Мокрањцу у част
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
СВАКОГ РАДНОГ ДАНА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />
07:00<br />
БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 17 - 13. септембар, 2013. год. www.rtvbor.rs<br />
<strong>Мокрањц<strong>у</strong></strong> <strong>у</strong> <strong>част</strong><br />
Ј<strong>у</strong>билеј вредан пажње<br />
Неготинска гимназија, једна од<br />
најстаријих <strong>у</strong> Србији, обележила 174<br />
године <strong>у</strong>спешног рада » стр. 9<br />
Реконстр<strong>у</strong>кцијом флотације <strong>у</strong><br />
Кривељ<strong>у</strong> повећан капацитет<br />
Поск<strong>у</strong>пљ<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> грејање и вода? » стр. 3<br />
Откривен др<strong>у</strong>ги <strong>у</strong>лаз <strong>у</strong><br />
“Лазарев<strong>у</strong> пећин<strong>у</strong>” » стр. 4<br />
У Неготин<strong>у</strong> почињ<strong>у</strong> 48. м<strong>у</strong>зичке<br />
свечаности које ће, до 20. септембра,<br />
ок<strong>у</strong>пити врх<strong>у</strong>нске <strong>у</strong>метнике и ансамбле<br />
» стр. 9<br />
» стр. 5<br />
Тема броја: У школама мање ђака,<br />
нема отп<strong>у</strong>штања просветара » стр.6и7<br />
Почиње изградња “Ј<strong>у</strong>жног тока”<br />
Гасовод <strong>у</strong>лази <strong>у</strong> Србиј<strong>у</strong> код Зајечара, а прва деоница,<br />
д<strong>у</strong>жине 150 километара, биће најтежа за градитеље<br />
Дотрајао стамбени фонд » стр. 2<br />
Бодибилдинг меморијал<br />
“Новица Па<strong>у</strong>љичић” » стр. 12<br />
» стр. 5
стр.2 петак, 13. септембар 2013.<br />
АКТУЕЛНОСТИ број 17<br />
Санкције<br />
за пореске<br />
неплатише<br />
Пореска <strong>у</strong>права Србије објавила<br />
је да више од 600 особа које<br />
посед<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> имовин<strong>у</strong> већ<strong>у</strong> од 35<br />
милиона динара није исп<strong>у</strong>нило<br />
законск<strong>у</strong> обавез<strong>у</strong> да је пријави<br />
порезницима. Према ранијим<br />
најавама, те особе биће позване<br />
да <strong>у</strong> кратком рок<strong>у</strong> пријаве<br />
имовин<strong>у</strong> након чије провере би<br />
требало да <strong>у</strong>следи санкција за<br />
непријављивање на време, по закон<strong>у</strong><br />
- три одсто вредности <strong>у</strong>к<strong>у</strong>пне<br />
имовине, пл<strong>у</strong>с припадај<strong>у</strong>ћи<br />
порез.<br />
У Пореској <strong>у</strong>прави наглашавај<strong>у</strong><br />
да је вредност непријављене<br />
имовине <strong>у</strong> појединим сл<strong>у</strong>чајевима<br />
и вишестр<strong>у</strong>ко већа од<br />
законског лимита, али и да је<br />
пост<strong>у</strong>пак <strong>у</strong>накрсне провере већ<br />
почео, чином пријема информативних<br />
пореских пријава о имовини<br />
вреднијој од 35 милиона<br />
динара.<br />
Б. Обрадовић<br />
Рођендан<br />
зајечарске<br />
пиваре<br />
Зајечарска пивара прославила<br />
је 118. рођендан, а тим поводом<br />
на Поповој плажи <strong>у</strong> Зајечар<strong>у</strong><br />
приређен је концерт на коме<br />
се пиво продавало по промотивним<br />
ценама.<br />
- Зајечарско пиво током ове<br />
године остварило је невероватан<br />
<strong>у</strong>спех. Захваљ<strong>у</strong>ј<strong>у</strong>ћи квалитет<strong>у</strong> и<br />
богатом <strong>у</strong>к<strong>у</strong>с<strong>у</strong>, број љ<strong>у</strong>битеља<br />
„Зајечарског пива“ расте из дана<br />
<strong>у</strong> дан“, изјавио је Александрос<br />
Данилидис, директор компаније<br />
„Хајнекен“ <strong>у</strong> Србији.<br />
Пивара <strong>у</strong> Зајечар<strong>у</strong> једна је од<br />
најстаријих <strong>у</strong> земљи, а <strong>у</strong>спех на<br />
територије целе Србије бележи<br />
тек пошто је пре<strong>у</strong>зео „Хајнекен“.<br />
Иако је производњ<strong>у</strong> почела<br />
још 1875. године, годином<br />
званичног почетка пословања<br />
сматра се 1895, када је почела<br />
инд<strong>у</strong>стријска производња пива.<br />
Д. Нововић<br />
Велики проблеми <strong>у</strong> одржавањ<strong>у</strong> зграда<br />
Дотрајао стамбени фонд<br />
Већина станова <strong>у</strong> град<strong>у</strong> старија је од пола века, неопходна<br />
реконстр<strong>у</strong>кција кровова, лифтова, водоводне и<br />
канализационе мреже и електричних инсталација<br />
БОР» Према подацима<br />
Привредне коморе Србије, близ<strong>у</strong><br />
милион и сто хиљада станова и<br />
к<strong>у</strong>ћа на 53 милиона квадратних<br />
метара простора с<strong>у</strong> за озбиљн<strong>у</strong><br />
реконстр<strong>у</strong>кциј<strong>у</strong>. Стр<strong>у</strong>чњаци за<br />
грађевинарство каж<strong>у</strong> да би за<br />
сређивање комплетног стамбеног<br />
фонда <strong>у</strong> Србији требало<br />
близ<strong>у</strong> пет и по милијарди евра.<br />
На стамбеним зградама <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong><br />
дотрајали с<strong>у</strong> кровови, лифтови<br />
посебно, а такође водоводна и<br />
канализациона мрежа, као и инсталације<br />
за стр<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> морале би да<br />
се реконстр<strong>у</strong>иш<strong>у</strong>. Веома важно<br />
је <strong>у</strong>редити и прилазе зградама<br />
и тротоаре јер они штите стамбени<br />
простор од спољашњег<br />
<strong>у</strong>тицаја.<br />
- У Бор<strong>у</strong> <strong>у</strong> близ<strong>у</strong> 1.000 стамбених<br />
зграда има 11.000 станова,<br />
површине 700.000 метара квадратних.<br />
Због тога Бор припада<br />
градовима који имај<strong>у</strong> највећ<strong>у</strong><br />
<strong>у</strong>рбанизациј<strong>у</strong> <strong>у</strong> Србији. Већина<br />
је изграђена 60-тих, 70-тих и почетком<br />
80-тих година прошлог<br />
века, <strong>у</strong> време најбржег привредног<br />
и грађевинског развоја града,<br />
а има и предратних објеката.<br />
Последња стамбена изградња<br />
<strong>у</strong> Бор<strong>у</strong> била је крајем 90-тих<br />
година <strong>у</strong> ч<strong>у</strong>веној реп<strong>у</strong>бличкој<br />
акцији 100.000 станова за младе<br />
брачне парове. Већина стамбених<br />
зграда <strong>у</strong> град<strong>у</strong> старија је<br />
од пола века, тако да с<strong>у</strong> <strong>у</strong> категорији<br />
такозваних „амортизованих“<br />
објеката - каже Бранислав<br />
Димитријевић, р<strong>у</strong>ководилац<br />
Техничке сл<strong>у</strong>жбе ЈП за стамбене<br />
<strong>у</strong>сл<strong>у</strong>ге „Бор“.<br />
Стр<strong>у</strong>чњаци процењ<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> да је<br />
за реконстр<strong>у</strong>кциј<strong>у</strong> комплетног<br />
стамбеног фонда <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong> потребно<br />
од 70 до 80 милиона евра. То<br />
је, нажалост велика с<strong>у</strong>ма кој<strong>у</strong> је<br />
тешко издвојити и <strong>у</strong> стабилној<br />
економској сит<strong>у</strong>ацији каква данас<br />
није. Једино реално решење<br />
је <strong>у</strong> озбиљном планирањ<strong>у</strong> и<br />
одређивањ<strong>у</strong> приоритета <strong>у</strong> санацији,<br />
да би временом рез<strong>у</strong>лтати<br />
били видљиви и <strong>у</strong>тицали на<br />
побољшање квалитета живота<br />
станара.<br />
Горан Грамић<br />
Дан Општине<br />
Бољевац<br />
Општина Бољевац је обележила<br />
свој дан, као спомен на 10.<br />
септембар 1875. године, када је<br />
Бољевац од Милана Обреновића<br />
добио стат<strong>у</strong>с варошице.<br />
Тим поводом одржана је<br />
свечана седница на којој с<strong>у</strong> додељене<br />
две септембарске награде,<br />
највише признање Општине<br />
Бољевац. Добитници с<strong>у</strong> Апотекарска<br />
<strong>у</strong>станова Зајечар, за развој<br />
фармаце<strong>у</strong>тске инд<strong>у</strong>стрије <strong>у</strong><br />
Бољевц<strong>у</strong> и Топлица Марковић,<br />
за развој пред<strong>у</strong>зетништва <strong>у</strong> овој<br />
општини.<br />
Обележавањ<strong>у</strong> Дана општине<br />
Бољевац с<strong>у</strong> прис<strong>у</strong>ствовали<br />
представници десетак локалних<br />
само<strong>у</strong>права ј<strong>у</strong>гоисточне Србије,<br />
полиције, с<strong>у</strong>дства, војске<br />
и политичког живота Реп<strong>у</strong>блике<br />
Србије.<br />
Д.Ђ.<br />
Помоћ<br />
средњим<br />
школама<br />
Фак<strong>у</strong>лтет за менаџмент поклонио<br />
<strong>у</strong>џбенике зајечарским средњим<br />
школама<br />
ЗАЈЕЧАР» Представници<br />
Фак<strong>у</strong>лтета за менаџмент поклонили<br />
с<strong>у</strong> око 400 књига и <strong>у</strong>џбеника<br />
<strong>у</strong>ченицима средњих школа <strong>у</strong><br />
Зајечар<strong>у</strong> и њиховим професорима<br />
из издавачке делатности ове<br />
високообразовне <strong>у</strong>станове. У<br />
склад<strong>у</strong> са планом и наставним<br />
програмима Економска школа<br />
је добила 100 књига, а остале<br />
средње школе по 50 стр<strong>у</strong>чних<br />
књига и <strong>у</strong>џбеника. Ово није једина<br />
акција, речено је приликом<br />
доделе, којом Фак<strong>у</strong>лтет за менаџмент<br />
помаже средње школе.<br />
Због тешке економске ситације,<br />
најављена је и финансијска и<br />
стр<strong>у</strong>чн<strong>у</strong> помоћ средњим школама<br />
<strong>у</strong> Зајечар<strong>у</strong> како би <strong>у</strong> потп<strong>у</strong>ности<br />
и до краја могли бити<br />
спроведени на<strong>у</strong>чно наставни<br />
планови и програми.<br />
Д. Мар<strong>у</strong>шић<br />
Избори за<br />
Савет МЗ<br />
„Младост“<br />
БОР» У Месној заједници<br />
„Младост“ <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong> одржани с<strong>у</strong><br />
избори за чланове Савета, при<br />
чем<strong>у</strong> је гласање протекло без<br />
проблема и примедби. На бирачком<br />
списк<strong>у</strong> била с<strong>у</strong> 33 кандидата<br />
за 11 чланова Савета колико<br />
предвиђа стат<strong>у</strong>т ове Месне<br />
заједнице. Највише гласова добила<br />
је Весна Јовић - 266, затим<br />
Драган Перић - 249, а 243 грађана<br />
гласало је за Бобана Испировића.<br />
Изабрани чланови, њих 11,<br />
имај<strong>у</strong> рок од осам дана да констит<strong>у</strong>иш<strong>у</strong><br />
Савет, након чега ће<br />
на Седници избрати председника<br />
и заменика председника.<br />
Од 6186 бирача, за чланове<br />
Савета гласало је 680 грађана.<br />
М. Ћосић<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor
број 17 АКТУЕЛНОСТИ<br />
петак, 13. септембар 2013.<br />
Сарадња мајданпечке<br />
општине и РТБ-а Бор<br />
Седница<br />
СО Бор 16.<br />
септембра<br />
Због одс<strong>у</strong>ства одборника<br />
ск<strong>у</strong>пштина одложена за три<br />
дана<br />
БОР» Двадесет пета седница<br />
Ск<strong>у</strong>пштине Општине Бор,<br />
која је била заказана за четвртак<br />
12. септембар, биће одржана <strong>у</strong><br />
понедељак 16. септембра <strong>у</strong> 9<br />
сати. Председник Ск<strong>у</strong>пштине<br />
Општине Бор Добрица Ђ<strong>у</strong>рић<br />
образложио је ово померање<br />
тиме што се већина од 35 одборника<br />
јавила надлежним<br />
ск<strong>у</strong>пштинским сл<strong>у</strong>жбама да с<strong>у</strong><br />
спречени да дођ<strong>у</strong> на заседање,<br />
из оправданих разлога. Према<br />
речима Ђ<strong>у</strong>рића, промена термина<br />
заседања је <strong>у</strong> потп<strong>у</strong>ности за<br />
одредбама Закона о локалној само<strong>у</strong>прави<br />
и Пословником о рад<strong>у</strong><br />
Ск<strong>у</strong>пштине Општине Бор.<br />
Д.Стојадиновић<br />
МАЈДАНПЕК» Општинско<br />
р<strong>у</strong>ководство <strong>у</strong> Мајданпек<strong>у</strong><br />
о акт<strong>у</strong>елним проблемима и мог<strong>у</strong>ћностима<br />
за њихово решавање<br />
разговарало је са челним љ<strong>у</strong>дима<br />
Р<strong>у</strong>дарско топионичарског басена<br />
Бор и Р<strong>у</strong>дника бакра Мајданпек.<br />
Сарадња компаније РТБ и локалне<br />
само<strong>у</strong>праве <strong>у</strong> Мајданпек<strong>у</strong><br />
од прес<strong>у</strong>дног је значаја за решавање<br />
ком<strong>у</strong>налних, али и др<strong>у</strong>гих<br />
проблема <strong>у</strong> тој општини.<br />
Према речима председника<br />
Општине Мајданпек Дејана<br />
Вагнера, генерални директор<br />
Р<strong>у</strong>дарско-топионичарског басена<br />
Благоје Спасковски обећао<br />
је да ће помоћи <strong>у</strong> припремама<br />
за предстојећ<strong>у</strong> грејн<strong>у</strong> сезон<strong>у</strong> <strong>у</strong><br />
тој општини као и да ће се заложити<br />
код надлежних државних<br />
органа да се покрене производња<br />
<strong>у</strong> мајданпечкој „Златари“<br />
и „Мегапласт<strong>у</strong>“.<br />
Састанци р<strong>у</strong>ководстава<br />
Општине Мајданпек и Р<strong>у</strong>дарско<br />
- топионичраског басена<br />
Бор <strong>у</strong>б<strong>у</strong>д<strong>у</strong>ће ће бити пракса,<br />
истакао је Дејан Вагнер, председник<br />
Општине Мајданпек.<br />
Д. Нововић<br />
БОР» Имај<strong>у</strong>ћи <strong>у</strong> вид<strong>у</strong> да је<br />
до почетка грејне сезоне остало<br />
нешто мање од месец и по дана,<br />
<strong>у</strong> борској Топлани обављај<strong>у</strong> последње<br />
припреме комплетног<br />
система. Знај<strong>у</strong>ћи да је вреловодна<br />
мрежа <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong> стара и дотрајала,<br />
р<strong>у</strong>ководиоци <strong>у</strong> Топлани<br />
<strong>у</strong>право правовременим активностима<br />
желе да б<strong>у</strong>д<strong>у</strong> спремни<br />
за мог<strong>у</strong>ће пробоје на мрежи.<br />
- Почели смо п<strong>у</strong>њење сек<strong>у</strong>ндарне<br />
вреловодне мреже и чека-<br />
БОР» Чланови Општинског<br />
већа <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong> дали с<strong>у</strong> сагласност<br />
да се повећа цена грејања<br />
и воде за пет и по одсто. Према<br />
предлог<strong>у</strong> надлежних <strong>у</strong> Топлани,<br />
цена по квадрат<strong>у</strong> стамбеног<br />
простора би требало да се повећа<br />
нешто за више од четири<br />
динара по квадратном метр<strong>у</strong>,<br />
тако да би, <strong>у</strong>колико се и одборници<br />
Ск<strong>у</strong>пштине општине на<br />
наредној седници сложе, цена<br />
грејања станова и к<strong>у</strong>ћа била повећана<br />
са 74,26 на 78,34 динара.<br />
На седници је <strong>у</strong>својен и<br />
Предлог ребаланса б<strong>у</strong>џета који<br />
предвиђа додатних 211 милиона<br />
динара <strong>у</strong>трошка б<strong>у</strong>џетских<br />
средстава. Највећи део ових<br />
пара, сто милиона динара, биће<br />
одвојено за Топлан<strong>у</strong> и плаћање<br />
д<strong>у</strong>говања за стр<strong>у</strong>ј<strong>у</strong>.<br />
Седница Општинског већа<br />
обиловала је одл<strong>у</strong>кама које се<br />
односе на кадровска решења.<br />
Тако с<strong>у</strong> прихваћене одл<strong>у</strong>ке о<br />
спровођењ<strong>у</strong> конк<strong>у</strong>рса за именовање<br />
директора <strong>у</strong> свим јавним<br />
мо да видимо <strong>у</strong><br />
којим деловима<br />
ће бити пробоја<br />
како би<br />
реаговали на<br />
време. Управо<br />
зато и радимо<br />
све ове пробе<br />
како би слаба<br />
места одмах<br />
санирали, и да<br />
<strong>у</strong>право те слабе<br />
тачке б<strong>у</strong>д<strong>у</strong><br />
стр.3<br />
Ск<strong>у</strong>пље грејање и вода?<br />
Сагласност за повећање цена дало Општинско веће, а<br />
<strong>у</strong>својен је и предлог ребаланса б<strong>у</strong>џета Општине Бор за<br />
211 милиона динара<br />
Тендер за к<strong>у</strong>повин<strong>у</strong> <strong>у</strong>гља расписан, отварање пон<strong>у</strong>да 16. септембра<br />
спремне за<br />
зим<strong>у</strong>. Након сек<strong>у</strong>ндарне мреже,<br />
почећемо п<strong>у</strong>њење и примарног<br />
вреловода, тако да смо <strong>у</strong> завршним<br />
активностима пред сезон<strong>у</strong>.<br />
Грејање ће почети на време и<br />
биће квалитетно - каже Милован<br />
Ст<strong>у</strong>пар, директор ЈКП<br />
„Топлана“ <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong>.<br />
Важан посао који с<strong>у</strong> запослени<br />
<strong>у</strong> борској Топлани завршили<br />
<strong>у</strong>спешно је <strong>у</strong>градња калориметара.<br />
Према речима директора Милована<br />
Ст<strong>у</strong>пара, потрошња на<br />
пред<strong>у</strong>зећима <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong>, а такође је<br />
подржан и предлог о разрешењ<strong>у</strong><br />
и именовањ<strong>у</strong> председника Управног<br />
одбора Народне библиотеке<br />
<strong>у</strong> Бор<strong>у</strong>. Уместо Александра<br />
Миликића, предложена је<br />
Ирина Кагадејев Стевановић.<br />
Чланови Већа већином гласова<br />
прихватили с<strong>у</strong> предлог Решења<br />
о постављењ<strong>у</strong> Љ<strong>у</strong>бинке Јелић<br />
за начелниц<strong>у</strong> Општинске <strong>у</strong>праве<br />
Бор. Једногласно је подржан<br />
и предлог о прав<strong>у</strong> на бесплатан<br />
а<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>ски превоз на градским и<br />
приградским линијама на подр<strong>у</strong>чј<strong>у</strong><br />
Општине Бор. Као и до<br />
сада, <strong>у</strong>колико предлог <strong>у</strong>своји<br />
ск<strong>у</strong>пштина, бесплатан а<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>ски<br />
превоз имаће <strong>у</strong>ченици, лица старија<br />
од 70 година, инвалиди, као<br />
и др<strong>у</strong>ге социјалне категорије.<br />
Све одл<strong>у</strong>ке са 62. седнице<br />
Општинског већа наћи ће се на<br />
седници Ск<strong>у</strong>пштине општине<br />
пред одборницима који ће о свем<strong>у</strong><br />
дати коначн<strong>у</strong> реч.<br />
Дарко Стојадиновић<br />
Почеле припреме за грејн<strong>у</strong> сезон<strong>у</strong> <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong><br />
основ<strong>у</strong> калориметара биће очитавана<br />
од наредне грејне сезоне<br />
2014. године, а до тада предстоји<br />
комплетирање опреме и свих активности<br />
како би се овај процес<br />
заокр<strong>у</strong>жио.<br />
- Калориметре смо <strong>у</strong>градили<br />
<strong>у</strong> свим подстаницама, како је и<br />
предвиђено пројектом. Неопходно<br />
је да одборници Ск<strong>у</strong>пштине<br />
Општине Бор донес<strong>у</strong> одл<strong>у</strong>к<strong>у</strong><br />
која ће променити <strong>у</strong>право начин<br />
очитавања потрошње грејања,<br />
а посебно бих нагласио да ће<br />
грађанима рач<strong>у</strong>ни на основ<strong>у</strong><br />
очитавања калориметара почети<br />
да стиж<strong>у</strong> од наредне грејне сезоне,<br />
2014. године - додаје Ст<strong>у</strong>пар.<br />
Јасно је да Топлана <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong><br />
последњих дана много лакше<br />
посл<strong>у</strong>је јер је одблокиран рач<strong>у</strong>н<br />
овог пред<strong>у</strong>зећа. Како истич<strong>у</strong> <strong>у</strong><br />
р<strong>у</strong>ководств<strong>у</strong>, тендер за набавк<strong>у</strong><br />
<strong>у</strong>гља је расписан, а отварање пон<strong>у</strong>да<br />
је 16. септембра.<br />
Дарко Стојадиновић<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor
стр.4<br />
петак, 13. септембар 2013.<br />
ДРУШТВО број 17<br />
Борски и пољски спелеолози наставили истраживање Злотских пећина<br />
Откривен др<strong>у</strong>ги <strong>у</strong>лаз <strong>у</strong> Лазарев<strong>у</strong> пећин<strong>у</strong><br />
Борски и пољски спелеолози<br />
и спелео-рониоци открили с<strong>у</strong><br />
још један <strong>у</strong>лаз <strong>у</strong> Лазарев<strong>у</strong> пећин<strong>у</strong>.<br />
Први п<strong>у</strong>т пронађен је подводни<br />
пролаз измеђ<strong>у</strong> врела Злотске<br />
реке и језера <strong>у</strong> Лазаревој пећини<br />
и на тај начин доказано да не постоји<br />
само један <strong>у</strong>лаз, како се до<br />
сада мислило.<br />
Истраживање Лазареве пећине,<br />
које је почело пре десет година<br />
и показало да је ова пећина<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
<strong>у</strong>бедљиво најд<strong>у</strong>жа <strong>у</strong> Србији и<br />
међ<strong>у</strong> најд<strong>у</strong>жим на Балкан<strong>у</strong>, наставља<br />
се из године <strong>у</strong> годин<strong>у</strong>.<br />
Нови проналсаци привлаче и<br />
спелеологе из света. Истраживањем<br />
током заједничке акције<br />
измерени с<strong>у</strong> нови ходници, тако<br />
да је сада <strong>у</strong>тврђена д<strong>у</strong>жина Лазареве<br />
пећине 12.033 метра и да<br />
је <strong>у</strong>бедљиво најд<strong>у</strong>жа <strong>у</strong> Србији.<br />
- Сарадања са пољским спелеолозима<br />
траје више од десет<br />
БОР» Борани се свакодневно<br />
с<strong>у</strong>срећ<strong>у</strong> са проблемом да им<br />
карте <strong>у</strong> а<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>сима пред<strong>у</strong>зећа<br />
„Бортравел“ не важе, иако <strong>у</strong>редно<br />
к<strong>у</strong>пе карт<strong>у</strong> за градски или<br />
приградски саобраћај, на а<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>ској<br />
станици пред<strong>у</strong>зећа „А<strong>у</strong>то<br />
Аца“. До тога је дошло због<br />
нерег<strong>у</strong>ларности <strong>у</strong> продаји карата,<br />
које може да продаје само<br />
пред<strong>у</strong>зеће које је са Општином<br />
склопило <strong>у</strong>говор, а то је <strong>у</strong> овом<br />
сл<strong>у</strong>чај<strong>у</strong> „Бортравел“. Како истич<strong>у</strong><br />
<strong>у</strong> Општинској <strong>у</strong>прави,<br />
мог<strong>у</strong>ћност да се карте продај<strong>у</strong><br />
на станици заиста постоји, али<br />
<strong>у</strong>колико два пред<strong>у</strong>зећа склопе<br />
<strong>у</strong>говор. Међ<strong>у</strong>тим, осим <strong>у</strong>говора<br />
о станичним <strong>у</strong>сл<strong>у</strong>гама, док<strong>у</strong>мент<br />
који би рег<strong>у</strong>лисао продај<strong>у</strong><br />
општинских карата за градски и<br />
приградски саобраћај, за сада не<br />
постоји.<br />
- Овим п<strong>у</strong>тем желимо да<br />
обавестимо грађане Бора да је<br />
Општина Бор, 15. јан<strong>у</strong>ара ове<br />
године, закљ<strong>у</strong>чила <strong>у</strong>говор о превоз<strong>у</strong><br />
п<strong>у</strong>тника на градским и приградским<br />
линијама на подр<strong>у</strong>чј<strong>у</strong><br />
општине Бор, са а<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>ским<br />
превозником<br />
„Бортравел“ из<br />
Бора. Уговором<br />
се превозник<br />
обавез<strong>у</strong>је да <strong>у</strong><br />
возилима продаје<br />
искљ<strong>у</strong>чиво<br />
зад<strong>у</strong>жене карте<br />
нар<strong>у</strong>чиоца, <strong>у</strong><br />
овом сл<strong>у</strong>чај<strong>у</strong><br />
година и они с<strong>у</strong> др<strong>у</strong>ги п<strong>у</strong>т овде<br />
<strong>у</strong> Лазаревој пећини. Наше активности<br />
с<strong>у</strong> овога п<strong>у</strong>та ишле <strong>у</strong><br />
два правца: с<strong>у</strong>ве спелеологије<br />
и спелеороњења. Пробало смо<br />
да се воденим каналом спојимо<br />
са правцем који с<strong>у</strong> мерили с<strong>у</strong>ви<br />
спелеолози. Знамо да се та два<br />
канала с<strong>у</strong>срећ<strong>у</strong>, али их још нисмо<br />
повезали. Оно што је много<br />
битније је да смо дошли до 12.<br />
километра и да смо повезали ов<strong>у</strong><br />
пећин<strong>у</strong> са врелом које је испред<br />
пећине - каже Урош Акшамовић,<br />
<strong>у</strong>чесник акције и председник<br />
Савеза спелеолога Србије.<br />
- Пећина је из<strong>у</strong>зетна, посебно<br />
бели зидови, бели камен и<br />
пећински <strong>у</strong>краси. Што се осталих<br />
<strong>у</strong>тисака тиче, лепо је видети<br />
нове пролазе и доживети њихово<br />
проналажење и истраживање<br />
пећине. Пре два дана пронашли<br />
смо нови <strong>у</strong>лаз, нови пролаз ка<br />
врел<strong>у</strong> и повезали га са језером <strong>у</strong><br />
Лазаревој пећини. За рониоце то<br />
је и даље један од задатака, јер<br />
Недо<strong>у</strong>мице око а<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>ских карата<br />
За градски и приградски превоз важеће само карте „Бортравела“, к<strong>у</strong>пљене на<br />
продајним местима и <strong>у</strong> а<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>сима овог пред<strong>у</strong>зећа, каж<strong>у</strong> <strong>у</strong> Општинској <strong>у</strong>прави<br />
Општине Бор.<br />
Такође је предевиђено<br />
да превозник може<br />
организовати продај<strong>у</strong> карата и<br />
на др<strong>у</strong>гим местима, киосцима,<br />
па и а<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>ској станици, <strong>у</strong>з п<strong>у</strong>н<strong>у</strong><br />
одговорност за спречавање свих<br />
зло<strong>у</strong>потреба и малверзација. Да<br />
ли је превозник закљ<strong>у</strong>чио тај<br />
<strong>у</strong>говор са Пред<strong>у</strong>зећем „А<strong>у</strong>то<br />
Аца“ ми не знамо, јер тај <strong>у</strong>говор<br />
немамо - истакао је Боривоје<br />
Радосављевић, виши сарадник<br />
за саобраћај.<br />
Из пред<strong>у</strong>зећа „А<strong>у</strong>то Аца“,<br />
до медија је стигла с<strong>у</strong>протна информација,<br />
да с<strong>у</strong> карте важеће и<br />
да постоји <strong>у</strong>говор са „Бортравелом“.<br />
Ипак, карте за градски и<br />
приградски саобраћај с<strong>у</strong> <strong>у</strong> надлежности<br />
Општинске <strong>у</strong>праве,<br />
па је и једина валидна реч <strong>у</strong>право<br />
њихова, по којој грађани карте<br />
мог<strong>у</strong> к<strong>у</strong>повати само <strong>у</strong> просторијама<br />
и а<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>сима пред<strong>у</strong>зећа<br />
„Бортравел“. Остаје отворена<br />
мог<strong>у</strong>ћност склапања <strong>у</strong>говора измеђ<strong>у</strong><br />
два пред<strong>у</strong>зећа, након чега<br />
би се општинске карте могле<br />
наћи и на градској а<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>ској<br />
станици.<br />
Марија Ћосић<br />
с<strong>у</strong> неопходна даља истраживања<br />
пролаза - каже Доминик Грачек,<br />
спелеоронилац из Пољске.<br />
- Пре десет година, када смо<br />
почели истраживање Лазареве<br />
пећине, очекивали смо да ће д<strong>у</strong>жина<br />
пећине бити већа од десет<br />
километара. Сада смо прешли и<br />
12 километара, а из<strong>у</strong>зетно је значајно<br />
то што је откривен и др<strong>у</strong>ги<br />
<strong>у</strong>лаз <strong>у</strong> Лазарев<strong>у</strong> пећин<strong>у</strong>. То практично<br />
значи, да без обзира на то<br />
што <strong>у</strong> околини има више од 250<br />
пећина које треба истражити,<br />
Лазарева пећина <strong>у</strong> ствари представља<br />
пећински систем - наглашава<br />
Роберт Мишић, из кл<strong>у</strong>ба<br />
„Rock and Ice“ Бор.<br />
У Спелеолошком кл<strong>у</strong>б<strong>у</strong><br />
„Rock and Ice“ каж<strong>у</strong> да ово није<br />
коначна д<strong>у</strong>жина Лазареве пећине<br />
и очек<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> да ће даљим истраживањима<br />
<strong>у</strong>к<strong>у</strong>пна д<strong>у</strong>жина овог<br />
драг<strong>у</strong>ља природе бити потврђена<br />
на 15 километара.<br />
dailymotion.com/rtvbor<br />
Дејан Ђорђевић<br />
И даље<br />
д<strong>у</strong>пли рач<strong>у</strong>ни<br />
за стр<strong>у</strong>ј<strong>у</strong><br />
Електропривреда Србије ће<br />
и наредних месеци грађанима<br />
наставити да шаље два рач<strong>у</strong>на<br />
за стр<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> све док не отплате<br />
д<strong>у</strong>говања настала до 30. ј<strong>у</strong>на ове<br />
године. У ЕПС-<strong>у</strong> појашњавај<strong>у</strong> да<br />
ће, <strong>у</strong>з рач<strong>у</strong>н за тек<strong>у</strong>ћи месец који<br />
шаље‚ „Електропривреда снабдевање‘‘,<br />
електродистриб<strong>у</strong>ција<br />
слати обавештење, али само<br />
потрошачима који нис<strong>у</strong> измирили<br />
д<strong>у</strong>гове. То значи да ће остали<br />
грађани, који немај<strong>у</strong> д<strong>у</strong>говања<br />
или с<strong>у</strong> <strong>у</strong> претплати добити по<br />
један рач<strong>у</strong>н.<br />
Када је реч о грађанима који<br />
с<strong>у</strong> се мин<strong>у</strong>лих дана жалили да<br />
с<strong>у</strong> добили обавештења о великим<br />
д<strong>у</strong>говањима иако с<strong>у</strong> их, како<br />
тврде, измирили, <strong>у</strong> овом пред<strong>у</strong>зећ<strong>у</strong><br />
каж<strong>у</strong> да, ако с<strong>у</strong> д<strong>у</strong>говања<br />
поново евидентирана <strong>у</strong> обавештењ<strong>у</strong>,<br />
онда би грађани требало<br />
да сл<strong>у</strong>чај пријаве на шалтер<strong>у</strong><br />
електродистриб<strong>у</strong>ције, <strong>у</strong>з доказ о<br />
плаћањ<strong>у</strong> рач<strong>у</strong>на.<br />
Б. Обрадовић
број 17 ЕКОНОМИЈА<br />
петак, 13. септембар 2013.<br />
Приводи се крај<strong>у</strong> реконстр<strong>у</strong>кција кривељске флотације<br />
Квалитет концентрата<br />
прилагођен новој топионици<br />
БОР» Р<strong>у</strong>дарско топионичарски<br />
басен Бор <strong>у</strong>ложио је 25<br />
милиона евра <strong>у</strong> реконстр<strong>у</strong>кциј<strong>у</strong><br />
флотације <strong>у</strong> Великом Кривељ<strong>у</strong>.<br />
Радови се приводе крај<strong>у</strong>. Реконстр<strong>у</strong>кција<br />
свих производних<br />
линија <strong>у</strong> флотацији Велики<br />
Кривељ је завршена. Уграђене<br />
с<strong>у</strong> хидроциклонске батерије и<br />
нове флотацијске машине, велике<br />
запремине од 40 и стотин<strong>у</strong><br />
к<strong>у</strong>бика. Остаје још да се, <strong>у</strong><br />
наредних месец дана, <strong>у</strong>граде<br />
анализатори и заврши а<strong>у</strong>томатизација<br />
технолошког процеса<br />
производње, чиме би реконстр<strong>у</strong>кција,<br />
након више од три<br />
деценије рада флотације, била<br />
комплетирана.<br />
БОР» У Р<strong>у</strong>дник<strong>у</strong> кварцног<br />
песка „Белоречки пешчар“,<br />
поред Бора, производња<br />
је <strong>у</strong> однос<strong>у</strong> на 2012. годин<strong>у</strong><br />
повећана за 20 до 30 одсто.<br />
Томе је највише допринело<br />
<strong>у</strong>лагање <strong>у</strong> нов<strong>у</strong> механизацаиј<strong>у</strong><br />
и <strong>у</strong> раскривање лежишта песка.<br />
За ов<strong>у</strong> намен<strong>у</strong> је, од 2011.<br />
године, издвојено милон евра.<br />
Значајан помак је и извоз квалитетног<br />
белог песка на страна<br />
тржишта, првенствено <strong>у</strong><br />
Словениј<strong>у</strong>.<br />
Овај р<strong>у</strong>дник је до децембра<br />
2010. био <strong>у</strong> састав<strong>у</strong> Р<strong>у</strong>дарско<br />
топионичарског басена Бор,<br />
- Реконстр<strong>у</strong>кцијом флотације<br />
и дробљења, добили смо<br />
повећање капацитета флотације<br />
на десет и по милиона тона<br />
ровне р<strong>у</strong>де годишње и концентрат<br />
чији квалитет одговара захтевима<br />
нове топионице. Р<strong>у</strong>да<br />
са лежишта Церово такође се<br />
допрема <strong>у</strong> кривељск<strong>у</strong> флотациј<strong>у</strong>.<br />
Она се флотира <strong>у</strong> старим<br />
флотационим машинама, али је<br />
<strong>у</strong>говорена к<strong>у</strong>повина нових чији<br />
је капацитет 100 к<strong>у</strong>бних метара,<br />
знатно већи од постојећих и<br />
очек<strong>у</strong>јемо да и оне б<strong>у</strong>д<strong>у</strong> до краја<br />
године <strong>у</strong>грађене. Када то б<strong>у</strong>де<br />
завршено, а радови с<strong>у</strong> <strong>у</strong> ток<strong>у</strong>,<br />
капацитет прераде биће повећан<br />
на 13 милиона тона ровне<br />
р<strong>у</strong>де. Отварањем површинског<br />
копа Церово 2, наредне године,<br />
количина р<strong>у</strong>де из Церова биће<br />
још већа, тако да очек<strong>у</strong>јемо да<br />
годишње <strong>у</strong> кривељској флотацији<br />
прерадимо<br />
до 18 милиона<br />
тона ровне р<strong>у</strong>де<br />
- каже Весна<br />
Павлов, <strong>у</strong>правник<br />
погона флотације<br />
Велики<br />
Кривељ<br />
Захваљ<strong>у</strong>ј<strong>у</strong>ћи<br />
реконстр<strong>у</strong>кцији,<br />
<strong>у</strong>штеди електричне<br />
енергије и<br />
репро материјала,<br />
биће веома брзо враћено 25<br />
милиона евра, колико је из сопствених<br />
средстава РТБ Бор <strong>у</strong>ложио<br />
<strong>у</strong> радове.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
када је приватизован и <strong>у</strong>шао<br />
<strong>у</strong> састав б<strong>у</strong>гарске компаније<br />
„Ј<strong>у</strong>го каолин“. Већински власник<br />
„Ј<strong>у</strong>го каолина“ пре готово<br />
два месеца постала је немачка<br />
компанија „Кварцверке“. Број<br />
радника и после приватизације<br />
<strong>у</strong> „Белоречком пешчар<strong>у</strong>“<br />
остао је непромењен.<br />
- Сарадња са Р<strong>у</strong>дарско топионичарским<br />
басеном Бор<br />
иде по <strong>у</strong>стаљеним принципима,<br />
као и пре приватизације.<br />
Ми имамо обавез<strong>у</strong> да испор<strong>у</strong>ч<strong>у</strong>јемо<br />
кварц топитељ Топионици<br />
и рафинацији бакра<br />
Бор. У период<strong>у</strong> од три године<br />
стр.5<br />
Градња гасовода “Ј<strong>у</strong>жни<br />
ток” почеће крајем године<br />
Најтежа прва деоница, од <strong>у</strong>ласка из Б<strong>у</strong>гарске, код Зајечара,<br />
д<strong>у</strong>жине око 150 километара, због брдовитог терена<br />
<strong>у</strong>говорна обавеза је да испор<strong>у</strong>ч<strong>у</strong>јемо<br />
РТБ-<strong>у</strong> Бор овај песак<br />
по цени од 2,8 долара. Наша<br />
призводна цена је 7,5 долара<br />
и овакав принцип важиће до<br />
истека <strong>у</strong>говора, а након тога<br />
размишљаће се о промени.<br />
За потребе производње набавили<br />
смо <strong>у</strong>товаривач запремине<br />
кашике 3,5 метара к<strong>у</strong>бних<br />
и нови багер. За процесе <strong>у</strong> класирањ<strong>у</strong><br />
кварцног песка к<strong>у</strong>пљена<br />
је америчка опрема „Дерик“<br />
која нам омог<strong>у</strong>ћ<strong>у</strong>је боље класирање<br />
кварцног песка и добили<br />
смо нови производ, кварцни<br />
песак величине до 0,1 мм који<br />
Гасовод „Ј<strong>у</strong>жни ток“ је, по<br />
својим карактеристикама и размерама,<br />
један од најзначајнијих<br />
пројеката <strong>у</strong> Србији, речено је<br />
<strong>у</strong> привредној Комори Србије,<br />
приликом представљања измена<br />
и доп<strong>у</strong>на просторног плана<br />
гасовода. Измене би требало да<br />
б<strong>у</strong>д<strong>у</strong> <strong>у</strong>својене крајем септембра<br />
како би и градња крен<strong>у</strong>ла према<br />
план<strong>у</strong>.<br />
- Градња би по план<strong>у</strong> почела<br />
крајем године, а рок за завршетак<br />
радова је 2016. Јесте амбициозно<br />
али изводљиво - каже<br />
Павел Персицки, технички<br />
директор фирме „Са<strong>у</strong>т стрим<br />
Србија“<br />
Ст<strong>у</strong>дија <strong>у</strong>тицаја на животн<strong>у</strong><br />
средин<strong>у</strong> је завршена и добијени<br />
с<strong>у</strong> сви технички <strong>у</strong>слови да се,<br />
до краја године, добије дозвола<br />
за градњ<strong>у</strong>. Ускоро би требало<br />
да почне и експропријација<br />
земљишта за изградњ<strong>у</strong> гасовода,<br />
где ће важити тржишни<br />
<strong>у</strong>слови.<br />
Зоран Мирјанић, из Инстит<strong>у</strong>та<br />
за архитект<strong>у</strong>р<strong>у</strong> и <strong>у</strong>рбанизам<br />
Србије, додао је да изменама<br />
и доп<strong>у</strong>нама основна траса<br />
<strong>у</strong>већана за 6 километара и да је<br />
<strong>у</strong>к<strong>у</strong>пна површина сада 323 квадратна<br />
километра.<br />
У измене и доп<strong>у</strong>не просторног<br />
плана <strong>у</strong>кљ<strong>у</strong>чени с<strong>у</strong> и планови<br />
за краке ка Хрватској и Реп<strong>у</strong>блици<br />
Српској. Најтежа, како се<br />
очек<strong>у</strong>је, биће прва деоница гасовода,<br />
д<strong>у</strong>жине око 150 километара,<br />
од <strong>у</strong>ласка из Б<strong>у</strong>гарске, код<br />
Зајечара, јер је реч о брдовитом<br />
и планинском подр<strong>у</strong>чј<strong>у</strong>.<br />
Елда Драгаш<br />
У Р<strong>у</strong>дник<strong>у</strong> кварцног песка “Белоречки пешчар” нова <strong>у</strong>лагања повећала производњ<strong>у</strong> за 30 одсто<br />
Најквалитетнији песак за словеначко тржиште<br />
У оквир<strong>у</strong> сарадње са Басеном Бор, као и пре приватизације, испор<strong>у</strong>ч<strong>у</strong>је се кварц топитељ по цени од 2,8 долара по тони<br />
је до сада одлаган <strong>у</strong> таложник<br />
- каже Драган Марковић, директор<br />
огранка Белоречки пешчар<br />
и Србокварц.<br />
Најзначајније <strong>у</strong>лагање, које<br />
је акт<strong>у</strong>елно <strong>у</strong> Белоречком пешчар<strong>у</strong><br />
је решавање проблема<br />
одлагалишта јаловине и таложника,<br />
који је готово потп<strong>у</strong>но<br />
зап<strong>у</strong>њен пре неколико година.<br />
Због тога је <strong>у</strong> ток<strong>у</strong> изградња<br />
силоса <strong>у</strong> који ће моћи да се<br />
смести велика количина песка<br />
и који би <strong>у</strong> б<strong>у</strong>д<strong>у</strong>ћности требало<br />
да се користи за одлагање материјала,<br />
каж<strong>у</strong> <strong>у</strong> овом р<strong>у</strong>дник<strong>у</strong>.<br />
Дејан Ђорђевић<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor
стр.6<br />
петак, 13. септембар 2013.<br />
Папирологија оптерећ<strong>у</strong>је школство<br />
У ФОКУСУ број 17<br />
Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ ст<strong>у</strong>дија <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong><br />
Новинарство као лептиров лет (10)<br />
У годинама по отварањ<strong>у</strong><br />
телевизијског ст<strong>у</strong>дија, крајем<br />
осамдесетих и почеком деведесетих,<br />
дописништво <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong><br />
је доживело свој п<strong>у</strong>ни <strong>у</strong>спон,<br />
а обиље акт<strong>у</strong>елних прилога,<br />
репортажа и емисија, које с<strong>у</strong><br />
свакодневно емитоване <strong>у</strong> програм<strong>у</strong><br />
Телевизије Београд и<br />
др<strong>у</strong>гих ст<strong>у</strong>дија, одликовале<br />
с<strong>у</strong> његов рад, који је достизао<br />
највиши професионални ниво<br />
и новинарске стандарде. Обрађиване<br />
с<strong>у</strong> <strong>у</strong>главном теме и<br />
догађаји из Тимочке крајине,<br />
највише са подр<strong>у</strong>чја општина<br />
Бор, Неготин, Кладово и Мајданпек,<br />
али се, по налозима из<br />
београдске редакције, одлазило<br />
и на новинарске послове <strong>у</strong><br />
др<strong>у</strong>ге крајеве Србије.<br />
Најчешћа тематика била је<br />
из области, <strong>у</strong> то време још <strong>у</strong>век<br />
добро стојеће тимочке привреде,<br />
затим из пољопривреде,<br />
т<strong>у</strong>ризма, к<strong>у</strong>илт<strong>у</strong>ре и спорта,<br />
али и из живота обичних љ<strong>у</strong>ди,<br />
о њиховим свакодневним проблемима,<br />
достигн<strong>у</strong>ћима, жељама,<br />
стваралаштв<strong>у</strong>, приликама<br />
Раднике на већини радних<br />
места <strong>у</strong> Србији свакодневно<br />
м<strong>у</strong>чи обимна папирологија<br />
кој<strong>у</strong> намећ<strong>у</strong> различити закони<br />
и одл<strong>у</strong>ке. По обављеном посл<strong>у</strong>,<br />
многи с<strong>у</strong> д<strong>у</strong>жни да још неколико<br />
сати одвоје за поп<strong>у</strong>њавање<br />
образаца, извештаја и планова.<br />
Са овим проблемом с<strong>у</strong>срећ<strong>у</strong> се<br />
и запослени <strong>у</strong> просвети, где с<strong>у</strong><br />
папирологијом оптерећени и<br />
наставници и директори, али и<br />
остали запослени.<br />
Оно што брине просветаре,<br />
јесте мањак времена који им остаје<br />
за <strong>у</strong>ченике.<br />
- Мислим да је све ис<strong>у</strong>више<br />
искомпликовано, да с<strong>у</strong> превише<br />
оптеретили љ<strong>у</strong>де и да они сада<br />
више мисле на писање, а не остаје<br />
им времена за прави, посвећени,<br />
квалитетан рад <strong>у</strong> школи<br />
са децом. Одељења с<strong>у</strong> стр<strong>у</strong>кт<strong>у</strong>рна<br />
и неопходно је да се ради са<br />
сваким дететом. Т<strong>у</strong> с<strong>у</strong> и слаби<br />
<strong>у</strong>ченици и <strong>у</strong>ченици са посебним<br />
потребама, а т<strong>у</strong> с<strong>у</strong> и надарени<br />
ђаци које често неправедно заборављамо<br />
и запостављамо због<br />
недовољно времена. За ов<strong>у</strong> последњ<strong>у</strong><br />
категориј<strong>у</strong> ђака времена<br />
има тек на додатним наставама.<br />
- истакла је Светлана Модец,<br />
координатор рада борских основних<br />
школа.<br />
Након часова, <strong>у</strong>читељи и наставници<br />
д<strong>у</strong>жни с<strong>у</strong> да поп<strong>у</strong>њавај<strong>у</strong><br />
дневне извештаје о рад<strong>у</strong>, а<br />
затим и месечне и годишње, који<br />
сведоче о <strong>у</strong>рађеном, али и о плановима<br />
за даље. Као проблем наводе<br />
се и разни спискови, дописи<br />
и неприликама. У то време још<br />
се није могао назрети распад тадашње<br />
Ј<strong>у</strong>гославије нити потоња<br />
д<strong>у</strong>бока економска, морална и<br />
др<strong>у</strong>штвена криза, па је и <strong>у</strong> новинарств<strong>у</strong><br />
било релативно мало<br />
политичких тема, из<strong>у</strong>зев о догађајима<br />
на Косов<strong>у</strong> и реакцијама<br />
<strong>у</strong> др<strong>у</strong>штв<strong>у</strong> <strong>у</strong> однос<strong>у</strong> на њих,<br />
као и о превирањима <strong>у</strong> Савез<strong>у</strong><br />
ком<strong>у</strong>ниста, <strong>у</strong> коме је на помол<strong>у</strong><br />
била криза, која је касније довела<br />
до његовог распада.<br />
Новинар<strong>у</strong> који је био сведок<br />
тог времена, тешко је да посебно<br />
издвоји поједине догађаје<br />
или теме из тог доба. Разлике<br />
измеђ<strong>у</strong> тог и времена <strong>у</strong> коме<br />
живимо с<strong>у</strong> велике, <strong>у</strong> начин<strong>у</strong><br />
живота, размишљањ<strong>у</strong>, др<strong>у</strong>штвеним<br />
приликама, па и <strong>у</strong> начин<strong>у</strong><br />
на који се <strong>у</strong> новинарств<strong>у</strong> пише.<br />
От<strong>у</strong>да и није лако <strong>у</strong>поређивати<br />
ондашње и садашње прилике, а<br />
не ризиковати да се изг<strong>у</strong>би новинарска<br />
објективност.<br />
Често се замера новинарима<br />
да с<strong>у</strong> <strong>у</strong> то време писали с недовољно<br />
храбрости и под политичким<br />
и др<strong>у</strong>гим притисцима.<br />
и планови који се од просветних<br />
радника свакодневно траже.<br />
Како наглашавај<strong>у</strong> многи просветни<br />
радници, оваква врста<br />
администрације ретко доприноси<br />
квалитет<strong>у</strong> рада, а сиг<strong>у</strong>рно све<br />
више <strong>у</strong>даљава од с<strong>у</strong>штине посла.<br />
- Најмање времена, сада,<br />
на почетк<strong>у</strong> године, имамо за<br />
настав<strong>у</strong> и дец<strong>у</strong>, због те папирологије<br />
кој<strong>у</strong> морамо да имамо.<br />
Сваке године се дода нешто<br />
ново, старо се ништа не избац<strong>у</strong>је,<br />
чак иако је застарело. Ми<br />
Пише Чедомир Васић<br />
Не бих се сложио са тим. Нисам<br />
<strong>у</strong> то време имао, а мислим<br />
да је слично и код др<strong>у</strong>гих колега,<br />
никад неприлика због онога<br />
што сам писао, а извештавало<br />
се и писало често о такозваним<br />
„шкакљивим“ темама. Рецимо о<br />
аерозагађености <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong>, за кој<strong>у</strong><br />
неки мисле да је била „таб<strong>у</strong>“<br />
тема. Ти „црни“ снимци дима<br />
који се вије над градом и Борана<br />
с марамицама на нос<strong>у</strong>, виђали с<strong>у</strong><br />
се <strong>у</strong> <strong>у</strong>дарним дневницима, а екологија<br />
је била честа тема кој<strong>у</strong><br />
је дописништво обрађивало.<br />
Сећам се једне „мам<strong>у</strong>тске“ трочасовне<br />
емисије на те, еколошке<br />
теме, која је истовремено реализована<br />
<strong>у</strong>живо из нашег, београдског<br />
и краг<strong>у</strong>јевачкјог ст<strong>у</strong>дија, с<br />
много гостиј<strong>у</strong> и опречних ставова<br />
и мишљења, као и серије прилога<br />
из Бора и др<strong>у</strong>гих градова о<br />
штетности радиоактивних громобрана,<br />
после које с<strong>у</strong> они били<br />
скин<strong>у</strong>ти са кровова.<br />
У то време <strong>у</strong> Бор с<strong>у</strong> долазили<br />
и многи политичари из<br />
Предавачи све више времена проводе<br />
поп<strong>у</strong>њавај<strong>у</strong>ћи разне обрасце, <strong>у</strong>место да се<br />
посвете припремама за настав<strong>у</strong><br />
све морамо да поп<strong>у</strong>нимо и препишемо<br />
на неколико различитих<br />
места, <strong>у</strong> дневник<strong>у</strong>, <strong>у</strong> месечном<br />
и недељном план<strong>у</strong> и <strong>у</strong>несемо <strong>у</strong><br />
још неке обрасце. Овакав рад је<br />
добар када је реч о припреми за<br />
час, где наставник може к<strong>у</strong>ћи да<br />
се спреми, да конс<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>је литерат<strong>у</strong>р<strong>у</strong>,<br />
<strong>у</strong>џбенике, па и интернет<br />
и тако осавремени настав<strong>у</strong>, али<br />
због тих папира за припрем<strong>у</strong><br />
остане мало времена - рекао је<br />
Игор Илић, <strong>у</strong>читељ.<br />
Многи закони од с<strong>у</strong>штине<br />
посла одвојили с<strong>у</strong> не само просветаре,<br />
већ и здравствене раднике,<br />
на пример, који трећин<strong>у</strong><br />
радног времена потроше на поп<strong>у</strong>њавање<br />
различитих образаца<br />
и извештаја. Увођење нових обавеза<br />
поп<strong>у</strong>њавања папирологије,<br />
раднике на различитим радним<br />
местима, претворило је <strong>у</strong> административне<br />
раднике, који више<br />
пиш<strong>у</strong>, него што имај<strong>у</strong> времена<br />
да се посвете новим идејама и<br />
<strong>у</strong>напређењ<strong>у</strong> рада.<br />
Марија Ћосић<br />
Телевизијско информисање <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong><br />
прошло је д<strong>у</strong>г п<strong>у</strong>т, од зачетака 1979.<br />
године, отварања ст<strong>у</strong>дија 1988, почетка<br />
рада Телевизије Бор 1993, до данас<br />
највишег државног врха. Није<br />
био проблем <strong>у</strong>зети изјав<strong>у</strong> или<br />
интервј<strong>у</strong> од њих, нити пак<br />
селекције приликом одабира<br />
питања, све је зависило од<br />
сналажљивости, <strong>у</strong>порности и<br />
иск<strong>у</strong>ства новинара. Писац ових<br />
редова је, на пример, за <strong>у</strong>дарни<br />
дневник Телевизије Београд,<br />
начинио интервј<strong>у</strong> с Јанезом<br />
Дрновшеком, тадашњим председником<br />
Председништва Ј<strong>у</strong>гославије,<br />
а међ<strong>у</strong> питањима било<br />
је и оних која се саговорник<strong>у</strong><br />
вероватно нис<strong>у</strong> баш превише<br />
допала.<br />
Сав тај материјал који с<strong>у</strong><br />
бележили и снимали чланови<br />
дописништва није на жалост<br />
сач<strong>у</strong>ван, али добар део јесте,<br />
па може посл<strong>у</strong>жити и данас<br />
за разна новинарска и др<strong>у</strong>га<br />
истраживања, аналитичка поређења,<br />
или као инспирација за<br />
стварање нових емисија, различитих<br />
телевизијских жанрова.<br />
(наставак <strong>у</strong> следећем број<strong>у</strong><br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor
У школама <strong>у</strong> Србији све је<br />
мање ђака <strong>у</strong> кл<strong>у</strong>пама, а самим<br />
тим и многи просветни радници<br />
нашли с<strong>у</strong> се <strong>у</strong> сит<strong>у</strong>ацији да б<strong>у</strong>д<strong>у</strong><br />
на листи за технолошки вишак.<br />
Планом <strong>у</strong>писа који одређ<strong>у</strong>је<br />
Министарство просвете, предвиђено<br />
је да се, ове године, <strong>у</strong><br />
борским средњим школама број<br />
одељења смањи за пет <strong>у</strong> однос<strong>у</strong><br />
на раније, када је било 21<br />
одељење. Иако глобално заиста<br />
има мање ђака, надлежни <strong>у</strong><br />
борским школама с<strong>у</strong> задовољни<br />
<strong>у</strong>писом, па чак <strong>у</strong> неким школама<br />
постоје и прекобројна одељења,<br />
јер с<strong>у</strong> атрактивни профили прив<strong>у</strong>кли<br />
<strong>у</strong>ченике. Након што с<strong>у</strong><br />
број 17 У ФОКУСУ<br />
петак, 13. септембар 2013.<br />
Мање ђака - вишак професора?<br />
У однос<strong>у</strong> на прошл<strong>у</strong> годин<strong>у</strong>, <strong>у</strong> борским средњим школама, број одељења смањен за<br />
пет.- Осим што је <strong>у</strong>ченицима с<strong>у</strong>жен избор, многи просветни радници нашли с<strong>у</strong> се пред<br />
мог<strong>у</strong>ћношћ<strong>у</strong> да б<strong>у</strong>д<strong>у</strong> на листи за технолошки вишак<br />
формиране листе за технолошки<br />
вишак, <strong>у</strong> сарадњи са синдикатима,<br />
доп<strong>у</strong>њена је норма, па ове године<br />
нема професора без посла.<br />
- Можемо да се похвалимо<br />
да смо са те листе технолошких<br />
вишкова, која је прављена <strong>у</strong> конс<strong>у</strong>лтацији<br />
са репрезентативним<br />
синдикатом и са Школском <strong>у</strong>правом,<br />
збрин<strong>у</strong>ли све раднике. У<br />
овој години дефинитивно нећемо<br />
имати проблема, међ<strong>у</strong>тим<br />
такав план <strong>у</strong>писа и смањење<br />
броја одељења рефлектоваће се<br />
на наредне године. Тада ћемо се<br />
опет с<strong>у</strong>срести са проблемом технолошких<br />
вишкова, али се надамо<br />
да ће <strong>у</strong>спешно бити решени<br />
- рекао је Милован Божовић,<br />
директор Машинско-електротехничке<br />
школе <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong>.<br />
Осим градских школа, проблем<br />
са мањком <strong>у</strong>ченика, знатно<br />
је израженији <strong>у</strong> сеоским школама,<br />
где је то <strong>у</strong>словљено и преласком<br />
становништва <strong>у</strong> градове.<br />
- Рационализацијом, кој<strong>у</strong> је<br />
покрен<strong>у</strong>ло Министарство просвете,<br />
<strong>у</strong>кин<strong>у</strong>то је одељење <strong>у</strong><br />
Преко Крш<strong>у</strong>, где већ годинама<br />
немамо деце. У свакој школи<br />
има довољно <strong>у</strong>ченика за једно<br />
одељење, а <strong>у</strong> Б<strong>у</strong>чј<strong>у</strong> имамо два<br />
одељења и две <strong>у</strong>читељице. Ми<br />
смо изг<strong>у</strong>били по једно одељење<br />
<strong>у</strong> претходном период<strong>у</strong> <strong>у</strong> сваком<br />
ист<strong>у</strong>реном одељењ<strong>у</strong>. Неки наставници<br />
с<strong>у</strong> <strong>у</strong> матичној школи<br />
доп<strong>у</strong>нили норм<strong>у</strong>, а видећемо<br />
каква ће сит<strong>у</strong>ација бити наредних<br />
година - истакао је Владимир<br />
Станковић, директор О.Ш.<br />
„Ђ<strong>у</strong>ра Јакшић“ <strong>у</strong> Кривељ<strong>у</strong>.<br />
више одељења, па <strong>у</strong> б<strong>у</strong>д<strong>у</strong>ћности<br />
и више <strong>у</strong>ченика. Ипак, оно што<br />
је потребно, јесте формирање<br />
атрактивних одељења која се<br />
траже на тржишт<strong>у</strong> рада.<br />
- Треба радити на елаборатима.<br />
Ми ћемо <strong>у</strong>век помоћи, али<br />
директори школа морај<strong>у</strong> радити<br />
на томе, морај<strong>у</strong> правити елаборате<br />
за интересантна занимања,<br />
атрактивнија, због којих ће и<br />
ђаци из др<strong>у</strong>гих општина долазити<br />
<strong>у</strong> Бор, а не да наша деца одлазе<br />
из града. - рекао је Слободан<br />
Кнежевић, члан Општинског<br />
већа зад<strong>у</strong>жен за образовање.<br />
Просветни радници <strong>у</strong> борским<br />
школама, који нис<strong>у</strong> имали<br />
исп<strong>у</strong>њен<strong>у</strong> норм<strong>у</strong>, збрин<strong>у</strong>ти с<strong>у</strong><br />
након пре<strong>у</strong>зимања са листе технолошких<br />
вишкова. У авг<strong>у</strong>ст<strong>у</strong> је<br />
на овој листи било 339 радника<br />
<strong>у</strong> борском и зајечарком окр<strong>у</strong>г<strong>у</strong>, а<br />
акт<strong>у</strong>елни подаци очек<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> се након<br />
формирања коначних листа<br />
по школама.<br />
Марија Ћосић<br />
стр.7<br />
Образовање<br />
Мала мат<strong>у</strong>ра<br />
по новом<br />
Мала мат<strong>у</strong>ра је поништена,<br />
што је <strong>у</strong>зроковало и мањи<br />
број ђака <strong>у</strong> стр<strong>у</strong>чним, трогодишњим<br />
школама. Ипак, време<br />
је за нови почетак и нове планове,<br />
па се Национални просветни<br />
савет посветио новом<br />
полагањ<strong>у</strong> за садашње осмаке.<br />
Усвојен је предлог да ђаци<br />
осим тестова из спрског, односно<br />
матерњег језика, и математике,<br />
полаж<strong>у</strong> и трећи, комбиновани<br />
тест. Нови тест састоји<br />
се од питања из пет предмета<br />
- биологије, физике, хемије, географије<br />
и историје. О детаљима<br />
тек треба да одл<strong>у</strong>чи нови<br />
министар просвете Томислав<br />
Јовановић са сарадницима, али<br />
план је да комбиновани тест<br />
носи 20 поена, колико др<strong>у</strong>га<br />
два теста заједно. Успех из основне<br />
школе, као и до сада, доносиће<br />
највише 60 бодова.<br />
Новине <strong>у</strong> полагањ<strong>у</strong> мат<strong>у</strong>ре<br />
припремио је Завод за вредновање<br />
квалитета образовања<br />
и васпитања, који је и творац<br />
стандарда на основ<strong>у</strong> кога ће<br />
бити написани тестови. М.Ћ.<br />
youtube.com/rtvbor<br />
Ипак, оно чем<strong>у</strong> се <strong>у</strong> синдикат<strong>у</strong><br />
надај<strong>у</strong>, јесте да ће наредне године<br />
и Бор, по <strong>у</strong>зор<strong>у</strong> на Зајечар,<br />
добити више одељења, па самим<br />
тим и више мог<strong>у</strong>ћности и за ђаке<br />
и за професоре.<br />
- Приметили смо, ове године,<br />
да је велико интересовање<br />
било за одељење енергетичар<br />
електротехнике <strong>у</strong> нашој школи.<br />
Министарство то одељење није<br />
одобрило за Машинско-електротехничк<strong>у</strong><br />
школ<strong>у</strong>, па се надамо да<br />
ћемо, по <strong>у</strong>зор<strong>у</strong> на Зајечар, коме<br />
је сада одобрено више одељења,<br />
повећање наредне године добити<br />
и ми - каже Милан Петровић,<br />
председник Фор<strong>у</strong>ма синдиката<br />
образовања <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong>.<br />
Трајно решење мора се пронаћи<br />
<strong>у</strong> заједничком деловањ<strong>у</strong><br />
школа и виших инстанци. Локална<br />
само<strong>у</strong>права <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong> спремна<br />
је да помогне директорима<br />
школа и да наредне године б<strong>у</strong>де<br />
У одељењима и по 15 <strong>у</strong>ченика<br />
Многа одељења <strong>у</strong> Тимочкој крајини <strong>у</strong>писана с<strong>у</strong> са мањим<br />
бројем <strong>у</strong>ченика него претходних година<br />
Мањак средњошколаца проблем<br />
је и <strong>у</strong> школама <strong>у</strong> др<strong>у</strong>гим<br />
градовима на исток<strong>у</strong> Србије.<br />
Многа одељења <strong>у</strong>писана с<strong>у</strong> као<br />
малобројна, тек да је задовољен<br />
миним<strong>у</strong>м од 15 <strong>у</strong>ченика. Ипак,<br />
постоје и одељења где нема ни<br />
толико ђака, па је почетак године<br />
за те <strong>у</strong>ченике био неизвестан,<br />
као што је сл<strong>у</strong>чај <strong>у</strong> мајданпечкој<br />
гимназији.<br />
- Имали смо велики проблем<br />
при формирањ<strong>у</strong> одељења<br />
првог разреда. Нисмо имали довољан<br />
број ђака, али је касније<br />
то мало промењено. У др<strong>у</strong>гом<br />
рок<strong>у</strong> с<strong>у</strong> дошла још три <strong>у</strong>ченика.<br />
Надамо се да ће ових дана доћи<br />
још неки <strong>у</strong>ченик. Обратили смо<br />
се министарств<strong>у</strong> и надамо се<br />
да ће нам <strong>у</strong>важити малобројно<br />
одељење - рекао је Дејан Триф<strong>у</strong>новић,<br />
директор Гимназије <strong>у</strong><br />
Мајданпек<strong>у</strong>.<br />
- Добили смо потврд<strong>у</strong> да<br />
ће одељење природно-математичког<br />
смера Гиманзије бити<br />
признато као мало одељење, <strong>у</strong>з<br />
још два одељења, финансијских<br />
администратора и трговинских<br />
техничара - каже Милош Радоњић,<br />
директор СШ „Свети<br />
Сава“ <strong>у</strong> Кладов<strong>у</strong>.<br />
- Ове године имамо једно<br />
одељење занатског занимања.<br />
Нећемо имати довољан број <strong>у</strong>ченика<br />
за две гр<strong>у</strong>пе <strong>у</strong> том одељењ<strong>у</strong>,<br />
него ће бити са једном гр<strong>у</strong>пом.<br />
То ће дати мог<strong>у</strong>ћност <strong>у</strong>ченицима<br />
који с<strong>у</strong> се по првој жељи<br />
<strong>у</strong>писали на тај смер, да то и заврше<br />
- истакао је Зоран Николић,<br />
директор Техничке школе <strong>у</strong><br />
Кладов<strong>у</strong>.<br />
У основним школама <strong>у</strong> Србији<br />
<strong>у</strong>писано је око хиљад<strong>у</strong> првака<br />
мање, а <strong>у</strong> средњим школама<br />
7. 000 мање него претходне<br />
школске године.<br />
М. Ћосић<br />
facebook.com/rtvbor
стр.8<br />
петак, 13. септембар 2013.<br />
Организован тродневни семинар М<strong>у</strong>зеолошка<br />
поставка “Влашки к<strong>у</strong>так” на Борском језер<strong>у</strong><br />
Сач<strong>у</strong>вати к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>рно благо Влаха<br />
У Народном м<strong>у</strong>зеј<strong>у</strong> <strong>у</strong> Зајечар<strong>у</strong> формираће се стална етнолошка<br />
поставка материјалних и нематеријалних вредности Влаха<br />
Центар за развој цивилног<br />
др<strong>у</strong>штва <strong>у</strong> Зрењанин<strong>у</strong>, <strong>у</strong> сарадњи<br />
са Националним саветом<br />
Влаха, организовао је тродневни<br />
семинар <strong>у</strong> Хотел<strong>у</strong> „Језеро“<br />
на Борском језер<strong>у</strong> под називом<br />
М<strong>у</strong>зеолошка поставка „Влашки<br />
к<strong>у</strong>так“. Семинар је организован<br />
<strong>у</strong> склоп<strong>у</strong> пројекта „М<strong>у</strong>лтик<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>рализам<br />
<strong>у</strong> Србији није мртав“,<br />
као оснаживање влашких<br />
мањинских инстит<strong>у</strong>ција, кроз<br />
три реализоване иницијативе,<br />
<strong>у</strong>з подршк<strong>у</strong> Амбасаде Краљевине<br />
Норвешке.<br />
- Влашка мањина нема<br />
својих инстит<strong>у</strong>ција поп<strong>у</strong>т осталих<br />
мањина <strong>у</strong> Србији, из<strong>у</strong>зетак<br />
је само Национални савет Влаха,<br />
који је наш партнер <strong>у</strong> пројект<strong>у</strong>,<br />
остало с<strong>у</strong> само <strong>у</strong>др<strong>у</strong>жења<br />
Влаха - рекла је на семинар<strong>у</strong> мр<br />
Снежана Илић, из Центра за<br />
развој цивилног др<strong>у</strong>штва.<br />
- Ове године смо на семинар<strong>у</strong><br />
покрен<strong>у</strong>ли иницијатив<strong>у</strong> да се<br />
<strong>у</strong> оквир<strong>у</strong> Народног м<strong>у</strong>зеја <strong>у</strong> Зајечар<strong>у</strong><br />
постави етнолошка изложба<br />
под називом „Влашки к<strong>у</strong>так“,<br />
где би били изложени примерци<br />
материјалне и нематеријалне<br />
влашке националне к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>ре и<br />
то најкасније до почетка 2014.<br />
године - додала је мр Снежана<br />
Илић.<br />
- Ми нисмо свесни тога какво<br />
све благо имамо и требало би<br />
да се шира јавност информише<br />
о том к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>рном благ<strong>у</strong> Влаха<br />
на овим просторима - каже мр<br />
Снежана Гржобић Павловић,<br />
копрдинатор за манифестације <strong>у</strong><br />
Националном савет<strong>у</strong> Влаха.<br />
На семинар<strong>у</strong> је покрен<strong>у</strong>та и<br />
др<strong>у</strong>га иницијатива, која се односи<br />
на израд<strong>у</strong> мапе која ће садржати<br />
све влашке манифестације<br />
које се организ<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> <strong>у</strong> источној Србији,<br />
док се трећа иницијатива<br />
односи на стратешки док<strong>у</strong>мент о<br />
развој<strong>у</strong> к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>ре Влаха <strong>у</strong> Србији<br />
<strong>у</strong> наредних пет година.<br />
Златја Марковић<br />
СПЕКТАР број 17<br />
ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ<br />
DZÎLJILJI *A TRJEKUT<br />
PRODU*ERJA ÎN<br />
TOPITUARJE<br />
» Lukrători Topituarji šî rafinaciji<br />
đe aramă a RTB-uluj Bor a produs<br />
în avgust două mij 600 tone đe<br />
arama anodă, or două mij 555 tone<br />
đe arama katodă. Akolo akuma<br />
să pregăćešće să să fakă un mini<br />
remont a agregaturiluor đe topit<br />
pintru sa lukra kum trăbuje în<br />
vremja đe jarnă.<br />
Pintru kă pi mižloku anuluj +e vinje<br />
să ašćaptă ku lukratu să pornjaskă<br />
Topituarja nuouă, remontu o să<br />
kuprindă numa +eva lukrări karje<br />
trăbuje să să fakă pintru sa fîršî kît<br />
măj jut făr đe sa šća ku produ+erja,<br />
sa spus în Topituarja Boruluj.<br />
REKONSTRUKCIJA<br />
FLOTACIJI<br />
» Rekonstrukcija Flotaciji în<br />
Krivjelju al Marje măjdo sa<br />
isprăvit. Sa montirit baterijlji<br />
hidrocikloanje šî maršînlji nuoj đe<br />
flotacije đe 40 šî 100 đe kubikuri.<br />
Să ašćaptă numa întro lună đe<br />
dzîlje +e vinje să să montirjaskă<br />
analjizatori šî să să fîršaskă<br />
automatizacija procjesuluj<br />
tehnolo&ik đe produ+erje ku karje<br />
să isprăvješće rekonstrukcija ku<br />
totu, spun în RTB Bor. Šî pi lîngă<br />
aja kă procjesu tehnolo&ik je înka<br />
la în+eput, să vjeđe kă oprema dă<br />
rezultaturlji karje sa ašćeptat kînd<br />
je vuorba đe kvalitetu šî koristîtu<br />
arami în koncentrat.<br />
Cilju je koncentratu đe aramă să<br />
ajbă kvalitetu 21 procjent pintru<br />
a puća Topituarja nuouă să lukre<br />
kum trăbuje. Ku mulcamitu la<br />
rekonstrukcija asta, 25 milioanje<br />
đe euri, karje ja dat RTB Bor đe<br />
lukrări, îndată o să să întuarkă.<br />
PREGĂĆITU ĐE SEZONA ĐE<br />
ÎNKĂLDZÎT<br />
» Uaminji đe resor în firma<br />
publjikă komunală „Toplana“<br />
în Bor pregăćesk sistemu đe<br />
înkăldzît đe sezona +e vinje. Pînă<br />
akuma sa spalat skimbatorji đe<br />
kaldura, a în+eput împljinjitu<br />
sistemuluj sekundar đe înkăldzît,<br />
dar săptămîna +e vinje să ašćaptă<br />
šî kontrola sistemuluj primar.<br />
Direktoru Toplanji Boruluj<br />
Milovan Stupar a spus kă tuaće<br />
aktivnosturlji să fak la vremje šî<br />
lukrători o să puată reaguji dakă<br />
o să să ivjaskă defekturi la sistem.<br />
Boranji pot să fije sigurji kă<br />
sezona đe înkăldzît o să în+apă la<br />
vremje šî kă o să ajbă înkăldzîtu<br />
bun, a măj spus direktoru Stupar.<br />
Tenderu đe kumpăratu karbunjiluj<br />
je skris šî ponudelje o să să đeškidă<br />
pi septembru ăl đe 16.<br />
Prevodu: Alexander Ilić<br />
Једнаки смо <strong>у</strong> образовањ<strong>у</strong><br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
БОР - Пројекат „Једнаки смо<br />
<strong>у</strong> образовањ<strong>у</strong>“ помогао је да се<br />
препознај<strong>у</strong> проблеми који с<strong>у</strong><br />
препрека за <strong>у</strong>кљ<strong>у</strong>чивање ромске<br />
деце <strong>у</strong> образовни систем, и<br />
пр<strong>у</strong>жио је мог<strong>у</strong>ћност да образовне<br />
<strong>у</strong>станове, невладине организације<br />
и локална само<strong>у</strong>права,<br />
међ<strong>у</strong>собно сарађ<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> и решавај<strong>у</strong><br />
проблеме <strong>у</strong> овој области.<br />
- Не<strong>у</strong>кост, неписменост и немарност<br />
појединих ромских родитеља<br />
разлози с<strong>у</strong> што нека деца<br />
нис<strong>у</strong> <strong>у</strong>писана <strong>у</strong> предшколск<strong>у</strong><br />
<strong>у</strong>станов<strong>у</strong>. Обично та деца нис<strong>у</strong><br />
<strong>у</strong>писана ни <strong>у</strong> књиг<strong>у</strong> рођених и<br />
<strong>у</strong>право је овај пројекат допринео<br />
да такве породице детект<strong>у</strong>јемо<br />
на терен<strong>у</strong> и да их <strong>у</strong>п<strong>у</strong>тимо на<br />
прави п<strong>у</strong>т. Уз помоћ педагошких<br />
асистената контактирали смо<br />
све такве породице и готово сва<br />
деца с<strong>у</strong> <strong>у</strong>писана <strong>у</strong> предшколско<br />
образовање, или <strong>у</strong> школ<strong>у</strong>, <strong>у</strong> зави-<br />
У Бор<strong>у</strong> <strong>у</strong>спешно реализован пројекат који је за основ<strong>у</strong> имао<br />
образовање ромске поп<strong>у</strong>лације.- За реализациј<strong>у</strong> пројекта<br />
<strong>у</strong>трошено 35.000 евра<br />
сности од година. Врло је битно<br />
да кажем да ми и даље пратимо<br />
редовност похађања њихове наставе<br />
и тр<strong>у</strong>димо се да одржимо<br />
контин<strong>у</strong>итет <strong>у</strong> томе - каже<br />
Мирјана Жикић, координаторка<br />
за питања мањина <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong>.<br />
Имај<strong>у</strong>ћи <strong>у</strong> вид<strong>у</strong> комплексност<br />
проблема, веома важн<strong>у</strong> карик<strong>у</strong><br />
<strong>у</strong> ф<strong>у</strong>нкционисањ<strong>у</strong> пројекта<br />
чинили с<strong>у</strong> педагошки асистенти<br />
који на терен<strong>у</strong> и даље ком<strong>у</strong>ницирај<strong>у</strong><br />
са ромски породицама и<br />
брин<strong>у</strong> да сва ромска деца редовно<br />
похађај<strong>у</strong> настав<strong>у</strong>.<br />
- Мој задатак је да на терен<strong>у</strong><br />
директно ком<strong>у</strong>ницирам са<br />
ромским породицама и да им<br />
прослеђ<strong>у</strong>јем информације које<br />
с<strong>у</strong> битне за образовање њихове<br />
деце. Наравно да се тр<strong>у</strong>дим<br />
да <strong>у</strong>споставим складн<strong>у</strong> ком<strong>у</strong>никациј<strong>у</strong><br />
и да стекн<strong>у</strong> поверење<br />
<strong>у</strong> мене. Мог<strong>у</strong> вам рећи да смо<br />
обишли готово све такве к<strong>у</strong>ће<br />
где смо знали да има деце која<br />
не ид<strong>у</strong> редовно <strong>у</strong> школ<strong>у</strong>, или која<br />
нис<strong>у</strong> <strong>у</strong>писана <strong>у</strong> предшколско, а<br />
требала с<strong>у</strong>. Та деца сада похађај<strong>у</strong><br />
настав<strong>у</strong> и то сматрам нашим<br />
највећим <strong>у</strong>спехом. Тр<strong>у</strong>дићемо се<br />
да одржимо такв<strong>у</strong> сит<strong>у</strong>ациј<strong>у</strong> на<br />
терен<strong>у</strong> - каже Саша Каменовић,<br />
педагошки асистент <strong>у</strong> ОШ „В<strong>у</strong>к<br />
Караџић“.<br />
Партнери Општини Бор на<br />
реализацији овог пројекта били<br />
с<strong>у</strong> Предшколска <strong>у</strong>станова „Бамби“,<br />
Основне школе „В<strong>у</strong>к Караџић“,<br />
„Свети Сава“ и „Бранко<br />
Радичевић“, као и др<strong>у</strong>штво Рома<br />
„Напред“.<br />
За реализациј<strong>у</strong> пројекта <strong>у</strong>трошено<br />
је 35.000 евра.<br />
Дарко Стојадиновић<br />
СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />
dailymotion.com/rtvbor<br />
18:30
Фестивал посвећен српском<br />
композитор<strong>у</strong> Стеван<strong>у</strong> Стојановић<strong>у</strong><br />
<strong>Мокрањц<strong>у</strong></strong> (1856-1914), 48<br />
.Мокрањчеви дани, биће одржан<br />
<strong>у</strong> Неготин<strong>у</strong> од 12. до 20. септембра.<br />
У петак, 13. септембра<br />
<strong>у</strong> дворишт<strong>у</strong> Мокрањчеве родне<br />
к<strong>у</strong>ће Фестивал ће, после поздравне<br />
речи мр Милана Ур<strong>у</strong>ковића,<br />
председника Општине,<br />
отворити Ана В<strong>у</strong>четић, помоћница<br />
министра к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>ре <strong>у</strong> Влади<br />
Реп<strong>у</strong>блике Србије. Беседник на<br />
овогодишњој церемонији свечаног<br />
отварања је књижевник<br />
Адам П<strong>у</strong>слојић, почасни грађанин<br />
Неготина.<br />
На церемонији свечаног отварања<br />
48. Фестивала <strong>у</strong> Неготин<strong>у</strong>,<br />
Мокрањчев<strong>у</strong> Шест<strong>у</strong> р<strong>у</strong>ковет<br />
заједнички ће извести гост<strong>у</strong>ј<strong>у</strong>ћи<br />
и хорови града домаћина.<br />
На великој сцени Дома к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>ре,<br />
прве фестивалске вечери,<br />
У кр<strong>у</strong>г<strong>у</strong> бројних гостиј<strong>у</strong>,<br />
пријатеља, сарадника, бивших<br />
и садашњих професора и ђака,<br />
представника Школске <strong>у</strong>праве<br />
<strong>у</strong> Зајечар<strong>у</strong> и локалне само<strong>у</strong>праве,<br />
<strong>у</strong> Неготинској гимназији је<br />
свечано обележен 174. рођендан<br />
школе. Десети септембар је<br />
дан када је, далеке 1839. године,<br />
<strong>у</strong> Неготин<strong>у</strong> почела да ради<br />
Пол<strong>у</strong>гимназија, двогодишња<br />
Главна школа, на основ<strong>у</strong> одл<strong>у</strong>ке<br />
Државног савета и потврде<br />
Намесништва Књаза Српског,<br />
о пресељењ<strong>у</strong> Зајечарске пол<strong>у</strong>гимназије,<br />
Главне школе, <strong>у</strong><br />
Неготин.<br />
Неготинска гимназија је,<br />
током свих година <strong>у</strong>спешно<br />
одолевала реформама и изазовима,<br />
ч<strong>у</strong>вај<strong>у</strong>ћи стат<strong>у</strong>с једне од<br />
нај<strong>у</strong>гледнијих средњих школа <strong>у</strong><br />
број 17 КУЛТУРА<br />
петак, 13. септембар 2013.<br />
на традиционалном натпевавањ<strong>у</strong><br />
хорова, п<strong>у</strong>блици ће се<br />
представити хорови из Скопља,<br />
Горице <strong>у</strong> Италији, Бачке Паланке,<br />
Приједора и Л<strong>у</strong>чана. Победник<strong>у</strong><br />
натпевавања припашће<br />
Стат<strong>у</strong>ета Стевана Мокрањца и<br />
право на целовечерњи концерт<br />
ид<strong>у</strong>ће године. .<br />
Прве фестивалске вечери, <strong>у</strong><br />
Конак<strong>у</strong> кнеза Тодорчета биће отворена<br />
и изложба слика Жељка<br />
Ђ<strong>у</strong>ровића, <strong>у</strong>метника из Београда.<br />
Већ <strong>у</strong> с<strong>у</strong>бот<strong>у</strong>, 14. септембра,<br />
<strong>у</strong> Галерији Дома к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>ре, од 19<br />
сати, п<strong>у</strong>блици ће бити представљена<br />
и дела настала на овогодишњој<br />
Ликовној колонији „Ехо<br />
м<strong>у</strong>зике“, одржаној <strong>у</strong> Рогљев<strong>у</strong> код<br />
Неготина. Од 20 сати, наст<strong>у</strong>пиће<br />
градски дечији хор „Звездице“,<br />
Камерни оркестар „Аморозо“ и<br />
Вокални квартет „Либеро“, из<br />
Лесковца, <strong>у</strong> м<strong>у</strong>зичком програм<strong>у</strong><br />
Србији. Ова школска година је<br />
почела са 430 ђака, од којих 92<br />
првака.<br />
- Тек незнатно малобројнија<br />
од претходних, и сто седамдесет<br />
четврта генерација неготинских<br />
гимназијалаца, сагласна<br />
је <strong>у</strong> став<strong>у</strong> да ће им ова школа<br />
омог<strong>у</strong>ћити најбољ<strong>у</strong> припрем<strong>у</strong><br />
за фак<strong>у</strong>лтете и наставак школовања<br />
- рекла је <strong>у</strong> поздравној речи<br />
Емилија Петровић, директорка<br />
Неготинске гимназије.<br />
Поводом Дана Неготинске<br />
гимназије, изведен је м<strong>у</strong>зички<br />
и сценски програм, драматизација<br />
дела „А<strong>у</strong>тобиографија<br />
Бранислава Н<strong>у</strong>шића“ <strong>у</strong> коме<br />
с<strong>у</strong> <strong>у</strong>чествовали рецитатори и<br />
Хор школе, речј<strong>у</strong>, сви они који<br />
настављај<strong>у</strong> стопама <strong>у</strong>спешних<br />
љ<strong>у</strong>ди који с<strong>у</strong> се овде школовали.<br />
Композитор, Стеван Мокрањац,<br />
на<strong>у</strong>чник и дипломата међ<strong>у</strong>народног<br />
<strong>у</strong>гледа, Сима Лозанић,<br />
академици: Ђорђе Станојевић,<br />
Теслин савременик, физичар и<br />
пионир електрификације Србије<br />
и Синиша Станковић, <strong>у</strong>темељивач<br />
српске еколошке на<strong>у</strong>ке, те<br />
Никола Пашић, један од наших<br />
највећих политичара.<br />
стр.9<br />
Мокрањчеви дани <strong>у</strong> Неготин<strong>у</strong> <strong>у</strong> с<strong>у</strong>срет значајним годишњицама<br />
Неготин - престоница м<strong>у</strong>зичке <strong>у</strong>метности<br />
У оквир<strong>у</strong> 48. Фестивала<br />
Мокрањчеви дани <strong>у</strong> Неготин<strong>у</strong><br />
ће бити приређена на<strong>у</strong>чна<br />
трибина: Утицај Мокрањчевог<br />
мелографског стила на записиваче<br />
црквених мелодија <strong>у</strong> 20.<br />
век<strong>у</strong>. Предавач је мр Предраг<br />
Ђоковић, а модератор др Соња<br />
Маринковић. Планиране с<strong>у</strong><br />
и две промоције. Књиге „М<strong>у</strong>зичка<br />
<strong>у</strong>метност“, академика<br />
Дејана Деспића и Монографије<br />
Уметничка м<strong>у</strong>зика и традиција<br />
хорског певања <strong>у</strong> Неготин<strong>у</strong> и<br />
Крајини (1853-2013) а<strong>у</strong>тора<br />
Николе Плавшића, кој<strong>у</strong> као<br />
издавач потпис<strong>у</strong>је Дом к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>ре<br />
„Стеван Мокрањац“. Овогодишњи<br />
програм Фестивала<br />
је конципиран <strong>у</strong> с<strong>у</strong>срет стогодишњици<br />
смрти композитора<br />
Стевана Мокрањца (2014), али<br />
и пет <strong>у</strong>спешних деценија м<strong>у</strong>зичких<br />
свечаности <strong>у</strong> Неготин<strong>у</strong>,<br />
а тај ј<strong>у</strong>билеј ће бити обележен<br />
2015. године.<br />
названом „Трагом незаборава“.<br />
У недељ<strong>у</strong>, 15. септембра, Фестивал<br />
се наставља <strong>у</strong> сел<strong>у</strong> Мокрањ<strong>у</strong>,<br />
родном мест<strong>у</strong> породице<br />
Мокрањац, где ће бити изведен<br />
богат програм „Нити традиције“.<br />
У 21 час, <strong>у</strong> Цркви Свете<br />
Тројице <strong>у</strong> Неготин<strong>у</strong>, на концерт<strong>у</strong><br />
д<strong>у</strong>ховне м<strong>у</strong>зике, наст<strong>у</strong>пиће Хор<br />
„Мелоди“ са диригентом Дивном<br />
Љ<strong>у</strong>бојевић. Мј<strong>у</strong>зикл „Зона<br />
Замфирова“, Позоришта на Теразијама,<br />
<strong>у</strong> адаптацији и режији<br />
Кокана Младеновића, на великој<br />
сцени Дома к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>ре биће изведен<br />
<strong>у</strong> понедељак, 16. септембра.<br />
Дан касније, <strong>у</strong> <strong>у</strong>торак, 17.<br />
септембра, од 21 час, п<strong>у</strong>блици<br />
ће се представити прошлогодишњи<br />
победник натпевавања,<br />
Хор „Гортинија“ из Ђевђелије<br />
и диригент Илија Атанасов, а<br />
овом програм<strong>у</strong> претходиће концерт<br />
Ст<strong>у</strong>дија за ран<strong>у</strong> м<strong>у</strong>зик<strong>у</strong> из<br />
Београда, на сцени биоскопа<br />
„Крајина“. У сред<strong>у</strong> 18. септембра,<br />
Српске и светске м<strong>у</strong>зичке<br />
бисере, на великој сцени Дома<br />
к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>ре, изнеће Јадранка Јовановић,<br />
мецосопран и Никола<br />
Рацков, на клавир<strong>у</strong>.<br />
Претпоследњи дан овогодишњег<br />
Фестивала, четвртак,<br />
19. септембар, резервисан је за<br />
програм којим се обележава 200.<br />
годишњица рођења Петра Петровића<br />
Његоша и наст<strong>у</strong>п црногорских<br />
хорских ансамбала. Завршница<br />
Фестивала је <strong>у</strong> петак,<br />
20. септембра <strong>у</strong>з КУД „Абрашевић<br />
1905“ из Београда, након<br />
чега је церемонија свечаног затварања<br />
и додела признања 48.<br />
Мокрањчевих дана.<br />
Јованка Станојевић<br />
Неготинска гимназија прославила 174. рођендан<br />
Поносита школа <strong>у</strong>спешних ђака и академика<br />
Почетком ове календарске<br />
године, Неготинска гимназија<br />
је, од стране Комисије за<br />
вредновање квалитета рада<br />
школа, оцењена највишом<br />
оценом. Неготинск<strong>у</strong> гимназиј<strong>у</strong><br />
данас похађа 430 ђака <strong>у</strong> 16<br />
одељења природно-математичког<br />
и др<strong>у</strong>штвено-језичког<br />
смера.<br />
Са свечаности <strong>у</strong>п<strong>у</strong>ћена<br />
је захвалност организацијама<br />
и <strong>у</strong>становама које помаж<strong>у</strong><br />
рад Гимназије, а наставницима<br />
награде за верност школи.<br />
Добитници с<strong>у</strong> Данијела Марковић<br />
и Слађан Михајловић,<br />
за десет година рада, Мирко<br />
Пејчић за 20 и професорка<br />
Марија Симић, за тридесет година.<br />
Гости с<strong>у</strong> на дар добили<br />
најновији број школског листа<br />
„Мисао“, који заједнички<br />
<strong>у</strong>ређ<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> <strong>у</strong>ченици и професори<br />
Неготинске гимназије. Гошћа<br />
прославе била је Катарина<br />
Ковачевић, победница овогодишњег<br />
серијала „Ја имам таленат“,<br />
некадашњи ђак школе,<br />
сада <strong>у</strong>спешан ст<strong>у</strong>дент београдског<br />
Универзитета.<br />
Ј. Станојевић<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor
стр.10<br />
петак, 13. септембар 2013.<br />
Гастрономске чаролије<br />
СМЕДЕРЕВО, ГРАД УСОЉЕНИ<br />
ОД СТАРИНЕ ДУНАВСКИ ШАРАН<br />
Оч<strong>у</strong>вање и неговање к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>рног наслеђа је идеја водиља<br />
већ 136 година организатора Смедеревске јесени.<br />
Тако је било и ове године. Поред грожђа и вина из<strong>у</strong>зетног<br />
квалитета, госте с<strong>у</strong> највише прив<strong>у</strong>кла јела помало заборављена,<br />
а стара више од сто година.<br />
Морам да признам да сам се и ја најд<strong>у</strong>же задржала <strong>у</strong>право<br />
на тим местима где се спремала храна и помно пратила<br />
начин припреме и „ крала“ рецепте.<br />
Зато ћ<strong>у</strong> вам данас мало дочарати атмосфер<strong>у</strong> ове најстарије<br />
манифестације <strong>у</strong> Србији једним УСОЉЕНИМ<br />
ШАРАНОМ.<br />
За припрем<strong>у</strong> вам је потребно: 1 д<strong>у</strong>навски шаран, 2 дл<br />
<strong>у</strong>ља, 4 везе перш<strong>у</strong>новог листа, 500 грама кр<strong>у</strong>пније соли,<br />
2 до 3 паприке црвене, 2 чена белог л<strong>у</strong>ка.<br />
Шарана очистите од крљ<strong>у</strong>шти и <strong>у</strong>тробе, добро га оперите<br />
и исеците на коцке величине паклице цигарете. Свако<br />
парче посебно <strong>у</strong>ваљате <strong>у</strong> со, па га сложите <strong>у</strong> чиниј<strong>у</strong><br />
и ч<strong>у</strong>вате на хладном мест<strong>у</strong> 4 до 5 дана. Пред <strong>у</strong>потреб<strong>у</strong><br />
парчиће рибе добро исперите <strong>у</strong> хладној води и потопите <strong>у</strong><br />
др<strong>у</strong>гој води сат времена.<br />
У др<strong>у</strong>г<strong>у</strong> пос<strong>у</strong>д<strong>у</strong> сипајте вод<strong>у</strong> са <strong>у</strong>љем, сецканим перш<strong>у</strong>ном,<br />
белим л<strong>у</strong>ком и црвеном паприком. Када ова вода<br />
проври и паприка постане мека, сп<strong>у</strong>стите парчиће рибе и<br />
оставите да се к<strong>у</strong>ва 5 до 10 мин<strong>у</strong>та. К<strong>у</strong>ван<strong>у</strong> риб<strong>у</strong> са соком<br />
извадите <strong>у</strong> пос<strong>у</strong>д<strong>у</strong> за сервирање и <strong>у</strong>з њ<strong>у</strong> можете сервирати<br />
салат<strong>у</strong> од кромпира, црног л<strong>у</strong>ка перш<strong>у</strong>на, <strong>у</strong>ља и сирћета.<br />
Овај начин припреме рибе је заборављен, а како с<strong>у</strong> ми<br />
открили датира од пре 120 година, када је морало да се<br />
штеди на свем<strong>у</strong>.<br />
Риба <strong>у</strong>к<strong>у</strong>сна, рецепт проверен, а и штедите. Пријатно!<br />
• Имамо довољно свега што нам<br />
недостаје.<br />
• Ово је слободна земља. Све је под<br />
контролом.<br />
Станиша Милосављевић<br />
• Више нема јагњећих бригада.<br />
Цело стадо је страдало.<br />
• Код нас је опасно бити <strong>у</strong> опозицији,<br />
можеш једнога дана испливати<br />
на површин<strong>у</strong>.<br />
• За живота Броза имали смо бар<br />
ЈАЈЦЕ!<br />
Брана Филиповић<br />
лоБОРизми<br />
Мирјана Васић<br />
• Радници више не штрајк<strong>у</strong>ј<strong>у</strong>. Сада<br />
с<strong>у</strong> на прин<strong>у</strong>дном одмор<strong>у</strong>.<br />
• Лако је било некадашњим пролетерима.<br />
Они с<strong>у</strong> имали Маркса,<br />
а данашњи немај<strong>у</strong> ни Маркса ни<br />
капитал.<br />
Војислав Борановић<br />
• У кризним временима све лакше<br />
прелазимо са речи на недела.<br />
• Боже, што ос<strong>у</strong>ди толике жене да<br />
живе са раз<strong>у</strong>мним љ<strong>у</strong>дима.<br />
• Нема некорисне биљке, ни животиње,<br />
сем човека.<br />
Милоје Ђ<strong>у</strong>ришић<br />
МОЗАИК<br />
Поетски к<strong>у</strong>так<br />
* * *<br />
Ноћас с<strong>у</strong> ми тело<br />
косиле сенке бола<br />
а месец је не<strong>у</strong>морно<br />
плакао<br />
измеђ<strong>у</strong> мене и тебе<br />
Ноћас с<strong>у</strong> ми ол<strong>у</strong>јне сл<strong>у</strong>тње<br />
<strong>у</strong>резале одрон<br />
<strong>у</strong> близини расцветалих р<strong>у</strong>жа<br />
а очи с<strong>у</strong> твоје<br />
на праг<strong>у</strong> биља<br />
кидале последње латице<br />
са наших р<strong>у</strong>жа.<br />
број 17<br />
Почела настава <strong>у</strong><br />
балетској школи <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong><br />
У четири разреда <strong>у</strong> 2013./2014. години <strong>у</strong>писано је<br />
четрдесет двоје <strong>у</strong>ченика. - Припремно одељене ове<br />
школе почиње да ради од октобра,а похађаће га 40<br />
девојчица, <strong>у</strong>зраста од 9 до 11 година<br />
Од отварања<br />
Издвојеног<br />
одељења<br />
балетске школе<br />
Л<strong>у</strong>јо Давичо<br />
<strong>у</strong> Бор<strong>у</strong> па до<br />
нове школске<br />
2013./2014.<br />
године, балетски<br />
педагози<br />
и стр<strong>у</strong>чњаци<br />
преносили с<strong>у</strong><br />
своје знање и<br />
иск<strong>у</strong>ство на<br />
младе, који<br />
с<strong>у</strong> на бројним<br />
наст<strong>у</strong>пима показали<br />
да ова школа поред образовне<br />
има и к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>рн<strong>у</strong> мисиј<strong>у</strong>.<br />
Тај задатак се заправо подраз<strong>у</strong>мева<br />
<strong>у</strong> свакој, па и <strong>у</strong> овој школској<br />
години.<br />
- У четири разреда Издвојеног<br />
одељења балетске<br />
школе Л<strong>у</strong>јо Давичо <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong> <strong>у</strong><br />
2013./2014. години <strong>у</strong>писано је<br />
четрдесет-двоје <strong>у</strong>ченика. Припремно<br />
одељене ове школе почиње<br />
да ради од октобра,а похађаће<br />
га 40 девојчица , <strong>у</strong>зраста<br />
од 9 до 11 година. Искрено се<br />
надамо да ћемо током ове године<br />
<strong>у</strong>спети да обезбимо средства<br />
за реновирање балетске сале,<br />
што је пред<strong>у</strong>слов за побољшање<br />
<strong>у</strong>слова рада. Иначе и ове као и<br />
протеклих година неизоставни<br />
с<strong>у</strong> одласци на такмичења,а борске<br />
балерине планирај<strong>у</strong> такође<br />
да због великог интересовања<br />
Борана приреде више пригодних<br />
програма и х<strong>у</strong>манитарних<br />
концерата - каже Наташа Ербез<br />
балетски педагог.<br />
Захваљ<strong>у</strong>ј<strong>у</strong>ћи педагозима и<br />
<strong>у</strong>ченицама издвојеног одељења<br />
балетске школе Л<strong>у</strong>јо Давичо<br />
<strong>у</strong> Бор<strong>у</strong>, начин живота <strong>у</strong> овој<br />
р<strong>у</strong>дарској средини попримио<br />
је и димензиј<strong>у</strong> <strong>у</strong> којој се лепе<br />
<strong>у</strong>метности нег<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> као праве<br />
вредности.<br />
Елда Драгаш<br />
Асја Ранђеловић Лимановска<br />
twitter.com/@TelevizijaBor<br />
dailymotion.com/rtvbor
МОЗАИК<br />
број 17 петак, 13. септембар 2013.<br />
стр.11<br />
ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР<br />
ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА<br />
7.00 Б<strong>у</strong>дилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
10.00 Вести на знаковномјезик<strong>у</strong><br />
(р)<br />
10.15 Агро дан<br />
10.30 Док<strong>у</strong>ментарни<br />
програм<br />
11.25 Меридијанима<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Серијски филм<br />
(р)<br />
13.00 Славни парови<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 Калеидоскоп<br />
15.15 Србија кој<strong>у</strong><br />
волим<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Серијски филм<br />
17.30 Вести на<br />
р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />
17.40 Око истока<br />
18.30 ТВ Шоп<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језик<strong>у</strong><br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 Нока<strong>у</strong>т<br />
20.30 Серијски филм<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
1.00 Ноћни програм<br />
7.00 Б<strong>у</strong>дилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
9.45 Времеплов<br />
10.00 Палета (р)<br />
10.50 Агро дан<br />
11.35 Бели л<strong>у</strong>к и<br />
папричица<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Серијски филм<br />
(р)<br />
13.00 Славни парови<br />
13.40 ТВ Шоп<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.30 Нока<strong>у</strong>т (р)<br />
15.00 А<strong>у</strong>то спринт<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Серијски филм<br />
17.30 Вести на<br />
р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />
17.40 Око истока<br />
18.30 ТВ Шоп<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језик<strong>у</strong><br />
19.30 Храна и вино<br />
19.50 А<strong>у</strong>то флеш<br />
20.30 Серијски филм<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
1.00 Ноћни програм<br />
ЕМИСИЈЕ НА<br />
Биоскоп „Звезда“ Бор<br />
7.00 Б<strong>у</strong>дилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
9.45 Времеплов<br />
10.10 Агро дан<br />
10.15 А<strong>у</strong>то флеш<br />
10.45 Корак 21<br />
11.15 Меридијанима<br />
11.35 Бели л<strong>у</strong>к и....<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Славни парови<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 Вино и<br />
виноградарство<br />
14.50 Г<strong>у</strong>ливер<br />
15.20 Везе<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Серијски филм<br />
17.30 Вести на<br />
р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />
17.40 Око истока<br />
18.15 Улична патрола<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језик<strong>у</strong><br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 Филм на виде(л)о<br />
20.30 Серијски филм<br />
21.30 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
1.00 Ноћни програм<br />
ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />
Биоскопски репертоар<br />
» Од 16.09 до 22.09 „Млађи референти“ – <strong>у</strong> 19 сати<br />
» Од 16.09 до 22.09 „Након земље“ – <strong>у</strong> 21 сат<br />
» Од 23.09 до 27.09 „Велики Гетсби“ – <strong>у</strong> 19 сати<br />
» Од 23.09 до 27.09 „Жестоке девојке“ – <strong>у</strong> 21 сат<br />
Цена <strong>у</strong>лазнице филмских пројекција је 150,00 динара,<br />
а за организоване посете (миним<strong>у</strong>м 15 гледаоца) цена је<br />
100,00 динара. За домаће филмове цена <strong>у</strong>лазнице је 200,00 динара.<br />
ДОБРОДОШЛИ У СВЕТ ФИЛМА!<br />
Остали програми<br />
Установа ,,Центар за к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>р<strong>у</strong> Општине Бор“<br />
» 17.09. - Дечија позоришна представа ,,Мало краљевство“ <strong>у</strong> биоскоп<strong>у</strong><br />
,,Звезда“ <strong>у</strong> 12 сати дечијег позоришта ,,Театар на сави“<br />
7.00 Б<strong>у</strong>дилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
10.10 Агро дан<br />
10.15 Вино и ....<br />
10.45 Меридијанима<br />
11.05 К<strong>у</strong>ћица <strong>у</strong> цвећ<strong>у</strong><br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Славни парови<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 ABS show<br />
14.55 Корак 21<br />
15.25 Филм на виде(л)о<br />
(р)<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Серијски филм<br />
17.30 Вести на<br />
р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />
17.40 Око истока<br />
18.15 Енергија...<br />
18.30 ТВ Шоп<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језик<strong>у</strong><br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 Бити млад и (не)<br />
запослен<br />
20.30 Серијски филм<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
1.00 Ноћни програм<br />
7.00 Б<strong>у</strong>дилица<br />
9.00 ТВ Шоп<br />
9.15 Храна и вино<br />
10.00 Агро дан<br />
10.15 Енергија на<br />
паметан начин<br />
11.00 Везе<br />
11.30 Бели л<strong>у</strong>к и....<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Серијски филм (р)<br />
13.00 Славни парови<br />
13.45 ТВ Шоп<br />
14.00 Вести<br />
14.10 Агро дан<br />
14.25 Улови трофеј<br />
14.55 52 викенда<br />
16.00 Дневник<br />
16.30 Серијски филм<br />
17.30 Вести на<br />
р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />
17.40 Око истока<br />
18.15 Навигатор<br />
18.30 ТВ Шоп<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Вести на влашком<br />
језик<strong>у</strong><br />
19.30 Храна и вино<br />
20.00 Зелена патрола<br />
20.30 Серијски филм<br />
21.25 Серијски филм<br />
22.00 Данас<br />
22.20 Вести на<br />
р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />
22.35 Глас Америке<br />
23.05 Серијски филм<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Око истока (р)<br />
1.00 Ноћни програм<br />
ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ<br />
Позивни број 030<br />
А<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>ска станица 423-770<br />
Железничка станица 421-371<br />
Полицијска <strong>у</strong>права 192<br />
Ватросаци 193<br />
Хитна помоћ 194<br />
Електродистриб<strong>у</strong>ција 422-888<br />
Топлификација 426-398<br />
Водовод 421-234<br />
ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ<br />
Хотел „Језеро“ 482-940<br />
Хотел „Албо“ 249-69-62<br />
Хотел „Српска кр<strong>у</strong>на“ 477-077<br />
Кл<strong>у</strong>б РТБ Бор 477-008<br />
АПОТЕКЕ<br />
Апотека <strong>у</strong> Дом<strong>у</strong> здравља<br />
421-624<br />
Апотека „Стеван Јаковљевић“<br />
424-167<br />
Апотека „Здравље“ 428-866<br />
Апотека <strong>у</strong> Злот<strong>у</strong> 2561-958<br />
НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />
7.00 Времеплов<br />
7.05 У нашем атар<strong>у</strong><br />
8.00 Лек из природе<br />
8.45 ТВ Шоп<br />
9.00 Навигатор (р)<br />
9.10 Радим градим<br />
9.40 На точковима<br />
10.05 К<strong>у</strong>ћица <strong>у</strong> цвећ<strong>у</strong><br />
10.35 Анимирани<br />
филм<br />
12.00 Вести<br />
12.15 Играни филм<br />
13.45 ТВ Шоп<br />
14.00 Свет на длан<strong>у</strong><br />
14.50 Србија и свет<br />
16.00 Дневник<br />
16.20 За све Роме<br />
16.30 Играни филм<br />
18.05 ТВ Шоп<br />
18.20 К<strong>у</strong>лт арт<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Инфо 7<br />
20.00 Глас Америке<br />
20.35 Зелена патрола<br />
21.30 Играни филм<br />
(22.00) Вести<br />
23.05 Славни парови<br />
23.30 Гледајте сад ово<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Ноћни програм<br />
7.00 Времеплов<br />
7.05 Фарма<br />
8.00 Храна и вино<br />
9.25 Калеидоскоп<br />
10.15 Најлепше бајке<br />
10.35 А<strong>у</strong>то спринт<br />
11.25 Г<strong>у</strong>ливер<br />
12.00 Вести<br />
12.30 Село моје<br />
13.05 Зелени екран<br />
13.25 Здравље<br />
14.00 Вести на знаковном<br />
језик<strong>у</strong><br />
13.45 Палета, програм<br />
на р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском језик<strong>у</strong><br />
15.05 Србија и свет<br />
16.00 Дневник<br />
16.20 Ретроспектива,<br />
програм на влашком<br />
језик<strong>у</strong><br />
16.30 Играни филм<br />
18.25 Еколошка<br />
питања<br />
19.00 Дневник<br />
19.20 Инфо 7<br />
20.00 Глас Америке<br />
20.35 Више од спорта<br />
21.30 Играни филм<br />
(22.00 Вести)<br />
23.05 Славни парови<br />
23.30 Гледајте сад ово<br />
00.00 Вести<br />
00.10 Ноћни програм<br />
*Програмска шема је подложна променама<br />
ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ<br />
Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55<br />
Бор - Зајечар (веза за Ниш и<br />
Прахово пристаниште) 05:16, 10:27,<br />
14:08 и 18:22<br />
Бор - Пожаревац 00:04<br />
Мајданпек - Бор (из Мајданпека)<br />
4:00, 9:15 и 17:05<br />
Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45,<br />
14:30, 19:50 и 23:01<br />
АУТОБУСИ<br />
Поласци из Бора за<br />
Београд 04:00(радним даном),<br />
04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46,<br />
14:30, 15:30<br />
Лесковац и Врање 02:45 16:30<br />
Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним<br />
даном), 08:00 (радним даном)<br />
08:40 (новим п<strong>у</strong>тем), 14:30, 16:30,<br />
Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним<br />
даном), 08:00 (радним даном) 08:40<br />
14:30 16:30 20:55 22:25<br />
Неготин и Кладово 07:30<br />
Д. Милановац 10:40 , 15:10<br />
Мајданпек 15:10, 17:30<br />
Параћин 05:00 05:16 15:30<br />
Јагодина 05:00 15:30<br />
Жаг<strong>у</strong>бица - Пожаревац 07:30<br />
НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />
» 26.09. - Позоришна представа Атељеа 212 ,, Свети Георгије<br />
<strong>у</strong>бива аждах<strong>у</strong>“ <strong>у</strong> сали М<strong>у</strong>зичке школе <strong>у</strong> 20 сати<br />
13:25h<br />
12:15h<br />
youtube.com/rtvbor<br />
facebook.com/rtvbor
стр.12<br />
петак, 13. септембар 2013.<br />
Издаје Јавно пред<strong>у</strong>зеће „Штампа, радио и филм“ Бор<br />
Директор Владан Нововић, <strong>у</strong>редник Зоран Максић<br />
Новинар-редактор Чедомир Васић<br />
Припрема за штамп<strong>у</strong> Марко Стојчев<br />
Штампа Штампарија „Графомед“ Бор<br />
СПОРТ<br />
Одржана меморијална манифестација “Новица Па<strong>у</strong>љичић” <strong>у</strong> бодибилдинг<strong>у</strong><br />
Саша Станковић све<strong>у</strong>к<strong>у</strong>пни победник<br />
Наст<strong>у</strong>пило 33 такмичара, а први п<strong>у</strong>т одржано такмичење <strong>у</strong> новој дисциплини “физика”<br />
БОР» Апсол<strong>у</strong>тни победник<br />
једанаесте меморијалне бодибилдинг<br />
манифестације “Новица<br />
Па<strong>у</strong>љичић” <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong> је Саша<br />
Станковић, члан борског Бодибилдинг<br />
кл<strong>у</strong>ба “Ес максим<strong>у</strong>с”,<br />
<strong>у</strong>једно и победник <strong>у</strong> најтежој<br />
категорији бодибилдинга, међ<strong>у</strong><br />
такмичарима са више од 90 килограма.<br />
У конк<strong>у</strong>ренцији до 80<br />
килограма прво место је освојио<br />
Слободан Милетић из краг<strong>у</strong>јевачке<br />
„Олимпије“, а <strong>у</strong> категорији<br />
боди класик најбољи је био<br />
Немања Миленковић, члан београдског<br />
кл<strong>у</strong>ба „Икстрим џим“.<br />
У ј<strong>у</strong>ниорској категорији до и<br />
преко 75 килограма победила с<strong>у</strong><br />
два такмичара борског Бодибилдинг<br />
кл<strong>у</strong>ба „Партизан“, Дарко<br />
С<strong>у</strong>лејман и Димитрије<br />
Дојчиновић.<br />
У дисциплини<br />
боди<br />
фитнес прво<br />
место припало<br />
је Радмили Делић<br />
из апатинске<br />
„Клеопатре“,<br />
најбоља<br />
<strong>у</strong> фитнес<strong>у</strong> била<br />
је Милица Наранџић,<br />
док је<br />
<strong>у</strong> категорији<br />
Нова победа Борана<br />
Ф<strong>у</strong>дбалери Бора савладали<br />
с<strong>у</strong>, на свом терен<strong>у</strong>, екип<strong>у</strong> зајечарских<br />
Каблова 1:0, <strong>у</strong> четвртом<br />
кол<strong>у</strong> Поморавско тимочке<br />
зоне. Истим рез<strong>у</strong>лтатом Ртањ<br />
је <strong>у</strong> Бољевц<strong>у</strong> био бољи од сокобањског<br />
Озрена. Р<strong>у</strong>дар је, <strong>у</strong><br />
Параћин<strong>у</strong> поражен од Борца 4:1,<br />
Д<strong>у</strong>нав је <strong>у</strong> Прахов<strong>у</strong> савладао Ј<strong>у</strong>хор<br />
5:0, Рембас је био бољи од<br />
Трајала, док је Мајданпек, на<br />
свом стадион<strong>у</strong>, поражен од Борца<br />
3:1. Екипа Бора забележила је<br />
по две победе и нерешена исхода<br />
и са осам бодова на четвртом<br />
је мест<strong>у</strong>. Исти број бодова имај<strong>у</strong><br />
Ртањ и Рембас на трећем, односно<br />
петом мест<strong>у</strong> на табели.<br />
Лидерск<strong>у</strong> позициј<strong>у</strong> држи Борац<br />
са десет бодова, три победе<br />
и нерешеним исходом. У доњем<br />
дел<strong>у</strong> табеле с<strong>у</strong> Мајданпек и<br />
Озрен, са по пет бодова, Каблови<br />
и Ж<strong>у</strong>па имај<strong>у</strong> бод мање, док је<br />
Р<strong>у</strong>дар <strong>у</strong>писао нерешен рез<strong>у</strong>лтат<br />
и три пораза.<br />
У четвртом кол<strong>у</strong> источне<br />
гр<strong>у</strong>пе Српске лиге неготински<br />
Хајд<strong>у</strong>к Вељко и Моравац<br />
Орион играли с<strong>у</strong> нерешено 0:0,<br />
бикини фитнес<br />
победила Маја Павловић,<br />
члан чачанског „Борца“. У новој<br />
дисциплини физика прво место<br />
код м<strong>у</strong>шкараца освојио је Ненад<br />
Глишовић, члан „Борца“ из Чачка,<br />
док је код жена <strong>у</strong>чествовала<br />
само једна такмичарка - Бранислава<br />
Јовановић из краг<strong>у</strong>јевачке<br />
„Олимпије“. На манифестацији<br />
<strong>у</strong> организацији Бодибилдинг<br />
кл<strong>у</strong>ба „Партизан“ <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong> наст<strong>у</strong>пала<br />
с<strong>у</strong> 33 такмичара из кл<strong>у</strong>бова<br />
Србије.<br />
- Ја сам из<strong>у</strong>зетно задовољан,<br />
видели сте прави спортски спектакл.<br />
Женска конк<strong>у</strong>ренција је<br />
била из<strong>у</strong>зетна, то с<strong>у</strong> такмичарке<br />
које ће нас за недељ<strong>у</strong> дана представљати<br />
<strong>у</strong> Кијев<strong>у</strong>, на светском<br />
првенств<strong>у</strong>, изабрали смо пет<br />
такмичарки. Очек<strong>у</strong>јемо бар једн<strong>у</strong><br />
медаљ<strong>у</strong> и најмање једно или<br />
два финала - изјавио је Зоран<br />
Стојић – организатор меморијала<br />
„Новица Па<strong>у</strong>љичић”<br />
- Задовољан сам формом.<br />
Изашао сам на ово такмичење<br />
првенствено због грађана Бора<br />
и своје породице, а ов<strong>у</strong> побед<strong>у</strong><br />
д<strong>у</strong>г<strong>у</strong>јем Новици Па<strong>у</strong>љичић<strong>у</strong><br />
јер је он један од мојих првих<br />
<strong>у</strong>читеља - рекао је Саша Станковић,<br />
апсол<strong>у</strong>тни победник на<br />
манифестацији<br />
На Бодибилдинг манифестацији<br />
„Новица Па<strong>у</strong>љичић“ <strong>у</strong><br />
Бор<strong>у</strong> наст<strong>у</strong>пало је и много дама,<br />
а јака конк<strong>у</strong>ренција изнедрила<br />
је и одговарај<strong>у</strong>ћи квалитет. Т<strong>у</strong><br />
с<strong>у</strong>, <strong>у</strong>осталом, и светли примери,<br />
поп<strong>у</strong>т вишестр<strong>у</strong>ког државног<br />
првака и вицешампиона Европе<br />
Браниславе Јовановић, редовне<br />
<strong>у</strong>чеснице борске бодибилдинг<br />
манифестације, која се одмах<br />
опробала и <strong>у</strong> новој дисциплини<br />
- физика.<br />
- Први п<strong>у</strong>т сам наст<strong>у</strong>пала<br />
<strong>у</strong> овој дисциплини на Арнолд<br />
фестивал<strong>у</strong>, то је било промотивно,<br />
и <strong>у</strong> мај<strong>у</strong> на Европском првенств<strong>у</strong><br />
и освојила четврто место.<br />
Дисциплина физика је неки блажи<br />
облик бодибилдинга - рекла<br />
нам је Бранислава Јовановић,<br />
победник <strong>у</strong> тој дисциплини.<br />
Маријана Симић<br />
а Ђердап и Тимочанин<br />
с<strong>у</strong> поражени<br />
- Кладовљани <strong>у</strong><br />
Житорађи 1:0, а Тимочанин<br />
од Јединства<br />
<strong>у</strong> Параћин<strong>у</strong> 3:0.<br />
Хајд<strong>у</strong>к Вељко је на<br />
четвртом мест<strong>у</strong> са<br />
осам бодова, по две<br />
победе и нерешена<br />
исхода. Ђердап је<br />
забележио по побед<strong>у</strong> и пораз,<br />
два нерешена рез<strong>у</strong>лтата и са пет<br />
бодова на деветом је мест<strong>у</strong> на<br />
табели, док је Тимочанин последњи,<br />
са бодом.<br />
Зајечарски Тимок освојио је<br />
нови бод <strong>у</strong> прволигашком ф<strong>у</strong>дбалском<br />
такмичењ<strong>у</strong>, одиграо<br />
је <strong>у</strong>такмиц<strong>у</strong> без голова <strong>у</strong> Смедерев<strong>у</strong>.<br />
Након четири кола Тимок<br />
је са пет бодова на деветом<br />
мест<strong>у</strong> на табели.<br />
Стопроцентни <strong>у</strong>чинак после<br />
три кола <strong>у</strong> Окр<strong>у</strong>жној лиги Бор<br />
број 17<br />
Борани<br />
трећи <strong>у</strong><br />
Србији<br />
Екипа борског Металца <strong>у</strong><br />
састав<strong>у</strong> Милица Игњатовић,<br />
Горан Вранов и Мирко Радовић<br />
освојила је треће место <strong>у</strong><br />
дисциплини серијска малокалибарска<br />
п<strong>у</strong>шка на Државном првенств<strong>у</strong><br />
<strong>у</strong> Ћ<strong>у</strong>прији. Горан Вранов<br />
је био др<strong>у</strong>ги <strong>у</strong> појединачној<br />
конк<strong>у</strong>ренцији.<br />
Ове године више смо се ослонили<br />
на иск<strong>у</strong>ство него на тренинге.<br />
До м<strong>у</strong>ниције смо тешко<br />
дошли јер је из<strong>у</strong>зетно ск<strong>у</strong>па.<br />
Имали смо само један тренинг,<br />
пред такмичење, али смо, ипак,<br />
освојили медаље. Имамо добро<br />
стрелиште и <strong>у</strong>слови с<strong>у</strong> добри<br />
једино је м<strong>у</strong>ниција баш ск<strong>у</strong>па -<br />
рекао нам је Горан Вранов из<br />
СД „Металац“ .<br />
За стрелце нема одмора јер<br />
их већ, након овог првенства,<br />
очек<strong>у</strong>је неколико такмичења.<br />
Првенство Србије вазд<strong>у</strong>шном<br />
п<strong>у</strong>шком, а крајем месеца следи и<br />
такмичење војничком и пол<strong>у</strong>а<strong>у</strong>томатском<br />
п<strong>у</strong>шком.<br />
М. Симић<br />
сач<strong>у</strong>вала је само екипа борске<br />
Слатине, која је, <strong>у</strong> гостима савладала<br />
Злот 2:0 и издвојила се на<br />
првом мест<strong>у</strong> на табели. Кривељ<br />
је био бољи од Близне 3:0, Брестовац<br />
је, <strong>у</strong> гостима, савладао<br />
Рад<strong>у</strong>јевац 3:0, Браник и Пореч<br />
играли с<strong>у</strong> нерешено 1:1, а први<br />
пораз доживела је Р<strong>у</strong>дна Глава,<br />
која је поражена од <strong>у</strong> гостима од<br />
Бродоремонта 6:2<br />
М. Симић<br />
www.rtvbor.rs