PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ... - PALGO centar
PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ... - PALGO centar PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ... - PALGO centar
Čarls Jokaj • sadašnjoj vrednosti godišnjih plaćanja, uz diskontnu stopu koja je predviđena propisima. Odabir komparativne diskontne stope privatnog sektora je, naravno, za javni sektor od presudne važnosti za donošenje pravilne odluke. 5. Primeri i analiza slučaja Vesprem Pre nego što se pozabavimo konkretnim primerom projekta sportske arene u Vespremu, koji je počeo kao projekat JPP čiji je predlagač bila država, a na kraju bio u potpunosti finansiran bankarskim kreditom uz uključenje nekoliko opštinskih preduzeća, opisaćemo kontekst u kome je mađarska vlada pokušala da inicira prave projekte JPP na opštinskom nivou od 2004 do 2007. godine. 5.1. Program „Sport XXI“ Ministarstvo unutrašnjih poslova, u okviru svojih nadležnosti u oblasti sporta, donelo je odluku da pokrene proces izgradnje sportskih objekata u područjima koja oskudevaju tim objektima. Opštine je trebalo da dobiju delimičnu subvenciju iz državnog budžeta za plaćanje naknada privatnim operaterima bazena, sportskih dvorana i drugih objekata. Dajemo odlomak iz „autopsije” projekta koju je izvršila Međuresorna komisija: Vlada je pokrenula projekat „Sport XXI“ na osnovu svoje odluke br. 1055/2004 (VI.8) o transformaciji sistema razvoja i upravljanja sportskim objektima. Projekat se sastojao iz tri potprojekta o kojima je MK o JPP dostavila svoje mišljenje: • Potprogram „Moderne sportske dvorane u svim mestima” („sportske dvorane”), • Potprogram „Bazeni za decu u svim manjim regionima” („bazeni za decu”), 82│ • Potprogram „Sport u zajednice” („sportske hale”). (Báger 2007: 12–13) Program je zaključen 31. januara 2007. godine, nakon čega se nisu primale nove prijave. U decembru 2006. godine, MK o JPP sačinila je zbirni izveštaj o iskustvima u vezi s programom, koji je dostavljen svim rukovodiocima nadležnih ministarstava i institucija koje se bave JPP. Najvažnije kritičke opaske u vezi s programom odnosile su se na: nepostojanje realizovanih probnih projekata (probni projekti su bili tek jedan korak ispred ostalih projekata); mali obim projekata; slaba konkurencija po objavljivanju poziva za dostavljanje ponuda. Svi ovi elementi skupa doprineli su da JPP bude relativno skupo, zbog čega se nekoliko lokanih samouprava povuklo iz programa i zaključivanja ugovora (na kraju će tek 37 od planiranog 121 projekta biti realizovano). Projekti mogu biti realizovani na ekonomičan način samo u velikom obimu (u Mađarskoj: iznad minimalne vrednosti investicije od 4 miliona evra = milijarda forinti) ili kao pravi paket (potpuno istovetna projektna dokumentacija i ugovor). U sledećim tabelama rezimirane su glavne odlike projekata NSH/ÖTM (Nacionalne kancelarije za sport pri Ministarstvu za lokalnu upravu i regionalni razvoj): U fazi odobrenja Potpisan punovažni ugovor U funkciji Ukupno Sportska sala 3 8 7 18 Bazen za časove plivanja - 14 4 18 Sportska hala - 1 1 1 Ukupno 37 Izvor: Izveštaj o stanju projekata podnet MR komisiji za JPP u januaru 2008.
Ocena rizika kod javno-privatnih partnerstava realizovanih u Mađarskoj Rizici, efikasnost upravljanja i fiskalni odnosi Naselje Bruto doprinos na teret države dospeva 2007. (u 1000 HUF bruto) Bruto doprinos na teret države dospeva 2008. (u 1000 HUF bruto) Sportska sala Debrecen 19 440 23 794 Mađaratad 22 134 23 794 Sena 22 134 23 794 Somođjad 38 500 41 436 Kozarmislenj 48 349 56 864 Nađbajom 30 152 41 436 Dedelstapolčanj 5 533 23 794 Bazen za časove plivanja za decu Mohač 29 139 57 296 Bačsalmaš 10 004 32 354 Sigetvar 4 393 57 296 Ibranj 0 53 843 Sportska hala Kiskunfeleđihaza 11 385 48 956 │83 Izvor: Izveštaj o stanju projekata podnet MR komisiji za JPP u januaru 2008. Gornji spisak prikriva činjenicu da su gradovi Bekeš, Đenđes, Jasberenji, Sigetšentmikološ, Vesprem i Mosonmađarovar proglasili svoje tendere nevažećim jer su ponuđene cene premašile sva očekivanja. Vesprem je, kao što je već pomenuto, otvorio svoju višenamensku sportsku arenu u julu 2008. godine, uz troškove koji su bili bar za trećinu manji u odnosu na varijantu putem JPP, koristeći za to svoje vlastito preduzeće i bankarske kredite. Sportska arena u gradu Đenđes na kraju je izgrađena uz pomoć privatnog finansiranja i bez državne subvencije, i to uz manje troškove od onih koji su predloženi programom centralne vlasti. Iako ga nema na gornjem spisku, treba pomenuti Hodmezovasarheli, koji je otvorio svoju višenamensku sportsku arenu u avgustu 2008. godine u okviru programa „Sport XXI“. Privatni izvođač je izgradio arenu i upravljaće njome 15 godina, uz godišnju naknadu od 120 miliona forinti (oko 500.000 evra), nakon čega će je predati u vlasništvo grada. Program „Sport XXI“ će plaćati 42% naknade. Čini se da Hodmezovasarheli predstavlja izuzetak od pravila, pošto je više opština koje su odbile ovaj program ili se sâme upustile u ovaj posao od onih koje su program prihvatile. Mediji u Mađarskoj obilato izveštavaju o zajedničkim poslovima javnog i privatnog sektora i u većini izveštaja se tvrdi da su to projekti JPP, čak i ako oni ne ispunjavaju kriterijume Evrostata i druge kriterijume. Budući da za ove projekte nije potrebno mišljenje i saglasnost s centralnog nivoa, a ne postoji ni sistem izveštavanja o projektima koji su označeni kao JPP na opštinskom nivou, vrlo je teško, što je ukazao i DRB, nagađati o obimu, vrsti i broju ovih poslova. 5.2. Analiza slučaja: sportska arena u Vespremu Program „Sport XXI“ osmišljen je kako bi se delimično subvencionisali sportski objekti u opštinama, izdvajanjem iz budžeta i uključivanjem Komisije za JPP. Po prvobitnom planu, svaki glavni grad županije bi izgradio višenamensku sportsku arenu, poput one koja je već postojala u gradu Debrecenu. Od 18 glavnih gradova, samo je 9 počelo da planira izgradnju arene u okviru programa „Sport XXI”. Dva grada su odmah potom odustala od programa, šest je poništilo postupak nabavke, a samo je Vesprem zaista izgradio arenu, i to ne uz pomoć državnog programa JPP, već
- Page 34 and 35: Stefan Vladkov Angel Markov Trenutn
- Page 36 and 37: Stefan Vladkov Angel Markov 3.2. Pr
- Page 38 and 39: Stefan Vladkov Angel Markov Kratka
- Page 40 and 41: Stefan Vladkov Angel Markov Opštin
- Page 42 and 43: Stefan Vladkov Angel Markov U proje
- Page 44 and 45: Stefan Vladkov Angel Markov Indeksa
- Page 46 and 47: Stefan Vladkov Angel Markov za sve
- Page 49 and 50: Javno-privatno partnerstvo u Hrvats
- Page 51: JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U HRVATS
- Page 54 and 55: Dubravka Jurlina Alibegović Nedost
- Page 56 and 57: Dubravka Jurlina Alibegović Prema
- Page 58 and 59: Dubravka Jurlina Alibegović prora
- Page 60 and 61: Dubravka Jurlina Alibegović Osnovn
- Page 62 and 63: Dubravka Jurlina Alibegović Nadzor
- Page 65 and 66: Ocena rizika kod javno-privatnih pa
- Page 67: Ocena rizika kod javno-privatnih pa
- Page 70 and 71: Čarls Jokaj Investicija se smatra
- Page 72 and 73: Čarls Jokaj Međutim, ova u sušti
- Page 74 and 75: Čarls Jokaj Komisija, kojom predse
- Page 76 and 77: Čarls Jokaj koje predlaže central
- Page 78 and 79: Čarls Jokaj spomenutu u uvodu, pre
- Page 80 and 81: Čarls Jokaj Kod projekta „Sport
- Page 82 and 83: Čarls Jokaj 3. Rizik tražnje •
- Page 86 and 87: Čarls Jokaj osmišljavanjem sopstv
- Page 88 and 89: Čarls Jokaj Finansijski sektor, ka
- Page 91 and 92: Javno-privatno partnerstvo u Poljsk
- Page 93 and 94: JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U POLJSK
- Page 95 and 96: JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U POLJSK
- Page 97 and 98: JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U POLJSK
- Page 99 and 100: JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U POLJSK
- Page 101 and 102: JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U POLJSK
- Page 103 and 104: JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U POLJSK
- Page 105 and 106: JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U POLJSK
- Page 107 and 108: JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U POLJSK
- Page 109 and 110: JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U POLJSK
- Page 111 and 112: JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U POLJSK
- Page 113: JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U POLJSK
- Page 116 and 117: Sadržaj Sažetak│115 1. Uvod│1
- Page 119 and 120: PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKT
- Page 121 and 122: PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKT
- Page 123 and 124: PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKT
- Page 125 and 126: PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKT
- Page 127 and 128: PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKT
- Page 129 and 130: PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKT
- Page 131 and 132: PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKT
- Page 133 and 134: PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKT
Ocena rizika kod javno-privatnih partnerstava realizovanih u Mađarskoj<br />
Rizici, efikasnost upravljanja i fiskalni odnosi<br />
Naselje<br />
Bruto doprinos na<br />
teret države<br />
dospeva 2007.<br />
(u 1000 HUF bruto)<br />
Bruto doprinos na<br />
teret države<br />
dospeva 2008.<br />
(u 1000 HUF bruto)<br />
Sportska sala Debrecen 19 440 23 794<br />
Mađaratad 22 134 23 794<br />
Sena 22 134 23 794<br />
Somođjad 38 500 41 436<br />
Kozarmislenj 48 349 56 864<br />
Nađbajom 30 152 41 436<br />
Dedelstapolčanj 5 533 23 794<br />
Bazen za časove<br />
plivanja za decu<br />
Mohač 29 139 57 296<br />
Bačsalmaš 10 004 32 354<br />
Sigetvar 4 393 57 296<br />
Ibranj 0 53 843<br />
Sportska hala Kiskunfeleđihaza 11 385 48 956<br />
│83<br />
Izvor: Izveštaj o stanju projekata podnet MR komisiji za JPP u januaru 2008.<br />
Gornji spisak prikriva činjenicu da su gradovi Bekeš, Đenđes, Jasberenji, Sigetšentmikološ, Vesprem i Mosonmađarovar<br />
proglasili svoje tendere nevažećim jer su ponuđene cene premašile sva očekivanja. Vesprem je, kao što je već<br />
pomenuto, otvorio svoju višenamensku sportsku arenu u julu 2008. godine, uz troškove koji su bili bar za trećinu<br />
manji u odnosu na varijantu putem JPP, koristeći za to svoje vlastito preduzeće i bankarske kredite. Sportska arena u<br />
gradu Đenđes na kraju je izgrađena uz pomoć privatnog finansiranja i bez državne subvencije, i to uz manje troškove<br />
od onih koji su predloženi programom centralne vlasti. Iako ga nema na gornjem spisku, treba pomenuti Hodmezovasarheli,<br />
koji je otvorio svoju višenamensku sportsku arenu u avgustu 2008. godine u okviru programa „Sport XXI“.<br />
Privatni izvođač je izgradio arenu i upravljaće njome 15 godina, uz godišnju naknadu od 120 miliona forinti (oko<br />
500.000 evra), nakon čega će je predati u vlasništvo grada. Program „Sport XXI“ će plaćati 42% naknade. Čini se da<br />
Hodmezovasarheli predstavlja izuzetak od pravila, pošto je više opština koje su odbile ovaj program ili se sâme upustile<br />
u ovaj posao od onih koje su program prihvatile.<br />
Mediji u Mađarskoj obilato izveštavaju o zajedničkim poslovima javnog i privatnog sektora i u većini izveštaja se tvrdi<br />
da su to projekti JPP, čak i ako oni ne ispunjavaju kriterijume Evrostata i druge kriterijume. Budući da za ove projekte<br />
nije potrebno mišljenje i saglasnost s centralnog nivoa, a ne postoji ni sistem izveštavanja o projektima koji su označeni<br />
kao JPP na opštinskom nivou, vrlo je teško, što je ukazao i DRB, nagađati o obimu, vrsti i broju ovih poslova.<br />
5.2. Analiza slučaja: sportska arena u Vespremu<br />
Program „Sport XXI“ osmišljen je kako bi se delimično subvencionisali sportski objekti u opštinama, izdvajanjem iz<br />
budžeta i uključivanjem Komisije za JPP. Po prvobitnom planu, svaki glavni grad županije bi izgradio višenamensku<br />
sportsku arenu, poput one koja je već postojala u gradu Debrecenu. Od 18 glavnih gradova, samo je 9 počelo da<br />
planira izgradnju arene u okviru programa „Sport XXI”. Dva grada su odmah potom odustala od programa, šest je<br />
poništilo postupak nabavke, a samo je Vesprem zaista izgradio arenu, i to ne uz pomoć državnog programa JPP, već
Change language