PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ... - PALGO centar

Čarls Jokaj
osmišljavanjem sopstvenog modela (koji će u daljem tekstu biti opisan). U većini slučajeva tokom postupka javne
nabavke ponuđene su cene koje su bile za 50–60 posto više od planiranih cena u tenderskoj dokumentaciji. Ovo
ukazuje na to da je privatni sektor uočio veliki rizik koji je prenosio na javni sektor putem viših cena.
Vesprem, grad sa hiljadugodišnjom istorijom, središte je županije u zapadnom delu Mađarske, smešten je na oko
20km severno od jezera Balaton i ima oko 60.000 stanovnika. U njemu postoji profesionalni rukometni klub „MKB Vesprem”,
koji redovno ugošćava timove iz cele Evrope. Sredinom devedesetih grad odlučuje da izgradi višenamensku
sportsku dvoranu po uzoru na onu u slovenačkom gradu Celju, koja im je poslužila kao model za tehničke planove.
Ipak, arena nije isplanirana sa finansijske strane sve do 2005. godine, kada gradsko veće odlučuje da učestvuje u vladinom
programu „Sport XXI“ i konkuriše za subvenciju za JPP.
Početkom 2005. godine raspisan je prvi tender, na kome su četiri ponuđača dala svoje ponude za projekat JPP u
trajanju od 15 godina, u vrednosti 15 milijardi forinti (oko 60 miliona evra). Po proračunu grada, ukupan trošak za
svih 15 godina, uključujući izgradnju i korišćenje, nije smeo da premaši 9 milijardi forinti (36 miliona evra). Tender je
ponovljen u septembru 2006. godine, mesec dana pre lokalnih izbora koji su doneli kompletnu smenu vlasti, uključujući
novog gradonačelnika i pobedu stranke iz opozicije. Na tender iz septembra 2006. javila su se četiri ponuđača, od
kojih su tri, na žalost po grad, morala da budu diskvalifikovana iz formalnih razloga. Tender je predviđao da troškovi
izgradnje budu 4,5 milijardi forinti, a operativni troškovi takođe 4,5 milijardi forinti za period od 15 godina.
84│
Jedini uspešni ponuđač dao je ponudu koja je bila blizu predviđene. Umesto da bude zadovoljan svojom pobedom,
pobednik je probao da malo-pomalo dogura cenu do 13 milijardi forinti, pa grad nije mogao s njim da sklopi ugovor.
U međuvremenu, počelo se sa izgradnjom u septembru 2006. godine, pre dobijanja konačne građevinske dozvole.
Poništavanje poslednjeg tendera za JPP, početak nelegalne gradnje i lokalni izbori imali su za rezultat to da je grad
nastavio sa gradnjom arene bez valjanog pobednika na tenderu, čak i nakon smene opštinske vlasti. U novembru
2006. godine nova vlast privremeno obustavlja izgradnju.
Bivša vlast i opozicija zamenjuju mesta u oktobru 2006. godine. Ipak, uprkos sporenju u javnosti, postojao je konsenzus
oko toga da Vesprem mora da završi svoju dvoranu do 2008. godine, ali ne putem vladinog programa JPP.
Izgradnja je nastavljena u maju 2007. godine, nakon što je grad platio kaznu Kancelariji za javnu upravu (institucija na
državnom nivou). Ono što je najzanimljivije jeste to da je grad napravio finansijsku konstrukciju kako bi izbegao JPP
kao opciju koju je smatrao preskupom na osnovu dva neuspela javna tendera.
Arena (www.veszpremarena.hu) svečano je otvorena u julu 2008. godine, a njena izgradnja je koštala 4,5 milijardi forinti,
odnosno 18 miliona evra. Troškovi izgradnje su u potpunosti finansirani bankarskim kreditom sa rokom otplate
od 15 godina. Pored toga, naknade koje se moraju plaćati u narednih 15 godina iznose takođe 4,5 milijardi forinti,
tako da je ukupan nominalni trošak iznosio 9 milijardi forinti (36 miliona evra). Arena, nešto veća od one u Celju, ima
6.000 sedišta i površinu od 2.000 m 2 za razne manifestacije. Pored toga, ona ima i plesnu dvoranu za oko 650 ljudi.
Grad je rezervisao 70 % prostora i vremena za svoje potrebe, uz usklađivanje sa rukometnim timom i drugim profesionalnim
sportistima i klubovima.
5.2.1. Finansijska konstrukcija
„Vesprem komunalne usluge”, holding firma u stopostotnom vlasništvu grada, čija delatnost obuhvata svu imovinu i
usluge osim vode i gradske čistoće, uzela je kredit u iznosu od 4,5 milijardi forinti od jedne komercijalne banke. Ovo
komunalno preduzeće je i vlasnik zemljišta na kome je izgrađena arena. Grad je raspisao tender za kupovinu prava na
korišćenje arene u skladu sa specifikacijama. „Pobednik” na tom tenderu, koji će pružati traženu uslugu, bila je firma
„Čarnok (Arena) Ltd.” u stopostotnom vlasništvu holdinga „Vesprem komunalne usluge”. Grad je preduzeću „Čarnok
Limitid” platio naknadu u visini procenjenog „gubitka” od poslovanja, uzevši u obzir i komercijalne prihode koje bi
„Čarnok Ltd.” mogao da ostvari od manifestacija u areni.
Otplata duga per se ne ide direktno iz gradskog budžeta. Naravno, gradski budžet garantuje otplatu 4,5 milijarde
forinti koje duguje komunalno preduzeće, ali novac ide iz budžeta ka komunalnom preduzeću i na kraju banci na jedan
inovativan način. Grad je odlučio da uveća upisani kapital kompanije za komunalne usluge za oko 2 miliona evra
godišnje sve dok kredit ne bude otplaćen. Ovo se ne računa kao dug u gradskom budžetu i stoga ne utiče na limit