A dekonstrukcije: la différance, pisanje, Derida i „mi“ - komunikacija

Novica Miliæ
A dekonstrukcije:
la différance, pisanje, Derida i „mi“
Mislio sam da na poèetku ovog skupa o Deridi treba reæi nešto o Deridi i pisanju.
Zašto na poèetku, i zašto o tome? Zato što je sam Derida na poèetku, na
poèetku svojeg filozofskog puta, govorio o pisanju, o pisanju ili o pismu, o onom
criture koje se ne moe prevesti samo jednim od ta dva izraza, koje je, uostalom,
više od ta dva izraza. Na poèetku, a to znaèi u prvim svojim radovima, tekstovima
i knjigama, koji su, kako znamo, bili najpre usmereni na fenomenologiju Huserla
i pisma/pisanja (Uvod u Poreklo geometrije, 1962, Glas i fenomen, 1967),
na jednu „nauku“ o pismu/pisanju (O gramatologiji, 1967), na razliku i pismo/pisanje
(Razlika i pisanje, takoðe 1967). Pismo na tim poèecima izrasta kao ono
što je u poèecima, u poèecima svakog mišljenja, pa i filozofskog, onog, dakle, pisanja
koje je potiskivalo pismo zarad tzv. metafizike prezencije i njenog „logocentrizma“,
odnosno „fonocentrizma“. Pismo je tako, kao pra- ili pre-pismo,
archi-criture – Derida bi još rekao i „kvazi-transcendental“ – postalo osnovna
tema za dekonstrukciju pomenute metafizike. Filozofija je bila najednom otkrivena
kao instuticija koja piše: ne znaèi da ta institucija dotle nije pisala, filozofija
je kao institucija oduvek pisala, ali je tada bila otkrivena kao pisanje, i kao pisanje,
a ne samo kao mišljenje, i prema tom Deridinom otkriæu ona je tada, pa i
danas još uvek tu i tamo, pokazala izvesnu sumnjièavost. Jer od svega što filozofija
èini izgledalo je da je pisanje tek uzgredni, nevani èinilac, sredstvo ili instrument
filozofske refleksije; a onda se, sa Deridom, pokazalo da je to tema za
filozofsku spekulaciju.
Ali Derida nije samo tematizovao pismo/pisanje kao pitanje ustrojstva institucije
filozofije. Ubrzo, posle prvog poèetka, imamo i drugi poèetak, ponovo sa
pismom/pisanjem. Veæ od Margina filozofije i Diseminacije (1972), a naroèito
posle Odzvona (Glas, 1974), Istine u slikanju (1978) i Poštanske karte (1980),
Derida poèinje da eksperimentiše pismom kao instrumentom filozofije, pisanjem
kao èinom tvorbe filozofskog teksta, stilom ili stilovima, odnosno oblikom
filozofskog teksta. Kao da se pokazalo: nije bila dovoljna dekonstrukcija kao
tema filozofije, dekonstrukcija kao razgradnja metafizike, veæ je potrebna i dekonstrukcija
filozofske institucije kao pisma ili teksta, a to æe reæi dekonstrukcija

30 Novica Miliæ
filozofije. Ako je pismo bilo, tokom milenijumske izgradnje filozofije kao institucije
na margini te iste institucije, nije bilo dovoljno samo tematski vratiti pismo u
središte, veæ je taj preokret trebalo pokazati i u premeštanju èitave tekstualne
konstrukcije koja sebe naziva filozofijom, premeštanju koje je uvek put izmeðu
centra i margine, naroèito oko margine, s obe njene strane, one prema centru u
one „izvan“. Preokret i premeštanje su, kako takoðe znate, i navedeni na kraju
Margina filozofije kao dve kljuène poèetne operacije dekonstrukcije. Citiram sa
poslednje dve stranice Margina dve reèenice: „Dekonstrukcija ne moe da se
ogranièi na neku neutralizaciju: ona treba, dvostrukim gestom, dvostrukim naukom,
dvostrukom pisanjem, da praktikuje jedno preokretanje klasiène opozicije i
jedno opšte premeštanje sistema. (...) Dekonstrukcija se ne sastoji od prelaska
s jednog pojma na drugi veæ od preokretanja i premeštanja kako nekog pojmovnog
tako i nepojmovnog poretka oko kojeg se artikuliše“ 1 . Dva puta, u dve reèenice,
ponovljeni su preokret i premeštanje, u prvoj reèenici su podvuèeni od
strane autora, kao što je podvuèeno i jedno „i“, na koje æu se kasnije još vratiti.
Ali još nešto je vano u ovom navodu, takoðe jedno „i“ koje se ne podvlaèi
neposredno u tekstu druge reèenice, ali koje æe se podvuæi u svim tekstovima
koje je Derida pisao posle Margina, poèev od knjiga koje sam malo èas naveo.
Reè je o dekonstrukciji nekog pojmovnog ali i nepojmovnog poretka. Dotle je institucija
filozofija imala posla sa nepojmovnim poretkom samo onoliko i utoliko,
koliko i ukoliko ga je trebalo prevesti, prepisati ili upisati u pojmovni poredak
vlastitog teksta. Sada je reèeno: razgradnja se ne tièe samo metafizike, ona se
tièe i filozofije, i to tamo, na onom rubu njene institucije gde se artikuliše kao
sprega pojmovnog i nepojmovnog. To bi imalo razne posledice, unutar same filozofije
(po nju kao teoriju biæa, kao ontologiju, kao teoriju saznanja ili istine, kao
epistemologiju, kao teoriju vrednosti, kao aksiologiju, a samim tim i po nju kao
fundament drugih teorija ili institucija), ali i izvan filozofije, po filozofiju izvan-sebe,
da tako kratko kaem, tj. po filozofiju kako u svojstvu fundiranja drugih institucija,
tako i u njenim praksama koje se tièu drugih praksi, od praktiène etike do politike,
od prava do teologije, i preko toga. I preko toga, jer filozofija izvan-sebe, to
nije više filozofija koja ostaje u svojoj instituciji, kao tvrðavi škole ili zavièaju biæa,
to je sada filozofija koja se meša, predaje ukrštanju, susretu ili dodiru onoga što
je ona, kao institucija, milenijuma odbijala. I to što je u prvom redu odbijala, ticalo
se forme njenog pisma/pisanja, oblika njenog teksta. Nekako se verovalo, naroèito
od Aristotela, kako je „prirodni“ oblik filozofskog pisanja zapravo izlaganje
vlastitih misaonih intencija i rezultata tih intencija monolog uma koji time
neutrališe svaki subjekt kao trag subjekta koji piše i redukuje ga na univerzalnu
ambiciju mišljenja. Na toj „naturalizaciji“ monologa poèivala je, toliko milenijuma,
institucija tzv. filozofskog tipa diskursa; eventualna „dijalogizacija“ mogla je
biti samo u slubi ojaèavanje ove monologizacije uma, onda kad, na primer, u
svom filozofskom tekstu, stupam u navodni dijalog s drugim umom, „kritièki“ se s
njim razraèunavajuæi.
1
Jacques Derrida: Marges – de la philosophie (Paris: Minuit, 1972), 392-393.

A dekonstrukcije: la différance, pisanje, Derida i „mi“ 31
Pokazalo se da Deridin drugi poèetak, koji je takao u ovu naturalizaciju, dira
u same granice filozofije kao tipa pisma/pisanja. I time u granice same institucije.
Ako je prema prvom poèetku tematizovanja pisma institucija pokazala izvesnu
sumnjièavost, uprkos tezama ili iznetoj argumentaciji – iznetoj još uvek u skladu
sa monološkim naèelom uma – prema drugom poèetku, kad je Derida poèeo da
praktikuje nove stilove, vidove, ili tonove u pisanju svog filozofskog teksta, institucija
je reagovala nestrpljivošæu i otporom: Derida je tada proglašen, i to ne
samo od protivnika, nego i od pojedinih njemu sklonih saputnika, za pisca, za „literaturu“.AlikakoDerida,posvemuštoznamo–aovajnjegov
èitalac je imao,
tokom poslednjih tridesetak godina, uvida u skoro sve što je Derida napisao i
objavio – nije napisao ništa što bi bilo „literatura“ u standardnom smislu, ništa
osim, moda, jednog stiha za jednu antologiiju One line poems (1986), optuba
za „literaturu“ je znaèila da on zapravo meša „anrove“, u prvom redu anrove filozofije
i literature, da je, dakle, jedan zbrkan, mutan, nejasan i kao takav nedostojan
naše panje autor. Lenjost institucionalnog uma je time našla sebi alibi.
Taj je alibi pojaèan Deridinim prvim velikim uticajem izvan institucije filozofije,
uticajem na misao o literaturi. Derida nikad nije napisao nijedan knjievnoteorijski
tekst u standardnom smislu tog termina; on jeste napisao nekoliko knjiga
o piscima iz knjievnosti – Ponu, Blanšou, Celanu – ali su te knjige pre
svega filozofska èitanja literature. Èak i kad je, u jednom još uvek neobjavljenom
seminaru na Jejlu, 1981. godine, govorio o „Teorijskim problemima komparativne
knjievnosti“, što je kurs moda najblii onome što bi bila knjievna teorija,
èak je i tada Derida pokretao pitanja filozofskih osnova knjievne teorije i kategorije
knjievnosti u celini. U tome se, uostalom, i sastoji priroda Deridinog uticaja
na knjievnu teoriju. Sa Deridom, i posle Deride, knjievna teorija ne moe
više raèunati na to da su njeni problemi izvan filozofije, izvan kolaboracije a katkad
i konfrontacije sa filozofijom, jer više, sa dekonstrukcijom i posle nje, barem
u Deridinom sluèaju, ne moe raèunati na svoj, vlastiti institucionalni pojam ili
kategoriju knjievnosti. I razume se, nije Derida jedini savremenik koji je standardni
pojam knjievnosti uzdrmao u temelju – doprinose tome su dali i drugi
mislioci, Lakan, Liotar, Fuko, Delez, pa èak i neki dalji savremenici, Nièe, Frojd,
Hajdeger – ali je Derida, moda više od drugih, pokazao da je standardni pojam
knjievnosti kao kategorija zapravo jedan filozofski, taènije metafizièki pojam.
Knjievnost, to je bilo ono što je filozofija, još od Platona, donekle i od Parmenida,
odbijala od sebe u govoru i u mišljenju, alteritet njene institucije monologizovanja
i homologizovanja uma, drugo prema naèinu na koji se piše. Breša koju je
dekonstrukcija Deridinog tipa otvorila u filozofiji sada se odnosila upravo na taj
alteritet, na „drugost“ knjievnog pisma: kako, u stilovima koje filozofija moe da
zajmi od tog svog drugog, oèuvati razliku izmeðu filozofskog i knjievnog, u meri
u kojoj svaku razliku treba oèuvati, ne usled institucionalne podele posla ili
trišta uma, veæ usled neèeg mnogo vanijeg, a to je samo konstituisanje mišljenja
u njegovom odnosu prema jeziku, u suštinskoj podeli logosa na logos-misao
i logos-govora, u podeli pisma/pisanja na logos i leksis, konstitutivnog, velim,

32 Novica Miliæ
kako za logos, tako i za leksis. Kolapsom te razlike – a mislim da je ona u osnovi
toga što Derida naziva la différance, tog izraza gde se a razlike umeæe kako bi u
razlici naglasilo njenu nesvodljivost – nestalo bi i logosa i leksisa, i filozofije i literature.
Ulog je, dakle, veæi nego podela posla ili trišta.
Mislio sam da vam na poèetku ovog skupa govorim o tom a,oa dekonstrukcije,
ili o a razlike, o la différance, razlici izmeðu razlike i razlike. O prvom slovu
azbuke ili abecede, o prvom iz niza abc, niza koji sam upotrebio za jednu knjiicu
o dekonstrukciji, pre nekoliko godina, imajuæi u vidu ne samo abc kao poèetni niz,
pa time i znaèenje jednog uvoda, nego i niz koji sledi iza tog niza, abc koliko i de,
oduzimajuæi time imenu dekonstrukcije njen prvi prefiks i ostavljajuæi je pomalo
ogoljenu, kao konstrukciju. Jedna od prvih Deridinog konstrukcija u pismu/pisanju
razlike, ne samo kao teme, nego i kao prakse, u razlièitom pisanju dakle, bila
je la différance. Na poèetku Margina, odmah nakon uvoda koji oprobava nov
zvuk filozofskog pisma, koji ga „timpanizuje“, stoji La différance. I tu Derida kae,
izmeðu ostalog: razlika ili diferancija (da tako kaem, i nadalje poštedim vaše uši,
diferancija za razliku od razlike ili diferencije), la différance nije ni reè ni pojam:
„Dakle, rekao bih najpre da mi se diferancija, koja nije ni jedna reè niti jedan pojam“,
piše Derida, barem dva puta, „strategijski pojavila kao ono što je najsvojstvenije
da se misli (le plus propre à penser), ako ne i da se ovlada – mišljenje bi
moda bilo ovde to što se dri u izvesnom nunom odnosu sa strukturnim granicama
ovladavanja – onim što je najnesvodljivije u našoj ‘epohi’“ 2 .
Nemam, na alost, vremena da se pozabavim sada i ovde ovim što, kao
„epoha“ – fenomenološka „epohe“, ali i istorijsko-filozofska „epoha“ – okruuje
Deridinu diferanciju, da se pozabavim, dakle, ne samo sklopom u koji ona ulazi,
nego i njenom genealogijom; Derida se oslanja na Parmedida, Kanta, Hegela,
Nièea, Frojda, Sosira, Bataja, Levinasa, Deleza u tom tekstu koji je fundamentalan
za Deridinu misao. Samo æu pomenuti neke teškoæe oko promišljanja ove diferancije.
Na dve teškoæe, koje prizivaju mnoge druge.
Prva dolazi iz filozofije, onda kad Derida kae za diferanciju da nije pojam.
Kako nije pojam, rekla bi institucija filozofije, ako je posredi le plus propre à penser?
Pa, ne mora le plus propre à penser biti pojam: mišljenje, ono što treba misliti,
ne mora biti uvek biti mišljeno kao pojam; misli se i preko slika, preko perceptivno-memorijskih
blokova, preko figura itd. Ali ima moda vanijih razloga
zašto diferancije nije pojam: 1. ona nije pojam jer nema ni središte ni granice
(obim), 2. ne podlee pojmovnim pravilima (ni formalne ni transcendentalne logike),
otuda 3. za razliku od razlike, od diferencije, diferancija nije suprotstavljena
identitetu: ista, ona nije jednaka, izmièe binarnoj opoziciji, metafizièkoj ili drugoj
hijerahiji ove ili one vrste. Nije ni misaona predstava, logièko biæe, niti je
sasvim transcendentna iskustvu ili uslovima iskustva, u prvom redu prostoru i
vremenu, kao espacement, kao razmak, razmicanje, ili kao le différant, kao ono
što odlae, kao naknadnost.
2
Ibid., 3, 7, 11. – „Skela tog A je lepljiva“, Jacques Derrida: Glas (Paris: Galile, 1974), 188b.

A dekonstrukcije: la différance, pisanje, Derida i „mi“ 33
Takoðe, diferancija nije ni reè, kae Derida. Kako to razumeti? Najpre, diferancija
kao reè nastaje brisanjem, uklanjanjem jednog e u diferenciji i zamenom
u a. Kao reè, to je „reè“ brisanja, „tihog upisivanja“, kako kae Derida, pre nego
reè isticanja ili govora. Derida se, suprotno od èesto uvreenog mišljenja, uvek
zanimao za glas, a posebno za ono što kao tihi, preæutani ili æutljivi glas preseca
pismo: literatura je, na primer, najpre takav jedan glas. Ovde tihi, preæutani,
æutljivi glas, a u la différance, raseca filozofsko pismo i odvodi ga na rub svoje artikulacije,
na granicu razumljivosti, tamo gde to pismo, ili taj diskurs, pokazuju
crte svoje suštinske nestabilnosti, inverzije, obrta, gde filozofija, kao govor, ne
moe više raèunati na pouzdanost èak ni reèi. Filozofija je retko ispitivala vlastite
granice na naèin na koji je to uèinio Derida svojom la différance. To je takoðe
stavljanje u pitanje i same granice vlastitosti, granice ekonomije filozofskog uma
i njegove razumljivosti, na mestu ili u vremenu gde ta razumljivost sebe obezbeðuje
od prodora nerazumljivog i bezumnog. Ili od prodora fikcije: diferancija
je moda u prvom redu fikcija.
Potom, nije sve što postaje oznaka samim tim i prevodljivo, ili svodljivo na
verbalni element, na verbum. Za reè nije dovoljno da bude artikulisan zvuk povezan
sa nekom noemom, srednji èlan izmeðu inteligibilnog i èulnog. Svi drugi
jezici, takoðe, nisu svodljivi na verbalni jezik. Sve do kraja XVIII veka lingvisti ili
protolingvisti uzimali su kao prirodno da je najmanja jezièka jedinica, koja poseduje
realnost u nekom govornom lancu, a koja nosi neko znaèenje, upravo reè;
ako se ide dalje u analizu jezièkog supstrata, u rašèlanjavanje lekseme na morfeme
i foneme, dobijamo manje jedinice, ali one nisu nosioci znaèenja; a takvo
mišljenje ostaje i poslednja dva stoleæa, pogled na jezik je odreðen pogledom na
znaèenje, znaèenje pogledom na misao, misao pretpostavkom logosa. Veæ se
Gramatologija bori s ovim pretpostavkama o jedinstvu jezièke jedinice, o centru
jezika u logosu. Èesto se diferancija, la différance, „prevodi“ prema semantièkim
analogijama ili etimološko-leksikografskim sliènostima, „korenima“ u (latinskom)
glagolu differe ili (francuskom) différer, ne samo kao razlikovanje ili razluèivanje,
nego i kao razmicanje ili odlaganje. Pa bi se tako diferancija prevela kao
„razluka“, kako je naslov Deridinog teksta (prvog koji je uopšte bio preveden na
srpskohrvatski, odnosno na hrvatski, još 1971). Ali takvi prevodi bi bili moguæi
tek pod pretpostavkom da je la différance reè (da je, kako Derida i kae u samom
tekstu, „jedno metafizièko ime“): ako nije ni reè, ne u standardnom, a zapravo
još uvek jedinom pojmu reèi, onda ostaje da se problem, pitanje reèi – šta
je reè, ne samo kao pojam, nego i kao figura, slika, sredstvo ili uopšte entitet –
misli poèev od takvih „reèi“ kakva je diferancija, ili „lanca“ sliènih „izraza“ kakvi
su, kod Deride, suplement, trag, diseminacija, destineracija, iteracija, farmakon,
margina, pa i sama dekonstrukcija. Tim pre što bi „poreklo“ jezika bilo u diferanciji,
razume se, ponovo, „poreklo“ sa promenjenim, „dekonstruisanim“ znaèenjem
ili smislom. Što sve, razume se, nije tako lako, trai dosta napora, rizika, u
šta treba uvek uraèunati i rizik pogrešnog razumevanja ili nerazumevanja. Rizik
koji se ipak moe umanjiti ukoliko se paljivo èita i još paljivije misli.

34 Novica Miliæ
Jedan od poslednjih objavljenih Deridinih tekstova nosi naslov Et cetera.
Puni naslov glasi: Et cetera (and so on, und so weiter, and so forth, et ainsi de
suite, und so berall, etc,). I tako dalje, dakle, na više od jednog jezika. „Više od
jednog jezika“, plus d’une langue, što je, meðutim, i ne više jedan jezik, pa i ne
više od jednog jezika, to je takoðe jedna od Deridinih „definicija“ dekonstrukcije.
Kao što bi mogla biti i jedna od „definicija“ diferancije. Ili kao što bi mogla biti i
jedna od „definicija“ filozofije i literature. Upravo, i ništa manje, ovog i koje stoji
izmeðu njih, koje ih razdvaja i pribliava. Više od jednog jezika, i, opet i, neni
više jedan jezik, niti više od jednog jezika: ni više ni manje, dakle, nego i-i, ni-niti,
koje se uvlaèi u tekstove Deride, u tekstove dekonstrukcije, kao njena „formula“,
„stil“, „ton“ ili „figura“. Kao trag ili kao ig, la trace ili la marque, i filozofije i knji-
evnosti, ali ni samo njih, niti samo izmeðu njih. Kao beleg, ali i kao etiketa: kao
trade-mark, ili kao brand – uprkos svem nerazumevanju, a moda i baš zato, dekonstrukcija
se još uvek dobro prodaje. To što sama postavlja pitanje ekonomije
– tekstualne ali i vantekstualne, u pismu ali i u instituciji koja misli da se dovoljno
opismenila i da nikakvo njeno dalje opismenjavanje nije potrebno – dekonstrukciju
ne moemo zameniti njenim etiketama, pa èak ni njenim retorikama, èak ni
njenim „definicijama“, „pojmovima“, „figurama“ koje je sam Derida izvodio na
scenu pisma/pisanja tokom tolikih decenija. Uvek æe jedan od tih instrumenata
njene ekonomije pokazati trag onog „i-i“, ni-niti“, i generalizovati tu ekonomiju u
pravcu nje same, kao problem koji ostaje izmeðu logosa i logosa, izmeðu logosa
i leksisa.
Za mene ostaje pitanje: šta æemo sa dekonstrukcijom, tj. šta æemo i sa dekonstrukcijom?
Koji je ukupni domet filozofskog poduhvata aka Deride? Nisam
uveren da nam je misao aka Deride potrebna samo usled filozofskih razloga,
kao nov trade-mark filozofske institucije. Pa ni kao još jedna etiketa knjievne
teorije, misli o knjievnosti ili u knjievnosti. Nešto drugo, ako smem da na ovom
skupu uprostim pitanje kao pitanje o ukupnom dometu – neizbeno usled zahteva
iste one ekonomije, usled vremena koje nam je uvek na raspolaganju i koje
nam, ništa manje, nije na raspolaganju – nešto drugo je posredi s dekonstrukcijom
i sa nama.
I sa nama: ovo i u izrazu „i sa nama“ nikad od „nas“ ne èini jedinstvo. Za one
koji ne znaju, ima autora koji pišu ili su pisali o Deridi ali koji nikako nisu u nekom
jedinstvu. „Deridijanaca“, navodnih ili stvarnih pristalica Deride, njegovih ljubitelja
i èak imitatora, ima raznih, i èak se meðu njima vode ponekad oštre rasprave,
prave borbe. Još je manje jedinstva meðu raznolikim disciplinama i poljima prema
kojima dekonstrukcija uspostavlja neko i: dekonstrukcija i kritika, i filozofija, i
metafizika, i nauka, i knjievnost, i pravo, i arhitektura, i poslovodstvo, i vizuelne
umetnosti, i muzika, i tehnika, i ljubav, i porodica, i prijateljstvo, i zakon, i nemoguæe,
i gostoprimstvo, i tajna, i Amerika, i Evropa, i Treæi svet, i politika, i religija, i
demokratija, i univerzitet, i psihoanaliza, i feminizam, i novi istorizam, i modernizam,
i postmodernizam, i – sve do i koje se, u navedenom Deridinom tekstu

A dekonstrukcije: la différance, pisanje, Derida i „mi“ 35
Et cetera, takoðe izlae jednoj dekonstrukciji u toku, a s èijeg poèetka je, èak donekle
redukovan, i ovaj spisak koji sam upravo naveo 3 .
Dekonstrukcija sve to – sve to i „nas“ – stavlja u tok. En cours. Podseæam: jednu
od „definicija“ dekonstrukcije Derida je izgovorio upravo ovde, u Beogradu, u
razgovoru na televiziji Studio B, 5. aprila 1992. La déconstruction – rekao je – c’est
quelque chose en cours. Dekonstrukcija, to je neka stvar koja je u toku. U toku, en
cours, ali takoðe na putu, u opticaju, u kretanju. Takoðe, pre en cours, nego discours,
nego samo discours. Zašto je dekonstrukcija nešto u toku? Zato što je to
nešto što se dogaða, ne samo u teoriji, ovoj ili onoj, u tekstu, ovom ili onom, nego u
praksi, u istoriji, u svetu. Postoje njeni efekti koji su povoljni, ali i oni koji nisu, koji
nisu još ni raspoznati prema shemi povoljnog i nepovoljnog: nije „bavljenje“ dekonstrukcijom
ili Deridom hir, èista radoznalost, ili, pak, pervezija uma, veæ pre jedna
vrsta neophodnosti, neizbenosti ili èak nemoguænosti da se èini ili misli drugaèije
u svetu u kojem su nam, ne tako retko, sve druge opcije suene, moda i oduzete.
Moda i nije dekonstrukcija „u toku“ koliko je svet „u toku“ ali tako da „mi“ nismo u
toku sa svetom ili sa njegovim „u toku“. I tu su, sa „nama“, koliko i sa Deridom, pisanjem,
dekonstrukcijom, dometi svakako još nemerljivi.
A OF DECONSTRUCTION:
LA DIFFÉRANCE, WRITING, DERRIDA AND “WE”
Summary
La différance – the difference with an “a” – makes not only one of the key terms of
Derrida’s philosophy, but is a keystone of his strategy of deconstruction of the Western
metaphysics. What kind of keystone is it, if, according to its inventor, la différance is “neither
a concept, nor a word”? In analysing yhis question we try to show Derrida’s contribution
both to the institution of philosophy and that of literature, as well as the strange logic
of the “and” which links and separates – identifies and differentiates – these two fields of
thinking and language.
3
Jacques Derrida: „Et cetera“, u: L’Herne: Derrida (Paris, 2004), 21-22.