Oko istoka br. 8

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 8 - 10. мај, 2013. год. www.rtvbor.rs<br />

Рођендан Телевизије Бор<br />

Борани традиционално<br />

прославили Први мај<br />

на Борском језеру » стр. 3<br />

Две поносне деценије рада<br />

и постојања Телевизије Бор<br />

и четврт века ТВ студија<br />

» стр. 6 и 7<br />

Рајачке и Рогљевске » стр. 4<br />

пивнице постаће део<br />

УНЕСКО-ве светске баштине<br />

Борани поново граде<br />

рудник у Ирану<br />

Потписан уговор о дугорочној<br />

сарадњи са иранском<br />

компанијом КЦЕ<br />

» стр. 5<br />

Куће за свачији џеп » стр. 8<br />

“Матица” одушевила многобројну<br />

борску публику » стр. 9<br />

Бициклисти “Путевима императора” стр. 10<br />

Акробације и падобранци на<br />

борском небу » стр. 12

стр.2 петак, 10. мај 2013.<br />

АКТУЕЛНОСТИ број 8<br />

Амбасадор Израела посетио Кладово<br />

Амбасадор Израела у Србији Јосеф Леви посетио је Општину<br />

Кладово и учествовао у скупу поводом сећања на жртве<br />

кладовског транспорта Јевреја<br />

КЛАДОВО» У Кладову је одржан<br />

традиционални породични<br />

семинар Заједнице јеврејских<br />

општина Србије. Повод је<br />

сећање на жртве кладовског<br />

транспорта, стрељане у Шапцу<br />

у октобру 1941. године. У раду<br />

скупа учествовао је и Јосеф<br />

Леви, амбасадор Изреала у Србији,<br />

који је нагласио да односи<br />

и сарадња Србије и Израела постају<br />

све бољи, посебно од када<br />

је председник Србије Томислав<br />

Николић посетио Израел.<br />

- Овде се осећам као да сам<br />

међу пријатељима и мислим<br />

да је то најбоље сведочење о<br />

томе да пријатељство Србије<br />

и Израела постаје све чвршће.<br />

БОР» Наставак двадесете седнице<br />

Скупштине Општине Бор<br />

није тачно показао да ли је и<br />

до каквог прекомпоновања локалне<br />

власти дошло у Бору. Од<br />

двадесет осам тачака, колико је<br />

требало да буде на дневном реду,<br />

заменик председника Општине<br />

Бор Жика Голубовић је, у име<br />

предлагача, повукао 22, а о осталим<br />

предлозима није било<br />

пуно расправе.<br />

Одборници су усвојили<br />

предлог измене одлуке о Фонду<br />

за популациону политику, којим<br />

се предвиђа да, за ову намену,<br />

буде издвојено двоструко више<br />

средстава у односу на 2012. годину,<br />

пре свега за вантелесну<br />

оплодњу.<br />

- До пре неколико година за<br />

стимулативне мере популационе<br />

политике издвајало се мање од<br />

пет милиона динара. Прошле године<br />

издвојили смо 14 милиона<br />

Две земље повезује много тога<br />

што ова два народа, која су често<br />

страдала у ратовима, имају<br />

заједничко. Кладово је сведок<br />

великог страдање Јевреја који<br />

су из њега враћене у Шабац и<br />

убијени, али памти тај догађај и<br />

одаје пошту овим жртвама - нагласио<br />

је Леви.<br />

Готово две хиљаде Јевреја,<br />

који су у Другом светском рату<br />

побегли из Аустрије, крили су<br />

се у Кладову до тренутка када<br />

су бродовима транспортовани<br />

за Шабац и тамо убијени. У знак<br />

сећања на ове жртве Општина<br />

Кладово им је 2002. године подигла<br />

споменик.<br />

М. Ружојевић<br />

Настављена седница СО Бор<br />

Одборници су усвојили пет од двадесет осам<br />

предлога одлука, колико је било на дневном реду<br />

У првом делу заседања<br />

локалног парламента, 23. априла,<br />

одборници су сменили<br />

дотадашњег председника<br />

СО Бор, Драгана Жикића и усвојили<br />

први ребаланс буџета у<br />

2013. години, након чега је седница<br />

због недостатка кворума<br />

прекинута.<br />

динара за ове мере, а ове је предвиђено<br />

35 милиона. Увели смо и<br />

нову меру, да се за сваку рођену<br />

бебу даје по десет хиљада динара.<br />

То сигурно није довољно,<br />

али је одличан почетак - рекао<br />

је Нихад Мислимоски, члан<br />

Општинског већа.<br />

- Фрапантан је податак да је,<br />

пре десет година, у средње школе<br />

у борској општини уписано<br />

више од 800 ученика, а ове године<br />

ће бити 420 средњошколаца.<br />

За десет година, дупло мање<br />

ученика. Ако се ова тенденција<br />

настави, лако је израчунати шта<br />

ће се десити уколико нешто<br />

одмах не урадимо - упозорио<br />

је Добрица Ђурић, одборник<br />

СПС-а.<br />

За ову одлуку гласали су сви<br />

одборници а већином гласова<br />

усвојени су и предлози измена<br />

одлука о комуналним делатностима,<br />

грађевинском земљишту,<br />

План квалитета ваздуха за агломерацију<br />

и Програм контроле<br />

ваздуха на територији општине<br />

Бор у 2013. години. Остале<br />

предлоге одлука, предлагач је<br />

повукао, чиме је двадесета седница<br />

Скупштине Општине Бор<br />

званично завршена.<br />

Д. Ђорђевић<br />

Прва седница Привременог<br />

органа Града Зајечара<br />

Усвојен пословник о раду а за секретара именован Саша<br />

Вељковић, досадашњи секретар Скупштине града<br />

ЗАЈЕЧАР» Прва седница Привременог<br />

органа Града Зајечара,<br />

на којој је усвојен пословник о<br />

раду, одржана је у уторак, 7. маја.<br />

За секретара привременог органа<br />

именован је Саша Вељковић,<br />

а усвојена су и решења о престанку<br />

мандата градоначелника и<br />

заменика градоначелника, председника,<br />

заменика председника<br />

и секретара Скупштине града,<br />

одборника и чланова Градског<br />

већа Града Зајечара. Све одлуке<br />

донесене су једногласно.<br />

Иначе, како су одлучили чланови<br />

Привременог органа кога,<br />

осим председника Душана Младеновића,<br />

чине и Бошко Ничић<br />

из Уједињених региона Србије,<br />

Јовица Трајковић из Социјалистичке<br />

партије Србије и Гордана<br />

Огњановић и Саша Мирковић<br />

из Српске напредне странке,<br />

седница је била затворена за јавност,<br />

па су новинари о одлукама<br />

донетим на седници обавештени<br />

на конференцији.<br />

- Задовољан сам током прве<br />

седнице Привременог органа,<br />

све предлоге одлука смо једногласно<br />

усвојили, иако је било<br />

НЕГОТИН» Захваљујући једногласној<br />

одлуци одборника<br />

локалног парламента, Општина<br />

Неготин добила је Програм<br />

заштите животне средине, за<br />

период до 2017. године, а донета<br />

је и одлука о приступању изради<br />

Стратегије руралног развоја до<br />

2018. године. Реч је о веома важним<br />

документима, који се ослањају<br />

на већ неколико усвојених<br />

планова развоја неготинске<br />

општине, као што су План просторног<br />

планирања, Стратегија<br />

одрживог развоја и други.<br />

- Као општина која верује у<br />

будућност туризма, предузима<br />

мере, и улаже значајна средства<br />

у ту област, приступићемо изради<br />

дугорочне Стратегије руралног<br />

развоја, што говори о нашим<br />

настојањима да шансе које имамо<br />

искористимо на најбољи на-<br />

малих примедби на пословник,<br />

због чега је седница каснила.<br />

Свесни смо обавезе коју нам је<br />

Влада Републике Србије дала и<br />

одговорности према грађанима<br />

- рекао је Душан Младеновић,<br />

председник Привременог органа<br />

Града Зајечара на конференцији<br />

и додао да наредна седница, на<br />

којој би тема требало да буде<br />

буџет Града Зајечара, неће бити<br />

затворена за јавност и биће одржана<br />

17. или 18. маја.<br />

- Знате да смо имали кризу<br />

у локалној власти, да од 31.<br />

октобра није одржана седница<br />

Скупштине града, нагомилали<br />

су се проблеми и предстоји нам<br />

заиста велики посао да припремимо<br />

и усвојимо све одлуке које<br />

је требало да донесе локални<br />

парламент. Најважнији је буџет<br />

и даћемо све од себе да део посла<br />

који нам је поверен урадимо<br />

максимално професионално -<br />

нагласио је Младеновић.<br />

Према његовим речима, избори<br />

у Зајечару би требало да<br />

буду расписани одмах, а датум<br />

за њихово одржавање је 23. јун.<br />

Д. Марушић<br />

Одборници СО Неготин гласали<br />

за чистију животну средину<br />

чин - рекао Дамир Ракић, председник<br />

СО Неготин.<br />

Одборници су донели и одлуку<br />

о условима и начину снабдевања<br />

топлотном енергијом,<br />

према којој ће корисници имати<br />

обавезу да уграде мераче за испоручену<br />

енергију.<br />

Усвојена су и решења о<br />

именовању чланова Надзорних<br />

одбора Јавног предузећа за<br />

грађевинско земљиште и Јавног<br />

комуналног предузећа „Бадњево“<br />

и још неколико из домена<br />

рада локалног парламента.<br />

Ј. Станојевић<br />

twitter.com/@TelevizijaBor<br />

dailymotion.com/rtvbor

број 8 АКТУЕЛНОСТИ<br />

петак, 10. мај 2013.<br />

стр.3<br />

Традиционално обележени Првомајски и Ускршњи празници<br />

Уранак на Борском језеру<br />

Отворена Лазарева пећина<br />

Добра посета за време првомајских празника<br />

БОР» Житељи Злота и њихови<br />

гости, али и посетиоци из осталих<br />

градова Тимочке крајине<br />

обележили су првомајски празник,<br />

другог маја, традиционалним<br />

окупљањем испред Лазареве<br />

пећине. Уз песму, богату<br />

трпезу и дружење, они су провели<br />

још један празнични дан.<br />

група на по пола сата, обишло<br />

више од 600 гостију, рекао је<br />

Бора Станковић из Туристичке<br />

организације Бор.<br />

Цена улазнице се није<br />

мењала и износи 200 динара, а<br />

за децу од четири до седам година<br />

улаз је бесплатан. За организоване<br />

групе борских школа<br />

БОР» Чланице Кола српских<br />

сестара у Бору посетиле су,<br />

поводом васкршњих празника<br />

борско Породилиште и Дечије<br />

одељење Опште болнице.<br />

Поред лепих жеља, чланице<br />

борског Кола српских сестара<br />

су поделиле деци и пригодне<br />

поклон пакете, које им је обезбедио<br />

Рударско-топионичарски<br />

БОР» Традиционалном рударском<br />

будилицом, у Бору је почело<br />

обележавање Првог маја, које<br />

се наставило на Борском језеру<br />

где је и ове године организован<br />

првомајски уранак, на коме се<br />

окупило више хиљада Борана и<br />

житеља других градова. Сви су<br />

уживали су у прелепој природи,<br />

доброј храни и изнад свега<br />

дружењу.<br />

Од садржаја је за свакога<br />

било по нешто. За најмлађе<br />

рингишпил и луна парк, а за старије<br />

богат културно уметнички<br />

програм, у којем су учествовала<br />

културно уметничка друштва,<br />

тамбураши и трубачи.<br />

Саобраћајно предузеће „Бортравел“<br />

и Општина Бор обезбедили<br />

су бесплатан превоз до Борског<br />

језера.<br />

- Више од пола века долазим<br />

на Борско језеро сваког Првог<br />

маја. Некада је било лепше, јер<br />

је била боља организација, али<br />

и сад је добро, када сами припремамо<br />

роштиљ. Важно је да<br />

изађемо у природу и да се дружимо<br />

- рекао нам је један од<br />

Борана.<br />

- Ми смо се одлучили за<br />

печење са ражња, дошли смо из<br />

више градова и лепо нам је овде<br />

- похвалио се гост из Ниша.<br />

Осим обала језера, попуњени<br />

су били и капацитети хотела<br />

„Језеро“ и оближњег кампа.<br />

- Капацитети у хотелу „Језеро“<br />

максимално су попуњени, а<br />

први пут и лукс апартаман. Изузетно<br />

сам задовољна, јер је хотел<br />

попуњен све до средине јуна<br />

- рекла нам је Данијела Николић,<br />

менаџер овог велелепног<br />

објекта.<br />

Организатор културно забавног<br />

програма на првомајском<br />

уранку на Борском језеру био је<br />

борски Центар за културу, а покровитељ<br />

Општина Бор.<br />

Љ. Ђорђевић<br />

Чланице Кола српских сестара<br />

посетиле породилиште<br />

басен Бор, слаткише, воће и ускршња<br />

јаја.<br />

Током ове традиционалне<br />

акције коју Коло српских сестара<br />

организује сваке године<br />

поводом Ускршњих празника,<br />

чланице Кола посетиле су и болесне<br />

на Одељењу за продужени<br />

боравак Опште болнице у Бору.<br />

З. М.<br />

У време првомајских празника<br />

отворена је Лазарева пећина<br />

чиме је и званично отпочела<br />

овогодишња туристичка сезона<br />

у борској општини.<br />

- Задовољни смо посетом.<br />

Првог дана пећину је, у више<br />

БОР» У борској месној заједници<br />

„Напредак“, у Насељу<br />

„Бор 2“ одржано је такмичење у<br />

фарбању ускршњих јаја. Ове године<br />

акцији се одазвало више од<br />

карта кошта по 50 динара. Пећина<br />

ће бити отворена сваког дана,<br />

осим уторка од 9 до 16 сати.<br />

У вечерњим сатима одржани<br />

су и Мајски сусрети<br />

фолкора.<br />

Љ.Ђ.<br />

Такмичење у фарбању јаја<br />

40 малишана<br />

из целе борске<br />

општине,<br />

а на радост<br />

организатора<br />

учествовала<br />

су и деца<br />

из Београда,<br />

Ниша и<br />

Крагујевца.<br />

Сви учесници<br />

такмичења,<br />

које<br />

се ове године<br />

први пут одржава у новим<br />

просторијама месне заједнице<br />

додељене су захвалнице, а ауторима<br />

три најлепше офарбана јаја<br />

уручене су пригодне награде.<br />

Е. Д.<br />

youtube.com/rtvbor<br />

facebook.com/rtvbor



НЕГОТИН» Уз причу о настанку<br />

пивница и специфичностима<br />

крајинског виногорја кроз<br />

векове, учесници „Другог форума<br />

младих југоисточне Европе о<br />

светској баштини УНЕСКО – за<br />

мир и одрживи развој“, разгледали<br />

су унутрашњост подрума<br />

у којима у бачвама спава вино и<br />

задржали се у срдачном разговору<br />

са винарима.<br />

Млади нису крили своје одушевљење.<br />

Душанка Белада, са<br />

Цетиња, која је са својом професорком<br />

представљала Црну<br />

Гору на Форуму, каже да је, током<br />

боравка у Србији, сазнала<br />

много нових ствари о културној<br />

баштини, а Невена Трифковић,<br />

из Београда, наводи да ће свакоме<br />

препоручити да дође на<br />

Рогљевске пивнице, којима је<br />

фасцинирана. Млади Андреј<br />

Ангеловски из Скопља, упоредио<br />

је ово поднебље са местом<br />

порекла своје породице у околини<br />

Демир капије. Каже да<br />

има сличности између његове<br />

родне македонске, са српском<br />

земљом, на којој успева винова<br />

лоза, одушевљен препознатљивом<br />

сеоском идилом.<br />

Управо, намера организатора<br />

Другог форума и јесте<br />

била да младима из 12 земаља<br />

југоисточне Европе покажу колико<br />

је важно да воде рачуна о<br />

светској баштини. Биљана Вукосављевић,<br />

директорка Удружења<br />

за Уједињене нације Србије,<br />

објашњава зашто је Форум<br />

одржан у Зајечару али и зашто је<br />

била важна посета неготинским<br />

пивницама.<br />

- Зајечар, због Ромулијане,<br />

која је са Студеницом, Старим<br />

Расом и Сопоћанима из Србије<br />

на листи светске баштине УНЕ-<br />

КО, са још четири манастира на<br />

Косову. Посетом неготинским<br />

пивницама, које су на прелиминарној<br />

листи, желели смо да<br />

укажемо гостима из Француске<br />

и других земаља на вредности<br />

онога што би требало да буде<br />

уврштено на листу светске културне<br />

баштине и што представља<br />

драгоценост за све људе на<br />

планети, а не само за град Зајечар<br />

или општину Неготин. То је<br />

био наш допринос као организатора<br />

Форума за одрживи развој<br />

и светску културну баштину<br />

- каже Биљана Вукосављевић.<br />

Учесници Другог Форума<br />

младих југоисточне Европе, боравили<br />

су неколико сати и на<br />

познатим Рајачким пивницама,<br />

које представљају аутентичне<br />

архитектонске целине јединствене<br />

у свету. Поздрављајући<br />

их, Александра Миловановић,<br />

помоћник председника Општине<br />

Неготин је истакла да је Европа<br />

о винима из крајинског виногорја<br />

знала још у раном 19. веку,<br />

када га је Француска плаћала<br />

златним дукатима.<br />

- Вино из ових подрума,<br />

у време када је филоксера<br />

уништила винограде широм Европе,<br />

освајало је престижна признања<br />

на сајмовима у европским<br />

метрополама. Ми смо изузетно<br />

ДРУШТВО број 8<br />

Светска баштина у рукама младих<br />

Учесници Другог форума младих југоисточне Европе о светској баштини УНЕСКО<br />

- за мир и одрживи развој, посетили Рајачке и Рогљевске пивнице, које се налазе<br />

на прелиминарној листи светске културне баштине<br />

поносни на дугу и богату традицију<br />

винарства у овом крају<br />

и трудимо се да му повратимо<br />

стари сјај. У том циљу, од изузетног<br />

значаја би било стављање<br />

комплекса Неготинских пивница<br />

на листу културне баштине<br />

УНЕСКО. Надамо се да сте се<br />

лично уверили да Неготинске<br />

пивнице то и заслужују рекла је<br />

Александра Миловановић.<br />

Весна Вујичић - Лугасy,<br />

из Центра за заштиту светске<br />

баштине при УНЕСКО у Паризу,<br />

импресионирана локалитетима<br />

Рајачких и Рогљевских пивница,<br />

показала је велико интересовање<br />

за историјат ове вредне<br />

културне баштине, али и за одрживост<br />

винарства и виноградарства<br />

у функцији развоја туризма<br />

читавог подручја Крајине.<br />

- За коначно стављање неготинских<br />

пивница на листу светске<br />

културне баштине, уз доказе<br />

да су одређени услови испуњени,<br />

неопходан је званичан захтев<br />

Републике Србије. По процедури,<br />

тада би дошли експерти, да<br />

сагледају како се одржава традиција<br />

и како живи ово подручје,<br />

а онда би се одлука донела на<br />

Комитету светске баштине, надлежном<br />

за упис на листу. Тај<br />

посао захтева време од минимум<br />

годину и по дана, јер су припреме<br />

свеобухватне. Имате овде<br />

огроман потенцијал и важно је<br />

да се одржи и на националном<br />

нивоу. Уз инфраструктуру, као<br />

важну претпоставку, коју треба<br />

уредити, на промоцији неготинских<br />

пивница требало би да се<br />

ангажују локална али и шира<br />

заједница - поручила је гошћа из<br />

Париза Весна Вујичић Лугасу.<br />

Домаћини учесницима Другог<br />

форума младих југоисточне<br />

Европе, који су посетили неготинске<br />

пивнице, били су локална<br />

самоуправа и Туристичка организација,<br />

која је организовала<br />

и традиционално послужење<br />

националних специјалитета,<br />

уз карактеристични етно звук<br />

чланова Удружења фрулаша<br />

Неготинске Крајине „Крајинска<br />

фрула“.<br />

Јованка Станојевић<br />

Светски дан<br />

Црвеног крста<br />

Недеља Црвеног крста до<br />

15. маја, под мотоом “150<br />

година хуманитарног рада”<br />

БОР» Црвени крст у Бору је<br />

током протекле године обезбедио<br />

више од 300 породица половном<br />

гардеробом, а социјално<br />

најугроженијим домаћинствима<br />

у борској општини поделио 600<br />

пакета. У сарадњи са локалном<br />

самоуправом од почетка године<br />

створени су услови за повећање<br />

броја корисника народне кухиње<br />

са 300 на 450 корисника. Приоритет<br />

борског Црвеног крста<br />

било је и омасовљење добровољног<br />

давалаштва крви тако<br />

да се Бор по броју давалаца сврстава<br />

у групу најбољих средина<br />

у републици. Повереништво ове<br />

борске хуманитане организације<br />

такође је покренуло и три акције<br />

за прикупљање финансијских<br />

средстава за лечење деце.<br />

-Задовољни смо реализацијом<br />

активности. Све планирано<br />

смо и остварили- истакао је<br />

Приоритет борског црвеног<br />

крста у наредном периоду<br />

је свакодневна помоћ социјално<br />

најугроженијм породицама.<br />

Већ током недеље црвеног<br />

крста која је пред нама у плану<br />

су и друге бојне активности.<br />

повереник Црвеног крста у Бору<br />

Атанас Стојчић.<br />

-Поводом обележавања дана<br />

добровољног давања крви 11.<br />

маја и у Бору планирамо акцију,<br />

затим изложбу дечијих радова<br />

на тему „Крв живот значи“. Акцију<br />

добровољног давања крви<br />

организоваће и актив Топионице-,<br />

додао је Стојчић.<br />

Све ове акције борски црвени<br />

крст спроводи уз помоћ тридесетак<br />

сарадника. Њима су на<br />

пригодној свечаности, поводом<br />

светског дана Црвеног крста,<br />

уручене захвалнице.<br />

Љ. Ђорђевић<br />

СВАКОГ ДРУГОГ ЧЕТВРТКА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />

21:00<br />



БОР» Рудари на површинском<br />

копу „Велики Кривељ“ у<br />

априлу су откопали 800 хиљада<br />

тона руде са средњим садржајем<br />

0,256 одсто бакра, из које је добијено<br />

више од две хиљаде тона<br />

бакра у руди, што је приближно<br />

планираном учинку.<br />

Међутим, милион и по тона<br />

јаловине је тек две трећине априлског<br />

плана. Разлог за неиспуњење<br />

плана на јаловини је и<br />

протекла зима са много падавина,<br />

па је био отежан транспорт<br />

камионима због лоших транспортних<br />

путева. На дну копа,<br />

због обилних падавина радиле<br />

број 8 ЕКОНОМИЈА<br />


Априлска производња на коповима РТБ-а Бор<br />

Руда по плану, мање јаловине<br />

Рудари на површинском копу „Велики Кривељ“ откопали 800 хиљада<br />

тона руде из које је добијено више од две хиљаде тона бакра у руди.<br />

су две пумпе, али је захваљујући<br />

томе дно сада суво и са овог<br />

дела се увелико вади руда.<br />

Слична ситуација је и у производњи<br />

на површинском копу<br />

„Церово“. Са садржајем бакра<br />

0,213 одсто, рудари „Церова“<br />

дали су близу 400 тона бакра из<br />

191.800 тона руде, што је по плану.<br />

Мали заостатак на јаловини<br />

наредних месеци биће надокнађен,<br />

јер су транспортни путеви<br />

сређени, а има и довољно<br />

механизације за планирану производњу,<br />

кажу на површинском<br />

копу Церово.<br />



Борани поново граде у Ирану<br />

Привредно друштво за пројектовање и инжењеринг „РС<br />

група“ из Бора склопило је уговор о сарадњи са иранском<br />

компанијом које се бави рударством „КЦЕ“. - На основу<br />

овог споразума развијаће се даљи послови, у области<br />

подземне експлоатације руде бакра<br />

БОР» У Србији постоји мало<br />

приватних предузећа који се<br />

баве рударством, било пројектовањем<br />

или извођењем радова.<br />

Једно од њих, „РдС група“,<br />

формирано је пре осам година<br />

у Бору. Стручно искуство стечено<br />

у некадашњем Институту за<br />

бакар и РТБ-у Бор, искоришћено<br />

је за послове у рудницима у<br />

Србији, Босни и Македонији, а<br />

успосављена је и сарадња се једном<br />

од најзначајнијих иранских<br />

компанија које се баве пројектовањем<br />

и извођењем радова<br />

у рударству „КЦЕ“ са којом је<br />

потписан уговор о сарадњи.<br />

- Пословима које смо урадили<br />

и на којима још увек радимо<br />

ван граница Србије, „РдС група“<br />

је постала позната на међународном<br />

нивоу. Када су нас<br />

контактирали из овако угледне<br />

компаније, каква је „КЦЕ“,<br />

одмах смо их позвали у Бор.<br />

На обострано задовољство,<br />

тродневни радни састанци утодили<br />

су плодом и потписан ни су<br />

уговори о дугорочној пословној<br />

сарадњи у области рударства и<br />

геологије. Република Иран је<br />

земља која је један од највећих<br />

светских произвођача бакра, са<br />

годишњом производњом која<br />

прелази 250 хиљада тона катодног<br />

бакра, а рудне резерве<br />

се мере милијардама тона, уз за<br />

наше појмове велики проценат<br />

Уговор о сарадњи са компанијом<br />

„КЦЕ“ је само први<br />

корак, а следе конкретни<br />

договори, првенствено у области<br />

пројектовања рудника<br />

подземне експлоатације, а<br />

затим и извођењеа радова,<br />

Захваљујући пословима који<br />

се очекују у Ирану број запослених<br />

у овој компанији ће<br />

највероватније ускоро бити<br />

повећан, кажу у „РдС групи“.<br />

бакра у руди. Нашим партнерима<br />

из Ирана најзначајнија је<br />

подземна експлоатација бакра,<br />

јер је за сада нису примењивали.<br />

Зато је и циљ њиховог доласка<br />

био да нађу стручњаке, како би у<br />

свом рударству могли да примене<br />

искуства и знања о подземној<br />

експлоатацији, која ми у Бору<br />

стичемо више од стотину година<br />

- каже Младен Поповић, директор<br />

и власник „РдС групе“ Бор.<br />


Почео ремонт<br />

грејног система<br />

БОР» Радници Топлификације<br />

погона Јавно комуналног предузећа<br />

Топлана у Бору започели<br />

су ремонт топлификационог<br />

система. До нове грејне сезоне<br />

у плану је ремонт свих 230 подстаница,<br />

четрдесетак шахти и<br />

топлификационе мреже.<br />

Иако је број кварова на топлификационој<br />

мрежи протекле<br />

сезоне био упола мањи, у Топлани<br />

кажу да им је дотрајала мрежа<br />

и даље највећи проблем, тако<br />

да ће ускоро почети њено испитивање.<br />

У складу са могућностима<br />

биће замењени само мањи,<br />

најкритичнији делови, а остали<br />

пробоји санирани.<br />

Љ. Ђ.<br />


Помоћ за избегла<br />

и расељена лица<br />

ЗАЈЕЧАР» У Зајечару je<br />

потписан Уговор о испоруци<br />

грађевинског материјала намењеног<br />

избеглим и интерно расељеним<br />

лицима са територије<br />

Косова и Метохије. Уговором<br />

је обухваћено 16 породица, а<br />

укупна вредност је 5 милиона<br />

400 хиљада динара. Уговор су<br />

потписали представници Града<br />

Зајечара и фирме “Милошевић“<br />

из Крушевца. Цреп, кровна<br />

грађа, столарија, унутрашња и<br />

спољна, керамика и санитарије<br />

за опремање купатила биће испоручени,<br />

како је прецизирано<br />

уговором, у наредних седам<br />

дана.<br />

Д. М.<br />

У Слатини постављена<br />

нова мерна станица<br />

БОР» На основу програма<br />

контроле квалитета ваздуха на<br />

подручју борске општине за ову<br />

годину, који су недавно усвојили<br />

одборници локалне Скупштине,<br />

у селу Слатина почела је да ради<br />

нова мерна станица. Претходних<br />

година житељи овог борског<br />

села имали су честе притужбе<br />

на квалитет ваздуха, односно на<br />

дим из Топионице, иако најближе<br />

мерно место, код Југопетрола,<br />

није евидентирало повишено<br />

загађење.<br />

- На овом мерном месту, током<br />

целе године, мериће се концентрација<br />

сумпор-диоксида,<br />

као и количина суспендованих<br />

честица са анализом тешких метала<br />

- олова, кадмијума, арсена<br />

и никла. Контрола је поверена<br />

стручњацима Института за рударство<br />

и металургију. Станица<br />

је у систему мерних места за<br />

контролу ареозагађења који су у<br />

надлежности локалне самуправе<br />

- рекла је Љиљана Џамић из<br />

Канцеларије за заштиту животне<br />

средине Општине Бор.<br />

За контролу квалитета ваздуха<br />

над Бором и околином, из<br />

буџетског фонда за заштиту животне<br />

средине издваја се око два<br />

милиона динара.<br />

facebook.com/rtvbor<br />

Г.Грамић



О новинарској професији и<br />

себи новинари најмање пишу.<br />

Ваљда то никада не дође на ред,<br />

зато што су свакодневно, увек<br />

изнова и непрекидно, суочени<br />

са широком лепезом актуелних<br />

догађања, која заокупљају њихову<br />

пажњу, концентрацију и мисли.<br />

То изазива и преиспитивање<br />

њихове савести, и нагони их да<br />

себи често постављају питање:<br />

Да ли су и у коликој мери верно<br />

пренели гледаоцима, читаоцима<br />

и слушаоцима све оно чему су<br />

били сведоци или то што се од<br />

њих очекује и тражи?<br />

У тој сталној временској<br />

стисци и трци за темама, новинарима<br />

и уредницима се учини<br />

да писање о сопственом послу и<br />

амбијенту у коме живе и раде и<br />

није нешто што би заслуживало<br />

посебну пажњу, да, како се то<br />

у новинарском жаргону каже,<br />

„нема актуелну копчу“ и „не<br />

пије воду“.<br />

Ретки и лепи јубилеји, као<br />

што је овај – две деценије постојања<br />

на медијском небу Телевизије<br />

Бор и четврт века од<br />

изградње и почетка рада телевизијског<br />

студија у Бору, прилика<br />

су да се и о томе нешто каже.<br />

Новинарство је као лептиров<br />

лет. Живи кратко. Ма колико<br />

вредних и ексклузивних тема, за<br />

неко време и неке године написали<br />

и објавили, они што их прочитају,<br />

чују или виде, брзо их забораве.<br />

Заборавите их и ви сами,<br />

пред најездом времена и нових<br />

догађања у којима, као новинар,<br />

на овај или онај начин учествујете<br />

и чији сте сведок. Као<br />

што лептир иде са цвета на цвет,<br />

опијен њиховим шареноликим<br />

бојама и мирисом, тако новинар<br />

хрли новим догађајима, времену<br />

и темама у сусрет, уз све изазове<br />

и ризике, често и горчину, коју<br />

собом професија доноси.<br />

Телевизија Бор је формирана<br />

и званично почела да емитује<br />

програм у историјски немирно<br />

и тешко време - 10. маја 1993.<br />

године. Али, често се заборавља,<br />

да се почеци телевизијског информисања<br />

из борске општине<br />

и Тимочке крајине, у оквиру<br />

информативне куће „Штампа,<br />

радио и филм“, јављају много<br />

година раније и да нит информисања<br />

телевизијском сликом<br />

од тада непрекидно траје. Било<br />

је то децембра 1979. године,<br />

када је у окриљу тадашњег „Бакар<br />

филма“, формирано хонорарно<br />

дописништо Телевизије<br />

Београд.<br />

Не рачунајући повремене<br />

доласке у Бор и Тимочку крајину<br />

телевизијских екипа из Београда,<br />

пре тога, почетком и<br />

средином седамдесетих година,<br />

повремено су са ових простора<br />

хонорарно извештавали дописници<br />

Драгољуб Митић, Милутин<br />

Тијанић, са сниматељем Радомиром<br />

Радошевићем из Бора,<br />

У ФОКУСУ број 8<br />

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт<br />

Новинарство као лептиров лет<br />

Почеци и раскршћа<br />

Софија Ликсаревић и сниматељ<br />

Драган Стаменковић из Неготина,<br />

Чедомир Николић и Драган<br />

Андонов из Зајечара и други.<br />

Радило се филмским камерама.<br />

Као млад новинар, писац<br />

ових редова имао је професионалну<br />

срећу и изазов, да га, у<br />

јесен 1979. године, позове тадашњи<br />

уредник „Бакар филма“<br />

Србољуб Станковић и предложи<br />

му да, уз редовне послове у<br />

Радио Бору, почне хонорарно да<br />

ради, као дописник Телевизије<br />

Београд, са сниматељем Страшимиром<br />

Првуловићем, врсним<br />

монтажером у „Бакар филму“.<br />

Сећајући се тога, морам да признам<br />

да сам то једва прихватио,<br />

уз велики страх и зебњу, схватајући<br />

сву одговорност тог посла<br />

и питајући се хоћу ли моћи да<br />

оправдам поверење и одговорим<br />

изазовима. Ваљда је одлучило<br />

дуго Србино и Страшково претходно<br />

убеђивање уз охрабривање<br />

да то могу да радим и да је<br />

то новинарска шанса која се не<br />

пропушта.<br />

Посебно узбудљив и пун<br />

треме био је први сусрет са тадашњим<br />

шефом дописничке редакције<br />

Телевизије Београд, легендарним<br />

Јованом Шћекићем.<br />

Јова је радио као новинар и<br />

уредник у Телевизији Београд<br />

од њених почетака, покренуо<br />

је и водио прву контакт емисију,<br />

чувене „Актуелне разговоре“,<br />

био дописник из Њујорка,<br />

Пекинга и Москве, први новинар<br />

у свету коме је дао интервју<br />

кинески председник Мао Це<br />

Тунг. Стога се не треба чудити<br />

што смо Страшко, који, нажа-<br />

Пише Чедомир Васић<br />

лост више није међу живима, и<br />

ја, били пуни зебње пред сусрет<br />

са таквом новинарском легендом,<br />

до кога је дошло уз посредовање<br />

Србе Станковића.<br />

Тако је почело. Први прилог<br />

нам је била репортажа о тада тек<br />

изграђеном Хотелу „Језеро“, на<br />

Борском језеру, која је емитована<br />

у недељном издању Дневника<br />

који су истовремено емитовале<br />

тадашње телевизије Београд,<br />

Загреб, Сарајево и Титоград.<br />

Страшко и ја нисмо могли да<br />

верујемо да је толики број гледалаца<br />

видео нашу репортажу а<br />

зебња је и даље остала. Та зебња<br />

и прикривена трема, уз питање<br />

како ће реаговати гледаоци,<br />

нешто је што новинара и сниматеља<br />

прати, ваљда, док год се<br />

баве тим послом. То је саставни<br />

део професије.<br />

О Јовану Шћекићу говорим<br />

и зато што сматрам да има посебне<br />

заслуге за развој телевизијског<br />

информисања у Србији,<br />

најпре развијања дописничке<br />

мреже Телевизије Београд,<br />

а потом и локалних телевизијских<br />

студија и телевизија у<br />

готово свим већим градовима.<br />

За Бор је посебно био везан<br />

јер је, за време Другог светског<br />

рата, био заточеник једног<br />

од борских немачких логора.<br />

Ваљда је и<br />

због тога, а<br />

и зато што је<br />

схватао значај<br />

телевизијског<br />

информисања,<br />

посебно се<br />

залагао за<br />

развој дописништва<br />

у Бору. Већ<br />

годину дана<br />

по отварању<br />

хонорарног<br />

дописништва, започео је разговоре<br />

са општинским руководством<br />

у Бору и представницима<br />

Предузећа „Штампа,<br />

радио и филм“ о формирању<br />

и опремању техником сталног<br />

дописништва.<br />

Иако је прва дописничка екипа,<br />

којој се одмах придружио и<br />



расветљивач Душко Стојановић<br />

Кепа, имала хонорарни статус,<br />

поверено јој је да, заједно са дописништвом<br />

из Зајечара, уређује<br />

и води из београдског студија тадашњу<br />

полусатну емисију „Хроника<br />

региона“, потом „Региони<br />

данас“, која је покривала све тадашње<br />

регионе Србије. Редовно<br />

и готово свакодневно су рађени<br />

и прилози за „Дневник“ и друге<br />

информативне емисије, не само<br />

из борске општине него и из<br />

других делова Тимочке крајине.<br />

број 8 У ФОКУСУ<br />


Прва опрема била је скромна.<br />

Радило се филмском 16-то<br />

милиметарском камером “Красногорск“,<br />

са федером на навијање,<br />

позајмљеном из „Бакар<br />

филма“, која није имала тон,<br />

али је зато имала зум, чему смо<br />

се посебно радовали. Касније је<br />

Телевизија Бор послала дописништву<br />

стару али чувену камеру<br />

„Пајар“ са три објектива, али без<br />

зума, која је била готово трофејна,<br />

али је одлично завршавала<br />

посао. Снимљене ролне филмова<br />

са прилозима слале су се<br />

аутобусима за Београд, где их је<br />

на станици чекао курир и носио<br />

у телевизијску лабораторију на<br />

развијање и монтажу.<br />

Уместо Страшимира Првуловића<br />

који се одселио из<br />

Бора, ускоро је у дописништво<br />

дошао из Зајечара врсни професионалац<br />

и искусни сниматељ<br />

Радомир Радошевић, који<br />

се запослио у „Бакар филму“,<br />

са њим и много квалитетнија,<br />

тонска камера, такође филмска,<br />

„Арифлекс“, па су могли да се<br />

воде и разговори „у камеру“, уз<br />

снимање тона на магнетофон<br />

„Награ“. Као асистент камере,<br />

расветљивач и тонац екипи се<br />

придружио, 1983. године, Славиша<br />

Бугариновић, сада сниматељ<br />

са најдужим стажом у Телевизији<br />

Бор.<br />

Много тога је забележено и<br />

емитовано из Бора и Тимочке<br />

крајине у том периоду почетног<br />

ентузијазма и рада хонорарног<br />

дописништва. Тешко је свега<br />

сетити се, али, осим свакодневних,<br />

тада актуелних тема, вероватно<br />

се у архивима београдске<br />

телевизије чувају, као својеврсна<br />

сведочанства, репортаже о<br />

последњем традиционалном вашару<br />

у Кривељу, на месту где је<br />

сада површински коп кривељског<br />

рудника, почеци изградње<br />

рудника „Велики Кривељ“, постављању<br />

темеља и монтажи<br />

првих млинова у флотацији у<br />

Кривељу, њеном пуштању у рад,<br />

великом пожару у контролном<br />

центру, такозваном „Хјустону“<br />

у топионици и необичном подвигу<br />

електричара из службе одржавања<br />

који су, не спавајући три,<br />

ноћи, топионицу оспособили<br />

за рад. Снимани су изградња и<br />

пуштање у рад фабрика на Седмом<br />

километру – за производњу<br />

полиестер фолија, упаљача, вентила,<br />

филмова и још много тога.<br />

Уосталом, задатак телевизијског,<br />

и сваког другог новинарства<br />

и јесте да, поред осталог,<br />

буде и хроничар времена.<br />

У Предузећу „Штампа, радио<br />

и филм“ у коме су, у штампаним<br />

и електронским гласилима<br />

радиле многе генерације<br />

новинара, увек је негован такав<br />

новинарски дух и правило да се,<br />

уз брзо и објективно извештавање<br />

о свему што се збива, то забележи<br />

и сачува и за неко време<br />

које долази.<br />

Таква оријентација и традиција<br />

је настављена и после свих<br />

раскршћа. И када је 1984. године<br />

формирано стално дописништво<br />

Телевизије Београд, и када је,<br />

пре четврт века, почео да ради<br />

телевизијски студио у Бору, из<br />

кога је најпре емитован Тимочки<br />

програм, а од 1993. године<br />

и редован програм Телевизије<br />

Бор.<br />

(наставак у следећем броју)<br />


века од отварања телевизијског студија у Бору<br />

ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ СА ВАМА<br />

Телевизијско информисање у Бору прошло је дуг пут,<br />

од зачетака 1979. године, отварања студија 1988,<br />

почетка рада Телевизије Бор 1993. године, до данас<br />

Зум без тона<br />

Јубилеји и рођендани неминовно<br />

долазе и пролазе, обележавамо<br />

их да кажемо да постојимо<br />

и да подсетимо зашто<br />

смо ту, да не заборавимо да је<br />

било добро и да ће опет бити,<br />

а некада поносно, уздигнуте<br />

главе, говорећи о успесима<br />

и достигнућима. Двадесету<br />

рођенданску свећицу, Регионална<br />

телевизија Бор пали управо<br />

тако, поносно, оправдано<br />

нескромно, и потпуно заслужено.<br />

Било је тешких, мрачних<br />

дана, али, они су прошлост.<br />

Телевизија Бор сада је на врху<br />

медијске сцене источне Србије,<br />

а можемо слободно рећи,<br />

и знатно шире. Иза потпуно<br />

новог лица стоје рад, упорност,<br />

велика улагања, да би се<br />

вратило пољуљано поверење и<br />

грађанима омогућило да буду<br />

добро информисани, увек у<br />

току са актуелним дешавањима,<br />

у стопу следећи истину и<br />

постулате професије.<br />

Осим нове технике, телевизија<br />

је кадровски ојачала, а резултат<br />

су информативни садржаји,<br />

повећана продукција са<br />

ауторским емисијама, рубрикама<br />

које информишу, забављају,<br />

омогућавају интеракцију са<br />

гледаоцима. Регионалну телевизију<br />

Бор, на место на коме је<br />

сада, довела је нова, модерна и<br />

амбициозна уређивачка политика,<br />

нове идеје и погледи на<br />

свет.<br />

Нескромно можемо говорити<br />

о сопственој продукцији<br />

која је највећа од отварања телевизије.<br />

Више од 30 ауторских<br />

емисија и рубрика, савремено<br />

уређене сценографије, модерна<br />

техника и савремене идеје, пре-<br />

познатљиве шпице и графика,<br />

чине да Телевизију Бор радо<br />

прате Борани, као и гледаоци из<br />

градова широм Србије, а сада и<br />

света.<br />

Поштујући припаднике националних<br />

мањина и мањинских<br />

група, програм је проширен<br />

вестима на влашком,<br />

ромском и румунском језику, као<br />

и емисијом на знаковном језику.<br />

Неке емисје титлују се влашким<br />

писмом, да би се задовољиле<br />

потребе што више гледалаца.<br />

Кабловским системима, преко<br />

ИПТВ-а и директно, антенским<br />

системом, програм прати<br />

више од 300 хиљада гледалаца,<br />

у 11 општина у Србији. Сигналом<br />

смо покрили подручје веће<br />

од 10 хиљада<br />

квадратних<br />

километара,<br />

а постоје и<br />

реални планови<br />

за даље<br />

ширење зоне<br />

покривености.<br />

Преко<br />

иностраних<br />

кабловских<br />

оператера,<br />

програм<br />

могу да прате<br />

и гледаоци<br />

већег дела Европе, САД-а, Канаде<br />

и Аустралије.<br />

Пратећи трендове и технолошки<br />

развој, менаџмент је<br />

препознао важност интернета,<br />

па се програм може пратити и<br />

директно на сајту, а свакодневно<br />

комуницирамо са гледаоцима<br />

путем мејлова и друштвених<br />

мрежа. Најважније информације<br />

вести и видео материјали<br />

Телевизије Бор доступни су<br />

и на мобилним телефонима и<br />

таблет рачунарима са андроид<br />

платформом.<br />

Постављени су јаки темељи<br />

за даљи успешан рад. Успех<br />

није и разлог да се стане са<br />

плановима и напредовањем, па<br />

и Регионалну телевизију Бор<br />

чека даљи развој. У то име,<br />

желимо јој срећан рођендан, а<br />

гледаоцима да и даље редовно<br />

прате програм своје телевизије,<br />

која је основана и која постоји<br />

управо због њих.<br />

Марија Ћосић<br />


facebook.com/rtvbor



Куће по мери<br />

Интересовање грађана за монтажне куће<br />

компаније Стеко центар изнад очекивања,<br />

до сада се пријавило више од 590 лица<br />

БОР» Класична српска кућа,<br />

која је оплемењена и прилагођена<br />

потребама тржишта и<br />

естетски и функционално, и<br />

која задовољава основне потребе<br />

становања за многе је само<br />

пуста жеља. Међутим, компанија<br />

Стецо Центар, чија је основна<br />

делатност пројектовање,<br />

производња и монтажа дрвених<br />

кућа проникла је у потребе људи<br />

и изменама у плану и програму<br />

рада унела новину на светском<br />

тржишту. О том успеху сведоче<br />

коментари заинтересованих<br />

клијената:<br />

- Привукло ме је то што је<br />

цена добра, квалитет који сам<br />

видео одговара. Препоручујем<br />

је свим људима који желе да<br />

на јефтин, а квалитетан начин<br />

дођу до крова над главом, јер<br />

ову цену од 280 евра, када би<br />

човек сам градио, није могуће<br />

да постигне-<br />

-Волим природу и волим<br />

дрво, тако да је за мене савршено<br />

и драго ми је да је неко кренуо са<br />

производњом и таквом понудом<br />

на нашем тржишту. Надам се да<br />

ћемо се сви вратити традицији.-<br />

Компанија Стецо Центар<br />

наступа на светском и домаћем<br />

тржишту монтажних и дрвених<br />

објеката у потпуно новом светлу<br />

савремене градње.<br />

- Главна производња нам је у<br />

Бијељини, али имамо своју производњу<br />

и у Србији, у Београду.<br />

Имамо преко 150 запослених<br />

и извозимо производе у земље<br />

бивше Југославије, у западну<br />

Европу, а од скора и у Африку.<br />

Почели смо с брвнарама, са типским<br />

објектима из нашег окружења,<br />

онда смо то допунили са<br />

неким другим моделима, где је<br />

дрво било базични материјал.<br />

У последње две године смо<br />

кренули са ниско енергетским<br />

објектима, дали смо себи задатак<br />

и урадили смо све потребне<br />

сертификате за несметан рад на<br />

европском тржишту. Мислим да<br />

смо једина фирма у окружењу<br />

која несметано извози своје производе<br />

у ЕУ. Добили смо и све<br />

пореске бројеве у свим земљама<br />

ЕУ, тако да сада потпуно равноправно<br />

наступамо на свим<br />

тржиштима, без обзира на конкуренцију<br />

из Белгије, Немачке,<br />

Аустрије-, каже Миленко Стевановић,<br />

власник Стеко Центра.<br />

Инспирисани традицијом и<br />

савременим трендовима граде<br />

монтажне објекте, али и нискоенергетске<br />

монтажне објекте<br />

свих величина, дрвене куће,<br />

етно ресторане, етно села, летњи<br />

ковце и дрвени намештај.<br />

- Поштујући традицију, дошли<br />

смо на идеју да урадимо<br />

објекат који ће бити препознатљив<br />

и уско везан за регион<br />

и за тржиште Србије. То је једна<br />

класична српска кућа, која<br />

је оплемењена и прилагођена<br />

СПЕКТАР број 8<br />

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ<br />

DZÎLJILJI *A TRJEKUT<br />

MAJU ĂL ĐE ÎNTÎJ<br />

» Ku pomenjitu đe điminjacă în<br />

Bor a înš+eput însămnatu la maju<br />

ăl đe întîj, praznjiku internacional<br />

a lukratuluj. Mulc Boranji, dar<br />

šî mulc uaminji đin alće orašuri<br />

înkă đe điminjacă a pornjit kătră<br />

Laku Boruluj unđe pintru i a fost<br />

organizujit un program frumos.<br />

În program a pri+eput KUDurlji,<br />

bandašî, tamburašî šî +eva<br />

benduri.<br />

Firma Bortravel pintru<br />

toc Boranji pi maju ăl đe<br />

întîj a obezbeđit kăratu gratis<br />

ku autobusu. Organizatoru<br />

programuluj la Laku Boruluj je<br />

Centru đe kultură, dar sponzoru<br />

je Komuna Boruluj.<br />

MAJU ĂL ĐE DOJ ÎN ZLOT<br />

» Zloćenji ku guošći luor đin<br />

mulće orašuri în Valja Ćimokuluj<br />

sa astrîns astădzî, la duoj maj, ka<br />

ku anji pînă akuma, lîngă pješćira<br />

lu Lazar. Sa kîntat, mînkat<br />

šî aflat lumja la sărbătoarja<br />

internacională đe lukru. Ku asta<br />

manifestacije sa đeškis sezona đe<br />

turišći la pješćira asta, da akolo<br />

a fost multă lumje. Pješćira lu<br />

Lazar je đeškisă în tuată dzîua,<br />

numa nu marca, đi la nouă pînă la<br />

patru după prîndz.<br />

ĆISTÎTU DUPĂ PRAZNJI*I<br />

» Lukrători alu firma publjikă<br />

komunală ”3. Oktobar” đin Bor<br />

a organizujit akcija đe ćistîtu<br />

Laku Boruluj, unđe a rămas mult<br />

-Враћамо се старим, традиционалним<br />

вредностима<br />

кроз дизајн и архитектуру старе<br />

српске културе. Сви ови материјали,<br />

који су употребљени<br />

на објекту су искључиво савремени<br />

материјали, сертификовани<br />

материјали и нешто што<br />

одликује савремену градњу<br />

свуда у свету. Ова кућа се на<br />

првом месту препоручује<br />

због енергетске ефикасности,<br />

објекти које ми градимо су<br />

ниско енергетски и посебна<br />

пажња је посвећена уштеди<br />

енергије-, објашњава Небојша<br />

Јанковић, директор Стеко<br />

Центар у Бијељини<br />

потребама тржишта и естетски<br />

и функционално. Овај модел је<br />

направљен у четири различите<br />

квадратуре, са једном, две, три<br />

и четири спаваће собе. Мислим<br />

gunoj đi la praznujitu majuluj ăl<br />

đe întîj. Lumja a lăsat urmilji đe<br />

kînd a fost la Pješćira lu Lazar, šî<br />

lukrători firmi publji+e komunalje<br />

„3. oktobar” a adunat gunoju šî<br />

akolo.<br />

KAPUŠÎLJI<br />

» Kapušîlji sînt măj aktivje<br />

primovara šî pi în+eputu la vară,<br />

dar să pot găsî šî pînă pi mižloku<br />

la tuamnă. *eva vrste đe kapušî<br />

fak o buală mult ra la uom šî<br />

pintru asta, kapuša trăbuje kît măj<br />

jut să să skuată ku pinceta šî pi<br />

urmă luoku unđe a fost trăbuje să<br />

să spelje šî să să dezinfikuje.<br />

Dakă kapuša a făkut o<br />

buală ra la uom, pi sîrbješće<br />

„Lajmska bolest“, asta să vjeđe<br />

după o săptămînă kînd să ivjesk<br />

simptomurlji. Dakă să ivješće<br />

rošala unđe a fost kapuša, uomu<br />

trăbuje să să dukă la doktor.<br />

Lajmska bolest dakă nu să ljekuje<br />

puaće fa+e problemuri la injimă,<br />

muskulatură šî nervi.<br />

SALONU MAJULUJ<br />

» În Muzeju đe majdanjerit šî<br />

metalurgije în Bor je đeškis ăl<br />

đe uopt pi rînd Salon majuluj a<br />

umetnji+iluor împrjeunărji Vane<br />

Živadinović Bor. Uaminji pot<br />

vjeđa 23 đe lukrări, karje lja aljes<br />

anu ăsta umetnjiku Momir Armuš<br />

šî ku asta lukrărlji lja prezentujit<br />

19 đe autori. Izložba asta Boranji<br />

o pot vjeđa vro 15 đe dzîlje +e<br />

vin.<br />

Prevodu: Aleksander Ilić<br />

да је прави пут повратка нашим<br />

коренима, наравно уз допуну,<br />

технологију и све остало-, закључује<br />

Миленко Стевановић,<br />

власник Стеко Центра<br />

На оглас о испитивању заинтересованости<br />

грађана за монтажне<br />

куће, који је организовао<br />

Рударско – топионичарски басен<br />

Бор у сарадњи са локалном самоуправом<br />

и компанијом Стецо<br />

Центар до сада се пријавило 590<br />

лица. Иако услови под којима се<br />

може купити монтажни стамбени<br />

објекат, након што Општина<br />

Бор обезбеди локацију и уреди<br />

инфраструктуру, још увек нису<br />

дефинисани, интересовање је<br />

изнад очекиваног. Можда би<br />

било и веће када би и за Боране<br />

била организована презентација<br />

Стеко кућа, попут ове која је уприличена<br />

у Ивањици.<br />

Марија Димитријевић<br />



БОР» У борском Музеју рударства<br />

и металургије отворен<br />

је Осми мајски ликовни салон<br />

Удружења ликовних уметника<br />

„Ване Живадиновић Бор“. Изложбену<br />

поставку чине 23 дела,<br />

које је, према пропозицијама<br />

Удружења, ове године одабрао<br />

селектор из Сокобање Момир<br />

Армуш, академски сликар и<br />

професор ликовне културе.<br />

број 8 КУЛТУРА<br />


Отворен Осми мајски ликовни салон у Бору<br />

Представило се 19 аутора<br />

Од радова приспелих на<br />

конкурс, који расписује борско<br />

удружење ликовних уметника,<br />

селектор је направио поставку<br />

на којој је представљено 19 аутора.<br />

Аутори радова су различитих<br />

ликовних израза и поетика,<br />

мотива и техника, па поставку<br />

чине уља на платну, акварели,<br />

акрилик, интарзија, иконопис,<br />

керамика, дигитал принт и комбинована<br />

техника,<br />

Уз сталне учеснике салона,<br />

ствараоце изграђеног и препознатљивог<br />

ликовног израза, како<br />

је нагласила Слађана Ђурђекановић<br />

Мирић, директор борског<br />

Музеја, установе<br />

културе која<br />

је, са Удружењем<br />

ликовних уметника<br />

и организатор<br />

мајског салона,<br />

посебно радује<br />

присуство аутора<br />

млађе генерације.<br />

Сви чланови<br />

овог удружења заслужују<br />

похвале за<br />

своју стваралачку<br />

истрајност и жељу да раде, излажу,<br />

упркос чињеници да све<br />

активности обављају без ичије<br />

материјалне подршке.<br />

Е. Драгаш<br />

Завршени Мајски сусрети фолклора<br />

БОР» У Брестовцу код Бора<br />

синоћ су завршени Мајски сусрети<br />

фолклора. Ова четвородневна<br />

манифестација,коју је<br />

организовало Удружење грађана<br />

Вилаж- покрет за развој села из<br />

Злота окупила је омладинске и<br />

пионирске фолклорне ансамбле<br />

културно-уметничких друштава<br />

из Бора и неколико села борске<br />

и зајечарске општине,али и<br />

чланове украјинског ансамбла<br />

из Харкова. Циљ организатора<br />

Мајских сусрета фолклора јесте<br />

да богато музичко наслеђе<br />

овога краја пренесе на млађа<br />

поколења,која ће га кроз игру<br />

и песму неговати и очувати.До<br />

наредних мајских сусрета фолклора,организатори<br />

планирају узвратну<br />

посету Украјини.<br />

Е.Д.<br />

Скулптуре у отвореном простору<br />

БОР» У прелепом амбијенту<br />

на Борском језеру Милорад Антић<br />

Пирке из Бора приредио је<br />

изложбу скулптура у слободном<br />

простору. То је осма изложба<br />

поводом првомајских празника,<br />

на којој посетиоци могу да виде<br />

тридесетак скулптура, рађених<br />

у последњих десетак година,<br />

углавном у дрвету.<br />

- Скулптуре на отвореном<br />

простору много су слободније и<br />

лепше изгледају. Изложбу приређујем<br />

поводом међународног<br />

празника рада, јер првомајски<br />

уранци, од када сам дошао у<br />

Бор, за мене имају посебан значај<br />

- истиче Антић.<br />

Изложбу Галерија скулптура<br />

у слободном простору посетиоци<br />

ће моћи да виде током целог<br />

лета. Осим ове, Антић планира<br />

да, до краја године, приреди још<br />

четири изложбе скулптура. Прва<br />

је у Пожаревцу где ће промовисати<br />

монографију „Портрети<br />

живота“, затим у Нишу, Пироту<br />

и Бору.<br />

Љ.Ђ.<br />

БОР» Глумци београдског Позоришта<br />

Атеље 212 представили<br />

су се борској публици представом<br />

„Матица“, у режији Горана<br />

Петровића. Публика је дугим<br />

аплаузом поздравила глумце, а<br />

нарочито Михајла Јанкетића, у<br />

улози пензионисаног заставника<br />

некадашње ЈНА, који је одлучио<br />

да се пресели из стана у подрум<br />

своје зграде и да се окружи стварима<br />

које су обележиле његову<br />

прошлост.<br />

Топла и дирљива прича<br />

’’Матице’’ делује уверљиво, као<br />

исечак из живота одбачених<br />

људи, оних који не могу, а и не<br />

желе, да се прилагоде новој реалности.<br />

Заставника у подруму<br />

посећују одана супруга, син без<br />

посла, пријатељ - пуковник у<br />

пензији и комшиница која покушава<br />

да од ситуације направи<br />

атракцију за стране туристе,<br />

док се он труди да нађе матицу<br />

како би поправио стари бицикл<br />

за унука.<br />

- Ово је изузетно занимљива<br />

прича јер Андрији долазе деца<br />

прогнана из Хрватске са унуком,<br />

а он са женом живи у малом<br />

стану па се секира и одлучи<br />

да се пресели у подрум на ужас<br />

свих. И управо у том подруму<br />

се дешава прича, која говори о<br />

томе како се сви ми сналазимо<br />

у ситуацији где смо скучени и у<br />

времену и простору – рекао нам<br />


“Матица” одушевила публику<br />

ЗАЈЕЧАР» У Дому културе<br />

у Котлујевцу одржан je целовечерњи<br />

концерт у славу највећег<br />

хришћанског празника Васкрса.<br />

Многобројну публику, челнике<br />

града као и свештенство Тимочке<br />

епархије, судећи по аплаузу<br />

и реакцијама на крају концерта,<br />

одушевили су чланови групе<br />

„Извор“ из Врања која се бави<br />

чувањем и интерпретацијом<br />

традиционалне музике Балкана.<br />

Организатор Васкршњег концерта<br />

били су Тимочка епархија,<br />

град Зајечар и Центар за културу<br />

града.<br />

- Најбољи начин да прославимо<br />

највећи и најзначајнији<br />

празник у хришћанству, Васкрсење<br />

господа Бога, јесте да то<br />

урадимо у Котлујевцу, насељу<br />

је Михајло Миша Јанкетић,<br />

глумац.<br />

- Представа говори о нашој<br />

непосредној прошлости, о људима<br />

који су, не својом кривицом,<br />

остали негде на маргинама<br />

друштва, у неким подрумима, у<br />

просторима где више не живе<br />

него животаре. То је потресна<br />

прича, али има пуно хумора<br />

тако да се публика кроз тај хумор<br />

мало и релаксира и празни<br />

- казала је Горица Поповић,<br />

глумица.<br />

Комад на јасан, али ненаметљив<br />

начин разматра питања<br />

морала и вредносног система,<br />

кроз трагичне и комичне моменте,<br />

без директне политичке<br />

димензије. Горан Петровић је<br />

текст написао по својој причи из<br />

збирке „Ближњи“ и дискретним<br />

редитељским поступком оставио<br />

је простор глумцима да оживе<br />

ликове, а гледаоцима да сами<br />

просуђују о данашњем друштву.<br />

Маријана Симић<br />

Васкршњи концерт у Котлујевцу<br />

Чланови групе „Извор“ из Врања интерпретрацијом<br />

традиционалне музике Балкана одушевили публику<br />

које васкрсава, рекао је, обраћајући<br />

се присутнима епископ<br />

тимочки господин Јустин. Један<br />

од разлога зашто је то тако јесте<br />

и изградња храма Успења Пресвете<br />

Богородице у овом зајачарском<br />

насељу у којем је служена<br />

јутарња васкршња литургија и<br />

ове године. На изградњу тог храма<br />

чекали смо 170 година - рекао<br />

је епископ тимочки Јустин.<br />

Д. Марушић<br />

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />



facebook.com/rtvbor



Гастрономске чаролије<br />

Комбинација (не)могућа<br />

Троша<br />

Прошли су првомајски и ускршњи празници. Одморили смо се<br />

од свакодневних обавеза и уморили од празничне трпезе. Да се ја<br />

питам (а не питам се) домаћицама бих дала још неки слободан дан,<br />

да се одморе од спремања разних празничних ђаконија.<br />

Зато вам овом приликом, драге моје домаћице, предлажем једно<br />

јело, скоро заборављено, које су спремале домаћице пре сто година<br />

у источној Србији. Брзо се припрема и идеално је за опоравак од<br />

оних силних роштиља, јагњетине и холестерола.<br />

Интересантан назив - ТРОША и још интересантнији састојци:<br />

2 – 3 шоље пшенице, 1 кг пилећег меса, 300 г кајмака,1 главица црног<br />

лука, 300 г шаргарепе и со по укусу.<br />

Пшеницу очистите од примеса, добро је исперите и ставите да се<br />

кува, заједно са месом. Кување траје док се кости саме не одвоје од<br />

меса. Кости извадите и остатак добро измешајте. Црни лук исецкајте<br />

и пропржите на уљу. Када постане стакласт додајте шаргарепу.Уз<br />

стално мешање динстајте десетак минута и додајте месо, пшеницу<br />

и со по укусу. Смањите температуру и уз повремено мешање и доливање<br />

воде у којој се кувала пшеница и месо, динстајте још пола сата.<br />

Када је готово, процедите воду и преко ставите кајмак. Служите<br />

топло, уз салату по вашем избору,<br />

Иако вам изгледа да је ова комбинација немогућа, верујте, укус<br />

је савршен и што је најважније, вашем организму донеће освежење.<br />

• Појединци се богате непоштено.<br />

Већина осиромашује поштено.<br />

• Исхрана из контејнера није знак<br />

сиромаштва. Богати бацају у њих<br />

храну.<br />

Драгомир Раденковић<br />

• Више се ништа не дешава у рукавицама<br />

- него у ковертама.<br />

• Са ММФ-ом пронашли смо заједнички<br />

језик. До краја века ћемо се<br />

споразумевати на њиховом језику.<br />

Градимир М. Гајић<br />

Заборављено јело,<br />

старо сто година<br />

лоБОРизми<br />

Мирјана Васић<br />

• Новац има и добру страну. Само га<br />

треба окретати!<br />

• Сваки историјски тренутак, коштао<br />

нас је географије!<br />

Радмило Мићковић<br />

• У Србији се не придаје много<br />

пажње модним трендовима. Носи ко<br />

шта стигне!<br />

• Он је поштен човек. Све је стекао<br />

са својих десет дугих прстију.<br />

Ненад Ћорилић<br />

МОЗАИК<br />

У бициклистичкој трци<br />

“Кроз Србију 2013”, од 11. до<br />

16. јуна, такмичари ће прећи<br />

скоро 900 километара, а до сада<br />

је учешће потврдило више од<br />

80 екипа из Европе и света.<br />

Међународна 53. бициклистичка<br />

трка „Кроз Србију<br />

2013” под слоганом „Туризам<br />

и бициклизам заједно – путевима<br />

римских императора“ биће<br />

посвећена обележавању великог<br />

јубилеја – 1.700 година од доношења<br />

Миланског едикта 313. године.<br />

Старт трке биће у Нишу, а<br />

возиће се, после дужег времена,<br />

и кроз Тимочку крајину, Бор и<br />

Кладово, одакле ће се учесници<br />

запутити за Пожаревац, потом<br />

Сремску Митровицу, па Београд,<br />

где ће бити и циљ.<br />

Трка ће проћи кроз важна<br />

историјска места као што су<br />

Наисус и Медијана, возиће се<br />

преко Феликс Ромулијане до<br />

Табуле Трајане, ићи ће према<br />

Виминацијуму до Сирмијума, а<br />

завршиће се у Сингидунуму.<br />

- Ми ћемо ову трку организовати<br />

по траси која ће бити<br />

врло узбудљива у такмичарском<br />

смислу. Та траса ће проузроковати<br />

значајне борбе и узбуђења на<br />

Поетски кутак<br />

ЗАВИЧАЈ СУНЦА<br />

Бакар се расцветава<br />

на длановима, у глави, у срцу,<br />

на простору довољном за све завичаје,<br />

у постојбини свих завичаја.<br />

Бакар замењује сунце,<br />

бледи први завичај.<br />

Прерастамо у потомке<br />

који се овде рађају.<br />

Бакарни људи хрле ка себи.<br />

Роје се три пута дневно.<br />

Расту с прецима у зеници.<br />

Живе у завичају сунца.<br />

број 8<br />

Спорт<br />

Бициклистичка трка „Кроз Србију“<br />

Путевима римских имератора<br />

Од 11. до 16. јуна, такмичари ће прећи скоро 900 километара,<br />

а учешће потврдило више од 80 екипа из Европе и света. Трка<br />

посвећена обележавању 1700 година Миланског едикта<br />

уласку у циљ, због конфигурације<br />

терена, а смим тим ће позвати<br />

и привући велики број посетилаца<br />

и гледалаца. Имаћемо<br />

прилику да тај већи број посетилаца,<br />

након узбуђења и уживања<br />

у том спортском такмичењу,<br />

такође упутимо да виде и науче<br />

нешто о деловима наше земље, о<br />

археолошким налазиштима која<br />

су важна за историју светске<br />

цивилизације - рекао је Горан<br />

Петковић, државни секретар за<br />

туризам<br />

Ова трка један је од најстаријих<br />

спортских догађаја у<br />

Србији, а основана је на иницијативу<br />

новинара „Политике“<br />

Александра Аце Бугарског, у<br />

сарадњи са листовима „Политика“,<br />

„Правда“, „Време“ и Радио<br />

Београдом.<br />

Прва Трка кроз Србију вожена<br />

је 22. маја 1939. године, а<br />

победник је био Аугуст Пролсинек.<br />

Први возач из Србије који<br />

је понео ловоров венац био је<br />

Радош Чубрић, док је најтрофејнији<br />

учесник трке српски<br />

репрезентативац Микош Рњаковић,<br />

који је побеђивао четири<br />

пута.<br />

М. Симић<br />

Милен Миливојевић<br />



МОЗАИК<br />

број 8 петак, 10. мај 2013.<br />


ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР<br />

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА<br />

7.00 Будилица<br />

9.00 Цртани филм<br />

9.25 Серијски филм<br />

10.15 Вести на знаковномјезику<br />

(р)<br />

10.30 Викенд на<br />

истоку (р)<br />

11.20 Документарни<br />


12.00 Вести<br />



13.05 Серија „Излог<br />

страсти‘‘<br />


14.10 Агро дан<br />

14.25 Калеидоскоп<br />

15.15 Србија коју<br />

волим<br />

16.00 Дневник<br />


17.30 Око истока<br />



19.20 Вести на влашком<br />

језику<br />

19.30 Храна и вино<br />

20.00 Нокаут<br />

20.30 Спортска<br />

хроника<br />

21.10 Строго<br />

поверљиво<br />

22.00 Данас<br />

22.30 Глас Америке<br />



00.10 Око истока (р)<br />

1.00 Ноћни програм<br />

Биоскоп „Звезда“ Бор<br />




10.15 Палета (р)<br />

10.40 Није тешко<br />

бити ја<br />

11.30 ...И акција<br />




13.05 Серија “Излог<br />




14.25 ABS Show<br />

14.55 Нокаут (р)<br />

15.20 Спортска хроника<br />










20.00 Ауто флеш<br />

20.40 Свет на длану<br />













10.40 Документарни<br />


11.30 Еколошка<br />

питања<br />








14.25 Вино и<br />

виноградарство<br />

14.55 Свет на длану<br />

15.20 Ауто флеш<br />




18.15 Улична патрола<br />






20.00 Корак 21<br />

20.40 Филм на виде(л)о<br />









Биоскопски репертоар<br />

» Од 09.05. до 16.05. филм ,,Артур и Малтазарова освета“ у 18<br />

сати<br />

» Од 09.05. до 15.05. филм ,, 96 сати – Истамбул“ у 20 сати<br />

» Од 16.05. до 22.05. филм ,, Пази кога бираш“ у 18 сати<br />

» Од 16.05. до 22.05. филм ,, Последња стража“ у 20 сати<br />

» Од 23.05. до 29.05. филм ,, Последња битка“ у 18 и 20 сати<br />

Остали програми<br />

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“<br />

» 11.05. - Камерни оркестар ,,Pro Classica“ – Музичка школа –<br />

Улаз слободан<br />

» 13 – 19.05. - Филмски фестивал ,,Слободна зона“ – биоскоп<br />

,,Звезда“ Бор<br />

» 15.05. - Концерт класичне музике ,,Трио Аморосо“ – Музичка<br />

школа – Улаз слободан<br />

» 18.05. - Хор ,,Viva Vox“ – Биоскоп ,,Звезда“ Бор - 20 сати -<br />

Цена улазнице 600,00 динара<br />

» 20.05. Позоришна представа ,,Плодни дани“ – Атеље 212 –<br />

Музичка школа - 20 сати - Цена улазнице 600,00 динара<br />

» 21.05. - Џез концерт – Влада Маричић и Тања Јавићевић – Музичка<br />

школа- Цена улазнице 300,00 динара – 20 сати<br />

» 22.05. - Позоришна представа ,,Љубавник великог стила“ –<br />

Звездара театар – Музичка школа- 20 сати - Цена улазнице 600,00<br />

динара<br />

» 24.04. - Традиционални концерт КУД-а ,,Бор“ ,,Пролеће смо<br />

сво<br />






11.05 Дивља планета<br />

11.30 Меридијанима<br />







14.10 Бели лук и<br />

папричица<br />


14.45 Ауто спринт<br />

15.30 Филм на виде(л)о<br />










20.00 Улови трофеј<br />

20.35 У свемиру<br />

21.00 Гледишта/<br />

Објективно<br />

(наизменично)<br />











10.30 Везе<br />

11.00 Вино и<br />

виноградарство<br />

11.30 Меридијанима<br />








14.25 Улови трофеј<br />

15.00 Гледишта/Објективно<br />





18.15 Навигатор<br />






20.00 Изнад времена<br />









ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ<br />

Позивни број 030<br />

Аутобуска станица 423-770<br />

Железничка станица 421-371<br />

Полицијска управа 192<br />

Ватросаци 193<br />

Хитна помоћ 194<br />

Електродистрибуција 422-888<br />

Топлификација 426-398<br />

Водовод 421-234<br />

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ<br />

Хотел „Језеро“ 482-940<br />

Хотел „Албо“ 249-69-62<br />

Хотел „Српска круна“ 477-077<br />

Клуб РТБ Бор 477-008<br />

АПОТЕКЕ<br />

Апотека у Дому здравља<br />

421-624<br />

Апотека „Стеван Јаковљевић“<br />

424-167<br />

Апотека „Здравље“ 428-866<br />

Апотека у Злоту 2561-958<br />

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />

7.00 У нашем атару<br />

8.00 Лек из природе<br />

8.30 Радим градим<br />

9.00 Навигатор (р)<br />

9.15 На точковима<br />


10.10 Дивља планета<br />

10.35 Интерфејс<br />

11.00 Школирање<br />

11.30 Мислити зелено<br />


12.15 Играни филм<br />

14.00 Викенд на истоку<br />

15.00 Није тешко<br />

бити ја<br />


16.20 За све Роме<br />


18.15 Култ арт<br />


19.20 Инфо 7<br />








7.00 Фарма<br />


9.00 Свет дивљине<br />

9.30 Дивљи свет<br />


(омнибус)<br />


12.15 Село моје<br />

12.45 Зелени екран<br />

13.15 Здравље<br />

13.45 Палета, програм<br />

на румунском језику<br />

14.00 Вести на знаковном<br />


14.15 Изнад времена<br />


15.15 МиМ магазин<br />


16.20 Ретроспектива,<br />

програм на влашком<br />



18.05 Познати<br />

екстремно<br />


19.20 Инфо 7<br />





23.30 Атлас/Гуливер<br />

(наизменично)<br />


*Програмска шема је подложна променама<br />

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ<br />

Бор - Мајданпек 7.50, 15.35 и 20.50<br />

Бор - Зајечар (веза за Ниш и<br />

Прахово пристаниште) 05.16, 10,27<br />

и 18,22<br />

Мајданпек - Бор (из Мајданпека)<br />

4,00, 9,15 и 17,05<br />

Зајечар - Бор (из Зајечара) 6,45,<br />

14,30 и 19,50<br />

АУТОБУСИ<br />

Поласци из Бора за<br />

Београд 04:00(радним даном),<br />

05:00, 07:30 (преко Жагубице),<br />

08:46, 14:30, 15:30<br />

Лесковац и Врање 02:45 16:30<br />

Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним<br />

даном), 08:00 )радним даном)<br />

08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,<br />

Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним<br />

даном), 08:00 (радним даном) 08:40<br />

14:30 16:30 20:55 22:25<br />

Неготин и Кладово 07:30<br />

Д. Милановац 10:40 , 15:10<br />

Мајданпек 15:10, 17:30<br />

Параћин 05:00 05:16 15:30<br />

Јагодина 05:00 15:30<br />

Жагубица - Пожаревац 07:30<br />

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />



facebook.com/rtvbor



БОР» Акробације спортских<br />

летелица, ултра лаке авијације,<br />

једрилица, моторних змајева,<br />

падобранци, авио моделари и<br />

симулације летења на рачунарима,<br />

биле су главне атракциле<br />

другог Интернационалог „Флај<br />

ин“ аеро скупа, који се у суботу,<br />

4. маја одржао на борском аеродрому<br />

под слоганом „Сусрет<br />

виртуелног и реалног летења“.<br />

У програму који је трајао<br />

готово пет сати учествовали<br />

су пилоти и падобранци из Трстеника,<br />

Ниша, Јагодине, Београда,<br />

Смедерева, Костолца и<br />

Краљева.<br />

- Оцена аеро скупа је девет<br />

плус, зато што увек може боље.<br />

Дошло је више од тридесет летелица.<br />

Очекивали смо више<br />

учесника, али један број је био<br />

присиљен да откаже учешће<br />

због лоших временских прилика.<br />

Најзначајније је да смо успоставили<br />

добре контаткте са<br />

људима који се баве авијацијом,<br />

не само у Србији, већ на целом<br />

Балкану. Они су дошли да виде<br />

и подрже аеро скуп и да виде<br />

аеродром, а наша жеља је била<br />

да чујемо њихово мишљење<br />

и поделимо искуства - рекао<br />

је Александар Миликић, директор<br />

ЈП „Борски туристички<br />

центар“<br />

И гости из других градова<br />

и посетиоци били су више него<br />

задовољни програмом који су<br />

имали прилику да виде. Бивши<br />

градоначелник Зајечара и члан<br />

Привременог органа овог града<br />

Бошко Ничић нагласио је да се<br />

управо кроз овакве манифестације<br />

афирмише аеродром у Бору<br />

који би требало да постане регионални,<br />

за све општине, не само<br />

у тимочком региону већ и у зони<br />

Дунав 21, која обухвата и румунске<br />

и бугарске општине.<br />

- Мислим да би, уколико би<br />

аеродром био оспособљен за<br />

СПОРТ<br />

Одржан други аеро митинг „Флај ин“ на борском аеродрому<br />

Акробације и падобранци одушевили Боране<br />

карго и за цивилне летове мањих<br />

авиона, то имало огроман значај<br />

за источну Србију и за све људе<br />

из овог дела који живе и раде у<br />

иностранству, јер сада авиони<br />

нису више тако скупо превозно<br />

средстви и мислим да би се<br />

много више исплатило да тако<br />

долазе код својих најближих -<br />

истакао је Бошко Ничић.<br />

Међу најатрактивнијим деловима<br />

програма свакако су<br />

били скокови падобранаца и<br />

акробације лаким летелицама.<br />

Пилот Младен Стевановић,<br />

из Јагодине, лети већ педесет<br />

година на лаким летелицама, а<br />

број 8<br />

публици на борском аеродрому<br />

представио се низом акробација.<br />

- Драго ми је што смо овде<br />

гости и што се публика скупила<br />

у великом броју. Време нас је<br />

послужило, а надам се да ће се<br />

ова манифестација још проширити<br />

и постати заиста традиционална,<br />

јер Бор то у потпуности<br />

заслужује - каже Стевановић.<br />

Падобранци из Смедерева<br />

одушевили су публику скоком са<br />

хиљаду и 500 метара. Један од<br />

њих, Дарко Качавента за собом<br />

има готово две хиљаде скокова.<br />

- Одлично је било. Извели<br />

смо демо скок са километар и по<br />

од земље и без проблема спустили,<br />

цела екипа. Годинама имамо<br />

изузетно добру сарадњу са борским<br />

клубом и сигурни смо да<br />

ће се та веза наставити и даље“<br />

- каже Качавента.<br />

У Борском туристичком центру<br />

кажу да ће се и у наредном<br />

периоду трудити да Боранима<br />

и посетиоцима из других градова<br />

омогуће да виде сличне<br />

догађаје, а први задатак у наредном<br />

периоду биће да Бор поново<br />

добије свој спортски авион на<br />

коме би могли да се обучавају<br />

пилоти и падобранци.<br />

Дејан Ђорђевић<br />

Крај сезоне за рукометашице<br />

БОР» Борске рукометашице<br />

завршиле су такмичење у источној<br />

групи Прве лиге на шестом<br />

месту на табели, са 11 победа,<br />

нерешеним исходом и десет пораза.<br />

У последњем колу, у Бору,<br />

статус рукометног суперлигаша<br />

потврдило је Кучево, које је<br />

савладало домаћу екипу 32:19<br />

и завршило такмичење са рекордне<br />

22 победе у исто толико<br />

утакмица. Књажевац је у сезони<br />

освојио осмо место на табели,<br />

други тим зајечарских рукометашица<br />

пласирао се на десето<br />

место, док је последње, дванаесто,<br />

заузео кладовски Ђердап, са<br />

само бодом у 22 кола.<br />

Б.О.<br />

Злато за џудисте<br />

Старији пионир Павле Крсмановић<br />

из Џудо клуба Бор и<br />

млађе пионирке Анђела Младеновић<br />

из Бора и Анита Зенуни<br />

из Омладинског џудо клуба<br />

освојили су златне медаље на<br />

џудо првенствима централне<br />

Србије, у Нишу. Пласман на<br />

државно првенство обезбедило<br />

је још девет старијих и млађих<br />

пионира Џудо клуба „Бор“.<br />

Б.О.<br />

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор<br />

Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић<br />

Новинар-редактор Чедомир Васић<br />

Припрема за штампу Марко Стојчев<br />

Штампа Штампарија „Графомед“ Бор<br />

Зајечарке обезбедиле титулу<br />

Рукометашице Зајечара победиле екипу Јагодине и практично<br />

освојиле титулу Шампиона Србије пре краја првенства<br />

www.rtvbor.rs<br />

ЗАЈЕЧАР»Рукометашице Зајечара<br />

су победом над највећим<br />

ривалом екипом Јагодине практично<br />

освојиле титулу Шампиона<br />

Србије иако првество још<br />

није завршено. Зајечарке су у<br />

одличној утакмици на домаћем<br />

терену славиле резултатом<br />

26:24, на полувремену нерешно<br />

12:12 и тиме стекле недостижну<br />

предност од 5 бодова. Утакмица<br />

се играла гол за гол све до<br />

пред сам крај када су Зајечарке<br />

имале више концентрације у<br />

нападу и одбрани и утакмицу<br />

са 2 гола разлике привеле крају.<br />

Најефикаснија на мечу била је<br />

капитен Зајечара Маја Зебић са<br />

постигнутих 7 голова. Рукометашице<br />

Зајечара ће наредног<br />

викенда играти и на завршници<br />

Купа Србије у Крагујевцу.<br />

Утакмица је одиграна у сјајном<br />

амбијенту пред 1100 љубитеља<br />

рукомета.<br />

-Квалитет екипе потврђује<br />

и чињеница да четиврту годину<br />

за редом влада женским рукометом<br />

у Србији без иједног<br />

пораза - рекао је након утакмице<br />

на конференцији за новинаре<br />

Живојин Максић, тренер<br />

Зајечарки.<br />

Д.Марушић

Oko istoka br. 8

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?