осам милиона тона<br />
р<strong>у</strong>де са просечним садржајем<br />
0,7 одсто бакра.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
Рекордна производња <strong>у</strong> РБМ-<strong>у</strong><br />
година, а одговорни очек<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> да<br />
ће и <strong>у</strong>б<strong>у</strong>д<strong>у</strong>ће она ићи <strong>у</strong>злазном<br />
линијом. Намера је да се новим<br />
интервенцијама на производној<br />
линији <strong>у</strong> Флотацији, дневна производња<br />
бакра подигне на планираних<br />
40 тона.<br />
С.В.<br />
сада је <strong>у</strong> возном парк<strong>у</strong> било осам<br />
тешких камиона, а последњих<br />
15 година није било <strong>у</strong>лагања <strong>у</strong><br />
опрем<strong>у</strong>.<br />
- Камиони са којима смо до<br />
сада радили с<strong>у</strong> стари и захтевали<br />
с<strong>у</strong> сталне оправке, ремонт<br />
и <strong>у</strong>лагања. Нова опрема није<br />
набављена децениј<strong>у</strong> и по, а доласком<br />
ових камиона рад ће<br />
бити сиг<strong>у</strong>рнији и без ангажовања<br />
трећих лица остварићемо<br />
задатке. „Транспорт“ годишње<br />
превезе више од 125 милиона<br />
тона шљаке и 125 хиљада тона<br />
БОР» У Р<strong>у</strong>дарско топионичарском<br />
басен<strong>у</strong> <strong>Бор</strong> за девет<br />
месеци произведено је 27.895<br />
тона катодног бакра, 15 одсто,<br />
односно 3.600 тона више него<br />
прошле године за исти период.<br />
Истовремено, производња племенитих<br />
метала, злата и сребра,<br />
већа је од планиране за 10<br />
одсто.<br />
У погонима Топионице и<br />
рафинације до краја септембра<br />
је прерађено 177 хиљада тона<br />
с<strong>у</strong>вог концентрата и искљ<strong>у</strong>чиво<br />
концентрата, а са повећањем<br />
производње та количина ће бити<br />
још већа. Зато је значајно да<br />
имамо нова возила и планирамо<br />
да наредне године набавимо још<br />
четири оваква камиона, са мотором<br />
„Е<strong>у</strong>ро 5“ и „Powertronic“<br />
мењачем, најсавременијег <strong>у</strong><br />
својој категорији. Очек<strong>у</strong>јемо да<br />
се <strong>у</strong>лагање врло брзо врати од<br />
<strong>у</strong>штеда - каже Раде Проловић,<br />
<strong>у</strong>правник погона „Транспорт“<br />
<strong>РТБ</strong>-а <strong>Бор</strong>.<br />
С обзиром на то да ће ови<br />
камиони <strong>у</strong>чествовати <strong>у</strong> јавном<br />
саобраћај<strong>у</strong> и превозити концентрат<br />
од флотације <strong>у</strong> Великом<br />
Кривељ<strong>у</strong> до топионице <strong>у</strong><br />
<strong>Бор</strong><strong>у</strong>, сиг<strong>у</strong>рност је знатно већа.<br />
Сви параметри вожње, брзина<br />
и потрошња горива, пратиће се<br />
преко рач<strong>у</strong>нара, а очек<strong>у</strong>је се да<br />
ће се само на бази <strong>у</strong>штеде <strong>у</strong> резевним<br />
деловима и горив<strong>у</strong> ова<br />
инвестиција брзо исплатити.<br />
Уз то више неће бити потребно<br />
ангажовати трећа лица за транспорт<br />
што је додатна <strong>у</strong>штеда,<br />
каж<strong>у</strong> <strong>у</strong> Р<strong>у</strong>дарско топионичарском<br />
басен<strong>у</strong> <strong>Бор</strong>.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
Више злата и сребра <strong>у</strong> <strong>РТБ</strong>-<strong>у</strong><br />
из домаћих сировина произведене<br />
33.252 тоне анода, односно<br />
27.895 тона катода, 6.460 тона<br />
дипформинг жице, 963 тоне<br />
бакар-с<strong>у</strong>лфата и 66 и по хиљада<br />
тона с<strong>у</strong>мпорне киселине.<br />
У Ливници с<strong>у</strong> линија бакра,<br />
месинга, бронзе и ливница фазонских<br />
одливака <strong>у</strong>к<strong>у</strong>пно дале<br />
1.108 тона производа, што је<br />
два п<strong>у</strong>та више од плана, а чак<br />
три п<strong>у</strong>та више него <strong>у</strong> истом период<strong>у</strong><br />
прошле године.<br />
Д. Ђ.<br />
facebook.com/rtvbor
стр.6<br />
петак, 8. новембар 2013.<br />
У ФОКУСУ број 21<br />
Д<strong>у</strong>га новинарска традиција - п<strong>у</strong>токаз к<br />
Непрекидна новинарска<br />
нит <strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong> почела је, сада већ<br />
далеке, 1947. године. Тада је,<br />
1. новембра, штампан први<br />
број листа „<strong>Бор</strong>ски колектив“,<br />
новинарска имена и израсла<br />
информативна к<strong>у</strong>ћа „Штампа,<br />
радио и филм“, која и данас нег<strong>у</strong>је<br />
д<strong>у</strong>гогодишње новинарско<br />
наслеђе и традициј<strong>у</strong>. Лист је,<br />
У архиви Бакар филма остали с<strong>у</strong> записи о последњем поласк<strong>у</strong><br />
некада поп<strong>у</strong>ларног воза “ћире”, изградњи Хидроелектране „Ђердап“,<br />
<strong>РТБ</strong> – а <strong>Бор</strong>, Р<strong>у</strong>дника бакра Мајданпек, пр<strong>у</strong>ге <strong>Бор</strong> – Мајданпек, али<br />
и о ф<strong>у</strong>дбалским <strong>у</strong>такмицама и многим др<strong>у</strong>гим догађајима од историјског<br />
значаја. Док<strong>у</strong>ментарни филмови, филмски ж<strong>у</strong>рнали и др<strong>у</strong>га<br />
филмска док<strong>у</strong>ментација сада с<strong>у</strong> дигитализовани, а емит<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> се на програм<strong>у</strong><br />
Телевизије <strong>Бор</strong> <strong>у</strong> оквир<strong>у</strong> серијала „Филм на видело“.<br />
најстаријег фабричког гласила<br />
<strong>у</strong> Србији. Покрен<strong>у</strong>т је као гласило<br />
Синдикалне подр<strong>у</strong>жнице<br />
Савеза р<strong>у</strong>дара и Пред<strong>у</strong>зећа<br />
„Р<strong>у</strong>дници бакра и топионице<br />
<strong>Бор</strong>“.<br />
Из те прве редакције никла<br />
с<strong>у</strong> готово сва каснија гласила<br />
<strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong>, стасала многа позната<br />
Обележен Дан Јавног пред<strong>у</strong>зећа “Штампа, ра<br />
1965. године, променио назив <strong>у</strong><br />
„Колектив“, а остао је <strong>у</strong> састав<strong>у</strong><br />
нашег пред<strong>у</strong>зећа све до 2003.<br />
године, када се вратио <strong>у</strong> окриље<br />
Басена <strong>Бор</strong>.<br />
Упоредо са развојем р<strong>у</strong>дарског<br />
града истицала се и потреба<br />
снажења система информисања.<br />
Тако је, <strong>у</strong>з лист „Колектив“, формирана<br />
богата издавачка<br />
делатност и филмска<br />
гр<strong>у</strong>па (касније „Бакар<br />
филм“), покрен<strong>у</strong>ти с<strong>у</strong><br />
стр<strong>у</strong>чни часопис „Бакар“<br />
и гр<strong>у</strong>па за историјска истраживања,<br />
која је обрађивала<br />
и периодично<br />
објављивала архивск<strong>у</strong><br />
грађ<strong>у</strong> и важна историјска<br />
док<strong>у</strong>мента.<br />
Године 1969. огласио<br />
се <strong>у</strong> етр<strong>у</strong> Радио<br />
<strong>Бор</strong>, најстарија радио<br />
станица <strong>у</strong> Тимочкој<br />
крајини и једна од првих<br />
локалних радио<br />
станица <strong>у</strong> Србији, чији<br />
с<strong>у</strong> оснивачи били, поред<br />
Басена <strong>Бор</strong> и Регионалне<br />
привредне<br />
коморе <strong>у</strong> Зајечар<strong>у</strong> и<br />
свих осам општина тадашње<br />
Међ<strong>у</strong>општинске регионалне<br />
заједнице Зајечар.<br />
Све ове делатности биле<br />
с<strong>у</strong> најпре обједињене <strong>у</strong> оквир<strong>у</strong><br />
Радне јединице „Информације,<br />
Поводом две деценије рада Телевизије <strong>Бор</strong> и четврт века од отварања ТВ ст<strong>у</strong>дија <strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong><br />
Новинарство као лептиров лет (14)<br />
Један од највећих домета<br />
који је досегло дописништво <strong>у</strong><br />
<strong>Бор</strong><strong>у</strong>, крајем осамдесетих година,<br />
свакако је и извештавање из<br />
Р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>није, за време пада Ча<strong>у</strong>шеск<strong>у</strong>овог<br />
режима, крајем децембра<br />
1989. године. Велике светске<br />
агенције и телевизије, као<br />
што с<strong>у</strong> Би-би-си, Си-ен-ен и<br />
др<strong>у</strong>ге, нис<strong>у</strong> <strong>у</strong> време Ча<strong>у</strong>шеск<strong>у</strong>а<br />
имале своје екипе <strong>у</strong> Р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нији,<br />
тако да с<strong>у</strong> снимци и репортаже<br />
које је послала екипа нашег дописништва,<br />
по објављивањ<strong>у</strong> на<br />
Телевизији Београд, послате <strong>у</strong><br />
евровизијск<strong>у</strong> размен<strong>у</strong> и пре<strong>у</strong>зеле<br />
их и емитовале многе телевизије<br />
и агенције <strong>у</strong> свет<strong>у</strong>.<br />
Екипа кој<strong>у</strong> с<strong>у</strong> чинили сниматељ<br />
Горан Вранов, асистент<br />
камере Миодраг Кокелић и писац<br />
ових редова, с<strong>у</strong>традан по<br />
објављивањ<strong>у</strong> вести о хапшењ<strong>у</strong><br />
дотадашњег председника Р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>није<br />
Николаја Ча<strong>у</strong>шеск<strong>у</strong>а, међ<strong>у</strong><br />
првима је, на ч<strong>у</strong>ђење наших цариника<br />
и њихово <strong>у</strong>позорење да<br />
не идемо тамо јер је неизвесно<br />
и опасно због немира и п<strong>у</strong>цњаве,<br />
прешла границ<strong>у</strong> преко бране<br />
на Хидроектрани „Ђердап“.<br />
На р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нској страни дочекали<br />
с<strong>у</strong> нас војници са <strong>у</strong>переним а<strong>у</strong>томатима,<br />
али када с<strong>у</strong> видели јасно<br />
истакн<strong>у</strong>те ознаке на а<strong>у</strong>томобил<strong>у</strong><br />
да смо дописништво Телевизије<br />
Београд, сп<strong>у</strong>стили с<strong>у</strong> ор<strong>у</strong>жје и<br />
њихов старешина пришао нам је<br />
и р<strong>у</strong>ковао се са нама <strong>у</strong>з речи добродошлице<br />
на чистом српском<br />
СЛИКА КОЈА ЈЕ ОБИШЛА СВЕТ:<br />
ДЕВОЈЧИЦА НА РУМУНСКОМ ТЕНКУ<br />
језик<strong>у</strong>: „Добродошли <strong>у</strong> слободн<strong>у</strong><br />
Р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>ниј<strong>у</strong>“. Рекао нам је да је<br />
безбедно и да слободно можемо<br />
ићи и снимамо к<strong>у</strong>д год желимо.<br />
Ипак, није било баш тако.<br />
Већ на п<strong>у</strong>т<strong>у</strong> ка Т<strong>у</strong>рн Северин<strong>у</strong><br />
и <strong>у</strong> самом град<strong>у</strong> чекале с<strong>у</strong> нас<br />
многе барикаде направљене од<br />
паркираних и из<strong>у</strong>крштаних тешких<br />
возила, војска и гр<strong>у</strong>пе љ<strong>у</strong>ди с<br />
Пише Чедомир Васић<br />
Телевизијско информисање <strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong><br />
прошло је д<strong>у</strong>г п<strong>у</strong>т, од зачетака 1979.<br />
године, отварања ст<strong>у</strong>дија 1988, почетка<br />
рада Телевизије <strong>Бор</strong> 1993, до данас<br />
транспарентима и поцепаним дотадашњим<br />
р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нским заставама,<br />
који с<strong>у</strong> нас проп<strong>у</strong>штали и махали<br />
нам, чим би видели да смо из<br />
Ј<strong>у</strong>гославије. „Р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нија либертате,<br />
Ј<strong>у</strong>гославија“, скандирали с<strong>у</strong> и<br />
френетично апла<strong>у</strong>дирали док смо<br />
пролазили крај њих.<br />
Дочекали с<strong>у</strong> нас и<br />
тенкови, који с<strong>у</strong>, сп<strong>у</strong>штених<br />
цеви, пролазили крај<br />
нас. У Т<strong>у</strong>рн Северин<strong>у</strong><br />
наишли мо на ок<strong>у</strong>пљен<strong>у</strong><br />
мас<strong>у</strong> љ<strong>у</strong>ди, која је, када<br />
нас је приметила, крен<strong>у</strong>ла<br />
ка нама. Били смо<br />
зб<strong>у</strong>њени и питали се шта<br />
да радимо, не знај<strong>у</strong>ћи које<br />
с<strong>у</strong> им намере. Укљ<strong>у</strong>чили<br />
смо камер<strong>у</strong> и микрофон.<br />
Били с<strong>у</strong> пријатељски расположени,<br />
чак и превише. Стисли<br />
с<strong>у</strong> нас са свиј<strong>у</strong> страна, мене с<strong>у</strong><br />
р<strong>у</strong>кама подигли <strong>у</strong>вис, док се из<br />
свих грла проламало: „Р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нија<br />
либертате, Р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нија либертате“.<br />
Једва сам објаснио да морај<strong>у</strong> да<br />
нам направе простора да бисмо<br />
могли да их снимамо. Отимали<br />
с<strong>у</strong> се да нам дај<strong>у</strong> изјаве, снимали<br />
смо иако нисмо знали о чем<strong>у</strong><br />
причај<strong>у</strong>. Једна жена подигла је<br />
девојчиц<strong>у</strong> од три, четири године<br />
на оближња борна кола на<br />
којима с<strong>у</strong> стајали војници и цивили.<br />
Девојчица им је пон<strong>у</strong>дила<br />
бонбоне. Попели смо се и ми и<br />
снимали.<br />
Били с<strong>у</strong> то екскл<strong>у</strong>зивни,<br />
први снимци које је Телевизија<br />
Београд тада објавила из Р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>није,<br />
прекин<strong>у</strong>вши ванредне вести.<br />
Због акт<strong>у</strong>елности и брзине<br />
послали смо сирови материјал,<br />
а снимљене разговоре сим<strong>у</strong>лтани<br />
преводилац је директно преводио<br />
током емитовања.<br />
Ти снимци, девојчице на<br />
борним колима с<strong>у</strong> послати <strong>у</strong><br />
свет, а наша екипа је још два<br />
п<strong>у</strong>та прелазила границ<strong>у</strong> и извештавала<br />
о догађајима <strong>у</strong> Р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нији.<br />
Једна од наших репоратажа<br />
тих дана емитована је и<br />
на новој, р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нској телевизији,<br />
на њихов захтев да је пр<strong>у</strong>зм<strong>у</strong> од<br />
Телевизије Београд.<br />
(наставак <strong>у</strong> следећем број<strong>у</strong>)<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor
број 21 У ФОКУСУ<br />
петак, 8. новембар 2013.<br />
дио и филм” и 66 година новинарства <strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong><br />
оји нас обавез<strong>у</strong>је<br />
Под окриљем ШРИФ-а, од<br />
фебр<strong>у</strong>ара 1973. године, почеле<br />
с<strong>у</strong> да излазе „<strong>Бор</strong>ске новости“,<br />
лист као општинско гласило,<br />
намењен информисањ<strong>у</strong><br />
грађана р<strong>у</strong>дарског града. Лист<br />
је имао посебн<strong>у</strong> редакциј<strong>у</strong> и<br />
излазио све до средине деведесетих<br />
година прошлог века.<br />
штампа и радио“, Заједничких<br />
сл<strong>у</strong>жби <strong>РТБ</strong>-а <strong>Бор</strong>. Из ње је,<br />
почетком октобра 1972. године,<br />
<strong>у</strong> време спровођења <strong>у</strong>ставних<br />
амандамана и трансформације<br />
Басена <strong>Бор</strong>, формирана Организација<br />
<strong>у</strong>др<strong>у</strong>женог рада „Штампа,<br />
радио и филм“. Од тада наша<br />
информативна к<strong>у</strong>ћа, после више<br />
трансформација, постоји под<br />
тим именом.<br />
Децембра 1989. године, одл<strong>у</strong>ком<br />
Ск<strong>у</strong>пштине Општине<br />
<strong>Бор</strong>, ШРИФ је добио стат<strong>у</strong>с<br />
јавног пред<strong>у</strong>зећа и задржао га<br />
све до наших дана.<br />
У састав<strong>у</strong> Јавног пред<strong>у</strong>зећа<br />
„Штампа, радио и филм“<br />
сада с<strong>у</strong> само електронски медији:<br />
Радио <strong>Бор</strong> и Телевизија<br />
<strong>Бор</strong>. Године 2010. покрен<strong>у</strong>т је<br />
и сајт, као део специфичног<br />
и модерног медија, интернета,<br />
који доживљава до сада<br />
невиђен<strong>у</strong> експанзиј<strong>у</strong> <strong>у</strong> историји<br />
светских ком<strong>у</strong>никација и<br />
информисања.<br />
Почетком ове године, свет<br />
дана <strong>у</strong>гледао је и билтен „Око<br />
истока“, чијим покретањем<br />
се ШРИФ вратио<br />
традицији издавања<br />
штампаних гласила.<br />
Антенским и кабловским<br />
сигналом Телевизија<br />
<strong>Бор</strong> покрива<br />
подр<strong>у</strong>чје 12 општина.<br />
Програм мог<strong>у</strong> да прате<br />
и гледаоци <strong>у</strong> Сједињеним<br />
Америчким Државама,<br />
Канади, А<strong>у</strong>стралији,<br />
Скандинавији,<br />
А<strong>у</strong>стрији, Немачкој и<br />
Швајцарској. О акт<strong>у</strong>елним<br />
догађајима извештавамо<br />
кроз информативне<br />
садржаје поп<strong>у</strong>т<br />
„Дневника“ и регионалне<br />
хронике „Око истока“,<br />
али и кроз др<strong>у</strong>ге,<br />
<strong>у</strong>главном а<strong>у</strong>торске емисије<br />
из прод<strong>у</strong>кције Телевизије<br />
<strong>Бор</strong>, забавног, информативног<br />
и ед<strong>у</strong>кативног карактера.<br />
Од <strong>у</strong>к<strong>у</strong>пног трогодишњег<br />
<strong>у</strong>лагања к<strong>у</strong>пљена је емисиона<br />
опрема, камере, рач<strong>у</strong>нари и рач<strong>у</strong>нарска<br />
опрема, опремљене<br />
с<strong>у</strong> две новинарске редакције,<br />
радијски и ТВ ст<strong>у</strong>дио и <strong>у</strong>ређене<br />
остале просторије <strong>у</strong> пред<strong>у</strong>зећ<strong>у</strong>.<br />
Успешно пословање<br />
пред<strong>у</strong>зећа отвара мог<strong>у</strong>ћност<br />
финансијског <strong>у</strong>чешћа ШРИФ<br />
– а <strong>у</strong> многим х<strong>у</strong>манитарним<br />
акцијама.<br />
Од јан<strong>у</strong>ара 1984. извештавање,<br />
<strong>у</strong> оквир<strong>у</strong> ШРИФ-а, почело<br />
је да ради стално ТВ<br />
дописништво за потребе<br />
информативних емисија тадашње<br />
Телевизије Београд.<br />
Са много ент<strong>у</strong>зијазма, <strong>у</strong>з<br />
мало напора, 10. маја 1993.<br />
године емитовање програма<br />
почела је и Телевизија <strong>Бор</strong>, <strong>у</strong> то<br />
време - прва локална телевизија<br />
<strong>у</strong> Тимочкој крајини.<br />
На медијском простор<strong>у</strong> Србије,<br />
међ<strong>у</strong> првим смо телевизијама<br />
које емит<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> дневне и<br />
недељне телевизијске емисије<br />
на језицима влашке националне<br />
мањине, али и титловане емисије<br />
на ново<strong>у</strong>својеном писм<strong>у</strong><br />
<strong>у</strong> склад<strong>у</strong> са одл<strong>у</strong>кама и смерницама<br />
Влашког националног<br />
Савета.<br />
Чедомир Васић<br />
Марија Димитријевић<br />
Поводом 1. новембра, Дана<br />
ЈП „Штампа, радио и филм“,<br />
на иницијатив<strong>у</strong> менаџмента,<br />
<strong>у</strong>р<strong>у</strong>чене с<strong>у</strong>, <strong>у</strong> Кл<strong>у</strong>б<strong>у</strong> Телевизије<br />
<strong>Бор</strong>, награде пензионерима и<br />
запосленима за залагање и допринос<br />
рад<strong>у</strong>, као и ј<strong>у</strong>биларне<br />
награде за 10, 20 и 30 година<br />
стажа.<br />
Награђени пензионери<br />
с<strong>у</strong>: новинар Јован Митровић,<br />
<strong>у</strong>редник програма Исмет<br />
Хотњанин, <strong>у</strong>редници Драган<br />
Марјановић и Мил<strong>у</strong>тин Антић<br />
и м<strong>у</strong>зички <strong>у</strong>редник Живојин<br />
Станић. За залагање и из<strong>у</strong>зетан<br />
допринос рад<strong>у</strong> <strong>у</strong>р<strong>у</strong>чене с<strong>у</strong> захвалнице<br />
и поклони запосленима<br />
<strong>у</strong> свим секторима.<br />
- Ми смо пре две године, <strong>у</strong><br />
сарадњи са Управним одбором,<br />
<strong>у</strong>вели пракс<strong>у</strong> да се, на овај начин,<br />
захвалимо љ<strong>у</strong>дима који с<strong>у</strong><br />
допринели да ова фирма б<strong>у</strong>де то<br />
што јесте. Ове године смо то подигли<br />
на виши ниво и надам се да<br />
ћемо <strong>у</strong> наредном период<strong>у</strong>, овакве<br />
ствари чинити чешће. Некад се<br />
награђ<strong>у</strong>јемо, некад кажњавамо,<br />
све је то део овог посла, али<br />
важно је то да ова фирма мора<br />
сваким даном, сваке<br />
године, да иде само напред<br />
– истакао је Владан<br />
Нововић, директор<br />
ЈП „Штампа, радио и<br />
филм“.<br />
Напредак пред<strong>у</strong>зећа,<br />
из<strong>у</strong>зетно залагање<br />
менаџмента и свих запослених<br />
истакао је и председник<br />
Управног одбора Звонко<br />
Марковић.<br />
- Поносан сам на све вас,<br />
пре свега на ове младе љ<strong>у</strong>де,<br />
стр.7<br />
Награђени пензионери и<br />
најзасл<strong>у</strong>жнији запослени<br />
Истич<strong>у</strong>ћи да је информисање<br />
веома значајна област <strong>у</strong> савременом<br />
др<strong>у</strong>штв<strong>у</strong>, са жељом да <strong>у</strong>спешно<br />
и благовремено наставимо да<br />
информишемо грађане Општине<br />
<strong>Бор</strong>, честитке с<strong>у</strong> менаџмент<strong>у</strong> и запосленима<br />
поводом 1. новембра,<br />
Дана Јавног пред<strong>у</strong>зећа „Штампа,<br />
радио и филм“, <strong>у</strong>п<strong>у</strong>тили Саша В<strong>у</strong>кадиновић,<br />
председник Општине<br />
<strong>Бор</strong>, Небојша Виденовић, заменик<br />
председника Општине, и Добрица<br />
Ђ<strong>у</strong>рић, председник Ск<strong>у</strong>пштине<br />
општине <strong>Бор</strong>.<br />
као и на љ<strong>у</strong>де који с<strong>у</strong> обележили<br />
рад и постојање ШРИФ-а,<br />
јер ништа не почиње од нас<br />
и са нама се неће завршити.<br />
Вер<strong>у</strong>јте да је пред свима нама<br />
тешка борба током које морамо<br />
да пок<strong>у</strong>шамо да спречимо насилн<strong>у</strong><br />
приватизациј<strong>у</strong> – рекао је<br />
Марковић.<br />
Директор пред<strong>у</strong>зећа, Владан<br />
Нововић, прилик<strong>у</strong> је искористио<br />
да се захвали запосленима, како<br />
онима који сада раде и напред<strong>у</strong>ј<strong>у</strong>,<br />
тако и онима који с<strong>у</strong> некада<br />
градили пред<strong>у</strong>зеће „Штампа, радио<br />
и филм“.<br />
- Нема веће радости и среће<br />
било ког ко после 40 година оде<br />
<strong>у</strong> пензиј<strong>у</strong> и осети потреб<strong>у</strong> да се<br />
захвали јер осећа да га колеге и<br />
професија нис<strong>у</strong> заборавили. Захваљ<strong>у</strong>јем<br />
се<br />
<strong>у</strong> име свих<br />
оних који<br />
с<strong>у</strong> сада<br />
отишли <strong>у</strong><br />
пензиј<strong>у</strong> на<br />
ономе што<br />
сте нам<br />
пр<strong>у</strong>жили –<br />
захвалио се Јован Митровић,<br />
новинар <strong>у</strong> пензији.<br />
Уз менаџмент и <strong>у</strong>реднички<br />
тим, иза <strong>у</strong>спеха пред<strong>у</strong>зећа стоје<br />
и сви запослени, па је овогодишња<br />
прослава била прилика<br />
да се засл<strong>у</strong>жни и награде. За рад<br />
и залагање награђени с<strong>у</strong> новинари<br />
Златја Марковић и Љиљана<br />
Ђорђевић, Драган Василић,<br />
сниматељ, Илија Жикић, реализатор<br />
и Невлида Левкић,<br />
књиговођа.<br />
- Заиста је велика част радити<br />
овај посао, као и велико<br />
задовољство. Мора да се зна<br />
да је ово тимски, колективни<br />
рад. Нисам радила<br />
само ја,<br />
иза тога стоји и<br />
сниматељ, па затим<br />
и монтажа.<br />
Вер<strong>у</strong>јем да је ово<br />
х<strong>у</strong>ман посао, пре<br />
свега, и да ће ова<br />
професија опстати<br />
без обзира на трен<strong>у</strong>тне<br />
т<strong>у</strong>рб<strong>у</strong>ленције – рекла је Златја<br />
Марковић, новинар.<br />
Марија Ћосић<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor
стр.8<br />
петак, 8. новембар 2013.<br />
Трибина о заштити<br />
равноправности Рома<br />
БОР» У оквир<strong>у</strong> пројекта<br />
„Једнаке шансе за боље мог<strong>у</strong>ћности<br />
- јачање Рома <strong>у</strong> борби против<br />
дискриминације“, које финансира<br />
Краљевина Холандија,<br />
<strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong> је одржана трибина на<br />
којој с<strong>у</strong> <strong>у</strong>чествовали представници<br />
стр<strong>у</strong>чне сл<strong>у</strong>жбе Повереника<br />
за заштит<strong>у</strong> равноправности<br />
Реп<strong>у</strong>блике Србије и припадници<br />
ромске националне мањине <strong>у</strong><br />
<strong>Бор</strong><strong>у</strong>.<br />
Према подацима прик<strong>у</strong>пљеним<br />
за четири године, најчешћи<br />
облици дискриминације с<strong>у</strong> према<br />
припадницима секс<strong>у</strong>алних<br />
мањина, особама са инвалидитетом,<br />
оболелима од ХИВ-а, а<br />
међ<strong>у</strong> националним мањинама<br />
најчешће с<strong>у</strong> дискриминисани<br />
Роми.<br />
- Циљ пројекта је да се обиђ<strong>у</strong><br />
ромска насеља и становници и<br />
да им се инстит<strong>у</strong>ција Повереника<br />
<strong>у</strong>чини прист<strong>у</strong>пачнијом и да<br />
би Роме охрабрили да подносе<br />
прит<strong>у</strong>жбе, како би се заштитили<br />
од дискриминације. Повереник<strong>у</strong><br />
за заштит<strong>у</strong> равноправности<br />
се мог<strong>у</strong> обратити подношењем<br />
прит<strong>у</strong>жбе, која се шаље на адрес<strong>у</strong>:<br />
<strong>у</strong>л. Београдска 70 <strong>у</strong> Београд<strong>у</strong>,<br />
као и преко сајта www.<br />
ravnopravnost.gov.rs, где се мог<strong>у</strong><br />
наћи и др<strong>у</strong>ге информације о<br />
рад<strong>у</strong> повереника - каже Милица<br />
Павићевић, правник <strong>у</strong> канцеларији<br />
Повереника за заштит<strong>у</strong><br />
равноправности.<br />
- Драго ми је да, од пре три<br />
године, од посте Заштитника<br />
грађана, има све више панел<br />
диск<strong>у</strong>сија које се баве темом<br />
равноправности. Наши с<strong>у</strong>грађани<br />
се све више отварај<strong>у</strong> и своје<br />
проблеме износе било <strong>у</strong> Центр<strong>у</strong><br />
за социјални рад, <strong>у</strong> канцеларији<br />
<strong>у</strong> Општини <strong>Бор</strong> или директно<br />
Заштитник<strong>у</strong> грађана <strong>у</strong> борској<br />
библиотеци. Ово је нешто ново и<br />
још једна мог<strong>у</strong>ћност да искажемо<br />
незадовољство и остваримо<br />
своја права - наглашава<br />
Мирјана<br />
Жикић, координатор<br />
за питања<br />
мањина <strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong>.<br />
Инстит<strong>у</strong>ција<br />
Повереника за<br />
заштит<strong>у</strong> равноправности,<br />
самосталног<br />
и независног<br />
органа,<br />
<strong>у</strong>спостављена је<br />
2009. године, након<br />
доношења Закона о забрани<br />
дискриминације. Повереник је<br />
овлашћен да прима и разматра<br />
прит<strong>у</strong>жбе због дискриминације,<br />
даје мишљење и препор<strong>у</strong>ке о<br />
правима подносиоца прит<strong>у</strong>жбе<br />
и мог<strong>у</strong>ћностима за евент<strong>у</strong>ално<br />
покретање с<strong>у</strong>дског пост<strong>у</strong>пка и<br />
то не само када с<strong>у</strong> инстит<strong>у</strong>ције<br />
<strong>у</strong> питањ<strong>у</strong> већ и остала правна<br />
лица и појединци.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
БОР» Позоришна представа<br />
„Свекрвини језици“ је новији<br />
комад Ромског театра из Нових<br />
Карловаца и представа која се<br />
<strong>у</strong>спешно игра више од годин<strong>у</strong><br />
дана по целој реп<strong>у</strong>блици, али и<br />
Европи. Комедија инспирисана<br />
локалном причом говори о<br />
<strong>у</strong>ниверзалном проблем<strong>у</strong> генерацијског<br />
нераз<strong>у</strong>мевања и стога је<br />
блиска свима, ма где да се игра и<br />
на којем језик<strong>у</strong> се говори.<br />
СПЕКТАР број 21<br />
ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ<br />
DZÎLJILJI *A TRJEKUT<br />
PRODU*ERJA ÎN RTB BOR<br />
» În nouă lunji în RTB Bor<br />
sa produs ku 15 đe procjenturi<br />
măj multă aramă katodă šî ku<br />
10 procjenturi măj mult aur šî<br />
ar&int în poređitu ku periodu ăsta<br />
anu trjekut. Majdanjeri Boruluj<br />
šî Majdanpekuluj în nouă lunji a<br />
săpat 12 đe milioanje šî 350 đe mij<br />
tone đe rudă, +e în poređitu ku anu<br />
trjekut je măj mult ku vro 20 đe<br />
procjenturi. Ku profăkutu rudi în<br />
flotacije đin ja sa kăpătat măjdo 27<br />
đe mij tone đe aramă în koncentrat.<br />
Ku totu sa săpat šî +eva pistă 25 đe<br />
milioanje tone đe săpături.<br />
Sa produs măjdo 28 đe mij tone<br />
đe arama katodă, ku vro tri mij<br />
600 đe tone măj mult đe kît anu<br />
trjekut, măjdo šasă mij 500 đe tone<br />
đe žîca dipforming, 963 đe tone đe<br />
sulfatu arami šî vro 67 đe mij tone<br />
đe sumporna kiselina.<br />
ÎNKĂRKATORI NUOJ<br />
» Mehanizacija în săpatu supt<br />
pomînt în RTB Bor đin mižloku<br />
la novembar o să fije măj marje<br />
ku tri înkărkatori nuoj. Al đe întîj<br />
a ažuns đin kompanija „Atlas<br />
kopko“, arje kubatura ljinguri đe<br />
šasă kubikuri šî je dobarît în Jamă.<br />
Alcî doj înkărkatori ku kubatura đe<br />
3,5 đe kubikuri o să lukre în parća<br />
- Представа<br />
се игра и<br />
на српском и<br />
на ромском,<br />
раз<strong>у</strong>мљива је<br />
свима. Наш театар<br />
иначе је<br />
м<strong>у</strong>лтинационалан,<br />
осим<br />
Рома има Срба,<br />
Словака, Мађара<br />
и др<strong>у</strong>гих-<br />
đe investiciji, dar o să trăbujaskă să<br />
împrjeunje horizontu al đe 17 šî al<br />
đe 19 în Jama Boruluj.<br />
Ku asta binjišor să ažun&e pînă<br />
la luoku ku rudă „Rîu Boruluj“<br />
unđe în a đe întîja parće jastă uopt<br />
milioanje tone đe rudă ku đemižlok<br />
0,7 procjenturi đe aramă în ja, sa<br />
spus în RTB Bor. Đe înkărkatori<br />
nuoj RTB Bor a dat măjdo un<br />
milion đe dolari.<br />
FRONTU SINDIKAL SÎRBIJI<br />
» Pintru predlogurlji Zakonuluj<br />
đe lukru šî Zakonuluj đe štrajk,<br />
în Beograd je făkut Frontu<br />
sindikal Sîrbiji alu karje cilju je<br />
să nu să prihvătuje zakonurlji<br />
ašća. În Frontu sindikal Sîrbiji<br />
sînt +in+i centralje đe sindikat –<br />
Asocijacija sidnikacîluor slobođe,<br />
Sindikatu împrjeunat Sîrbiji<br />
„Sloga“, Sindikatu industrijal<br />
Sîrbiji, Împrjeunarja sindikacîluor<br />
a penzioneriluor Sîrbiji šî<br />
Konfederacija sindikacîluor<br />
slobođe.<br />
Reprezentancî organizacijiluor<br />
ašća đe sindikat a kritikujit<br />
predlogurlji zakonuriluor, karje<br />
sînt kontra đirjepturlji lukrătoriluor<br />
šî a spus kă Frontu o să să labđe ku<br />
tot +e puaće zakonurlji ašća să nu<br />
să prihvătuje.<br />
Prevodu: Aleksander Ilić<br />
Позориште „Suno e Romengo“ из Нових Карловаца <strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong><br />
Одиграна представа „Свекрвини језици“<br />
каже Жељко<br />
Јовановић,<br />
режисер.<br />
Позориште „Suno e<br />
Romengo“ из Нових Карловаца<br />
има близ<strong>у</strong> двадесет чланова,<br />
који се подједнако тр<strong>у</strong>де да ромск<strong>у</strong><br />
к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>р<strong>у</strong> приближе свима.<br />
- Ове године наше позориште,<br />
које постоји више од<br />
15 година постало је Ромски<br />
национални театар, једини <strong>у</strong><br />
Србији а међ<strong>у</strong> пет је европских.<br />
Иначе, п<strong>у</strong>блика по целој Европи<br />
нас из<strong>у</strong>зетно лепо прихвата<br />
и информисана је о нашим активностима.<br />
Ми смо освајали и<br />
многобројна признања на фестивалима,<br />
имамо близ<strong>у</strong> двадесет<br />
награда. Наш рад пропратиле<br />
с<strong>у</strong> светске медијске к<strong>у</strong>ће<br />
поп<strong>у</strong>т Би-Би-Си-ја, а <strong>у</strong> више од<br />
тридесет земаља света, чак и на<br />
Балиј<strong>у</strong> били смо на насловним<br />
страницама најчитанијих новина<br />
- поносно истиче Зоран Јовановић,<br />
директор Позоришта<br />
„Suno e Romengo“.<br />
Театар „Suno e Romengo“<br />
и истоимени фонд из Нових<br />
Карловаца осим позоришних<br />
представа, реализ<strong>у</strong>је и низ пратећих<br />
пројеката који се односе<br />
на борб<strong>у</strong> против насиља, алкохола<br />
и дроге, ед<strong>у</strong>кациј<strong>у</strong> младих<br />
и њихових родитеља, подстицај<br />
на школовање и образовање, надај<strong>у</strong>ћи<br />
се да ће се на тај начин<br />
и остварити ромски сан, што<br />
С<strong>у</strong>но е Роменго и значи.<br />
Елда Драгаш<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor
БОР» Народна библиотека<br />
<strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong> објавиће до краја 2013.<br />
године књиг<strong>у</strong> песама из заоставштине<br />
новинара и песника<br />
Рајка Ч<strong>у</strong>кића, под називом „Додири<br />
и празнине“. Књиг<strong>у</strong> је приредио<br />
борски књижевник Милен<br />
Миливојевић, а предговор је написао<br />
познати српски психолог<br />
Жарко Требјешанин. Књига ће<br />
бити објављена <strong>у</strong> оквир<strong>у</strong> завичајне<br />
библиотеке „Разбор“, основане<br />
прошле године са намером да<br />
својим издањима <strong>у</strong>напреди књижевно,<br />
<strong>у</strong>метничко и на<strong>у</strong>чно стваралаштво.<br />
Уредник библиотеке<br />
„Разбор“, Горан Миленковић,<br />
број 21 КУЛТУРА<br />
петак, 8. новембар 2013.<br />
Ново издање Народне библиотеке <strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong><br />
Збирка песама Рајка Ч<strong>у</strong>кића<br />
Књига „Додири и празнине“ биће штампана <strong>у</strong> оквир<strong>у</strong><br />
едиције „Раз<strong>Бор</strong>“ која има за циљ <strong>у</strong>напређење књижевног,<br />
<strong>у</strong>метничког и на<strong>у</strong>чног стваралаштва<br />
ове године определио се за Рајка<br />
Ч<strong>у</strong>кића, који је као д<strong>у</strong>гогодишњи<br />
новинар „Колектива“ и „Политике“,<br />
током живота објавио три<br />
књиге песама. Он се нада да ће<br />
књига бити занимљива јер је,<br />
како наглашава, Рајко Ч<strong>у</strong>кић био<br />
из<strong>у</strong>зетан човек, добар новинар,<br />
али као песник није желео да се<br />
показ<strong>у</strong>је. Уколико се загребе по<br />
записима које с<strong>у</strong> о њем<strong>у</strong> оставили<br />
др<strong>у</strong>ги књижевни ствараоци<br />
видеће се да<br />
је реч о веома<br />
талентованом<br />
песник<strong>у</strong>, чија<br />
с<strong>у</strong> дела из<strong>у</strong>зетно<br />
вредна.<br />
П р в и<br />
објављени<br />
р<strong>у</strong>копис завичајне<br />
библиотеке<br />
„Разбор“,<br />
је књига „Отворени<br />
преломи“<br />
Јелене<br />
Радовановић из <strong>Бор</strong>а. На конк<strong>у</strong>рс<br />
је и тада пристигло више р<strong>у</strong>кописа,<br />
па се очек<strong>у</strong>је да ће и наредних<br />
година бити квалитетних издања.<br />
Е. Драгаш<br />
Одржана ск<strong>у</strong>пштина Удр<strong>у</strong>жења<br />
Словенаца „Драго Чех”<br />
БОР»На седници Ск<strong>у</strong>пштине<br />
Удр<strong>у</strong>жења Словенаца „Драго<br />
Чех“ <strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong>, анализиран је извештај<br />
о рад<strong>у</strong> <strong>у</strong> прошлој години,<br />
а најављене с<strong>у</strong> и бројне активности<br />
<strong>у</strong> наредној. Ск<strong>у</strong>пштини је<br />
прис<strong>у</strong>ствовао и заменик амбасадора<br />
Словеније Милан Предан.<br />
Удр<strong>у</strong>жење Словенаца „Драго<br />
Чех“ <strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong> међ<strong>у</strong> ретким је <strong>у</strong><br />
Србији којем је један од приоритета<br />
<strong>у</strong>спостављање привредне<br />
сарадње Словеније и <strong>Бор</strong>а.<br />
Уз његов<strong>у</strong> помоћ <strong>у</strong> <strong>Бор</strong> је дошло<br />
неколико потенцијалних инвеститора<br />
тако да се <strong>у</strong> наредном<br />
период<strong>у</strong> очек<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> и конкретни<br />
рез<strong>у</strong>лтати. До сада је та сарадња<br />
<strong>у</strong>спостављена <strong>у</strong>главном<br />
са Басеном <strong>Бор</strong>, али Словенци<br />
с<strong>у</strong> заинтересовани и за сарадњ<strong>у</strong><br />
и <strong>у</strong> др<strong>у</strong>гим областима.<br />
- Има доста планова који<br />
с<strong>у</strong> везани за др<strong>у</strong>га подр<strong>у</strong>чја као<br />
што с<strong>у</strong> т<strong>у</strong>ризам и енергетика и<br />
т<strong>у</strong> Словенија има шта да пон<strong>у</strong>ди.<br />
Већ на пролеће очек<strong>у</strong>јемо<br />
да формирамо пословни фор<strong>у</strong>м<br />
малих и средњих пред<strong>у</strong>зећа која<br />
с<strong>у</strong> заинтересована за сарадњ<strong>у</strong><br />
са српским фирмама. Њих ћемо<br />
довести овде и њима преп<strong>у</strong>стити<br />
да нађ<strong>у</strong> заједнички интерес.<br />
На седници ск<strong>у</strong>пштине Удр<strong>у</strong>жења<br />
Словенаца <strong>у</strong> <strong>Бор</strong><strong>у</strong>, на<br />
којој је разматран, измеђ<strong>у</strong> осталог,<br />
и извештај о рад<strong>у</strong> <strong>у</strong> прошлој<br />
години, речено је да је настављена<br />
сарадња и <strong>у</strong> области<br />
к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>ре и оч<strong>у</strong>вањ<strong>у</strong> к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>рног<br />
идентитета.<br />
На седници ск<strong>у</strong>пштине Удр<strong>у</strong>жења<br />
најављене с<strong>у</strong> бројне активности<br />
и <strong>у</strong> наредној години.<br />
Удр<strong>у</strong>жење Драго Чех има 300<br />
чланова, од тога 230 је словеначког<br />
порекла.<br />
Љ. Ђорђевић<br />
ЗАЈЕЧАР» Двадесет др<strong>у</strong>ги<br />
Дани „Зорана Радмиловића“ завршени<br />
с<strong>у</strong> <strong>у</strong>р<strong>у</strong>чењем награда. За<br />
најбољег гл<strong>у</strong>мца на позоришним<br />
Данима „Зорана Радмиловића“<br />
<strong>у</strong> Зајечар<strong>у</strong> проглашен је Ирфан<br />
Менс<strong>у</strong>р за т<strong>у</strong>мачење <strong>у</strong>логе Егона<br />
Штајнера <strong>у</strong> комад<strong>у</strong> „Ск<strong>у</strong>пљач“<br />
Драгослава Михаиловића.<br />
- Ирфан Менс<strong>у</strong>р је <strong>у</strong> представи<br />
„Ск<strong>у</strong>пљач‘“ остварио несвакидашњи,<br />
<strong>у</strong>зб<strong>у</strong>дљив и потресан<br />
лик, користећи најтананија<br />
гл<strong>у</strong>мачка средства, <strong>у</strong>бедљиво<br />
правдај<strong>у</strong>ћи и погрешне потезе<br />
<strong>у</strong> свом несрећном живот<strong>у</strong> - образложио<br />
је жири свој<strong>у</strong> одл<strong>у</strong>к<strong>у</strong> <strong>у</strong><br />
чијем с<strong>у</strong> састав<strong>у</strong> били Ђ<strong>у</strong>рђија<br />
Цветић, Милован Здравковић<br />
и Вања Чолић.<br />
Ирфан Менс<strong>у</strong>р није крио <strong>у</strong>зб<strong>у</strong>ђење<br />
због престижне награде.<br />
- Зајечарци, ви се играте<br />
мојим срцем. Пре неколико месеци<br />
с<strong>у</strong> ме одвели из Зајечара да<br />
ми поправе срце, а вечерас оно<br />
тако разиграно к<strong>у</strong>ца. Нисте ово<br />
требали да ми <strong>у</strong>радите. Ово је<br />
једна од најзначајнијих гл<strong>у</strong>мачких<br />
награда и ја се <strong>у</strong> овим годинама<br />
питам да ли сам је засл<strong>у</strong>жио<br />
- рекао је Менс<strong>у</strong>р.<br />
Представ<strong>у</strong> „Сак<strong>у</strong>пљач“ извело<br />
је Позориште Тимочке<br />
крајине „Зоран Радмиловић“ из<br />
Зајечара, родног града овог прослављеног<br />
српског гл<strong>у</strong>мца.<br />
Награда за најбољ<strong>у</strong> представ<strong>у</strong><br />
по оцени п<strong>у</strong>блике припала је<br />
Атеље<strong>у</strong> 212 за представ<strong>у</strong> „Свети<br />
Георгије <strong>у</strong>бива аждах<strong>у</strong>“ Д<strong>у</strong>шана<br />
Ковачевића. Наград<strong>у</strong> је примио<br />
доајен српског гл<strong>у</strong>мишта Милан<br />
Цаци Михаиловић.<br />
стр.9<br />
Завршени “Дани Зорана Радмиловића” <strong>у</strong> Зајечар<strong>у</strong><br />
Престижна награда<br />
припала Ирфан<strong>у</strong> Менс<strong>у</strong>р<strong>у</strong><br />
Награда за најбољ<strong>у</strong> представ<strong>у</strong> припала је Атеље<strong>у</strong> 212 за<br />
представ<strong>у</strong> “Свети Георгије <strong>у</strong>бива аждах<strong>у</strong>” Д<strong>у</strong>шана Ковачевића<br />
- Пошто сам најстарији <strong>у</strong><br />
Атеље<strong>у</strong> 212, припала ми је част<br />
да дотрчим <strong>у</strong> ваш али и <strong>у</strong> мој<br />
град Зајечар, да вам се поклоним,<br />
и да вам захвалим што сте<br />
своје златне гласове доделили<br />
представи Зорановог Атељеа<br />
212 - рекао је Милан Цаци<br />
Михаиловић.<br />
Ове године награда за животно<br />
дело припала је драмској<br />
<strong>у</strong>метници Мири Ст<strong>у</strong>пици (90).<br />
На крај<strong>у</strong> свечане доделе<br />
Миљан Гогић, <strong>у</strong>правник Позоришта<br />
Тимочке крајине „Зоран<br />
Радмиловић“ <strong>у</strong>р<strong>у</strong>чио је стат<strong>у</strong>ет<strong>у</strong><br />
„Зоран Радмиловић“ гл<strong>у</strong>мц<strong>у</strong><br />
Слободан<strong>у</strong> Стефановић<strong>у</strong> овогодишњем<br />
добитник<strong>у</strong> Награде<br />
„Зоран Радмиловић“, за гл<strong>у</strong>мачк<strong>у</strong><br />
брав<strong>у</strong>р<strong>у</strong> на Стеријином<br />
позорј<strong>у</strong>.<br />
Слободан Стефановић је т<strong>у</strong><br />
наград<strong>у</strong> добио за <strong>у</strong>лог<strong>у</strong> Ман<strong>у</strong>лаћа<br />
<strong>у</strong> комад<strong>у</strong> „Зона Замфирова“<br />
Позоришта на Теразијама.<br />
Непосредно пре доделе награда<br />
<strong>у</strong> оквир<strong>у</strong> пратећег програма<br />
<strong>у</strong> фоаје<strong>у</strong> Позоришта Тимочке<br />
крајине “Зоран Радмиловић”,<br />
Ана Радмиловић, Зоранова кћерка<br />
представила је свој<strong>у</strong> књиг<strong>у</strong><br />
“Кад је свет имао бркове”.<br />
Након свечане доделе ансамбл<br />
Позоришта на Теарзијама<br />
извео је комад „Чај од јасмина“<br />
Весне Станковић.<br />
СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />
19:25<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor
стр.10<br />
петак, 8. новембар 2013.<br />
МОЗАИК број 21<br />
Гастрономске чаролије<br />
За сезон<strong>у</strong> слава Славски колач<br />
Сезона слава је почела и сви се дивимо разним славским колачима.<br />
Прошло је време када с<strong>у</strong> домаћице саме месиле славски<br />
колач, јер сада је једноставније отићи <strong>у</strong> најближ<strong>у</strong> пекар<strong>у</strong> и нар<strong>у</strong>чити<br />
да вам направе. Да ли је толико тешко направити славски<br />
колач? Вер<strong>у</strong>јте није. Зато, препор<strong>у</strong>ч<strong>у</strong>јем домаћицама да се врате<br />
старим обичајима и саме направе славски колач. Овог п<strong>у</strong>та дајем<br />
рецепт <strong>у</strong>з чиј<strong>у</strong> помоћ ћете и ви моћи да се хвалите својим предивним<br />
славским колачем.<br />
Састојци:<br />
Тесто:1 свеж квасац, 2 кашике шећера, 500 мл млаке воде,<br />
чаша <strong>у</strong>ља, четврт маргарина, 1 кг брашна, кашика соли<br />
За шаре: 300 - 350 гр брашна, 2 дл воде<br />
Припрема:<br />
За шаре замесите тврдо тесто од брашна и воде. Поделите<br />
га: од једног дела разв<strong>у</strong>ците танк<strong>у</strong> кор<strong>у</strong>, одвадите девет кр<strong>у</strong>гова<br />
модлом или чашом и од<br />
њих направите разне шаре<br />
- цветове, класје, листове,<br />
крст, р<strong>у</strong>жице... Др<strong>у</strong>ги део<br />
теста за шаре сач<strong>у</strong>вајте.<br />
Замесите тесто за колач.<br />
Помешајте квасац са две<br />
кашике шећера, брашном<br />
и мало млаке воде. Након<br />
што квасац надође, налијте<br />
остатак воде, <strong>у</strong>ље, додајте брашно и замесите тесто. Растопите<br />
маргарин и помешајте га са четири кашике <strong>у</strong>ља. Умачите длан<br />
<strong>у</strong> маргарин и наставите са натирањем теста <strong>у</strong>з додавање брашна<br />
све док не <strong>у</strong>трошите маргарин. Затим покријте тесто и оставите<br />
да поново надође.<br />
Поделите тесто на два дела. Пос<strong>у</strong>д<strong>у</strong> обложите папиром за печење.<br />
Од једног дела теста формирајте лопт<strong>у</strong> и ставите <strong>у</strong> пос<strong>у</strong>д<strong>у</strong> <strong>у</strong><br />
којој ће се пећи колач. Од др<strong>у</strong>гог дела направите д<strong>у</strong>г<strong>у</strong> линиј<strong>у</strong> па је<br />
<strong>у</strong>плетите као плетениц<strong>у</strong>. Ставите око лопте. Оставите да надође.<br />
За то време правите шаре од првог теста. Када колач надође,<br />
поређајте шаре. Ум<strong>у</strong>тите јаје и премажите колач. Уколико је слава<br />
посна, колач се не премаз<strong>у</strong>је. На колач ставите шаре које сте направили.<br />
Колач пеците на 200 степени око 45 мин<strong>у</strong>та.<br />
Драге моје, не заборавите никако и ово: на централном дел<strong>у</strong><br />
колача и на четири стране <strong>у</strong> знак<strong>у</strong> крста одозго <strong>у</strong>тиск<strong>у</strong>је се печат<br />
са словима ИС ХС НИ КА, што значи:<br />
Ис<strong>у</strong>с Христос побеђ<strong>у</strong>је. Сам колач је симбол Христа који је<br />
хлеб живота.<br />
• Не мог<strong>у</strong> се пожалити да с<strong>у</strong> ми<br />
<strong>у</strong>грожена љ<strong>у</strong>дска права. Ја не живим<br />
као човек.<br />
• Народ није ћорав али је слеп.<br />
Милен Миливојевић<br />
• Они који с<strong>у</strong> за наш предлог нека<br />
дигн<strong>у</strong> р<strong>у</strong>к<strong>у</strong>, осталима заврните<br />
р<strong>у</strong>ке на леђа!<br />
• Односи с<strong>у</strong> поремећени до те<br />
мере, да је заједнички живот постао<br />
н<strong>у</strong>жан!<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
лоБОРизми<br />
Живојин Денчић<br />
Мирјана Васић<br />
• Код нас т<strong>у</strong>к<strong>у</strong> оне који в<strong>у</strong>к<strong>у</strong>, а<br />
ките лење и сите.<br />
• Нама је до раскршћа све јасно.<br />
После г<strong>у</strong>бимо визиј<strong>у</strong>.<br />
Пеко Лаличић<br />
• Ипак имамо већи наталитет него<br />
морталитет! Рађај<strong>у</strong> се стотине деце<br />
а <strong>у</strong>мире само један народ!<br />
• Код нас зидови имај<strong>у</strong> и очи и<br />
<strong>у</strong>ши! Тиме је заокр<strong>у</strong>жен наш информативни<br />
систем.<br />
Васил Толевски<br />
Седам трофеја<br />
за месец дана<br />
<strong>Бор</strong>ски такмичар и један од<br />
најбољих бодибилдера Саша<br />
Станковић вратио се на такмичарск<strong>у</strong><br />
сцен<strong>у</strong> и за само месец<br />
дана освојио чак седам трофеја,<br />
од којих је свакако најзначајније<br />
Државно првенство <strong>у</strong> Београд<strong>у</strong><br />
где је понео тит<strong>у</strong>л<strong>у</strong> најбољег <strong>у</strong><br />
тешкој и апсол<strong>у</strong>тној категорији.<br />
- Припреме с<strong>у</strong> биле из<strong>у</strong>зетно<br />
напорне, тренирао сам и по два<br />
п<strong>у</strong>та дневно. Последња два месеца<br />
мог<strong>у</strong> рећи да није било дана<br />
када нисам тренирао толико. За<br />
такмичење <strong>у</strong> Београд<strong>у</strong> стварно<br />
сам се припремио одлично, имао<br />
сам јак<strong>у</strong> конк<strong>у</strong>ренциј<strong>у</strong>. У мојој<br />
категорији с<strong>у</strong> се такмичили све<br />
спремни момци, али <strong>у</strong>з нек<strong>у</strong><br />
доз<strong>у</strong> мог иск<strong>у</strong>ства, пожртвовања<br />
на бини, <strong>у</strong>спео сам да победим<br />
и постанем поново апсол<strong>у</strong>тни<br />
победник Србије <strong>у</strong> бодибилдинг<strong>у</strong><br />
- рекао је Саша Станковић,<br />
првак Србије <strong>у</strong> бодибилдинг<strong>у</strong><br />
Осим <strong>у</strong> теретани Хотела<br />
„Језеро“ на <strong>Бор</strong>ском језер<strong>у</strong> Саша<br />
тренира и <strong>у</strong> теретани свог кл<strong>у</strong>ба<br />
Поетски к<strong>у</strong>так<br />
Окован корак<br />
Моји с<strong>у</strong> преци сишли међ<strong>у</strong> траве<br />
Отац <strong>у</strong> кош<strong>у</strong>љи од слеза<br />
Мати <strong>у</strong> повезачи од смиља<br />
С јесени понекад <strong>у</strong> с<strong>у</strong>мрак ми се јаве<br />
Кад телефон звони ван свих живих веза<br />
И кад сатом кр<strong>у</strong>же сећања и збиља<br />
Преко њих сл<strong>у</strong>тим караване мрава<br />
Преко ногост<strong>у</strong>па црвоточног прага<br />
Преко огњишта под таванском гредом<br />
Клизи ми кроз прсте песковита јава<br />
Збрајам под дланом похарана блага<br />
Окован ми корак под асвалтним небом<br />
„Ес максим<strong>у</strong>с“ који је такође опремљен<br />
савременим справама за<br />
вежбање. Сашина парола је да је<br />
на такмичењима најбитније дати<br />
све од себе, а да би се то и остварило<br />
потребно је много рада,<br />
тр<strong>у</strong>да и одрицања.<br />
Саша Станковић,<br />
првак Србије <strong>у</strong> бодибилдинг<strong>у</strong><br />
Једно од најзначајнијих такмичења<br />
по коме је град бакра познат<br />
<strong>у</strong> свет<strong>у</strong> бодибилдинга јесте<br />
Меморијал Новице Па<strong>у</strong>љичића,<br />
где је Саша Станковић такође<br />
однео побед<strong>у</strong>. С обзиром на врх<strong>у</strong>нск<strong>у</strong><br />
форм<strong>у</strong>, сличне рез<strong>у</strong>лтате<br />
пок<strong>у</strong>шаће да оствари на пролеће,<br />
<strong>у</strong> наставк<strong>у</strong> сезоне на домаћим и<br />
међ<strong>у</strong>народним такмичењима,<br />
поп<strong>у</strong>т Балканског шампионата.<br />
Маријана Симић<br />
Светислав Стевановић<br />
dailymotion.com/rtvbor
МОЗАИК<br />
број 21 петак, 8. новембар 2013.<br />
стр.11<br />
ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР<br />
ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА<br />
7.00 Б<strong>у</strong>дилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
10.00 Вести на знаковномјезик<strong>у</strong><br />
(р)<br />
10.15 Агро дан<br />
10.30 И д<strong>у</strong>х и тело<br />
11.05 К<strong>у</strong>ћица <strong>у</strong> цвећ<strong>у</strong><br />
11.25 Бели л<strong>у</strong>к...<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Серијски филм (р)<br />
13.00 Атлас/Г<strong>у</strong>ливер<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 А<strong>у</strong>то спринт<br />
15.15 52 викенда<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Радим градим<br />
16.55 Свет на длан<strong>у</strong><br />
17.30 Вести на<br />
р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />
17.40 Око истока<br />
18.30 ТВ Шоп,<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језик<strong>у</strong><br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 Спортска<br />
хроника<br />
20.30 Нока<strong>у</strong>т<br />
21.00 Агро дан<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20Вести на<br />
р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
Биоскоп „Звезда“ <strong>Бор</strong><br />
7.00 Б<strong>у</strong>дилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
9.45 Времеплов<br />
10.00 Палета (р)<br />
10.50 Агро дан<br />
11.05 Лек из природе<br />
11.35 Бели л<strong>у</strong>к...<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Улови трофеј<br />
13.40 ТВ Шоп<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 Нока<strong>у</strong>т (р)<br />
14.55 На точковима<br />
15.20 Спортска<br />
хроника(р)<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Меридијанима<br />
17.00 На траг<strong>у</strong> природе<br />
17.30 Вести на<br />
р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />
17.40 Око истока<br />
18.30 ТВ Шоп<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језик<strong>у</strong><br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 На траг<strong>у</strong> природе<br />
20.30 Меридијанима<br />
21.00 А<strong>у</strong>то флеш<br />
21.35 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
7.00 Б<strong>у</strong>дилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
9.45 Времеплов<br />
10.10 Агро дан<br />
10.15 Атлас/Г<strong>у</strong>ливер<br />
10.45 Више од спорта<br />
11.35 Бели л<strong>у</strong>к и....<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Свет на длан<strong>у</strong><br />
13.30 Улови трофеј<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 Вино и ...<br />
14.50 Г<strong>у</strong>ливер<br />
15.20 Везе<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Серијски филм<br />
17.30 Вести на<br />
р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />
17.40 Око истока<br />
18.15 Улична патрола<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језик<strong>у</strong><br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 Филм на виде(л)о<br />
20.30 Серијски филм<br />
21.30 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
7.00 Б<strong>у</strong>дилица<br />
Биоскопски репертоар<br />
» Од 04.11. до 10.11. - филм ,,Маторани 2“ <strong>у</strong> 19 и 21 сат<br />
» Од 11.11. до 17.11. - цртани филм ,,Замбезија” <strong>у</strong> 19 сати<br />
» Од 11.11. до 17.11. - филм ,,В<strong>у</strong>лверин“ <strong>у</strong> 21 сат<br />
» Од 18.11. до 20.11. - филм ,,Војна академија 2“ <strong>у</strong> 16:00, 18:15<br />
и 20:30 сати<br />
» Од 21.11. до 27.11. - цртани филм ,,Грозан ја 2“ <strong>у</strong> 19 сати<br />
Цена <strong>у</strong>лазнице филмских пројекција је 150,00 динара, а за организоване<br />
посете (миним<strong>у</strong>м 15 гледаоца) <strong>у</strong>лазница је 100,00 динара.<br />
За филм ,,Војна академија 2“ цена <strong>у</strong>лазнице за термине 16:00 и<br />
18:15 је 250,00 динара , а за термин 20:30 цена је 300,00 динара.<br />
Остали програми<br />
Установа ,,Центар за к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>р<strong>у</strong> Општине <strong>Бор</strong>“<br />
» 13. новембар 2013.– Концерт Паје В<strong>у</strong>чковића и ,,Spiritus<br />
movens”бенда - М<strong>у</strong>зичкa школa <strong>у</strong> 19 сати - Цена <strong>у</strong>лазнице 100,00<br />
динара<br />
» 14. новембар 2013. - Дечија представа ,,Весели воз“ - М<strong>у</strong>зичкa школa<br />
<strong>у</strong> 19 сати - Драмски ст<strong>у</strong>дио при Установи ,, Центар за к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>р<strong>у</strong> општине <strong>Бор</strong>“<br />
– Улаз слободан<br />
» 15. новембар 2013. – Концерт Београдског м<strong>у</strong>шког хора поводом<br />
градске славе - М<strong>у</strong>зичкa школa <strong>у</strong> 20 сати - Улаз слободан<br />
» 20.новембра 2013. - Дечија представа ,,Успавана лепотица“ -<br />
М<strong>у</strong>зичкa школa <strong>у</strong> 19 сати – Цена <strong>у</strong>лазнице 100,00 динара - Драмски<br />
ст<strong>у</strong>дио при Установи ,, Центар за к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>р<strong>у</strong> општине <strong>Бор</strong>“<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
10.10 Агро дан<br />
10.15 Вино и ....<br />
10.45 Меридијанима<br />
11.05 К<strong>у</strong>ћица <strong>у</strong> цвећ<strong>у</strong><br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Славни парови<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 ABS show<br />
14.55 Корак 21<br />
15.25 Филм на виде(л)о<br />
(р)<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Серијски филм<br />
17.30 Вести на<br />
р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />
17.40 Око истока<br />
18.15 Енергија...<br />
18.30 ТВ Шоп<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језик<strong>у</strong><br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 Бити млад и (не)<br />
запослен<br />
20.30 Серијски филм<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
7.00 Б<strong>у</strong>дилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
10.00 Агро дан<br />
10.15 Енергија на<br />
паметан начин<br />
11.00 Везе<br />
11.30 Бели л<strong>у</strong>к и....<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Славни парови<br />
13.45 ТВ Шоп<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 Улови трофеј<br />
14.55 52 викенда<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Серијски филм<br />
17.30 Вести на<br />
р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />
17.40 Око истока<br />
18.15 Навигатор<br />
18.30 ТВ Шоп<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језик<strong>у</strong><br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 Зелена патрола<br />
20.30 Серијски филм<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
01.00 Ноћни програм<br />
ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ<br />
Позивни број 030<br />
А<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>ска станица 423-770<br />
А<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>ска станица<br />
„<strong>Бор</strong>травел“ 457-760<br />
Железничка станица 421-371<br />
Полицијска <strong>у</strong>права 192<br />
Ватросаци 193<br />
Хитна помоћ 194<br />
Електродистриб<strong>у</strong>ција 422-888<br />
Топлификација 426-398<br />
Водовод 421-234<br />
ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ<br />
Хотел „Језеро“ 482-940<br />
Хотел „Албо“ 249-69-62<br />
Хотел „Српска кр<strong>у</strong>на“ 477-077<br />
Кл<strong>у</strong>б <strong>РТБ</strong> <strong>Бор</strong> 477-008<br />
АПОТЕКЕ<br />
Апотека <strong>у</strong> Дом<strong>у</strong> здравља<br />
421-624<br />
Апотека „Стеван Јаковљевић“<br />
424-167<br />
Апотека „Здравље“ 428-866<br />
Апотека <strong>у</strong> Злот<strong>у</strong> 2561-958<br />
7.00 У нашем атар<strong>у</strong><br />
8.00 Б<strong>у</strong>дилица<br />
10.00 ТВ Шоп<br />
10.15 Нови свет Гнома<br />
10.45 Лекције из<br />
географије<br />
11.00 Школирање<br />
11.30 Млади с<strong>у</strong> закон<br />
11.45 Времеплов<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Дечији филм<br />
14.00 Викенд на исток<strong>у</strong><br />
14.40 Зелена патрола<br />
15.10 К<strong>у</strong>ћица <strong>у</strong> цвећ<strong>у</strong><br />
15.40 ТВ Шоп<br />
16.00 Дневник<br />
16.20 За све Роме<br />
16.40 На траг<strong>у</strong><br />
природе<br />
17.05 Серија „Риск“<br />
17.35 ТВ Шоп<br />
17.50 Серија „Поморска<br />
патрола“<br />
18.35 Времеплов<br />
19.00 Дневник<br />
19.25 К<strong>у</strong>лт арт<br />
20.00 Глас Америке<br />
20.35 Калеидоскоп<br />
21.30 Серијски филм<br />
„Ирене Х<strong>у</strong>с“<br />
(22.00) Вести<br />
23.05 Више од спорта<br />
00.00 Вести<br />
00.15 Ноћни програм<br />
6.00 Фарма<br />
7.00 Храна и вино<br />
8.00 Б<strong>у</strong>дилица<br />
10.00 ТВ Шоп<br />
10.15 Нови свет Гнома<br />
10.45 Лекције из<br />
географије<br />
11.00 Заборављени<br />
народи<br />
11.30 Млади с<strong>у</strong> закон<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Село моје<br />
1245 Зелени екран<br />
13.10 Здравље<br />
14.00 Вести на знаковном<br />
језик<strong>у</strong><br />
13.45 Палета, програм<br />
на р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском језик<strong>у</strong><br />
15.15 МиМ магазин<br />
16.00 Дневник<br />
16.20 Ретроспектива,<br />
програм на влашком<br />
језик<strong>у</strong><br />
16.40 На траг<strong>у</strong><br />
природе<br />
17.10 Серија „Риск“<br />
17.50 Серија „Поморска<br />
патрола“<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Инфо 7<br />
20.00 Глас Америке<br />
20.35 52 викенда<br />
21.30 Серијски филм<br />
„Ирене Х<strong>у</strong>с“<br />
(22.00 Вести)<br />
23.05 Под сјајем звезда<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Ноћни програм<br />
*Програмска шема је подложна променама<br />
ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ<br />
<strong>Бор</strong> - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55<br />
<strong>Бор</strong> - Зајечар (веза за Ниш и<br />
Прахово пристаниште) 05:16, 10:27<br />
и 18:22<br />
<strong>Бор</strong> - Пожаревац 00:04<br />
Мајданпек - <strong>Бор</strong> (из Мајданпека)<br />
4:00, 9:15 и 17:05<br />
Зајечар - <strong>Бор</strong> (из Зајечара) 6:45,<br />
14:30, 19:50 и 23:01<br />
АУТОБУСИ<br />
Поласци из <strong>Бор</strong>а за<br />
Београд 04:00(радним даном),<br />
04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46,<br />
14:30, 15:30<br />
Лесковац и Врање 02:45 16:30<br />
Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним<br />
даном), 08:00 (радним даном)<br />
08:40 (новим п<strong>у</strong>тем), 14:30, 16:30,<br />
Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним<br />
даном), 08:00 (радним даном) 08:40<br />
14:30 16:30 20:55 22:25<br />
Неготин и Кладово 07:30<br />
Д. Милановац 10:40 , 15:10<br />
Мајданпек 15:10, 17:30<br />
Параћин 05:00 05:16 15:30<br />
Јагодина 05:00 15:30<br />
Жаг<strong>у</strong>бица - Пожаревац 07:30<br />
НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />
Информације на телефоне: Центар за к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>р<strong>у</strong> 030/424-546 ( од 8 до 14<br />
сати)<br />
13:25h<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor
стр.12<br />
петак, 8. новембар 2013.<br />
Ф<strong>у</strong>дбалери <strong>Бор</strong>а савладали<br />
с<strong>у</strong>, на домаћем терен<strong>у</strong>, екип<strong>у</strong><br />
Радничког 4:1 <strong>у</strong> 12. кол<strong>у</strong> Поморавско<br />
тимочке зоне. Р<strong>у</strong>дар је<br />
играо нерешено 1:1 са Драгоцветом,<br />
бољевачки Ртањ поражен је<br />
<strong>у</strong> Прахов<strong>у</strong> од Д<strong>у</strong>нава 3:2, а Мајданпек<br />
је играо нерешено 2:2 са<br />
параћинским <strong>Бор</strong>цем.<br />
На првом мест<strong>у</strong> на табели је<br />
<strong>Бор</strong>ац из Бивоља са 26 бодова,<br />
бод мање има др<strong>у</strong>гопласирани<br />
<strong>Бор</strong>, Каблови с<strong>у</strong> на трећем мест<strong>у</strong><br />
са 21 бодом, док је Д<strong>у</strong>нав са 18<br />
бодова на шестом мест<strong>у</strong> на табели.<br />
Бод мање има деветопласирани<br />
Ртањ, на 12 мест<strong>у</strong> је Р<strong>у</strong>дар<br />
са 14 бодова, док је Мајданпек<br />
са бодом мање на 14 мест<strong>у</strong> на<br />
табели.<br />
У 12 кол<strong>у</strong> источне гр<strong>у</strong>пе<br />
Српске лиге Хајд<strong>у</strong>к Вељко је <strong>у</strong><br />
Неготин<strong>у</strong> победио Трговачки<br />
2:1, Ђердап је поражен <strong>у</strong> Ниш<strong>у</strong><br />
од екипе Цар Константина 1:0,<br />
док је Копаоник био бољи од<br />
књажевачког Тимочанина 4:1.<br />
Са 23 бода Хајд<strong>у</strong>к Вељко је<br />
на трећем мест<strong>у</strong> на табели, Тимочанин<br />
је на десетом мест<strong>у</strong> са<br />
16 бодова, док је Ђердап са бодом<br />
мање на 12 мест<strong>у</strong> на табели.<br />
У петом кол<strong>у</strong> источне гр<strong>у</strong>пе<br />
Прве регионалне лиге кошаркаши<br />
<strong>Бор</strong>а победили с<strong>у</strong>, на свом<br />
паркет<strong>у</strong>, Сокобањ<strong>у</strong> 97:92. <strong>Бор</strong>ани<br />
с<strong>у</strong> са три победе и два пораза<br />
на петом мест<strong>у</strong> на табели.<br />
Кошаркашице <strong>Бор</strong>а декласирале<br />
с<strong>у</strong> <strong>у</strong> Прок<strong>у</strong>пљ<strong>у</strong> екип<strong>у</strong><br />
Топличанина 91:30, <strong>у</strong> др<strong>у</strong>гом<br />
кол<strong>у</strong> ј<strong>у</strong>жне гр<strong>у</strong>пе Др<strong>у</strong>ге лиге.<br />
<strong>Бор</strong>ска екипа остварила је обе<br />
победе и на првом је мест<strong>у</strong> на<br />
табели.<br />
Издаје Јавно пред<strong>у</strong>зеће „Штампа, радио и филм“ <strong>Бор</strong><br />
Директор Владан Нововић, <strong>у</strong>редник Зоран Максић<br />
Новинар-редактор Чедомир Васић<br />
Припрема за штамп<strong>у</strong> Марко Стојчев<br />
Штампа Штампарија „Графомед“ <strong>Бор</strong><br />
СПОРТ<br />
Ф<strong>у</strong>дбалере <strong>Бор</strong>а дели бод од првог места<br />
Мин<strong>у</strong>лог викенда борски кл<strong>у</strong>бови остварили с<strong>у</strong> делимичан <strong>у</strong>спех. - Победе с<strong>у</strong> забележили<br />
кошаркаши и кошаркашице, док с<strong>у</strong> р<strong>у</strong>кометашице и одбојкашице претрпеле пораз<br />
БОР» БОР» Такмичарск<strong>у</strong><br />
сезон<strong>у</strong> <strong>у</strong> стрељаштв<strong>у</strong> отворило<br />
је прво коло К<strong>у</strong>па <strong>у</strong> Новом Сад<strong>у</strong><br />
на којем је Бобана Величковић,<br />
стрелац Кл<strong>у</strong>ба „<strong>Бор</strong> 030“ освојила<br />
бронзан<strong>у</strong> медаљ<strong>у</strong>. Бобана полако<br />
темпира форм<strong>у</strong> за такмичења која<br />
следе, а то с<strong>у</strong> интернационални<br />
к<strong>у</strong>пови <strong>у</strong> склоп<strong>у</strong> припрема за<br />
предстојеће Европско првенство<br />
У шестом кол<strong>у</strong> источне гр<strong>у</strong>пе<br />
Прве лиге р<strong>у</strong>кометашице<br />
<strong>Бор</strong>а поражене с<strong>у</strong> <strong>у</strong> гостима од<br />
Књажевца 21:20. <strong>Бор</strong>анке с<strong>у</strong> са<br />
четири победе и два пораза на<br />
др<strong>у</strong>гом мест<strong>у</strong> на табели иза екипе<br />
Пирота.<br />
<strong>Бор</strong>ске одбојкашице поражене<br />
с<strong>у</strong> <strong>у</strong> трећем кол<strong>у</strong> источне<br />
гр<strong>у</strong>пе Др<strong>у</strong>ге лиге од екипе Ле<br />
016 3:0 <strong>у</strong> сетовима. <strong>Бор</strong>анке с<strong>у</strong><br />
забележиле две победе и пораз и<br />
на петом с<strong>у</strong> мест<strong>у</strong> на табели.<br />
Маријана Симић<br />
<strong>у</strong> фебр<strong>у</strong>ар<strong>у</strong>. Да подсетимо, Бобана<br />
Величковић понела је две<br />
тит<strong>у</strong>ле најбоље <strong>у</strong> Европи 2010. <strong>у</strong><br />
Норвешкој и две године касније<br />
<strong>у</strong> Финској. Много је такмичења<br />
об<strong>у</strong>хваћено календаром Стрељачког<br />
савеза Србије, ипак најзначајнији<br />
изазови Бобан<strong>у</strong> тек очек<strong>у</strong>ј<strong>у</strong>.<br />
- Сам врх<strong>у</strong>нац ове сезоне је<br />
Светско првенство, наредне године<br />
још <strong>у</strong>век се не зна тачно где<br />
ће бити одржано. То је <strong>у</strong>једно и<br />
прво такмичење где ће моћи да<br />
се исп<strong>у</strong>ни квота за Олимпијад<strong>у</strong><br />
2016. године. Још <strong>у</strong>век смо<br />
<strong>у</strong> фази припрема, посећ<strong>у</strong>јемо<br />
сва та мања такмичења, а затим<br />
ћемо крен<strong>у</strong>ти са неким озбиљнијим<br />
припремама - изјавила је<br />
Бобана Величковић.<br />
- Ми смо на почетк<strong>у</strong> припрема,<br />
било је и једно контролно<br />
број 21<br />
Пливачи освојили<br />
шест медаља<br />
Пливачи <strong>Бор</strong>а освојили с<strong>у</strong><br />
шест медаља на Отвореном првенств<strong>у</strong><br />
Јагодине, <strong>у</strong> Кончарев<strong>у</strong>.<br />
В<strong>у</strong>к Бојковски био је др<strong>у</strong>гопласирани<br />
<strong>у</strong> тркама на 50 метара<br />
кра<strong>у</strong>л и делфин, а освојио је и<br />
бронзан<strong>у</strong> медаљ<strong>у</strong> леђним стилом<br />
на истој дистанци. Андрија<br />
Удић био је трећепласирани <strong>у</strong><br />
тркама на 50 метара прсно и<br />
делфин, а Ена Киш освојила је<br />
бронзано одличје <strong>у</strong> трци на 200<br />
метара мешовитим стилом.<br />
<strong>Бор</strong>ски кикбоксер Синиша<br />
Владимировић освојио је сребрн<strong>у</strong>,<br />
а ј<strong>у</strong>ниор борског кл<strong>у</strong>ба<br />
Владимир Јанићијевић бронзан<strong>у</strong><br />
медаљ<strong>у</strong> на првенств<strong>у</strong> централне<br />
Србије <strong>у</strong> дисциплини<br />
ф<strong>у</strong>л-контакт <strong>у</strong> Трстеник<strong>у</strong>.<br />
Сениорка Милица Игњатовић<br />
и кадет Стефан Гађић из<br />
борског стрељачког кл<strong>у</strong>ба Металац<br />
победници с<strong>у</strong> појединачног<br />
такмичења К<strong>у</strong>па Србије<br />
серијском вазд<strong>у</strong>шном п<strong>у</strong>шком,<br />
чије је финале одржано <strong>у</strong><br />
Панчев<strong>у</strong>.<br />
Бојан Обрадовић<br />
Бобана се припрема за нове шампионске изазове<br />
Стрелца Кл<strong>у</strong>ба “<strong>Бор</strong> 030” очек<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> Европско и Светско<br />
првенство, наредне године, неколико домаћих и<br />
међ<strong>у</strong>народних такмичења и борба за олимпијск<strong>у</strong> квот<strong>у</strong><br />
такмичење, на којем је Бобана<br />
освојила бронзан<strong>у</strong> медаљ<strong>у</strong> и које<br />
нам је показало какав рез<strong>у</strong>лтат за<br />
сада имамо. Сада следе интензивнији<br />
тренинзи, фок<strong>у</strong>с је на<br />
вазд<strong>у</strong>шном пиштољ<strong>у</strong>, јер такмичења<br />
<strong>у</strong> вазд<strong>у</strong>шном ор<strong>у</strong>жј<strong>у</strong> трај<strong>у</strong><br />
до пролећа . У наредном период<strong>у</strong><br />
очек<strong>у</strong>је нас низ такмичења и<br />
надам се да ће Бобана бити потп<strong>у</strong>но<br />
спремна за надметања када<br />
се осваја квота за Олимпијад<strong>у</strong> да<br />
би још једном понела име нашег<br />
града на Олимпијским играма -<br />
рекао је Бобан Марковић, тренер<br />
СК „<strong>Бор</strong> 030“.<br />
До краја године на програм<strong>у</strong><br />
с<strong>у</strong> још др<strong>у</strong>го и треће коло К<strong>у</strong>па<br />
Србије, Државно првенство, затим<br />
међ<strong>у</strong>народно такмичење <strong>у</strong><br />
Загреб<strong>у</strong> и међ<strong>у</strong>народно првенство<br />
Београда.<br />
Маријана Симић<br />
www.rtvbor.rs