Evropski tranzicioni procesi Proces pridruÅ¾ivanja ... - Ekonomija

Европски интеграциони и транзициони процеси 

Радна 

недеља 

Тематска целина 

Циљ 

14. Европски интеграциони и транзициони 

процеси 

Стицање знања о 

европским 

интеграционим и 

транзиционим 

процесима. 

15 

Тематска 

јединица 

14.1 Европски интеграциони 


Студент ће бити 

способан да разуме, 

препозна и репродукује 

појам и облике 

економске интеграције, 

настанак и развој 

Европске уније и 

инситуције Европске 

уније. 

14.2 Европски транзициони 





знања о европским 



2

Европски интеграциони и транзициони процеси 

Радна 

недеља 

Тематска целина 

14. Европски интеграциони и транзициони 


Циљ 

Стицање знања о 

европским 

интеграционим и 



15 

Тематска 

јединица 

14.3 Међународно кретање 

капитала 




знања о међународном 

кретању капитала (извоз 

капитала, директне 

инвестиције). 

НАСТАВНИ МЕТОД: ПРЕДАВАЊЕ 

3

PREDAVANJE 14 

EVROPSKI INTEGRACIONI I 

TRANZICIONI PROCESI 

Prof. dr Dragana Kragulj 

Fakultet organizacionih nauka 

4

Evropski integracioni procesi 

• Jan Tinbergen: 

• “Integracija je ostvarenje najpoželjnije 

strukture međunarodne privrede, 

uklanjajući veštačke preprekeoptimalnom 

funkcionisanju i smišljeno uvodeći sve 

željene elemente koordinacije i unifikacije”. 

5


Bela Balaša: 

• trgovinska integracija (“trade integration”) 

• faktorska integracija (“factor integration”) 

• integracija politika (“policy integration”) 

• potpuna integracija (“total integration”) 

6


• 9. maj 1950. – Šumanov plan o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i 

čelik (European Coal and Steel Community, ECSC) 

• 18. april 1951. – Šumanov plan kodifikovan u Parizu od strane Francuske, 

Zapadne Nemačke, Italije, Belgije, Holandije i Luksemburga. 

• 10. avgusta 1952. – Pariski sporazum stupa na snagu 

• 25. mart 1957. – Šest zemalja u Rimu potpisalo “Rimske Ugovore” o 

osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i Evropske zajednice za 

atomsku energiju (Euratom) 

7


Rimski ugovori kao kamen temeljac evropske integracije predviđali su: 

• ukidanje carinskih i drugih barijera i stvaranje zajedničkog tržišta; 

• stvaranje zajedničke carinske tarife u trgovinskim odnosima sa 

svetom; 

• slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala; 

• stvaranje jedinstvenog poljoprivrednog tržišta; 

• stvaranje zajedničke trgovinske i socijalne politike; 

• pridruživanje Zajednici kolonija kojima upravljaju države članice. 

8


Euratom je predviđao: 

• stvaranje uslova za razvoj nuklearne energije u 

mirne svrhe; 

• obezbeđenje sirovina i goriva državama 

članicama i kontrola njihovog korišćenja; 

• stvaranje zajedničkih propisa o zaštiti zdravlja i 

sigurnosti građana 

9


• 13. mart 1979. – Na snagu stupa Evropski 

monetarni sistem (European Monetary 

System, EMS) u okviru kojeg je usvojeno da se 

međunarodni obračuni vrše u zajedničkoj jedinici 

“eki” (European Currency Unit, ECU). 

• 1. juli 1987. – Na snagu stupa “Jedinstveni 

evropski akt” 

10


• 7. februar 1992. – 12 zemalja članica na Samitu 

u Mastrihtu potpisuje Ugovor o Evropskoj 

uniji gde se ističu glavni ciljevi EU: 

• ekonomska i monetarna kohezija i stvaranje jedinstvene 

valute; 

• uvođenje državljanstva Unije; 

• zajednička spoljna i odbrambena politika; 

• čvrsta saradnja u pravosuđu i unutrašnjim poslovima; 

• efikasnije delovanje mehanizama i institucija Zajednice. 

11


• Današnji izgled Evropske unije najviše je 

određen: 

– Ugovorom iz Mastrihta (1993), 

– Ugovorom iz Amsterdama (1997) i 

– Ugovorom iz Nice (2001). 

• Lisabonski ugovor (Reformski ugovor) – 

stupio na snagu 1. decembra 2009. 

12


• 1. januar 1994. – Osnivanje Evropskog monetarnog instituta 

(EMI) 

• 25. mart 1998. – Evropska komisija formalno preporučuje 11 

zemalja za ulazak u EMU 

• 31. decembar 1998. –Eki promenjen u evro po kursu 1:1 

• 1. januar 1999. – Evropska centralna banka preuzima centralnu 

monetarnu vlast. Ovaj datum se računa kao datum rođenja nove 

jedinstvene valute evra 

• 2. januar 2001. – Grčka postaje dvanaesti član EMU 

• 1. januar 2002. – Evro postaje zakonsko sredstvo plaćanja 

• 1. juli 2002. – Sve nacionalne valute iz Evro zone su povučene. Sve 

nacionalne valute su prestale zvanično da važe. 

13


14


• 1. januar 1973. – Prvo proširenje Zajednice (Velika Britanija, 

Danska i Irska) 

• 1. januar 1981. – Drugo proširenje (Grčka) 

• 1. januar 1986. – Treće proširenje (Španija i Portugalija) 

• 1. januar 1995. – Četvrto proširenje (Austrija, Švedska i Finska) 

• 1. maj 2004. – Peto najveće proširenje (Kipar, Češka, Estonija, 

Mađarska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija). 

• 1. januar 2007. - Šesto proširenje (Bugarska i Rumunija) 

15


EU 

•Evropska zajednica za ugalj 

i čelik (prestala da postoji 

2002. god.) 

•Evropska ekonomska 

zajednica i 

•Evropska Zajednica za 

atomsku energiju 

Zajednička spoljna i 

bezbednosna politika 

Saradnja u pravosuđu 

unutrašnjim poslovima


INSTITUCIJE 

SAVETODAVNA TELA 

• Evropska komisija 

• Savet EU 

• Evropski parlament 

• Evropski sud pravde 

• Evropski revizorski sud 

• Ekonomski i socijalni 

komitet 

• Komitet regiona 

• Ombudsman 

• Evropska centralna banka 

• Komitet stalnih 

predstavnika (COREPER) 

17

Evropski tranzicioni procesi 

• Tranzicija ne označava samo »izlazak« iz jednog i »ulazak« u drugi 

sistem. To nije samo jednostavan »prelazak« iz socijalizma u 

kapitalizam. 

• Tranzicija je, pre svega, proces i to proces koji sažima kompleksne 

društvene, ekonomske i političke reforme u jednoj zemlji. 

• To je proces koji treba da obezbedi što brži i što bezbolniji prelazak 

sa direktivnog planiranja na tržišnu ekonomiju, kao i transformaciju 

jednopartijskog političkog sistema u pluralističko društvo. 

18


Osnovni pravci reformi 

• izgradnja tržišnih institucija, 

• svojinska transformacija, 

• funkcionisanje tržišta roba i usluga, 

radne snage i kapitala, 

• liberalizacija najvećeg broja cena, 

• značajna liberalizacija trgovine, 

• strukturna prilagođavanja, 

• prestrukturiranje preduzeća, 

• radikalne promene u upravljanju 

javnim sektorom, 

Osnovni pravci reformi 

• makroekonomska stabilnost, 

• reforma bankarskog sistema, 

• reforma poreskog sistema, 

• reforme socijalnog osiguranja i 

penzijskog sistema, 

• izvozna orijentacija, 

• privlačenje stranog kapitala (direktne 

investicije, portfolio investicije, 

koncesije, otvaranje stranih afilijacija, 

slobodne carinske zone i dr.), 

• usaglašavanje propisa sa regulativom 

Evropske unije, 

• reforme u političkoj sferi itd. 

19


Kopenhagenski kriterijumi 

• Postojanje stabilnih institucija koje garantuju demokratiju, 

vladavinu prava, ljudska prava i zaštitu prava nacionalnih 

manjina; 

• Postojanje tržišne privrede kao i njenu sposobnost za 

sučeljavanje sa konkurencijom u okviru EU; 

• Preuzimanje obaveza koje proizilaze iz članstva u EU kao i 

privrženostn ciljevima političke, ekonomske i monetarne unije. 

20


Proces pridruživanja obuhvata: 

Proces pristupanja obuhvata: 

• održavanje sastanaka 

Konsultativne radne grupe, 

• izradu pozitivne Studije 

izvodljivosti, 

• početak pregovora, 

• potpisivanje Sporazuma o 

stabilizaciji i pridruživanju i 

• stupanje na snagu Sporazuma o 

stabilizaciji i pridruživanju. 

• upućivanje zahteva za prijem u 

Evropsku uniju, 

• dobijanje statusa kandidata, 

• početak pregovora o pristupanju, 

• potpisivanje Sporazuma o 

pristupanju EU i 

• stupanje na snagu Sporazuma i 

po toj osnovi članstvo u Evropskoj 

uniji. 

21

Međunarodno kretanje kapitala 

• Sa ekonomske tačke gledišta, kretanje kapitala 

predstavlja najvažniji oblik međunarodnog kretanja 

faktora proizvodnje. 

• Slobodan promet kapitala treba, u osnovi, da usmeri 

kapital prema onim geografskim oblastima koje pružaju 

mogućnost ostvarivanja najvećeg profita i najrentabilnije 

proizvodnje. 

22


• Kretanje kapitala iz jedne države u drugu 

može se posmatrati sa različitih aspekata. 

• Osnovna i najvažnija podela podrazumeva 

dva oblika izvoza kapitala: investicioni i 

kreditni. 

23


• Najrizičniji oblik međunarodnog kretanja kapitala su 

direktne investicije, ali one obezbeđuju i najveće profite. 

• Direktne investicije podrazumevaju proširenje 

postojećih i osnivanje novih privrednih organizacija od 

strane tzv. matičnog preduzeća. 

• Radi se o dugoročnom ulaganju korporativnog kapitala 

u inostranstvu. 

24


Razlikuju se nekoliko oblika ulaganja kapitala u formi 

stranih direktnih investicija: 

• greenfield investicije, 

• merdžeri i akvizicije, 

• brownfield investicije. 

25


Pozitivne i negativne posledice izvoza kapitala na: 

• zemlju uvoznicu, 

• zemlju izvoznicu i 

• međunarodne odnose. 

26


27


Investiciona klima se može analizirati pomoću određenih 

elemenata kao što su npr.: 

• kvalitet infrastrukture, 

• funkcionisanje tržišta rada, 

• trgovinska politika jedne zemlje, 

• fiskalna i monetarna politika vlade, 

• državna intervencija u privredi, 

• stanje u bankarskom i finansijskom sektoru, 

• pravna regulativa, 

• vlasnička prava, 

• stepen korupcije itd. 

28


PITANJA: 

• Šta podrazumevamo pod ekonomskom integracijom? 

• Navedite i objasnite oblike integracije. 

• U čemu je razlika između zone slobodne trgovine i carinske unije? 

• Koliko je do danas bilo krugova proširenja Evropske unije? Navedite 

ih i objasnite. 

• Navedite ključne datume razvoja Evropske unije. 

• Zašto se za Rimske ugovore kaže da predstavljaju kamen temeljac 

evropske integracije? Kojim je još Ugovorima određen današnji 

izgled Evropske unije? Objasnite tri stuba Evropske unije. 

• Objasnite i predstavite šemom institcionalni trougao Evropske unije. 

29


PITANJA: 

• Objasnite proces tranzicije. 

• Kako se proces tranzicije može ilustrovati? Objasnite. 

• Šta obuhvataju Kriterijumi iz Kopenhagena? 

• Šta su to Evropski sporazumi? 

• Koje faze obuhvata proces pridruživanja Evropskoj uniji? 

• Koje faze obuhvata proces pristupaja Evropskoj uniji? 

• Objasnite proces stabilizacije i asocijacije kao strateški pristup 

Evropske unije zemljama Zapadnog Balkana. 

30


PITANJA: 

• Šta podrazumevamo pod pojmom izvoza kapitala? 

• Koja dva osnovna oblika izvoza kapitala razlikujemo? Objasnite. 

• Objasnite razliku između greenfield i brownfield investicija. Definišite 

i objasnite razliku između merdžera i akvizicija. 

• Navedite i objasnite pozitivne efekte stranih direktnih investicija. 

• Navedite i objasnite negativne efekte stranih direktnih investicija. 

• Koji su motivi za izvoz kapitala? 

• Navedite i objasnite elemente koji određuju investicionu klimu. 

31

Evropski tranzicioni procesi Proces pridruÅ¾ivanja ... - Ekonomija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?