Oko istoka br. 4

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />

Колажна емисија о културном и<br />

забавном животу у граду.<br />

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 4 - 15. март, 2013. год. www.rtvbor.rs<br />

Предлогом Стратегије утврђени правци развоја<br />

Општине Бор до 2021. Очекује се да одборници<br />

на наредној седници усвоје документ » стр. 6<br />

15:15<br />

Оцењује се да постоје потенцијали<br />

у многим областима, а посебна<br />

пажња посвећује се одрживом<br />

развоју и селу<br />

Борани негодују због емисије на ТВ Пинк<br />

Бор није без људи » стр. 7<br />

Са суседима<br />

заједно<br />

Општине Дробета Турну Северин и<br />

Неготин у културу и спорт уложиће<br />

1.436.000 евра » стр. 3<br />

Стоп корупцији » стр. 6<br />

Хоће ли Локални план за борбу против корупције у<br />

Општини Бор зауставити мито и друге незаконитости?<br />

Са „Ђердапа 2“ највише струје<br />

од изградње хидроелектране<br />

Електропривреди испоручено 145.540 мегават<br />

часова, свих десет агрегата у пуном погону, па се и<br />

у марту очекује рекорна производња » стр. 5<br />

Почиње сетва, суша прети усевима » стр. 2 и 3<br />

Сликарке из десет земаља на<br />

изложби у Мајданпеку » стр. 9<br />

На Борском језеру од 18. до 28. марта стр. 12<br />

Европско првенство у снукеру<br />

Мајданпек победник макси лиге стр. 12

стр.2 петак, 15. март 2013.<br />

АКТУЕЛНОСТИ број 4<br />

„Рудар“ испред хотела „Језеро“<br />

БОР» Радници фазонске ливнице<br />

Рударско топионичарског<br />

басена Бор излили су трећу<br />

скулптуру рудара. Ливење је, са<br />

израдом калупа, трајало више од<br />

месец дана, а скулптура је тешка<br />

400 килограма и висока два<br />

метра.<br />

- Мислим да је скулптури<br />

испред хотела право место, с<br />

обзиром на то да је комплетан<br />

комплекс и све око хотела урађено<br />

баш захваљујући рударима и<br />

РТБ-у Бор. Зато је било сасвим<br />

логично да рудар поздравља и<br />

испраћа госте Хотела „Језеро“ и<br />

сигурна сам да ће многим туристима<br />

бити драга, јединствена успомена<br />

- каже Данијела Николић,<br />

менаџер Хотела „Језеро“ .<br />

Осим скулптуре испред Хотела<br />

„Језеро“, израђена је још<br />

једна, која ће ускоро бити постављена<br />

у Мајданпеку.<br />

Д. Ђорђевић<br />

ЗАЈЕЧАР» Ближи се<br />

оптимални рок за сетву кукуруза.<br />

Иако је пала киша (у последњих<br />

неколико дана око 30<br />

литара по метру квадратном,<br />

док је у фебруару пало и свих<br />

60) и снег, који је падао ове<br />

зиме, биће то недовољно да би<br />

се натопиле оранице у источној<br />

Србији. Прихрана усева,<br />

уколико то време дозволи, и<br />

пролећна сетва, јесу послови<br />

који предстоје на њивама у источној<br />

Србији.<br />

Вишегодишњи просек падавина<br />

у тимочком региону је<br />

90 литара по квадратном метру,<br />

а нису ретки периоди кад не<br />

падне ни кап, што је, може се<br />

рећи вишедеценијска појава.<br />

И ове године недостатак кише<br />

биће један од највећих проблема<br />

са којима ће се суочавати<br />

ратари. Стручњаци, већ годинама,<br />

раде на стварању нових<br />

хибрида толерантних на стресне<br />

услове, али пољоприврдници<br />

и даље греше приликом<br />

припреме земљишта.<br />

- Препорука је да се комплексна<br />

ђубрива, популарне<br />

3X15, користе у јесен, а не као<br />

што многи пољопривредни<br />

произвођаче то чине на пролеће<br />

- каже Владимир Рајковић<br />

из Института за ратарство<br />

и повртарство.<br />

Због тога Институт у свом<br />

Репрограм „чува “ новчанике<br />

Одлуком о регулисању дуга за струју домаћинствима и<br />

привреди омогућен отпис затезне камате<br />

БОР» Услови за репрограм дуга<br />

су да потрошач, који је 31. децембра,<br />

прошле године, имао<br />

дуг за утрошену струју, поднесе<br />

захтев за закључење споразума<br />

до 31. марта, али и да је измирио<br />

доспеле обавезе из ове године.<br />

Репрограм се одобрава у распону<br />

од три до 24 једнаке месечне<br />

рате, у зависности од висине<br />

дуга. Домаћинствима која дугују<br />

до 10.000 динара биће омогућена<br />

отплата у три, а онима чије су<br />

обавезе веће од 500.000 динара<br />

у 24 рате. Купци чији су објекти<br />

прикључени на ниски напон<br />

имаће могућност да дуговања до<br />

20.000 динара отплате у три, а<br />

од 500.000 до милион у 24 рате.<br />

Потрошачи, прикључени на<br />

средњи и високи напон, обавезе<br />

за утрошену струју до 50.000<br />

могу да измире у три рате, а за<br />

дуг већи од десет милиона динара<br />

на 24 рате. Прва рата споразума<br />

доспева већ у априлу.<br />

асортиману има велики број<br />

хибрида пољопривредног<br />

биља, како би надоместили све<br />

недостатке у климатским променама<br />

и омогућили ратарима<br />

Одлуком о регулисању старог<br />

дуга за утрошену струју,<br />

потрошачи су обавезни да редовно<br />

измирују дуг, али и рачуне<br />

за текућу потрошњу. Уколико<br />

купац не измири две узастопне<br />

рате репрограмираног дуга, или<br />

не плаћа текуће обавезе, споразум<br />

ће бити раскинут и биће<br />

обрачунат целокупан дуг са каматом,<br />

као да није ни закључен.<br />

У том случају ЕПС ће предузети<br />

све законске мере за наплату<br />

потраживања.<br />

Љ. Ђорђевић<br />

Суша, ипак, прети усевима<br />

И поред обилних киша, земља без довољно влаге. Примена агротехничких мера најзначајнија, кажу стручњаци<br />

да добију што боље приносе.<br />

Владимир Рајковић каже да<br />

нема бојазни да се у апотекама<br />

пронађе заражени кукуруз<br />

Института за ратарство и<br />

повртарство.<br />

- Ми се трудимо да наш<br />

кукуруз буде безбедан у исхрани<br />

стоке. Раде се све анализе.<br />

Институт је домаћа кућа која је<br />

увек у инетерсу српског сељака<br />

- додаје Рајковић.<br />

Без пуне примене агротехнике,<br />

припреме земљишта и<br />

правовременог бацања ђубрива<br />

тешко је, у условима суше,<br />

створити добре приносе. Сада<br />

је време прихране, па стручњаци<br />

препоручују да се ђубриво<br />

баца у зависности од стања<br />

усева на њивама.<br />

Три су фактора која ће и ове<br />

године утицати на род, материјални,<br />

временски и примена<br />

агротехничких мера. Оно што<br />

је такође битно, а што је мало<br />

ратара урадило на својим парцелама,<br />

јесте и агрохемијска<br />

анализа, како би знали колико<br />

и којег ђубрива треба бацити<br />

на њиву.<br />

Давор Марушић<br />

twitter.com/@TelevizijaBor<br />

dailymotion.com/rtvbor

број 4 АКТУЕЛНОСТИ<br />

петак, 15. март 2013.<br />

стр.3<br />

Боља сарадња са суседима<br />

У заједнички пројекат развоја у области културе и спорта општина Дробета Турну Северин и Неготин<br />

биће уложено 1.436.000 евра. Пројекат ће трајати 17 месеци, а финансира га Европска унија<br />

НЕГОТИН» Поводом наставка<br />

активности у оквиру пројекта<br />

прекограничне сарадње Србије и<br />

Румуније, односно општина Неготин<br />

и Дробета Турну Северин,<br />

под називом „Развој прекограничних<br />

активности у области<br />

културе и спорта“, у Неготину<br />

су појекат представили новинарима<br />

мр Милан Уруковић,<br />

председник Општине Неготин и<br />

Марко Милосављевић, координатор<br />

пројекта, шеф Службе за<br />

послове председника општине и<br />

Општинског већа.<br />

Пројекат „Развој прекограничних<br />

активности у области<br />

културе и спорта“ биће још<br />

једна прилика за унапређење<br />

и проширење прекограничне<br />

сарадње, коју већ имају, успешно<br />

и у различитим областима,<br />

општине Неготин и Дробета<br />

Турну Северин из Румуније.<br />

- До сада смо у тој сфери реализовали<br />

пројекте из области<br />

економског развоја, заштите животне<br />

средине, туризма, образовања<br />

и културе. Закључак је да<br />

је постигнут циљ, односно да је,<br />

реализацијом прекограничних<br />

пројеката, побољшан квалитет<br />

живота грађана са обе стране<br />

границе. Значај оваквих пројеката<br />

је још већи, јер се у овом крају<br />

деценијама смањује број становника,<br />

због<br />

пада наталитета<br />

и миграције<br />

у друге земље.<br />

Сарадња становништва<br />

са<br />

једне и друге<br />

стране Дунава<br />

представља<br />

фактор политичке<br />

и економске стабилности<br />

и развоја читавог региона. Реализација<br />

прекограничних пројеката<br />

је и добар основ за даље коришћење<br />

европских фондова и<br />

за Србију и за Румунију - рекао<br />

је Милан Уруковић, председник<br />

Општине Неготин.<br />

Реализацију пројекта „Развој<br />

прекограничних активности<br />

у области културе и спорта“, од<br />

почетка, прати промоција и унапређење<br />

прекограничне сарадње<br />

двеју земаља. У пројектном тиму<br />

верују да ће то допринети даљем<br />

унапређењу туристичке понуде,<br />

али и културних и спортских<br />

садржаја у обе општине.<br />

- С обзиром на изузетно<br />

важан геостратешки положај<br />

наших општина, заједничку историју<br />

и културну традицију,<br />

повезаност саобраћајницама<br />

и близину граничног прелаза,<br />

сигурно можемо говорити о успостављању<br />

ближе сарадње и<br />

размени садржаја у различитим<br />

областима живота, а пре свега у<br />

области културе и спорта. Реализацијом<br />

пројекта створиће се<br />

повољна прилика за унапређење<br />

односа културних и спортских<br />

удружења са обе стране границе.<br />

Веома је значајно<br />

да ће се уредити<br />

простори и обезбедити<br />

инфраструктура,<br />

којом ће се допунити<br />

туристичка<br />

понуда обе општине.<br />

Конкретно, куповином<br />

бине биће олакшана<br />

организација<br />

многих манифестација<br />

на територији<br />

Општине Неготин, а<br />

створиће се могућност<br />

релизације других програма<br />

који нису до сада приређивани.<br />

Набавком бине са опремом,<br />

кроз овај наш заједнички пројекат,<br />

пружиће се могућност удружењима,<br />

друштвима, али и свим<br />

грађанима Општине Неготин да<br />

своје програме и пројекте лакше<br />

спроведу у дело. Игралишта за<br />

децу ће оплеменити просторе,<br />

али ће и пружити могућност<br />

Почела сетва у Борском округу<br />

Највише површина под кукурузом, 18.000 хектара, сунцокретом 5.800, осталим житима 3.200 хектара<br />

БОР» Повољни временски и<br />

земљишни услови омогућили су<br />

пољопривредним произвођачима<br />

на подручју Борског округа<br />

да отпочну пролећну сетву, током<br />

које је у плану да се засеје<br />

више од 30.000 хектара, од тога<br />

у борској општини 9.000. Почетак<br />

марта је оптимални рок за<br />

сетву овса и јарог јечма.<br />

- Ми смо почели сетву овса,<br />

али из нашег амбара. Припремамо<br />

се и за сетву кукуруза, а овог<br />

пролећа планирамо да засејемо<br />

тридесетак хектара - каже Далибор<br />

Аритоновић из Оштреља.<br />

Иако је главна сетва на самом<br />

прагу, републичка влада<br />

још увек није прецизирала субвенције<br />

за набавку репроматеријала.<br />

Пољопривредници,<br />

ипак, немају времена за чекање<br />

и ово време користе за набавку<br />

семена, нафте и ђубрива. У апотекама,<br />

изузев овса, углавном,<br />

има неопходног семена, али<br />

цене су веће и до 30 одсто.<br />

Има и довољно ђубрива и,<br />

што је за пољопривредне произвођаче<br />

најважније, цене су остале<br />

непромењене.<br />

Љ. Ђорђевић<br />

да се на њима организују и одвијају<br />

манифестације посвећене<br />

најмлађима - објаснио је Марко<br />

Милосављевић координатор<br />

пројекта.<br />

Водећи партнер у пројекту<br />

прекограничне сарадње у области<br />

културе и спорта је румунска<br />

општина Дробета Турну<br />

Северин, а Општина Неготин<br />

је партнер на његовој реализацији.<br />

Вредан је 1.436.000 евра,<br />

од чега је за Општину Неготин<br />

планиран буџет који премашује<br />

145 хиљада евра, уз 15 одсто<br />

суфинансирања.<br />

Реализација пројекта ће<br />

трајати 17 месеци, а финансира<br />

га Европска унија, у оквиру другог<br />

позива за предлоге пројекат<br />

кроз ИПА програм прекограничне<br />

сарадње Румуније и Србије.<br />

Јованка Станојевић<br />

Регистрација<br />

газдинстава<br />

БОР» Пољопривредна газдинства<br />

у Србији могу да се, до 31.<br />

марта, региструју или обнове<br />

регистрацију, како би остварили<br />

права на све подстицаје<br />

у пољопривреди и руралном<br />

развоју. Крајњи рок неће бити<br />

померен, саопштено је у Министарству<br />

пољопривреде.<br />

Земљорадници нова газдинства<br />

могу уписати у Регистар<br />

на шалтерима Управе за трезор,<br />

према месту пребивалишта, а<br />

правна лица и предузетници<br />

у седишту пољопривредног<br />

газдинства.<br />

Љ. Ђ.<br />

youtube.com/rtvbor<br />

facebook.com/rtvbor



Март у знаку борбе против рака<br />

Малигни тумори су, после<br />

кардиоваскуларних болести,<br />

најчешћи узрок смртности, како<br />

у свету тако и у Србији. Сваке<br />

године се број оболелих повећава<br />

и Светска здравствена организација<br />

упозорава да ће се, до<br />

2030. године, удвостручити број<br />

оболелих и умрлих од рака. Зато<br />

је, у оквиру календара јавног<br />

здравља, март посвећен борби<br />

против рака.<br />

У Бору се број оболелих од<br />

малигних тумора повећава сваке<br />

године у просеку за 3 одсто.<br />

- Водећи узроци обољевања<br />

и умирања од рака и код нас и<br />

у свету су готово идентични.<br />

Највећи број особа оболи од<br />

рака плућа, дојке и дебелог црева.<br />

Борски, Зајечарски и Браничевски<br />

округ предњаче по броју<br />

оболелих жена од рака грлића<br />

материце - каже<br />

др Светлана Димитријев,<br />

специјалиста<br />

онколог<br />

борског здравственог центра.<br />

Кампања „Србија против<br />

рака“ представља национални<br />

програм који није временски<br />

ограничен и успешно се спроводи<br />

и у нашој средини, али се<br />

све чешће говори и о скринингу,<br />

грађанској свести и личној одговорности<br />

за сопствено здравље.<br />

Србија спада у земље са<br />

високом стопом смртности од<br />

малигних болести, а током последње<br />

две деценије обољевање<br />

од свих облика рака у Србији<br />

порасло је за 25 одсто код мушкараца<br />

и за 18 процената код<br />

жена.<br />

З. Марковић<br />

ДРУШТВО број 4<br />

Годишња скупштина Друштва „Соко“ у Бору<br />

Здрава нација у друштву народа<br />

Савеза Соко Србије, говорећи о<br />

циљевима и постојању Сокола.<br />

- Имамо акцију „Пешачење<br />

до здравља“, коју сваке године<br />

организујемо за Михољдан и<br />

програм „Упознај земљу да би<br />

је волео и бранио“, у оквиру ког<br />

смо обишли Ђердапску клисуру,<br />

Вратњанске капије, ишли до<br />

Сефкерина. Заинтересованих<br />

има много, међутим проблем<br />

нам је то што немамо простор,<br />

па се овом приликом захваљујемо<br />

организацијама које нам омогућавају<br />

да се састајемо – рекао<br />

је Љубиша Радивојевић, старешина<br />

Друштва „Соко“ Бор.<br />

На Скупштини су уручене<br />

Рад Удружења грађана „Црни врх 45“<br />

Почиње уређење Борског језера<br />

БОР» Уређење 7,5 од 18,5<br />

километара бициклистичке,<br />

рекреативне и туристичке стазе<br />

на траси Црновршке пруге,<br />

најзначајнији је посао који је,<br />

у прошлој години, обавило Удружење<br />

грађана „Црни врх 45“.<br />

На четвртој редовној годишњој<br />

Скупштини представљени су<br />

и други реализовани пројекти<br />

удружења које има 35 активних<br />

чланова и брине о лепоти и<br />

уређености Бора и околине.<br />

- У претходној години,<br />

најзначајнија наша акција је<br />

реализација прве фазе пројекта<br />

„Уређење трасе Црновршке пруге“.<br />

Први пут су млади чланови,<br />

средњошколци, сами написали<br />

пројекат који је одобрило Министарство<br />

омладине и спорта,<br />

па су уредили заједничко школско<br />

двориште гимназије и машинско-електротехничке<br />

школе.<br />

Значајно је, пошто смо регистровали<br />

привредну активност, и<br />

то што смо од стране РББ-а били<br />

ангажовани на уређењу ограде<br />


на старом површинском копу –<br />

рекао је на скупштини Живорад<br />

Митић, председник Удружења<br />

грађана „Црни врх 45“.<br />

За ову годину у плану су<br />

многе радно-еколошке акције, са<br />

приоритетним уређењем плажа<br />

на Борском језеру за туристичку<br />

сезону.<br />

- Општина је одобрила<br />

акцију уређења Борског језера<br />

пред туристичку сезону.<br />

Уређење почињемо већ крајем<br />

марта и током три радна викенда<br />

уредићемо све плаже. Жеља нам<br />

је, мада не знамо да ли ћемо успети<br />

ове године, да вратимо стару<br />

омладинску радну акцију на<br />

Борском језеру, мада не под тим<br />

именом. Сада би то био “Омладински<br />

радно-истраживачки<br />

камп Борско језеро“ – додао је<br />

Митић.<br />

Чланови Удружења грађана<br />

„Црни врх 45“ остварили<br />

су добру сарању са локалним<br />

друштвима и организацијама,<br />

а сарађују и са невладином организацијом<br />

из Лондона. Средином<br />

марта представници те<br />

организације посетиће Бор, са<br />

идејом да донирају финансијска<br />

средства за формирање хуманитарне<br />

фондације, коју ће водити<br />

чланови борског удружења<br />

„Црни врх 45“.<br />

Марија Ћосић<br />

БОР» Друштво „Соко“ Бор<br />

одржало је редовну годишњу<br />

Скупштину, којој су осим чланова<br />

и сарадника, присуствовали<br />

Гордана Рајновић, председник<br />

Савеза Соко Србије и први потпредседник<br />

Светског Соколског<br />

Савеза, и старешине Сокола<br />

Вршца и Смедерева. На дневном<br />

реду био је прошлогодишњи<br />

рад, али и актуелни проблеми и<br />

планови за ову годину.<br />

- Соколско друштво је друштво<br />

које води рачуна о целокупној<br />

нацији, не о стварању<br />

спортских асова, већ о здрављу<br />

нације, физичком и менталном.<br />

Ми се руководимо старом изреком<br />

„У здравом телу здрав дух“.<br />

Циљ је да сваком друштву вратимо<br />

соколске домове – рекла је<br />

Гордана Рајновић, осамдесетчетворогодишња<br />

председница<br />

БОР» Цивилној заштити у Србији<br />

поново се придаје важност<br />

коју заслужује и интензивно се<br />

ради на њеном јачању и враћању<br />

угледа. Циљ је успостављање<br />

правовременог и ефикасног одговора<br />

друштва на разне изазове<br />

и ризике - чуло се на пригодној<br />

свечаности у Бору, уприличеној<br />

поводом обележавања 1. марта,<br />

светског дана Цивилне заштите.<br />

Таисија Ристић, помоћник<br />

председника Општине Бор нагласила<br />

је да је неоспорно да<br />

држава и друштво морају да<br />

улажу више средстава како би<br />

се формирале јединице цивилне<br />

заштите, као снаге која ће<br />

увек бити спремна да делује у<br />

ванредним ситуацијама и свим<br />

случајевима непогода и несрећа.<br />

Она је изразила задовољство<br />

што се у Србији 1. марту, поново<br />

придаје важност, јер је и то<br />

захвалнице гостима, организацијама<br />

и грађанима са којима<br />

Друштво сарађује и без чије помоћи<br />

не би успело да истраје.<br />

М. Ћосић<br />

Обележен Светски дан цивилне заштите<br />

начин да се јавност упозна са<br />

улогом и положајем јединица<br />

цивилне заштите.<br />

О значају цивилне заштите,<br />

припремљености за превентивне<br />

и самозаштитне мере у<br />

случају елементатних непогода,<br />

несрећа и опасности и пре свега<br />

места и улоге специјализованих<br />

јединица цивилне заштите<br />

Сектора за ванредне ситуације<br />

МУП-а Републике Србије, које<br />

формира Одељење у Бору, говорио<br />

је Драган Ранђић, припадник<br />

Одељење за ванредне ситуације<br />

у Бору.<br />

Свечаности у Бору присуствовали<br />

су чланови Штаба за<br />

ванредне ситуације Општине<br />

Бор и Борског управног округа<br />

као и припадници специјализованих<br />

јединица Цивилне<br />

заштите.<br />

Елда Драгаш<br />


број 4 ЕКОНОМИЈА<br />


Рекордни киловати са Дунава<br />

На хидроелектрани „Ђердап 2“ агрегати раде пуном снагом<br />

НЕГОТИН» На Хидроелектрани<br />

„Ђердап 2“, на Кусјаку<br />

код Неготина, захваљујући повољној<br />

хидролошкој ситуацији,<br />

од почетка календарске године,<br />

остварена је рекордна производња<br />

електричне енергије. При<br />

средњем дотоку Дунава од 7.128<br />

метара кубних воде у секунди,<br />

произведено је и Електропривреди<br />

Србије испоручено 145.540<br />

мегават сати електричне енергије.<br />

Тиме је фебруарски план<br />

производње електричне енергије<br />

на другој ђердапској електрани<br />

пребачен за око 30 процената.<br />

Са јануарским пребачајем плана,<br />

надлежни истичу да је реч о<br />

максималној производњи електричне<br />

енергије на ХЕ „Ђердап<br />

2“ на Кусјаку код Неготина, од<br />

почетка њеног рада, 12. априла<br />

1985. године.<br />

У пуној погонској спремности<br />

је свих 10 агрегата, а с<br />

обзиром на план дотока Дунава<br />

од 8.200 метара кубних воде<br />

у секунди и у марту се очекује<br />

наставак рекордне производње.<br />

електричне енергије на ХЕ<br />

„Ђердап 2“.<br />

Ј.Станојевић<br />

Реструктуирање РТБ-а Бор<br />


Јединствено предузеће до краја јуна<br />

Добра производња у РТБ-у Бор и у фебруару<br />

Више од три хиљаде тона бакра<br />


БОР» Након што је на површинском<br />

копу и флотацији Велики<br />

Кривељ, у јануару, забележена<br />

рекорна производња, и у<br />

металуршком делу је, прошлог<br />

месеца, повећана производња.<br />

У погонима Топионице и рафинације<br />

бакра Бор произведено је<br />

више од три хиљаде тона катодног<br />

бакра.<br />

- Ми смо задовољни оствареном<br />

металуршком производњом<br />

у фебруару. Осим бакра,<br />

прерађено је 23.000 тона шарже<br />

и забележено временско искоришћење<br />

топионичких агрегата<br />

од 95 одсто. То гарантује да<br />

ћемо и у наредним месецима<br />

имати добру топионичку прераду,<br />

захваљујући добром прошлогодишњем<br />

ремонту. Зависно<br />

од повећања количине бакра из<br />

рударске производње, очекујемо<br />

и више катодног бакра из металуршких<br />

агрегата. У фебруару<br />

смо произвели 5.000 тона сумпорне<br />

киселине, а за четири дана<br />

у марту забележена је рекордна<br />

производња сумпорне киселине<br />

од 420 тона дневно, тако да<br />

очекујем да ћемо до краја марта<br />

дати 11.000 тона сумпорне киселине,<br />

што је изузетно добар резултат<br />

- каже Бобан Тодоровић,<br />

директор Топионице и рафинације<br />

бакра Бор.<br />

У Ливници бакра и бакарних<br />

легура, половином јануара,<br />

пуштена је производна линија<br />

бронзе и месинга, која ће наставити<br />

да ради и у наредна два<br />

месеца, пошто су обезбеђене секундарне<br />

сировине.<br />

- Радимо на развоју ливничких<br />

постројења и повећању<br />

производње. У фебруару смо<br />

произвели 250 тона месинга.<br />

Производимо све врсте лива,<br />

желимо да финални производ<br />

компаније РТБ Бор не буде само<br />

катодни бакар, већ и изолована<br />

жица различитих димензија, водомери<br />

и метална кућишта. Због<br />

тоба мора да постоји сарадња<br />

са погонима у Републици Србији,<br />

а упорно радимо и на извозу<br />

наших производа на страно<br />

тржиште - наглашава Бобан<br />

Тодоровић.<br />

Још боља производња у преради<br />

могу се очекивати и захваљујући<br />

повећању производње<br />

у рударском делу.<br />

Дејан Ђорђевић<br />

Од априла мала и средња<br />

предузећа могу да очекују<br />

бесповратна средства за набавку<br />

опреме, повољније кредите<br />

и веће могућности за паушално<br />

плаћање пореза, кажу у Министарству<br />

финансија и привреде.<br />

Из републичког буџета за ови<br />

намену требало би да буде издвојено<br />

милион евра.<br />

Држава ће четвртину предвиђеног<br />

новца бесповратно дати<br />

за набавку опреме. Фирме ће<br />

учествовати са пет одсто, док<br />

ће остатак средстава морати да<br />

обезбеде кредитима од банака.<br />

БОР» Излазак Рударско топионичарског<br />

басена Бор из реструктурирања<br />

и формирање јединственог<br />

предузећа које би од<br />

тог тренутка требало самостално<br />

да послује на тржишту, требало<br />

би, како је крајем прошле<br />

године најављено из надлежног<br />

министарства, да буде завршен<br />

до краја јуна 2013. године. Како<br />

би се завршиле припреме за овај<br />

процес, РТБ Бор је расписао јавни<br />

позив за израду докумената о<br />

процени вредности имовине Рударско<br />

топионичарског басена<br />

Бор, ванредна ревизија пословања<br />

Басена и плана реорганизације<br />

РТБ-а Бор.<br />

Активности које предстоје<br />

веома су озбиљне и одговорне,<br />

јер ће, након израде тих докумената,<br />

у институцијама државе<br />

бити сачињен план реорганизације<br />

РТБ-а и формирања јединственог<br />

предузећа.<br />

- Сви државни повериоци<br />

Басена имају обавезу да потраживања<br />

конвертују у свој улог у<br />

капиталу новог предузећа, а са<br />

комерцијалним повериоцима ће<br />

се преговарати као што је започето<br />

2011. године. Очекујемо, на<br />

пример, коначан предлог одлуке<br />

ЕПС-а о отпису камата ради<br />

регулисања старог дуга. Такође,<br />

држава је донела одређене прописе<br />

о измиривању и других<br />

обавеза да бисмо стекли право<br />

на отпис камате и дела основног<br />

дуга. Наш дуг се није повећао у<br />

2012. години, али нисмо имали<br />

овлашћење да дугове из ранијег<br />

периода смањујемо како не бисмо<br />

фаворизовали ниједног повериоца“<br />

- каже Мирјана Антић,<br />

заменик генералног директора<br />

РТБ-а Бор за економска питања.<br />

Када буде формирано јединствено<br />

предузеће очекује<br />

се остваривање уштеда, рационалније<br />

и још боље пословање<br />

Комбината бакра. Рударско топионичарски<br />

басен Бор и радну<br />

групу, коју је формирала Влада<br />

Србије и која води процес реорганизације<br />

РТБ-а, у наредна три<br />

месеца очекују обимни и одговорни<br />

задаци, али су процене да<br />

ће документација бити завршена<br />

у предвиђеном року.<br />


Помоћ за мала и средња предузећа<br />

Из републичког буџета за те намене милион евра<br />

Најављена је и борба против<br />

нелојалне конкуренције и сивог<br />

тржишта у којој ће кључну улогу<br />

имати пореска управа. Због<br />

тога, ресорно министарство<br />

најављује да ће, први пут, обавеза<br />

Пореске управе бити и контола<br />

нерегистрованих фирми.<br />

Д. Ђ.<br />

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />

facebook.com/rtvbor<br />

12:15h



БОР» Одрживи развој је основни<br />

елемент функционисања<br />

заједнице, и у том смислу је<br />

Стратегија развоја дефинисан<br />

документ који предочава у ком<br />

смеру и на чему ће заједница<br />

базирати свој развој. Управо у<br />

циљу одређивања јасних смерница<br />

развоја Општине Бор до<br />

2021. године, представници локалне<br />

самоуправе заокружили<br />

су израду нацрта Стратегије развоја<br />

борске општине.<br />

- Ми смо завршили дефинисање<br />

нацрта Стратегије и могу<br />

рећи да су до сада укључене<br />

скоро све структуре друштва.<br />

Имали смо контакте са пред-<br />

ТИМ ОД 37 ЉУДИ<br />

ставницима многих организација<br />

невладиног сектора, чули<br />

њихове сугестије, предлоге,<br />

разговарали смо са стручњацима<br />

из одређених области, и све<br />

смо то некако упаковали у овај<br />

документ. Нагласио бих да Стратегија<br />

као документ даје основицу<br />

развоја локалне самоуправе,<br />

а детаљан план реализације зависи<br />

од пројектних активности<br />

и ангажовања људи - рекао је<br />

Мирко Ђурић, координатор<br />

Тима за израду Стратегије развоја<br />

Општине Бор до 2021. године,<br />

додајући да очекује да,<br />

на наредној седници СО Бор,<br />

одборници усвоје овај документ.<br />

Представници невладиног<br />

сектора такође су укључени у<br />

израду Стратегије, и вољни су<br />

да дају конструктивне предлоге<br />

да би документ био што<br />

квалитетнији.<br />

- Позитивно је то што су<br />

представници локалне самоуправе<br />

спремни да саслушају<br />

сугестије у вези израде Стратегије<br />

развоја до 2021. године.<br />

То истичем јер ранијих година<br />

то, на жалост, није био случај.<br />

Ми из Асоцијације за развој<br />

Општине Бор можемо да упутимо<br />

неколико сугестија, посебно<br />

у области руралног развоја, јер<br />

ту имамо пуно искуства у реализацији<br />

пројеката. Такође бих водећим<br />

људима у изради Стратегије<br />

сугерисао да остваре више<br />

контаката са житељима села и<br />

чују који су њихови предлози у<br />

погледу развоја - каже Миодраг<br />

Милошевић, директор Асоцијације<br />

за развој Општине Бор.<br />

Имајући у виду важност<br />

једног оваквог документа за<br />

Боране, увек је корисно чути<br />

У ФОКУСУ број 4<br />

Путеви развоја Општине Бор до 2021.<br />

Представници локалне самоуправе у Бору завршили дефинисање Стратегије развоја Бора до 2021.<br />

године. Мирко Ђурић: Очекујем да одборници на наредној седница усвоје Стратегију<br />

Колико је Стратегија развоја<br />

комплексан документ<br />

сведочи податак да је у његовом<br />

креирању и дефинисању<br />

учествовало 37 особа,<br />

стручњака из различитих<br />

области, предузећа и институција.<br />

За сваку област је било<br />

задужено неколико чланова<br />

тима који су уобличили најважније<br />

сегменте.<br />

Борба против корупције<br />

коментаре о досадашњем раду<br />

на Стратегији развоја, и то од<br />

стручних особа, које су и кроз<br />

науку укључене у истраживање<br />

одрживог развоја.<br />

- На добром сте путу, чим<br />

сте открили важност одрживог<br />

развоја и да вам, као локалној<br />

заједници, треба документ који<br />

ће означавати Стратегију развоја.<br />

Свет је важност одрживог<br />

развоја препознао још деведесетих<br />

година прошлог века, а<br />

ми смо се тада као друштво, на<br />

жалост, бавили неким другим<br />

стварима, мада и сада схватамо<br />

да је неопходно да прихватимо<br />

такав начин размишљања и<br />

функционисања. Битан елемент<br />

квалитетног документа је укључивање<br />

што више структура<br />

БОР»Чињеница је да је законска<br />

регулатива основица за<br />

борбу против корупције. Међутим,<br />

пракса је показала да, уз<br />

припаднике полиције и инспекторе,<br />

велику улогу у сузбијању<br />

корупције имају и организације<br />

цивилног сектора, које некад<br />

непосредније комуницирају са<br />

грађанством.<br />

Мултиетнички центар за<br />

развој регије „Дунав 21“, са<br />

седиштем у Бору, и Биро за<br />

друштвена истраживања из Београда,<br />

покренули су израду<br />

Локалног плана за борбу против<br />

корупције у Општини Бор.<br />

Циљ је доношење планског документа<br />

који би предвидео превентивне<br />

и едукативне мере на<br />

пољу спречавања корупције на<br />

локалном нивоу.<br />

- Управо смо предали надлежнима<br />

у Општинском већу<br />

у Бору нацрт документа на усвајање.<br />

Ми смо урадили радну<br />

верзију Локалног плана за борбу<br />

против корупције и редослед<br />

је такав да најпре Општинско<br />

веће треба да да зелено светло,<br />

а потом и одборници Скупштине<br />

Општине Бор. Тек тада је<br />

документ валидан и можемо да<br />

почнемо са његовом реализацијом.<br />

Нагласио бих да је овај<br />

посао урађен до сада у 16 градова<br />

и општина у Србији. У тим<br />

местима, грађани су у прилици<br />

да одређеним канцеларијама<br />

пријаве могућу корупцију. Наравно<br />

да су надлежни у полицији<br />

увек на располагању грађанима,<br />

али сматрам да су организације<br />

цивилног друштва некада у непосреднијем<br />

контакту са њима.<br />

Битно је да ће ускоро<br />

у при-<br />

људи и ослушкивање потреба<br />

грађана и друштва у целини.<br />

Бор има потенцијала и мислим<br />

да ће Стратегија развоја Општине<br />

Бор до 2021. године донети<br />

грађанима бољитак - рекла је<br />

Џејн Паунковић, професорка<br />

Одрживог развоја на Факултету<br />

за менаџмент у Зајечару.<br />

На заједничком, завршном<br />

састанку, који је одржан у сали<br />

СО Бор, закључено је да је Бор<br />

добио стратешки документ који<br />

ће му омогућити развој у свим<br />

областима. Како се чуло, акценат<br />

ће, у наредном периоду,<br />

након званичног усвајања документа,<br />

бити на непосредној реализацији<br />

свега предвиђеног.<br />

Дарко Стојадиновић<br />

Радна група за израду Локалног плана за борбу против<br />

корупције предала члановима Општинског већа и<br />

одборницима у Бору нацрт документа на усвајање<br />

лици бити и Борани да то ураде<br />

и да ће то, надам се, утицати на<br />

смањење корупције и у нашем<br />

граду - каже Зоран Андрејић,<br />

координатор Радне групе за израду<br />

Локалног плана за борбу<br />

против корупције.<br />

Све активности на изради<br />

Локалног плана у Бору реализоване<br />

су уз подршку „Улоф Палме“<br />

центра из Шведске. Иако су<br />

све активности резултат рада на<br />

локалном нивоу, чињеница је да<br />

овакав подухват, који се заснива<br />

на борби против корупције,<br />

мора имати подршку у државним<br />

органима и законима.<br />

Д. Стојадиновић<br />



број4 У ФОКУСУ<br />



Није Бор без људи и наде<br />

Негодовање Борана због емисије Огњена Амиџића, на телевизији Пинк, где се град бакра повезује са песмом<br />

„Град без људи“. Незадовољство изразили званичници, корисници друштвених мрежа и грађани<br />

БОР» Минулих година град<br />

бакра прати слика напретка и<br />

развоја. Обновљеним улицама<br />

прошли су многи туристи, а изградња<br />

објеката и инвестирање у<br />

даљи развој Бора свакодневна су<br />

појава. И када су Борани почели<br />

да уживају у таквој промени, да<br />

раде и да напредују, а просечна<br />

зарада најзад премашила републички<br />

просек, водитељ Огњен<br />

Амиџић, одлучио је да град<br />

бакра назове градом без људи.<br />

Можда само игра асоцијација<br />

са песмама Северине Вучковић,<br />

али и увреда за многе Боране.<br />

- Од таквих људи мало се<br />

може очекивати. Када мало зна<br />

о граду и мало зна о људима,<br />

о креативнсти овог града, шта<br />

бисмо друго очекивали - каже у<br />

анкети један од житеља Бора.<br />

- Ја сам био фрапиран кад<br />

сам видео, много ми је било криво<br />

што се тако нешто десило и<br />

што нас тако представљају широј<br />

јавности - рекао нам је други<br />

суграђанин.<br />

Револт и незадовољство,<br />

одмах након емитовања спорне<br />

емисије, показали су и многи<br />

корисници друштвених мрежа.<br />

Лавину коментара и критика<br />

упутили су многи познаваоци<br />

Председник Општине Бор упутио отворено писмо Пинку<br />

Поводом неумесне асоцијације у емисији Огњена Амиџића да је<br />

Бор град без људи, председник Општине Бор Небојша Виденовић,<br />

упутио је отворено писмо Компанији Пинк. У писму се наводи да ова<br />

асоцијација ставара лошу слику о граду, који се као Феникс диже из<br />

пепела претходних неколико година и на све начине покушава да<br />

окрене негативан имиџ који му је додељиван у прошлости.<br />

Председник Општине Бор позива представнике Компаније Пинк<br />

и водитеља да дођу у Бор и сами се увере у лепоте града бакра и<br />

околине.<br />

На крају у писму се каже: Град без људи дефинитивно није Бор и<br />

сасвим је погрешна асоцијација дата у емисији. Мислимо да то није<br />

шала. За нас, грађане Бора, ово је велика увреда. Сви добронамерници<br />

увек су добродошли у Бор<br />

Бора и Борана.<br />

- У овом случају људи су<br />

се укључили из више разлога.<br />

Прво подржавају све оно што ми<br />

Борани радимо, а затим и начин<br />

на који презентујемо наш град.<br />

Многи су били овде на разним<br />

конференцијама, семинарима,<br />

дружењима и имали су прилике<br />

да се увере да је овај град дефинитивно<br />

град са људима, и то<br />

квалитетним, да има потенцијала<br />

и да се овде дешавају многе<br />

лепе ствари – рекао је Владимир<br />

Станковић, борски блогер.<br />

Прича се ни овде не завршава.<br />

Као слику за Бор, водитељ<br />

је употребио<br />

лого Регионалне<br />

телевизије<br />

Бор.<br />

Медијска<br />

кућа, која у<br />

стопу прати<br />

актуелна<br />

збивања и<br />

учествује у<br />

формирању<br />

савременијег<br />

града, на ову<br />

увреду реагује<br />

још једним подсећањем<br />

шта је Бор, ко овде живи и какве<br />

планове имају Борани и њихови<br />

гости.<br />

- Ми имамо могућност да покренемо<br />

правну процедуру против<br />

Телевизије Пинк, али ћемо<br />

се овог пута суздржати. Битно је<br />

да људи из те медијске куће схвате<br />

да ово није град без људи,<br />

да је ово град где је просечна зарада<br />

далеко већа од републичког<br />

просека и да су се многе ствари<br />

промениле. Ми имамо прелепе<br />

улице, Зоолошки врт, Хотел<br />

„Језеро“, уређену околину. Ово<br />

није град који је био пре пет<br />

година, када је могло тако да се<br />

говори. Оно што очекујемо је<br />

извињење продукцијског тима<br />

Телевизије Пинк и водитеља<br />

Огњена Амиџића. Телевизија<br />

Бор, као једна од најбољих регионалних<br />

телевизија у Србији. У<br />

таквом контексту и коришћење<br />

логоа ове медијске куће недопустиво<br />

је и бесмислено – каже<br />

Владан Нововић, директор ЈП<br />

„Штампа, радио и филм“ у Бору.<br />

Иако разочарани несмотреним<br />

и непримереним коментаром,<br />

Борани реагују позитивном<br />

причом о граду у коме живе.<br />

Још је важнија реакција пријатеља<br />

и сарадника из других градова,<br />

подршка и прича коју они<br />

преносе, па ће се несумњиво о<br />

граду бакра тек причати... Никако<br />

као о граду где нема људи<br />

и наде.<br />

Марија Ћосић<br />

Хотел „Језеро“ – магнет за туристе<br />

Након Сајма туризма у Београду, интересовање за<br />

боравак на Борском језеру је нагло порасло<br />

БОР» Добра презентација Хотела<br />

„Језеро“ на Сајму туризма<br />

у Београду изазвала је интересовање<br />

туриста и туристичких<br />

агенција из Србије и околних<br />

земаља.<br />

Од 18. до 28. марта хотел ће<br />

угостити учеснике и госте Првенства<br />

Европе у снукеру, када<br />

ће бити попуњена сав капацитет.<br />

Слично ће бити од 6. до 30. априла<br />

када ће места у хотелу бити<br />

попуњена учесницима семинара<br />

и спортских сусрета, у мају ће,<br />

за сада, бити слободних места<br />

само седам дана, док је прва половина<br />

јуна и септембра такође<br />

распродата.<br />

- Више од 1.500 људи посетило<br />

је штанд Хотела „Језеро“<br />

на Сајму туризма. Било је много<br />

заинтересованих туриста, продатих<br />

аранжмана и склопљених<br />

уговора. Сачекало нас је,<br />

по повратку са Сајма,<br />

више од 40 мејлова, а<br />

протеклог викенда посетиле<br />

су нас три туристичке<br />

агенције, које<br />

су међу најбољим у<br />

Србији. Оне су дошле<br />

да уговоре аранжмане<br />

и надамо се доброј сезони<br />

- каже Данијела Николић,<br />

менаџер Хотела „Језеро“.<br />

Интересовање за боравак у<br />

Хотелу „Језеро“ је изнад очекивања.<br />

Реконструкција је завршена,<br />

а нови садржаји привлаче<br />

госте.<br />

- Како смо обећавали, тако и<br />

радимо. Трудимо се да поштујемо<br />

рокове. Ускоро ће почети да<br />

раде сквош терени и џез клуб<br />

са девет караоке соба. Трудимо<br />

се да обезбедимо да се све завршава<br />

на улазу у хотел и да гости<br />

практично не морају да излазе,<br />

осим уколико желе шетњу или<br />

обилазак природних лепота Борског<br />

језера - наглашава Данијела<br />

Николић.<br />

Највећи проблем био је<br />

објаснити туристима да Хотел<br />

„Језеро“ више није исти објекат<br />

какав је био пре десетак година,<br />

кад су поједини гости имали<br />

лоша искуства. Туристичка сезона<br />

је добро почела, а гости ће<br />

сами, када дођу, схватити каква<br />

је понуда и колико тога се променило,<br />

кажу у Хотелу Језеро.<br />



facebook.com/rtvbor



Уз румунски и влашки језик<br />

Удружење Влаха „Примовара“ сматра да и влашки језик<br />

треба увести у школе у источној Србији<br />

БОР» Удружење Влаха „Примовара“<br />

нема ништа против<br />

могућег увођења румунског<br />

језика у образовне установе на<br />

подручју источне Србије-речено<br />

је на конференцији за новинаре<br />

у Бору. С обзиром на то да је<br />

према последњем попису број<br />

припадника влашке националне<br />

мањине знатно већи од румунске,<br />

у овом удружењу сматрају<br />

да би стога у школе на подручју<br />

источне Србије требало увести<br />

и влашки језик. . Само у општини<br />

Бор, нагласио је председник<br />

Скупштине Удружења „Примовара“<br />

Миливоје Јаношевић,<br />

укупно 48 615 становника, као<br />

припадници влашке националне<br />

мањине изјаснило се 6 701, а<br />

румунске 293. У самом граду од<br />

34 160 становника, 636 се изјаснило<br />

да су Власи, а 79 Румуни и<br />

питање које поставља Удружење<br />

Влаха Примовара је како каже<br />

Јаношевић „ зашто већи број<br />

становника нема истовремено и<br />

већа права. “ У Удружењу Влаха<br />

„Примовара“ сматрају да су<br />

припадници влашке националне<br />

мањине, чија је како се чуло на<br />

конференцији, матична држава<br />

Србија, у помало запостављеном<br />

положају јер највећи број<br />

живи у селима, у чији се развој<br />

довољно не улаже. Ипак, с обзиром<br />

на то да је Влашки национални<br />

савет прошле године<br />

усвјио влашко писмо, очекује се<br />

да ће подржати и иницијативу за<br />

увођење влашког језика у школе.<br />

Е. Драгаш<br />

Лавица Мара има нове пријатеље<br />

Љубитељ животиња Јелица Вранић из Цириха уплаћиваће<br />

по 100 евра месечно за трошкове Марине исхране<br />

У пролеће прошле године<br />

лавица Мара постала је маскота<br />

борског Зоолошког врта. Многи<br />

Борани, али и гости из других<br />

градова пожурили су у Бор управо<br />

да би видели младог лава<br />

који без страха, али и без агресије<br />

прилази људима. Лавица је<br />

одрасла уз запослене у врту, посебно<br />

ветеринарског техничара<br />

Андрију Радојчића, па је навикла<br />

на људе и пажњу, а њено понашање<br />

одушевило је и Јелицу<br />

Вранић из Цириха, која је након<br />

сусрета са Маром одлучила да<br />

постане донатор.<br />

- Ја много волим велике мачке,<br />

обишла сам многе вртове по<br />

Европи и ово је прва прилика да<br />

овако приђем лавици и још да<br />

је мазим. Зато желим да урадим<br />

нешто за њу и одлучила сам да<br />

то буде новчана донација. Имам<br />

мачке кући, посећујем редовно<br />

Зоолошки врт у Цириху и велике<br />

мачке тамо. Никад ми није проблем<br />

да им приђем и не плашим<br />

се, или бар не показуем страх.<br />

Оне не смеју да осете страх и<br />

зато се добро слажемо – каже<br />

Јелица Вранић.<br />

Лавица Мара својом умиљатошћу<br />

обезбедила је, тако, стални<br />

приход Зоолошком врту током<br />

наредне две године. Сваког<br />

месеца Јелица Вранић уплаћиваће<br />

на рачун врта 100 евра, што<br />

ће донекле покрити трошкове<br />

Марине исхране.<br />

Лавица Мара прави је доказ<br />

да љубав и пажња могу неутралисати<br />

дивљу природу. Запослене<br />

у Зоолошком врту одушевила<br />

је одмах по рођењу, а сада свакодневно<br />

привлачи туристе који<br />

осим ње, у борском Зоолошком<br />

врту могу видети још више од 60<br />

врста животиња.<br />

СПЕКТАР број 4<br />


ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ<br />

DZÎLJILJI *A TRJEKUT<br />

PRODU*ERJA LA „TIR“<br />

» Lukrători Topituarji đe aramă<br />

la Bor în februar a produs +eva<br />

pistă tri mij tone đe arama katodă.<br />

Akolo sa profăkut pistă 23 mij<br />

tone đe koncentrat, dar agregaturlji<br />

la Topituarje sa koristît 95 đe<br />

procjenturi. Sa produs šî +in+i mij<br />

tone đe sumporna kiselina, dar în<br />

mart să ašćaptă đe două uori atîta<br />

să să produkă.<br />

La aša rezultaturi sa ažuns<br />

pintru kă anu +a trjekut bun sa făkut<br />

remontu la Topituarje. Šî măj bunje<br />

rezultaturi să pot ašćepta ku măritu<br />

produ+erji în parća đe majdanjerit,<br />

a spus direktoru Topituarji šî<br />

rafinacîji Boban Todorović.<br />

LAKU BORULUJ ŠY<br />

ENERGANA<br />

» Ku mulcamitu la situacîja bună,<br />

nivou api la Laku Boruluj je đestul<br />

šî pintru trebujeljilji industriji<br />

šî turizmuluj. Anu ăsta, kum<br />

tot arată, no să trăbujaskă să să<br />

doumplje laku. Să ašćaptă nivou<br />

lakuluj să ažungă pistă tre+erje,<br />

a spus direktoru Topituarji šî<br />

rafinacîji la Bor Boban Todorović.<br />

REGISTRACIJA<br />

GAZDARIJILUOR<br />

» Găzdărijlji đe kîmpokultură<br />

în Sîrbije pot pînă pi martu<br />

ăl đe 31. să să registruje or să<br />

înuojaskă registracija, dar ruoku<br />

ăsta no să fije prolun&it, sa spus<br />

la Ministarstva đe kîmpokultură.<br />

Găzdărijlji nuoj să pot skrija în<br />

registru la Uprava đe trezor după<br />

luoku đe trăjit.<br />

REPROGRAMU<br />

DATORIJILUOR ĐE<br />

ELJEKTRIK#<br />

» Elektrodistribucija la Bor<br />

đin martu ăl đe šapće trimjeće<br />

informacijlji kum să puaće fa+e<br />

reprogramu datoriji đe eljektrika<br />

trošîtă. Să ašćaptă đin martu ăl đe<br />

11 să să în+apă ku datu la +erjerlji<br />

đe reprogram. După reprogramu<br />

ăsta datorija să puaće plăći đi la tri<br />

pînă la 24 đe rate pi lună šî šćersu<br />

la kamată.<br />

SKUOSU PERJEKILUOR ĐE<br />

MANIFESTACIJA<br />

„SUSRETI SELA 2013.“<br />

» Manifestacija tradicională<br />

„Susreti sela 2013.“ la Komuna<br />

Boruluj o să în+apă pi martu ăl đe<br />

31. la Brestovăc unđe kîšćigătorju<br />

đin anu 2012, KUD-u „Đido“ o să<br />

gostaskă pi KUD-u „Luka“.<br />

Anu ăsta la manifestacije o să<br />

pri+apă nouă saće . O să să puată<br />

vjeđa šî izložba ku tema đe dărujitu<br />

šî îmbrăkatu la nuncî, dar šî kvizu<br />

đispre produ+erja đe kîmpokultură.<br />

Prevodu: Aleksander Ilić<br />

Исти услови и за инвалиде<br />

Дати већи значај оснивању социјално – услужних задруга у<br />

запошљавању особа са инвалидитетом<br />

БОР» Једна од основних карактеристика,<br />

предвиђена нацртом<br />

закона о социјалном предузетништву<br />

и нацртом закона о задругама<br />

је професионална интеграција<br />

радника у неповољном<br />

положају и осталих рањивих<br />

група - речено је на радном састанку<br />

„Значај и улога оснивања<br />

социјално – услужних задруга у<br />

запошљавању особа са инвалидтетом“<br />

у Бору.<br />

Учесници радионице у Бору<br />

били су представници Општине,<br />

Фабрике лак жице Заштита доо,<br />

у којој више од половине запослених<br />

чине особе са инвалидитетом<br />

као и представници разних<br />

удружења.<br />

Председник Форума младих<br />

са инвалидитетом из Београда<br />

Микица Будимировић, истиче да<br />

би се, усвајањем новог закона и<br />

оснивањем социјалних предузећа,<br />

50 одсто средстава издвајало<br />

за предузећа, а 50 одсто остварених<br />

прихода усмеравати у заједнички<br />

фонд.<br />

Слободан Стојановић, председник<br />

Центра за самостални<br />

живот особа са инвалидитетом у<br />

Бору, каже да су овакве радионице<br />

важне, јер припадницима теже<br />

запошљиве категорије пружају<br />

додатну едукацију, а усвајање<br />

новог закона о социјалном предузетништву<br />

и задругама омогућило<br />

би брже удруживање, добијање<br />

радног места и бољи живот особама<br />

са инвалидитетом и осталим<br />

рањивим категоријама.<br />

Учесници радионице сматрају<br />

да би развој социјалног<br />

предузетништва и формирање<br />

предузећа различитих облика,<br />

допринело смањењу незапослености<br />

у Србији, која је израженија<br />

међу угроженим групама. Пример<br />

су социјална предузећа у Европској<br />

унији, где је више од 6 одсто<br />

запослених из ових категорија.<br />

Е. Драгаш<br />



број 4 КУЛТУРА<br />


Жене сликари из десет земаља<br />

За овогодишњу Међународну изложбу слика у Мајданпеку<br />

пристигло више од 300 радова, жири доделио награде<br />

МАЈДАНПЕК» У Мајданпеку су<br />

саопштени резултати конкурса<br />

за овогодишњу 11. Међународну<br />

изложбу „Жене сликари - Мајданпек<br />

2013“. У предвиђеном<br />

року стигло је 307 радова, чији<br />

су аутори 203 уметнице из 10<br />

земаља - Македоније, Хрватске,<br />

Словеније, Босне и Херцеговине,<br />

Мексика, Филипина, Црне<br />

Горе, Аустралије, Грчке и Србије.<br />

Селекциона комисија је за<br />

излагање изабрала 217 радова<br />

149 уметница. Комисија за доделу<br />

награда и Организациони<br />

одбор 11. Међународне изложбе<br />

„Жене сликари - Мајданпек<br />

2013“ су саопштили награде.<br />

Гранд При, Велика награда изложбе,<br />

припала је Драгани Нуић<br />

Вучковић, магистру сликарства,<br />

доценту на АЛУ Свеучилишта у<br />

Мостару, за рад „Пророчица на<br />

котачима”. Поред ове, додељено<br />

је пет равноправних првих награда,<br />

у свакој изложбеној категорији<br />

по једна.<br />

Овогодишња изложба „Жене<br />

сликари – Мајданпек 2013“ биће<br />

отворена 13. априла и трајаће до<br />

13. маја.<br />

С. Вукашиновић<br />

Изложба фотографија старог Бора<br />

БОР» Изложба фотографија из<br />

колекције Завичајног одељења,<br />

приватних колекција и архива<br />

Рударско-топионичарког басена<br />

Бор, симболично названа „Између<br />

средина истог центра“, отворена<br />

је у Народној библиотеци<br />

у Бору. Циљ је да се, кроз више<br />


Између средина истог центра<br />

сећањима Борана и на старим<br />

фотографијама.<br />

- Циљ изложбе је да се<br />

прикаже што више тематских<br />

фотографија, да се направи један<br />

албум на основу потреба<br />

и тема које недостају Завичајном<br />

одељењу. Одабран је стари<br />

Изложба посвећена Аци Станојевићу<br />

БОР» Традиционална манифестација<br />

„Сусрети села 2013“<br />

у општини Бор почеће 31. марта<br />

у Брестовцу, када ће прошлогодишњи<br />

победник КУД „Ђидо“<br />

угостити КУД „Лука“ из истоименог<br />

села. Ове године, на 52-<br />

гој смотри учествује девет села<br />

у борској општини без Танде,<br />

Горњана и Оштреља. Свако село<br />

ће по два пута бити домаћин и<br />


КЊАЖЕВАЦ» У сарадњи са<br />

Историјским архивом‚ „Тимочка<br />

крајина‘‘, Завичајни музеј у<br />

Књажевцу отворио је изложбу<br />

посвећену животу и раду Алексе<br />

Аце Станојевића. Блиски сарадник<br />

Николе Пашића, првак<br />

тадашње Народне радикалне<br />

странке, председник Народне<br />

скупштине Србије и изнад свега,<br />

добротвор и борац за народна<br />

права, Алекса Аца Станојевић<br />

једна је од најзнаменитијих личности<br />

Књажевца, Тимочке крајине<br />

и Србије. У његовој кући, саграђеној<br />

у стилу сецесије 1910.<br />

године, данас је смештен Музеј<br />

града, који подсећа на грађански<br />

Књажевац, једну од најстаријих<br />

вароши у Србији.<br />

Кућа Аце Станојевића у којој је смештен завичајни музеј Књажевца<br />

Сусрети села у борској општини<br />

Почетак заказан у Брестовцу<br />

гост. Саставни део сусрета биће<br />

изложба, ове године са темом о<br />

даривању и одевању у свадбеним<br />

ритуалима, као и квиз знања<br />

из пољопривредне производње.<br />

Завршна манифестација 52. сусрета<br />

села општине Бор, чији је<br />

организатор Установа „Центар<br />

за културу општине Бор“, биће<br />

одржана крајем маја.<br />

Г. Грамић<br />

од 200 фотографија, прикажу<br />

промене у старом центру Бора,<br />

такозваној Вароши, од 1920. до<br />

2009. године.<br />

Од раскрснице улица Ђорђа<br />

Вајферта и Фрање Шистека, до<br />

Топионичке капије, Мајданпечком<br />

улицом до Железничке станице,<br />

па затим до Дома културе<br />

и Чачанских солитера – простор<br />

је који је накада називан Борска<br />

варош. Од 1920. до 2009.<br />

године, Варош се много променила,<br />

и настао је савремени<br />

Бор. Ток промена сачуван је у<br />

БОР» Пред препуном салом<br />

борског биоскопа „Звезда“, 8.<br />

марта је одиграна представа<br />

„Индиго“, по тексту Душка Премовића,<br />

а у режији Бранислава<br />

Лечића. Главне улоге, колегинице<br />

Ану и Белу, тумаче Даница<br />

Максимовић и Марија Вицковић.<br />

Трећи лик у представи<br />

је сам редитељ, чија је идеја да<br />

прикаже слику данашњих жена,<br />

центар Бора и фотографије које<br />

покривају тај простор. То је део<br />

који је био обухваћен називом<br />

Варош, а овде је покривен причом<br />

Драгослава Ђурића Ћуше.<br />

Он је своја сећања оставио у<br />

мапи, на основу које је рађена<br />

изложба. На фотографијама се<br />

могу видети све трансформације<br />

тадашњег центра или Вароши<br />

– рекао је Драган Стојменовић,<br />

библиотекар Завичајног<br />

одељења Народне библиотеке<br />

Бор. Изложба је отворена до<br />

краја марта.<br />


Још једна представа у Биоскопу „Звезда“<br />

„Индиго“ - слика данашњих жена<br />

младих и старијих, њихових свакодневних<br />

проблема у трци с годинама,<br />

љубављу и успехом.<br />

Представа „Индиго“ одушевила<br />

је борску публику, а редитељ<br />

и глумац који је у Бору<br />

био више пута, најавио је нову<br />

туристичку посету, задовољан<br />

Боранима као сарадницима и<br />

пријатељима.<br />

М.Ћ.<br />

facebook.com/rtvbor



Гастрономске чаролије<br />

Пихтије од боба Заборављено, а<br />

укусно и хранљиво<br />

МОЗАИК<br />

број 4<br />

Спорт<br />

Победа рукометашица и сребро Милици<br />

Рукометашице Бора савладале<br />

су, у Прокупљу, екипу<br />

Топличанина - 33:28, полувреме<br />

17:13, у 14. колу источне групе<br />

Прве лиге. Кучево је било боље<br />

од кладовског Ђердапа - 36:14,<br />

а друга екипа Зајечара поражена<br />

је од нишког Црвеног крста<br />

- 32:29. Књажевац је изгубио у<br />

Радинцу од Младог радника-<br />

22:21. Борска екипа је са осам<br />

победа, шест пораза и 16 бодова<br />

на шестом месту, Књажевац је<br />

осми, док је други тим Зајечара<br />

на десетом месту на табели. Једина<br />

екипа без пораза је првопласирано<br />

Кучево.<br />

Борски рукометаши нису<br />

били успешни, у 16. колу Прве<br />

лиге група исток, поражени су у<br />

Кладову од Ђердапа - 29:25. Борска<br />

екипа је забележила осам победа,<br />

нерешен исход, шест пораза<br />

и са 17 бодова на четвртом је<br />

месту на табели, док је Ђердап,<br />

са шест бодова, претпоследњи.<br />

У кошаркашком дербију 20.<br />

кола источне групе Прве лиге<br />

Србије Књажевац је забележио<br />

победу у Бору - 103:86. Ртањ<br />

је, у Бољевцу, био бољи од Димитровграда<br />

- 92:76. Борски<br />

кошаркаши су, са осам победа<br />

и 12 пораза, на седмом месту,<br />

Књажевац је трећи, док је Ртањ<br />

на осмом месту на табели.<br />

Такмичарка Пливачког клуба<br />

Бор Милица Марковић освојила<br />

је сребрну медаљу на државном<br />

првенству одржаном у Новом<br />

Саду. У конкуренцији млађих<br />

пионирки Милица је стазу дугу<br />

100 метара делфин стилом препливала<br />

за минут, 16 секунди и<br />

92 стотинке.<br />

М. С.<br />

лоБОРизми<br />

Ако постоји чаробни пасуљ из бајке, онда је то свакако боб! Ова<br />

биљка по свим карактеристикама заслужује више пажње него што<br />

добија, када је наше поднебље у питању. За боб су сви негде чули,<br />

али га већина никадa није пробала. Боб није нека егзотична биљка<br />

која је сада „у моди“, већ једна од најстаријих култура икада гајених<br />

у Европи. Боб се гајио и јео још у средњoвековној, а посебно у источној<br />

Србији.<br />

Пре много година, посна слава у источној Србији није се могла<br />

замислити без предјела са бобом. Конкретно, домаћице су правиле<br />

ПИХТИЈЕ ОД БОБА . Ово нису пихтије у класичном смислу те<br />

речи, већ се тако зову јер се изливају у плитке посуде и секу на<br />

коцке или ромбове као класичне пихтије.<br />

Ја нисам велики љубитељ пасуља и пребранца, али ове пихтије<br />

су за мене права посластица – деликатес. Укус вам не могу дочарати,<br />

морате сами да се уверите.<br />

Зато вам и дајем рецепт и препоручујем да их обавезно направите.<br />

Састојци који су вам потребни су: 300 г сувог, ољуштеног боба,<br />

120 мл сунцокретовог уља, 3 до 5 чена белог, ситно ренданог лука, 3<br />

пуне кашике брашна, 1 пуна кашичица слатке алеве паприке, со, уље<br />

и алева паприка за прелив.<br />

Боб потопите у хладну воду и оставите га преко ноћи да набубри.<br />

Сутрадан га кувајте 2 до 4 сата док се потпуно не скува. Након тога<br />

га процедите и сачувајте мало воде у којој се кувао. Испасирајте га и<br />

с водом, коју сте оставили, направите густ пире. У шерпи, на врелом<br />

уљу, ситно рендани бели лук пропржите, додајте брашно и пуну кашичицу<br />

алеве паприке. Склоните лук с ватре, додајте пасирани боб<br />

и још мало течности ако треба. Промешајте, додајте со, вратите на<br />

ватру и мешајте још неколико минута да би сте добили смешу густу<br />

као качамак. Додајте још соли по укусу.<br />

Посуду у коју га сипате претходно благо науљите и сипајте пире.<br />

Мокром кашиком га изравнајте и оставите да се охлади. Када се охлади<br />

изрежите на коцке или ромбове. Прелијте запршком коју направите<br />

тако што око 100 мл уља загрејете са алевом паприком .<br />

Уље треба да прекрива пихтије у дебљини 1 до 2 мм да би било лепо<br />

црвено.<br />

Послужите пихтије када се потпуно охладе.<br />

Да не заборавим и ово - боб је ризница хранљивих састојака:<br />

биљним протеином, гвожђем, влакнима као и високим садржајем<br />

аминокиселина. Кажу научници да су ово састојци који нас<br />

подмлађују. Наше баке, ето, то нису знале, али је дошло време да<br />

ми та сазнања искористимо, вратимо на трпезу ову већ заборављену<br />

биљку и подмладимо се.<br />

Мирјана Васић<br />


• Савест ми је чиста, а перем и<br />

новац.<br />

• Сиротиња умире од глади, па<br />

се стиче погрешан утисак да је<br />

све више богатих.<br />

• Храброст је моја најдубља интима.<br />

То не показујем никоме.<br />

Милен Миливојевић<br />

• Термин пријемног испита је<br />

померен за следећу недељу.<br />

Због лошег курса евра.<br />

• Отворио је ново поглавље у<br />

својој књижевној каријери. Постао<br />

је министар културе.<br />

• Прво треба подмитити судију,<br />

затим поротнике, па адвокате.<br />

То је идеалан правни поредак.<br />

Владимир Драмићанин<br />

Поетски кутак<br />

Хајде да се играмо парка<br />

Ти ћеш бити трава која ниче<br />

А ја чувар твој<br />

Љубави започета<br />

Хајде да се играмо улице<br />

Ти буди улица са раскошним излозима<br />

А ја задивљени пролазник<br />

Љубави пролазна<br />

Хајде да се играмо друма<br />

Ти буди друм без краја<br />

А ја вечити пешак<br />

Љубави изгубљена<br />

• Чим Србин стане на луди камен,<br />

он би да буде и председник.<br />

• Камо среће да уместо мозгова<br />

извозимо сировине.<br />

Где би нам био крај ?!<br />

• Нема договора.<br />

Свакоме је до говора.<br />

Пеко Лаличић<br />

• Према окривљеном је одређен<br />

кућни притвор, али он нема<br />

такву притворску јединицу.<br />

• У судској пракси појавило се<br />

питање о потреби примене закона.<br />

• Наш правосудни циркус је<br />

лош, али је бар путујући.<br />

Живојин Денчић<br />

Венко Христов Бореин<br />


МОЗАИК<br />

број 4 петак, 15. март 2013.<br />


ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР<br />

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА<br />

7.00 Будилица<br />

9.00 Цртани филм<br />

9.25 Серијски филм<br />

10.15 Вести на знаковномјезику<br />

(р)<br />

10.30 Викенд на<br />

истоку (р)<br />

11.20 Документарни<br />

програм<br />

12.00 Вести<br />



13.05 Серија „Излог<br />

страсти‘‘<br />


14.10 Агро дан<br />

14.25 Калеидоскоп<br />

15.15 Србија коју<br />

волим<br />

16.00 Дневник<br />


17.30 Око истока<br />



19.20 Вести на влашком<br />

језику<br />

19.30 Храна и вино<br />

20.00 Нокаут<br />

20.30 Спортска<br />

хроника<br />

21.10 Строго<br />

поверљиво<br />

22.00 Данас<br />

22.30 Глас Америке<br />



00.10 Око истока (р)<br />

1.00 Ноћни програм<br />




10.15 Палета (р)<br />

10.40 Није тешко<br />

бити ја<br />

11.30 ...И акција<br />




13.05 Серија “Излог<br />




14.25 ABS Show<br />

14.55 Нокаут (р)<br />

15.20 Спортска хроника<br />










20.00 Ауто флеш<br />

20.40 Свет на длану<br />













10.40 Документарни<br />

програм<br />

11.30 Еколошка<br />

питања<br />








14.25 Вино и<br />

виноградарство<br />

14.55 Свет на длану<br />

15.20 Ауто флеш<br />




18.15 Улична патрола<br />






20.00 Корак 21<br />

20.40 Филм на виде(л)о<br />














11.05 Дивља планета<br />

11.30 Меридијанима<br />







14.10 Бели лук и<br />

папричица<br />


14.45 Ауто спринт<br />

15.30 Филм на виде(л)о<br />










20.00 Улови трофеј<br />

20.35 У свемиру<br />

21.00 Гледишта/<br />

Објективно<br />

(наизменично)<br />











10.30 Везе<br />

11.00 Вино и<br />

виноградарство<br />

11.30 Меридијанима<br />








14.25 Улови трофеј<br />

15.00 Гледишта/Објективно<br />





18.15 Навигатор<br />






20.00 Изнад времена<br />









7.00 У нашем атару<br />

8.00 Лек из природе<br />

8.30 Радим градим<br />

9.00 Навигатор (р)<br />

9.15 На точковима<br />


10.10 Дивља планета<br />

10.35 Интерфејс<br />

11.00 Школирање<br />

11.30 Мислити зелено<br />


12.15 Играни филм<br />

14.00 Викенд на истоку<br />

15.00 Није тешко<br />

бити ја<br />


16.20 За све Роме<br />


18.15 Култ арт<br />


19.20 Инфо 7<br />








7.00 Фарма<br />


9.00 Свет дивљине<br />

9.30 Дивљи свет<br />


(омнибус)<br />


12.15 Село моје<br />

12.45 Зелени екран<br />

13.15 Здравље<br />

13.45 Палета, програм<br />

на румунском језику<br />

14.00 Вести на знаковном<br />


14.15 Изнад времена<br />


15.15 МиМ магазин<br />


16.20 Ретроспектива,<br />

програм на влашком<br />



18.05 Познати<br />

екстремно<br />


19.20 Инфо 7<br />





23.30 Атлас/Гуливер<br />

(наизменично)<br />


*Програмска шема је подложна променама<br />

Биоскопски репертоар<br />

Биоскоп „Звезда“ Бор<br />

» Од 14.03. до 20.03. филм ,,ПИЈЕВ ЖИВОТ“ у 18 сати<br />

» Од 14.03. до 20.03. филм ,,СУМРАК САГА – ПРАСКОЗОРЈЕ<br />

2“ у 20 сати<br />

» Од 21.03. до 27.03. филм „43“ у 18 сати<br />

» Од 21.03. до 27.03. филм „ГАНГСТЕРСКИ ОДРЕД“ у 20 сати<br />

» Од 28.03. до 03.04. филм ,, ДОБАР ДАН ДА СЕ УМРЕ МУШ-<br />

КИ“ у 18 и 20 сати<br />

Цена улазнице за филмске пројекције је 150 динара, а за организоване<br />

посете (минимум 15 улазница), цена улазнице је 100 динара.<br />

Остали програми<br />

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“<br />

» 28.03.2013. – Хуманитарни концерт за Саву Ђокића групе<br />

,,Трио Антика“ у Музичкој школи у 19 сати - цена улазнице је<br />

100,00 динара<br />

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ<br />

Позивни број 030<br />

Аутобуска станица 423-770<br />

Железничка станица 421-371;<br />

421-371<br />

Полицијска управа 192<br />

Ватросаци 193<br />

Хитна помоћ 194<br />

Електродистрибуција 422-888<br />

Топлификација 426-398<br />

Водовод 421-234<br />

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ<br />

Хотел „Језеро“ 482-940<br />

Хотел „Албо“ 249-69-62<br />

Хотел „Српска круна“ 477-077<br />

Клуб РТБ Бор 477-008<br />

АПОТЕКЕ<br />

Апотека у Дому здравља<br />


Апотека „Стеван Јаковљевић“<br />


Апотека „Здравље“ 428-866<br />

Апотека у Злоту 2561-958<br />

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ<br />

Бор - Мајданпек 7.50, 15.35 и 20.50<br />

Бор - Зајечар (веза за Ниш и<br />

Прахово пристаниште) 05.16, 10,27<br />

и 18,22<br />

Мајданпек - Бор (из Мајданпека)<br />

4,00, 9,15 и 17,05<br />

Зајечар - Бор (из Зајечара) 6,45,<br />

14,30 и 19,50<br />

АУТОБУСИ<br />

Поласци из Бора за<br />

Београд 04:00(радним даном),<br />

05:00, 07:30 (преко Жагубице),<br />

08:46, 14:30, 15:30<br />

Лесковац и Врање 02:45 16:30<br />

Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним<br />

даном), 08:00 )радним даном)<br />

08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,<br />

Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним<br />

даном), 08:00 (радним даном) 08:40<br />

14:30 16:30 20:55 22:25<br />

Неготин и Кладово 07:30<br />

Д. Милановац 10:40 , 15:10<br />

Мајданпек 15:10, 17:30<br />

Параћин 05:00 05:16 15:30<br />

Јагодина 05:00 15:30<br />

Жагубица - Пожаревац 07:30<br />

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />


ЕМИСИЈЕ НА<br />

ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />



facebook.com/rtvbor



У хотелу „Језеро“ од 18. до 28. марта<br />

Европско првенство у снукеру<br />

Такмичење у овом спорту, сличном билијару, први пут<br />

се организује у нашој земљи, кажу у недавно основаној<br />

Снукер асоцијацији Србије<br />

БОР» Србија и борска општина<br />

биће домаћин Европског<br />

првенства у снукеру, које ће се<br />

одржаати од 18. до 28. марта<br />

у Хотелу „Језеро“ на Борском<br />

језеру. Такмичење ће се одвијати<br />

у два дела. Од отварања до 22.<br />

марта надметаће се најмлађи,<br />

старости до 21 године, а у другом<br />

делу првенства надметаће се<br />

парови, ветерани и жене.<br />

Овај спорт, врста билијара,<br />

није за сада стекао пуно поклоника<br />

у Србији. а такмичари из<br />

наше земље до сада нису имали<br />

значајније резултате на европској<br />

сцени.<br />

- Снукер асоцијација Србије<br />

је млада организација, радимо<br />

нешто више од годину дана. С<br />

обзиром на то да је овај спорт<br />

тек на почетку развоја у Србији,<br />

ни на Европском првенству не<br />

очекујемо велике резултате,<br />

али битно је стицање искуства.<br />

Планови су нам иначе да снукер<br />

популаришемо у целој Србији.<br />

Захваљујући Европском првенству<br />

у Бору имамо прилику да<br />

то и урадимо. - каже Марко Вуковић,<br />

председник Снукер асоцијације<br />

Србије.<br />

Ово је прво Европско првенство<br />

које се организује у Србији,<br />

а организацију је добио Хотел<br />

„Језеро“ управо захваљујући условима<br />

које пружа.<br />

- Хотел „Језеро“ испуњава<br />

све услове, собе су савршене,<br />

смештајни капацитети више<br />

него довољни, сале које смо<br />

изабрали да поставимо столове<br />

идеално одговарају условима<br />

који су нама потребни - наглашава<br />

Данило Матковић, потпредседник<br />

Снукер асоцијације<br />

Србије.<br />


Ново екипно злато у стрељаштву<br />

Женска стрељачка репрезентација<br />

Србије у дисциплини ваздушни<br />

пиштољ, у саставу Јасна<br />

Шекарић, Зорана Аруновић и<br />

Бобана Величковић, освојила<br />

је златну медаљу на Европском<br />

првенству у данском Одензеу,<br />

са укупно 1134 круга, кругом<br />

више од Украјине и четири од<br />

Немачке.<br />

Бобана Величковић, из<br />

Стрељачког клуба Бор 030, која<br />

је бранила појединачну титулу<br />

Европског првака, освојила је<br />

осмо место. Зорана Аруновић<br />

била је четврта, а Јасна Шекарић<br />

28. у конкуренцији 55 сениорки.<br />

Боранка је одлично наступала<br />

у основном делу такмичења, у<br />

којем је имала 380 кругова и пласирала<br />

се међу осам најбољих<br />

на шампионату Европе али је,<br />

применом нових правила, прва<br />

испала у елиминацијама финалне<br />

серије.<br />

Бојан Обрадовић<br />

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор<br />

Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић<br />

Новинар-редактор Чедомир Васић<br />

Графички дизајн и припрема за штампу Ивана Јовић<br />

Штампа Штампарија „Графомед“ Бор<br />

СПОРТ<br />

У овогодишњем такмичењу<br />

борске Мини макси фудбалске<br />

лиге, од краја новембра,<br />

учествовало је укупно 11 екипа<br />

- седам у макси, а четири у мини<br />

лиги. Најбоља екипа Макси лиге<br />

је Мајданпек, друго место заузео<br />

је жагубички Хомољац, а трећа<br />

је била Слатина. У мини лиги<br />

прво место припало је Рудару,<br />

други је Злот, док је треће место<br />

освојио Мајданпек.<br />

Пехаре за фер плеј у макси<br />

и мини лиги освојили су Злот<br />

и Рудар. Признања и медаље, у<br />

обе категорије, припала су још<br />

и најперспективнијем играчу,<br />

најбољем стрелцу, најбољем<br />

голману и најбољем тренеру.<br />

- Задовољни смо овогодишњом<br />

организацијом Мини<br />

макси лиге јер је било 200 фудбалера,<br />

одиграно је близу 60<br />

утакмица, децу воде петнаестак<br />

тренера, у Спортском центру<br />

имамо изузетне услове, тако да<br />

БОР» Александар Стојић, из<br />

Бодибилдинг клуба „Партизан“<br />

у Бору, освојио је осмо место на<br />

25. спортском фестивалу Арнолда<br />

Шварценегера у Колумбусу,<br />

држава Охајо, у Сједињеним<br />

Америчким Државама. На једном<br />

од најпрестижнијих такмичења<br />

на свету, на којем је<br />

учествовало више хиљада спортиста<br />

у четрдесет дисциплина,<br />

борски такмичар наступао је у<br />

бодикласику, у којем је освајао<br />

www.rtvbor.rs<br />

број 4<br />

Завршена Мини макси лига<br />

Најбоља екипа Макси лиге је Мајданпек, а прво<br />

место у Мини лиги припало Рудару<br />

Рад са млађим категоријама<br />

у Омладинском фудбалском<br />

клубу Мајданпек изузетно је<br />

тежак, мало је деце због одласка<br />

људи из Мајданпека,<br />

тако да је тешко направити<br />

екипу деце истог годишта.<br />

Ипак, финансијска ситуација<br />

је мало боља него претходних<br />

година, па очекујем да ће Мајданпек<br />

ускоро поново имати<br />

добре фудбалере - каже Новица<br />

Анђелковић, тренер ОФК<br />

Мајданпек.<br />

је то један од разлога што нам<br />

је понуђено да наредне године<br />

будемо организатори завршног<br />

такмичења - каже Вукомир Перић<br />

из Организационог одбора<br />

Мини макси лиге.<br />

Овогодишњим такмичењем<br />

у Мини макси лиги задовољни<br />

су и тренери клубова, који истичу<br />

да су оваква такмичења битна<br />

за развој и популаризацију фудбала<br />

у источној Србији.<br />

- Битно је то да смо на овом<br />

такмичењу приметили много<br />

талентоване деце, која ће, вероватно<br />

за десетак година, бити<br />

перспектива борског фудбала.<br />

До изражаја долазе млађа деца,<br />

којима је Мини макси лига прво<br />

званично такмичење. Овде је<br />

могуће видети и открити њихов<br />

таленат, да би се касније, у клубовима,<br />

радило са њима, да би<br />

напредовали и били што бољи<br />

фудбалери - истиче Иштван<br />

Шорбан, тренер млађих категорија<br />

ФК Рудар.<br />

Новица Анђелковић, тренер<br />

ОФК Мајданпек, оцењује да су<br />

услови у борском Спортском<br />

центру одлични и да је задовољан<br />

такмичењем у лиги, али и<br />

гостопримством домаћина.<br />

Мини макси лига окупила је,<br />

ове године, око 200 младих играча,<br />

а одигране су 54 утакмице.<br />

По три најбоље екипе из обе категорије<br />

учествоваће 30. марта у<br />

финалу Макси лиге у Крушевцу,<br />

односно у финалу Мини лиге у<br />

Нишу.<br />

Маријана Симић<br />

Стојић осми на Купу Шварценегера<br />

најважније титуле на домаћим и<br />

балканским првенствима и био<br />

светски првак у верзији Светске<br />

фитнес федерације.<br />

Према његовим речима, такмичење<br />

на Арнолд купу било<br />

је најјаче на коме је учествовао<br />

у каријери, јер је конкуренција<br />

била много јача него на свим другим<br />

званичним шампионатима.<br />

Б. Обрадовић

Oko istoka br. 4

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?