PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ... - PALGO centar

Ocena rizika kod javno-privatnih partnerstava realizovanih u Mađarskoj
Rizici, efikasnost upravljanja i fiskalni odnosi
U toku priprema za pristupanje Mađarske EU postalo je očigledno da veliki infrastrukturni projekti organizovani na ad
hoc bazi kao JPP (autoputevi M1 i M5) mogu uticati na javni deficit zemlje i statistike dugovanja. Pošto je Evrostat tek
2004. godine (o čemu će kasnije biti reči) objavio svoje mišljenje kojim je definisao koje vrste projekata JPP se imaju
smatrati javnim dugom, a koje ne, po ESA95, Ministarstvo je moralo da definiše svoje procedure pre smernica Evrostata.
Po mišljenju DRB (iskazanom u brojnim ocenama projekata izgradnje autoputeva i ustanova kulture), kao i po navodima
iz „Priručnika o JPP” Ministarstva ekonomije (ME 2008), JPP se u Mađarskoj začinje sredinom devedesetih godina
na inicijativu privatnog sektora. Kako se država bližila ulasku u EU, postajalo je jasno da će JPP imati veoma važno
mesto u „vanbilansnom” finansiranju javne infrastrukture. Stoga je regulatorni okvir u obliku uredbi i odluka mađarske
vlade morao da se pozabavi pitanjem sistema klasifikacije projekata, odnosno pitanjem da li oni povećavaju javni
dug po kriterijumima Evrostata. Stoga glavni razlozi opravdanosti projekata JPP na državnom nivou ne leže nužno
u većoj efikasnosti ili smanjenju ukupnih troškova, već u smanjenom fiskalnom pritisku, možda bržoj realizaciji i
lakšem ispunjavanju kriterijuma iz Mastrihta (Priručnik o JPP, 2004: 16).
1.4. Međuresorna komisija za JPP (2003–2009) 3
Međuresorna komisija za JPP prvi put se sastala u junu 2003. godine. Sastav odbora činili su predstavnici Ministarstva
ekonomije i saobraćaja, Ministarstva finansija, Ministarstva pravde, Kabineta premijera i Biroa za statistiku.
Grafikon 2.
Struktura Međuresorne komisije
Centralni biro
za statistiku
Ministarstvo
finansija
MR komisija za JPP
Predsedavajući: ministar GKM
ili lice koje on/ona imenuje
Nacionalna
agencija za
razvoj
Kabinet
premijera
Ministarstvo
pravde i
policije
Sekretarijat JPP
Odeljenje za JPP GKM
Ministarstvo
ekonomije
i saobraćaja
Druga
ministarstva, npr.
Ministarstvo
prosvete i kulture,
Ministarstvo za
opštine i
regionalni razvoj,
Ministarstvo za
zaštitu životne
sredine i vode
│71
Izvestilac za JPP,
radna grupa
Izvestilac za JPP,
radna grupa
Izvestilac za JPP,
radna grupa
Izvestilac za JPP,
radna grupa
Izvestilac za JPP,
radna grupa
Izvestilac za JPP,
radna grupa
Izvestilac za JPP,
radna grupa
Menadžer(i)
projekta JPP
Menadžer(i)
projekta JPP
Menadžer(i)
projekta JPP
Izvor: EZ (2003–2006, 4)
Komisiji se 2007. godine priključuje i predstavnik Državne agencije za razvoj. U januaru 2008. godine Komisija objavljuje
veoma koristan „Dokument sa smernicama” (ME 2008.) koje se odnose na JPP, u kome je detaljno opisan postupak
odobrenja onih projekata JPP čiji su predlagači ministarstva i državne agencije, a koji ispunjavaju uslove iz definicije
Evrostata i u skladu su sa razvojnim prioritetima države koje je utvrdila vlada. Smernice se ne odnose na opštinske
projekte, osim ako za njih nisu izdvojena sredstva iz državnog budžeta, i za njih se mora dobiti odobrenje Ministarstva
finansija, Kabineta ili čak Parlamenta, u zavisnosti od obima. Pošto opštinske projekte niti odobrava, niti za njih garantuje
vlada, Smernice u tom smislu pružaju samo potencijalno korisne primere za ugledanje. 4
3 Kao što je prethodno rečeno, funkcije Komisije od 1. 10. 2009. godine preuzima Ministarstvo finansija.
4 U regulatornim okvirima, poput onih u Srbiji ili Makedoniji, gde je potrebno odobrenje ministarstva, kabineta ili drugog organa za izdvajanje
opštinskih sredstava, ove Smernice mogu da budu posebno korisne.