A dekonstrukcije: la différance, pisanje, Derida i „mi“ - komunikacija

34 Novica Miliæ
Jedan od poslednjih objavljenih Deridinih tekstova nosi naslov Et cetera.
Puni naslov glasi: Et cetera (and so on, und so weiter, and so forth, et ainsi de
suite, und so berall, etc,). I tako dalje, dakle, na više od jednog jezika. „Više od
jednog jezika“, plus d’une langue, što je, meðutim, i ne više jedan jezik, pa i ne
više od jednog jezika, to je takoðe jedna od Deridinih „definicija“ dekonstrukcije.
Kao što bi mogla biti i jedna od „definicija“ diferancije. Ili kao što bi mogla biti i
jedna od „definicija“ filozofije i literature. Upravo, i ništa manje, ovog i koje stoji
izmeðu njih, koje ih razdvaja i pribliava. Više od jednog jezika, i, opet i, neni
više jedan jezik, niti više od jednog jezika: ni više ni manje, dakle, nego i-i, ni-niti,
koje se uvlaèi u tekstove Deride, u tekstove dekonstrukcije, kao njena „formula“,
„stil“, „ton“ ili „figura“. Kao trag ili kao ig, la trace ili la marque, i filozofije i knji-
evnosti, ali ni samo njih, niti samo izmeðu njih. Kao beleg, ali i kao etiketa: kao
trade-mark, ili kao brand – uprkos svem nerazumevanju, a moda i baš zato, dekonstrukcija
se još uvek dobro prodaje. To što sama postavlja pitanje ekonomije
– tekstualne ali i vantekstualne, u pismu ali i u instituciji koja misli da se dovoljno
opismenila i da nikakvo njeno dalje opismenjavanje nije potrebno – dekonstrukciju
ne moemo zameniti njenim etiketama, pa èak ni njenim retorikama, èak ni
njenim „definicijama“, „pojmovima“, „figurama“ koje je sam Derida izvodio na
scenu pisma/pisanja tokom tolikih decenija. Uvek æe jedan od tih instrumenata
njene ekonomije pokazati trag onog „i-i“, ni-niti“, i generalizovati tu ekonomiju u
pravcu nje same, kao problem koji ostaje izmeðu logosa i logosa, izmeðu logosa
i leksisa.
Za mene ostaje pitanje: šta æemo sa dekonstrukcijom, tj. šta æemo i sa dekonstrukcijom?
Koji je ukupni domet filozofskog poduhvata aka Deride? Nisam
uveren da nam je misao aka Deride potrebna samo usled filozofskih razloga,
kao nov trade-mark filozofske institucije. Pa ni kao još jedna etiketa knjievne
teorije, misli o knjievnosti ili u knjievnosti. Nešto drugo, ako smem da na ovom
skupu uprostim pitanje kao pitanje o ukupnom dometu – neizbeno usled zahteva
iste one ekonomije, usled vremena koje nam je uvek na raspolaganju i koje
nam, ništa manje, nije na raspolaganju – nešto drugo je posredi s dekonstrukcijom
i sa nama.
I sa nama: ovo i u izrazu „i sa nama“ nikad od „nas“ ne èini jedinstvo. Za one
koji ne znaju, ima autora koji pišu ili su pisali o Deridi ali koji nikako nisu u nekom
jedinstvu. „Deridijanaca“, navodnih ili stvarnih pristalica Deride, njegovih ljubitelja
i èak imitatora, ima raznih, i èak se meðu njima vode ponekad oštre rasprave,
prave borbe. Još je manje jedinstva meðu raznolikim disciplinama i poljima prema
kojima dekonstrukcija uspostavlja neko i: dekonstrukcija i kritika, i filozofija, i
metafizika, i nauka, i knjievnost, i pravo, i arhitektura, i poslovodstvo, i vizuelne
umetnosti, i muzika, i tehnika, i ljubav, i porodica, i prijateljstvo, i zakon, i nemoguæe,
i gostoprimstvo, i tajna, i Amerika, i Evropa, i Treæi svet, i politika, i religija, i
demokratija, i univerzitet, i psihoanaliza, i feminizam, i novi istorizam, i modernizam,
i postmodernizam, i – sve do i koje se, u navedenom Deridinom tekstu