PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ... - PALGO centar

Čarls Jokaj
3. Rizik tražnje
• Ko snosi rizik tražnje?
• Da li privatni partner ima pravo na kompenzaciju u slučaju da je tražnja manja od očekivane ili one navedene
u ugovoru?
• Ko snosi troškove u slučaju da se pojavi veća tražnja od očekivane ili one navedene u ugovoru?
• Da li izvođač može da koristi stvorena dobra za pružanje usluga u okviru svojih delatnosti trećim licima?
Valjano definisanje ove tri kategorije rizika omogućava onome ko analizira projekat da utvrdi da li on ispunjava standarde
Evrostata da bi imao vanbilansni tretman. Drugim rečima, od privatnog partnera se očekuje da snosi celokupan
rizik izgradnje i rizik tražnje ili rizik raspoloživosti.
3.3. Pristupi proceni rizika
Mađarski DRB je odlučio da usvoji „Okvir za ocenu sprovođenja projekata Privatne finansijske inicijative” (DRB 2006).
Po pristupu DRB, zasebno se ocenjuje šest faza svakog projekta JPP, a to su: strategija, javni tender, sklapanje ugovora,
predrealizacija, početni period realizacije, odmakli period realizacije.
Ono što je najbitnije za svaki regulatorni okvir je sposobnost da se strateški predvide uslovi za promovisanje projekata
koji zadovoljavaju potrebe konkretnog nacionalnog plana razvoja. Kad je u pitanju strategija, ocenjuju se sledeći
aspekti:
• Pogodnost projekta u smislu poslovnih potreba
• Celishodnost JPP za relevantne aktere iz javnog sektora
80│
• Podrška projektu od strane partnera
• Kvalitet izvođenja projekta
• Optimalan odnos cene i kvaliteta
• Efikasna podela rizika
Ovo su kriterijumi skrininga koji se obavlja pre samog početka projekta. Ostali kriterijumi su pogodniji u ex post facto
situaciji, u koju će se verovatno uključiti vrhovni revizorski organ.
3.4. Rizici s kojima se suočavaju relevantni akteri
U Mađarskoj nije bilo neuspešnih projekata JPP kod kojih su se eksplicitno znale posledice rizika s kojima se suočavaju
relevantni akteri. Gore utvrđene rizike (klasifikacija, izgradnja, raspoloživost i tražnja) najvećim delom zajednički
snose predlagač, tj. opština, i privatni izvođač. Očigledan finansijski rizik po obe strane predstavlja rizik nemogućnosti
plaćanja (default risk) – opština nije u stanju da plati sve ili čak samo deo naknada privatnom sektoru u nekom
trenutku tokom 15–30 godina, koliko obično traje tipičan projekat JPP. Obema stranama preti rizik od smanjene, ili
čak izmenjene, tražnje za uslugama koje se pružaju u okviru JPP. Dobavljači za privatni sektor najveći rizik snose na
samom početku projekta. Pretpostavlja se, međutim da će privatni izvođač platiti dobavljače i građevinske izvođače
na vreme, jer se u protivnom neće ni stići do faze realizacije i omogućiti dugoročan priliv gotovine koji je predviđen
dogovorom. Stoga se rizik koji preti dobavljačima i drugim podugovaračima čini minimalnim.
Stanovništvo, građani i potrošači suočavaju se s rizikom preuzimanja krajnje odgovornosti za opštinske obaveze na
dug rok. Drugim rečima, da li će se povisiti lokalne takse, naknade za korišćenje i da li će nivo usluga biti promenjen
kako bi se mogle dugoročno plaćati redovne naknade privatnom partneru? Može doći do ustupaka kad su u pitanju
cene i raspoloživost drugih javnih usluga koje nisu povezane s prvobitnim uslugama koje se pružaju putem JPP.
Korisnik usluga se suočava i sa rizikom opadanja kvaliteta, što bi, razume se, trebalo da bude regulisano ugovorom.
Drugim lokalnim zainteresovanim akterima, možda konkurentima za usluge koje se pružaju putem JPP, preti rizik
od gubitka tržišta na dugi rok. Ako su lokalne firme izgubile posao zbog novih usluga, postoji rizik od toga da će iz
opštinskog budžeta morati da se izdvajaju sredstva za pomoć u prilagođavanju, naknade za nezaposlenost i drugo.