PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ... - PALGO centar
PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ... - PALGO centar PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ... - PALGO centar
Stefan Vladkov Angel Markov je ova oblast regulisana i Zakonom o koncesijama (1995). Sa perspektivom ulaska Bugarske u EU i harmonizacijom bugarskog zakonodavstva sa pravnim propisima EU u ovoj oblasti, novi Zakon o koncesijama je usvojen 2006. godine, a dodatno je dopunjen amandmanima 2007. i 2008. godine. Zakon o koncesijama propisuje pravila i procedure za dodelu koncesije. Njime se detaljno reguliše čitav proces, uključujući pripremu, tenderski postupak, sadržinu ugovora i sveobuhvatnu kontrolu izvršenja ugovora o koncesiji. Dalja razrada tih pravila je obezbeđena Pravilnikom o sprovođenju ZK, koji je usvojio Savet ministara. Najveći deo ZK se odnosi na proceduralna pitanja. Prema ZK, koncesija se definiše kao pravo da se koristi objekat od opšteg interesa tako što će ga koncedent staviti na raspolaganje koncesionaru u zamenu za njegovu obavezu da izgradi i/ili koristi i održava objekat koji je predmet koncesije na svoj sopstveni rizik. Tipovi koncesija. U zavisnosti od predmeta koncesije, definisana su tri tipa koncesija – javni radovi, usluge, koncesije u rudarstvu. a. Koncesijama za javne radove koncesionar dobija pravo da izgradi objekat i njime rukuje i upravlja u određenom vremenskom periodu. b. Koncesijama za usluge koncesionar dobija pravo da upravlja i rukuje javnim objektom, a to može biti dopunjeno i delimičnim proširenjem, delimičnom rekonstrukcijom, delimičnom obnovom ili renoviranjem objekta koji je predmet koncesije. c. Koncesije u rudarstvu predstavljaju pravo da se vade rude i minerali, finansijskim sredstvima koncesionara i na njegov sopstveni rizik. 28│ Kao što se može videti iz prethodnih definicija, bugarski zakonodavac je, na osnovu samog zakona, dao uslove i propisao procedure za dodelu koncesija za javne radove i usluge. Te procedure su identične za obe ove vrste koncesija. Što se koncesija u rudarstvu tiče, Zakonom o rudama i mineralima je detaljno propisana procedura njihovog dobijanja. Uslovi za dodelu koncesija. Koncesija se dobija na osnovu dugoročnog ugovora koji podrazumeva poseban materijalni interes, a zaključuje se između koncedenta i koncesionara na rok koji ne može biti duži od 35 godina, bez prava na produženje. U posebnim propisima u okviru pojedinačnih sektora predviđena su još neka ograničenja za dobijanje koncesija. Kada je reč o uslovima za dobijanje koncesija, bugarski ZK ne pravi razliku između koncesija za javne radove, kod kojih visina investicije zahteva dugoročnije partnerstvo, i koncesija za pružanje javnih usluga, uključujući rukovanje i upravljanje javnim dobrima. Kod ovih drugih nema velikih investicija (tj. radi se, recimo, o koncesijama za brane ili plaže), pa je logično da se određuje kraći period trajanja koncesije. Konkretan rok na koji se koncesija daje uređuje se ugovornim sporazumom pošto se razmotre finansijski i ekonomski indikatori te koncesije i tehničke i tehnološke specifikacije predmeta koncesije. Finansiranje i plaćanja. Da bi dobio pravo da radi, koncesionar može biti obavezan da plaća koncesionarsku naknadu. U slučajevima u kojima se koncesije daju za izgradnju ili usluge koncedent može biti u obavezi da koncesionaru plati kompenzaciju, pored toga što mu prenosi pravo da koristi predmet koncesije. Ta kompenzacija koju plaća koncedent treba da pokrije deo troškova nastalih u vezi sa predmetom koncesije, ali ne isključuje obavezu koncesionara da snosi veći deo rizika koji mogu proisteći iz izgradnje i/ili korišćenja i održavanja predmeta koncesije. Mogućnost davanja kompenzacije i plaćanja povodom koncesije utvrđuje se odlukom da se pokrene postupak za dodelu koncesije, u zavisnosti od ekonomske efikasnosti korišćenja predmeta koncesije, dužine perioda na koji se koncesija daje i procene troškova izgradnje, upravljanja i održavanja, kao i projektovanih operativnih prihoda. Vlasništvo. Predmet koncesije može biti javna ili privatna opštinska svojina 1 , na kojoj se zasniva ekonomska aktivnost. Prema koncesiji, koncedent zadržava vlasnička prava na predmetu koncesije (imovini koja je predmet koncesije), što 1 Javnu opštinsku svojinu čine nekretnine i dobra koja nabraja zakon; nekretnine koje služe za ostvarivanje funkcija lokalne vlasti i lokalne uprave; druge nekretnine koje odredi opštinski savet za dugoročno zadovoljenje javnih potreba. Privatnu opštinsku svojinu čine sve druge opštinske nekretnine i dobra. Ta svojina, za razliku od javne opštinske svojine, može biti predmet poslovnih transakcija.
JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U BUGARSKOJ: Marketizacija javnih usluga na opštinskom nivou se odnosi i na njegova unapređenja (usled kojih je najčešće povećana i vrednost predmeta koncesije) i kad unapređenja nisu nastala izvršenjem ugovora o koncesiji. Ta unapređenja imovine postaju vlasništvo koncedenta od trenutka u kom su nastala. U slučaju prenosa vlasništva nad predmetom koncesije, odredbe ugovora o koncesiji ostaju na snazi i u odnosu na novog vlasnika. Podela rizika. ZK sadrži nekoliko odredbi o podeli rizika. On predviđa da koncesionar preuzima rizik u izgradnji i korišćenju predmeta koncesije. Faze u postupku i procedura dodele koncesije. ZK detaljno reguliše proces dodela koncesija. Taj proces se odvija u sledeće tri faze: (1) pripremne aktivnosti, (2) sprovođenje postupka dodele koncesije i (3) zaključenje ugovora o koncesiji. Procedura dodele koncesije podrazumeva donošenje odluke o otvaranju postupka, sprovođenje samog postupka i nominovanje koncesionara. Predsednik opštine ima centralnu ulogu tokom pripremnih aktivnosti i podnošenja ponuda u postupku dodele koncesije na objektima koji se nalaze u opštinskom vlasništvu. Za objekte nad kojima svojinu imaju opštinska preduzeća pripremne aktivnosti izvodi lice koje upravlja tim preduzećem. Pripremne aktivnosti uključuju obrazloženje za otvaranje postupka dodele koncesije, koje treba da bude zasnovano najmanje na pravnoj, finansijskoj, ekonomskoj, tehničkoj i analizi koja se bavi pitanjem životne sredine. Obrazloženjem se daju razlozi za dodeljivanje koncesije i specifikacija karakteristika predmeta koncesije, kao i njena osnovna sadržina. Na osnovu obrazloženja se izrađuju sledeći dokumenti: a. odluka o otvaranju postupka za dodelu koncesije; b. javni oglas o sprovođenju postupka za dodelu koncesije; c. ugovor o koncesiji; d. dokumentacija za učešće u postupku (u slučajevima otvorenog i restriktivnog postupka) ili opisni dokument (u slučaju konkurentnog dijaloga). │29 Vrste postupaka za izbor koncesionara su: otvoreni postupak, restriktivni postupak, konkurentni dijalog ili elektronska aukcija (kao dodatna procedura u otvorenom i restriktivnom postupku). Kod otvorenog postupka, svaka osoba može podneti ponudu, a kod restriktivnog samo kandidati koji su pozvani posle preliminarne selekcije mogu podneti ponudu. U postupku konkurentnog dijaloga ponudu može podneti samo kandidat koji je pozvan nakon što su obavljeni razgovori sa kandidatima kojima je dozvoljeno da učestvuju u postupku. Opšta kontrola dodele opštinskih koncesija. Kancelarija državnog revizora kontroliše i vrši nadzor nad svim aktivnostima po osnovu ZK, uključujući i naknadnu kontrolu. Regionalni guverner vrši kontrolu zakonitosti odluka opštinskih saveta za otvaranje postupaka dodele koncesija, kao i odluka o izmeni ili dopuni takvih odluka. Opštinski saveti šalju nacrte odluka o otvaranju postupaka za dodelu koncesija, kao i nacrte odluka o izmenama i/ili dopunama takvih odluka, kako regionalnom guverneru, tako i Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu životne sredine i voda. Ta ministarstva vrše procene da li bi davanje koncesije moglo biti pretnja nacionalnoj bezbednosti ili odbrani zemlje, životnoj sredini ili zdravlju ljudi, zaštićenim teritorijama, zonama ili lokacijama, kao i javnom redu. 2.3.1. Nacionalni registar koncesija Zakon o koncesijama definiše ustanovljavanje i vođenje Nacionalnog registra koncesija (NRK). Telo koje je nadležno za vođenje ovog Registra jeste Savet ministara. Nacionalni registar koncesija je javna knjiga i može mu se pristupiti i na internetu. Sadrži dokumente o svim koncesijama, kao i javnu arhivu u kojoj se čuvaju originali koncesija. Po zaključenju ugovora o koncesiji svaki koncedent je u obavezi da dostavi NRK jedan originalni primerak ugovora i prateće dokumente. Informacije iz ugovora o koncesiji, koje ZK nije predvideo kao poverljive, mogu da se dobiju iz arhive na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja.
- Page 1: PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKT
- Page 5 and 6: Beograd, 2010.
- Page 7: PREDGOVOR Predgovor Partnerstvo jav
- Page 10 and 11: Sadržaj 1. Porast učešća privat
- Page 12 and 13: Gabor Peteri Oba ova reformska tren
- Page 14 and 15: Gabor Peteri Tabela 1 Uporedni prik
- Page 16 and 17: Gabor Peteri 4.1. Pravno-administra
- Page 18 and 19: Gabor Peteri 4.4. Kapacitet za osmi
- Page 20 and 21: Gabor Peteri 5. Ekonomska kriza: sm
- Page 23 and 24: Javno-privatno partnerstvo u Bugars
- Page 25: JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U BUGARS
- Page 28 and 29: Stefan Vladkov Angel Markov 1.2. Ob
- Page 32 and 33: Stefan Vladkov Angel Markov NRK se
- Page 34 and 35: Stefan Vladkov Angel Markov Trenutn
- Page 36 and 37: Stefan Vladkov Angel Markov 3.2. Pr
- Page 38 and 39: Stefan Vladkov Angel Markov Kratka
- Page 40 and 41: Stefan Vladkov Angel Markov Opštin
- Page 42 and 43: Stefan Vladkov Angel Markov U proje
- Page 44 and 45: Stefan Vladkov Angel Markov Indeksa
- Page 46 and 47: Stefan Vladkov Angel Markov za sve
- Page 49 and 50: Javno-privatno partnerstvo u Hrvats
- Page 51: JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U HRVATS
- Page 54 and 55: Dubravka Jurlina Alibegović Nedost
- Page 56 and 57: Dubravka Jurlina Alibegović Prema
- Page 58 and 59: Dubravka Jurlina Alibegović prora
- Page 60 and 61: Dubravka Jurlina Alibegović Osnovn
- Page 62 and 63: Dubravka Jurlina Alibegović Nadzor
- Page 65 and 66: Ocena rizika kod javno-privatnih pa
- Page 67: Ocena rizika kod javno-privatnih pa
- Page 70 and 71: Čarls Jokaj Investicija se smatra
- Page 72 and 73: Čarls Jokaj Međutim, ova u sušti
- Page 74 and 75: Čarls Jokaj Komisija, kojom predse
- Page 76 and 77: Čarls Jokaj koje predlaže central
- Page 78 and 79: Čarls Jokaj spomenutu u uvodu, pre
Stefan Vladkov<br />
Angel Markov<br />
je ova oblast regulisana i Zakonom o koncesijama (1995). Sa perspektivom ulaska Bugarske u EU i harmonizacijom<br />
bugarskog zakonodavstva sa pravnim propisima EU u ovoj oblasti, novi Zakon o koncesijama je usvojen 2006. godine,<br />
a dodatno je dopunjen amandmanima 2007. i 2008. godine. Zakon o koncesijama propisuje pravila i procedure<br />
za dodelu koncesije. Njime se detaljno reguliše čitav proces, uključujući pripremu, tenderski postupak, sadržinu ugovora<br />
i sveobuhvatnu kontrolu izvršenja ugovora o koncesiji. Dalja razrada tih pravila je obezbeđena Pravilnikom o<br />
sprovođenju ZK, koji je usvojio Savet ministara. Najveći deo ZK se odnosi na proceduralna pitanja.<br />
Prema ZK, koncesija se definiše kao pravo da se koristi objekat od opšteg interesa tako što će ga koncedent staviti<br />
na raspolaganje koncesionaru u zamenu za njegovu obavezu da izgradi i/ili koristi i održava objekat koji je predmet<br />
koncesije na svoj sopstveni rizik.<br />
Tipovi koncesija. U zavisnosti od predmeta koncesije, definisana su tri tipa koncesija – javni radovi, usluge, koncesije<br />
u rudarstvu.<br />
a. Koncesijama za javne radove koncesionar dobija pravo da izgradi objekat i njime rukuje i upravlja u određenom<br />
vremenskom periodu.<br />
b. Koncesijama za usluge koncesionar dobija pravo da upravlja i rukuje javnim objektom, a to može biti dopunjeno<br />
i delimičnim proširenjem, delimičnom rekonstrukcijom, delimičnom obnovom ili renoviranjem objekta<br />
koji je predmet koncesije.<br />
c. Koncesije u rudarstvu predstavljaju pravo da se vade rude i minerali, finansijskim sredstvima koncesionara i na<br />
njegov sopstveni rizik.<br />
28│<br />
Kao što se može videti iz prethodnih definicija, bugarski zakonodavac je, na osnovu samog zakona, dao uslove i propisao<br />
procedure za dodelu koncesija za javne radove i usluge. Te procedure su identične za obe ove vrste koncesija. Što<br />
se koncesija u rudarstvu tiče, Zakonom o rudama i mineralima je detaljno propisana procedura njihovog dobijanja.<br />
Uslovi za dodelu koncesija. Koncesija se dobija na osnovu dugoročnog ugovora koji podrazumeva poseban materijalni<br />
interes, a zaključuje se između koncedenta i koncesionara na rok koji ne može biti duži od 35 godina, bez<br />
prava na produženje. U posebnim propisima u okviru pojedinačnih sektora predviđena su još neka ograničenja za<br />
dobijanje koncesija.<br />
Kada je reč o uslovima za dobijanje koncesija, bugarski ZK ne pravi razliku između koncesija za javne radove, kod<br />
kojih visina investicije zahteva dugoročnije partnerstvo, i koncesija za pružanje javnih usluga, uključujući rukovanje<br />
i upravljanje javnim dobrima. Kod ovih drugih nema velikih investicija (tj. radi se, recimo, o koncesijama za brane ili<br />
plaže), pa je logično da se određuje kraći period trajanja koncesije. Konkretan rok na koji se koncesija daje uređuje<br />
se ugovornim sporazumom pošto se razmotre finansijski i ekonomski indikatori te koncesije i tehničke i tehnološke<br />
specifikacije predmeta koncesije.<br />
Finansiranje i plaćanja. Da bi dobio pravo da radi, koncesionar može biti obavezan da plaća koncesionarsku naknadu.<br />
U slučajevima u kojima se koncesije daju za izgradnju ili usluge koncedent može biti u obavezi da koncesionaru plati<br />
kompenzaciju, pored toga što mu prenosi pravo da koristi predmet koncesije. Ta kompenzacija koju plaća koncedent<br />
treba da pokrije deo troškova nastalih u vezi sa predmetom koncesije, ali ne isključuje obavezu koncesionara da snosi<br />
veći deo rizika koji mogu proisteći iz izgradnje i/ili korišćenja i održavanja predmeta koncesije. Mogućnost davanja<br />
kompenzacije i plaćanja povodom koncesije utvrđuje se odlukom da se pokrene postupak za dodelu koncesije, u zavisnosti<br />
od ekonomske efikasnosti korišćenja predmeta koncesije, dužine perioda na koji se koncesija daje i procene<br />
troškova izgradnje, upravljanja i održavanja, kao i projektovanih operativnih prihoda.<br />
Vlasništvo. Predmet koncesije može biti javna ili privatna opštinska svojina 1 , na kojoj se zasniva ekonomska aktivnost.<br />
Prema koncesiji, koncedent zadržava vlasnička prava na predmetu koncesije (imovini koja je predmet koncesije), što<br />
1 Javnu opštinsku svojinu čine nekretnine i dobra koja nabraja zakon; nekretnine koje služe za ostvarivanje funkcija lokalne vlasti i lokalne<br />
uprave; druge nekretnine koje odredi opštinski savet za dugoročno zadovoljenje javnih potreba. Privatnu opštinsku svojinu čine sve druge<br />
opštinske nekretnine i dobra. Ta svojina, za razliku od javne opštinske svojine, može biti predmet poslovnih transakcija.
Change language