PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ... - PALGO centar

Ocena rizika kod javno-privatnih partnerstava realizovanih u Mađarskoj
Rizici, efikasnost upravljanja i fiskalni odnosi
Kako su neki od mađarskih primera pokazali, ponude koje pristižu u postupku javne nabavke ponekad višestruko
premašuju iznose predviđene u prvobitnoj strukturi JPP. To je skoro uobičajena pojava, koja nije uzrokovana samo
neiskustvom predlagača. Reč je pre o tome da privatni ponuđači pokušavaju da prevale sve rizike na javni sektor
agresivnom politikom cena, ili preuveličavaju rizik zbog nedostatka iskustva. Bilo kako bilo, mnogi predloženi projekti
JPP na opštinskom nivou u Mađarskoj (sportske sale, bazeni, program „Sport XXI“ itd.) propali su na tenderu jer su
ponuđači ponudili previsoke cene.
Na kraju, javni sektor u Mađarskoj često nije vešt u vršenju analize odnosa cene i kvaliteta (value for money). Premda
postoje uputstava o diskontnim stopama koje se primenjuju prilikom poređenja neto sadašnje vrednosti, ovaj aspekt
analize nije valjano dokumentovan ni potkrepljen metodološkim uputstvima ili priručnicima. S obzirom na osetljivu
prirodu i složenost kalkulacije, koja polazi od pretpostavke da će se određeni trendovi rashoda i prihoda nastaviti
tokom narednih 15–30 godina, opštine vrše ovu analizu, makar u najjednostavnijem obliku, nastojeći da koriste najnižu
moguću cenu pozajmljenih sredstava i pretpostavku punog vlasništva nad opštinskim preduzećem prilikom
poređenja. U mnogim slučajevima je naknada za raspolaganje (availability fee), koju je „ponudio” progam „Sport XXI“
ili privatni prodavac, bila previsoka u nominalnom iznosu da bi bila prihvatljiva za opštine, bez obzira na mnoštvo
drugih potencijalnih prednosti koje nosi paket JPP. Drugim rečima, ovo je još uvek nerazvijeno, granično područje.
4. Pouke izvučene iz primera Mađarske
4.1. Pouke u pogledu regulative
Međuresorna komisija predložila je set standardnih dokumenata koji bi se koristili za JPP pakete na svim nivoima vlasti.
Ti dokumenti još nisu uvedeni ni odobreni, ali bi oni mogli biti korisni i za druge zemlje u tranziciji. Oni obuhvataju
(imajući u vidu sadržinu o kojoj je detaljnije bilo reči ranije):
• obrazac za preliminarnu evaluaciju (za organ koji je nadležan da odobri projekat)
│81
• predložak projekta, predložak poslovnog plana i obrazac sa osnovnim podacima o projektu
• predložak s matricom rizika (podela rizika, finansijski, usklađenost s propisima itd.)
• obrazac za odobrenje „državne pomoći”, koji popunjava odgovarajući organ
• obrazac za davanje odobrenja, koji popunjava Komisija
• modele ugovora
• obrazac izveštaja Trezora ili Ministarstva finansija, po potrebi
• obrasce za dvogodišnje izveštavanje.
Razume se da je za svaku komponentu ovog seta dokumenata potrebno doneti detaljna uputstva.
4.2. Matrica evaluacije
Kad je u pitanju evaluacija, odnosno davanje zelenog/crvenog svetla ili razrađeniji sistem evaluacije, najpraktičniji
pristup sastoji se u primeni matrice podele rizika (izgradnje, raspoloživosti, tražnje). Za osnovnu finansijsku analizu,
na primer, treba odrediti da li je niži javni trošak ili trošak privatnog partnera/operatera, koji se oduzima od prihoda i
iskazuje u sadašnjoj vrednosti.
Kada je za obračun potreban komparator troškova javnog sektora, potrebno je imati konkretne podatke o:
• ceni izgradnje (kolika je predviđena cena izgradnje, koja se obično pojavljuje od 1. do 3. godine projekta?)
• godišnjim plaćanjima privatnom partneru: sastoje se obično iz dve komponente: naknade za raspoloživost
(availability fee), koja je uslovljena kapacitetom, ali ne i nivoom korišćenja. Ovde se ostvaruje kapitalni rashod,
polazeći od nivoa i kvaliteta raspoložive usluge. Druga komponenta može biti „prikrivena putarina”, koja predstavalja
dopunu prihodu koji se realno prikuplja od korisnika.