PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ... - PALGO centar

Čarls Jokaj
Komisija, kojom predsedava član u rangu državnog sekretara, nadležna je, između ostalog, za:
• davanje ekspertskog mišljenja o planovima JPP pre nego što oni budu dati na razmatranje Ekonomskom
kabinetu, vladi ili Parlamentu;
• metodološke smernice i informacije koje se odnose na sektor javne uprave;
• nadzor projekata JPP tokom njihove realizacije;
• ocenu faze koja sledi nakon realizacije;
• davanje mišljenja o potrebnim izmenama drugih zakona, kao što su zakon o javnim nabavkama, zakon o
koncesijama, zakon o konkurenciji itd.
• objavljivanje godišnjeg izveštaja o statusu projekata JPP koje je predložila centralna vlast;
• Izrada i unapređenje pravila koja se odnose na proceduru za sprovođenje projekata JPP.
72│
S obzirom na to da obaveze JPP koje preuzima centralna vlast u Mađarskoj moraju da budu odobrene od strane
Kabineta, obim tih obaveza uređen je Zakonom o javnim finansijama (Akt XXXVIII, 1992, član 126/B), a godišnje obaveze
moraju biti prikazane u državnom budžetu. To znači da predlozi JPP moraju da sadrže detaljno obrazloženje,
procenu obaveza iskazanu u neto sadašnjoj vrednosti (NPV), detaljan finansijski i investicioni plan, nadzor itd., kao i
izveden komparator troškova javnog sektora. Ove obaveze mora da odobri Kabinet, a one ne smeju premašiti 3 posto
ukupnog iznosa državnog budžeta. To znači da postojeće obaveze, kao i one nove, moraju da se obračunavaju svake
godine. Vlada, osim toga, daje dvogodišnji spisak prioriteta koji odražavaju razvojnu politiku. Međuresorna komisija,
dakle, uzima u obzir limit obaveza, kao i državne prioritete prilikom formiranja mišljenja o projektima. Projekti moraju
da budu potkrepljeni analizom troškova i koristi (cost/benefit), uporednim prikazom alternativnih izvora finansiranja,
planovima toka gotovine, procenom rizika, postupkom raskida ugovora, pitanjima koja se tiču svojine itd. Odbor ima
rok od 45 dana za ocenu predloga koji su u skladu s državnim prioritetima. U Uredbi Vlade br. 161/2005 definisan je
metod po kome se obračunava neto sadašnja vrednost obaveza i koristi, što je važan aspekt celog postupka. Ministarstvo
objavljuje važeće diskontne stope na svojoj internet stranici.
U „Smernicama” se daje i veoma koristan prikaz projektnog plana, koji se može koristiti i na opštinskom nivou, a primenljiv
je i u drugim regulatornim sistemima. Kompletna struktura projektnog plana korišćena u gornjem postupku
prikazana je u „Smernicama“. S obzirom na obimnost i sofisticiranost postupka, jasno je da većina opština neće moći
da ga sprovede bez angažovanja eksperata sa strane.
1.4.1. Pouke izvučene iz rada Međuresorne komisije
Komisija ima zakonsku obavezu da sačini i objavi godišnji izveštaj o svojim aktivnostima. U periodu 2000–2006. godine
jedini propis na snazi kad je u pitanju JPP bila je Uredba Vlade br. 217/1998 o „Procedurama za preuzimanje
obaveza u ime države”. Stoga je pojedinačnim predlagačima projekata, tj. resornim ministarstvima, ostavljeno da se
opredeljuju za najbolje ili najgore prakse. Uočen je niz problema u načinu na koji je Komisija radila na oceni projekata
JPP koje su predlagala razna ministarstva. Nije se sprovodio preliminarni skrining radi utvrđivanja da li je projekat
pogodan za JPP i da li postoje raspoloživa sredstva; sadržina i kvalitet projekata veoma su se razlikovali; Komisija
nije redovno kontaktirana u fazi nabavke, uprkos zakonskoj obavezi predlagača projekata da to čine; nije se vodio
jedinstven spisak projekata koji su u toku ili su predloženi, kao ni jedinstven spisak državnih sredstava koja su već
odvojena za te projekte; Komisija nije obaveštavana tokom faze realizacije i nije utvrđen nijedan skup transparentnih
pravila rada među predlagačima; predlagači nisu imali obavezu da zatraže preliminarno mišljenje Komisije pre nego
što predstave ideje za projekat Kabinetu. Dešavalo se i da se Ministarstvu finansija podnesu predlozi koji nisu podneti
Komisiji. Ovi problemi su nagnali vladu da donese novu uredbu, 24/2007, kojom se uređuju dugoročne obaveze u
okviru aranžmana JPP i ispravljaju gore opisani problemi u koordinaciji.
Predlozi za unapređenje postupka koje je dala Komisija mogli bi se primeniti u drugim državama koje razmatraju
okvir za JPP na državnom i opštinskom nivou. Na primer, predloženo je da najmanja vrednost projekta koji se podnosi
Komisiji na razmatranje bude milijardu forinti (HUF), odnosno 4 miliona evra (EUR). Srodni manji projekti bi mogli da