PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ... - PALGO centar
PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ... - PALGO centar PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ... - PALGO centar
Gabor Peteri 5. Ekonomska kriza: smetnja ili šansa Kapitalne investicije lokalnih samouprava čine značajan udeo u javnom sektoru: države članice Evropske unije više od polovine svog kapitala troše na lokalnom nivou (Peteri 2009). To iznosi 1,5 % BDP-a, tako da bilo kakva promena u obimu kapitalnih rashoda ima uticaj na ekonomiju. Ekonomska kriza koja je započela krajem 2008. godine već se nepovoljno odrazila na neke države. Procene njenog uticaja na lokalne samouprave te iste godine već su pokazale pad udela lokalnih investicija u ukupnim državnim javnim investicijama za 4 posto. U nekim državama došlo je do još drastičnijeg opadanja u prvom kvartalu 2009. godine (npr. -22% u Mađarskoj), dok se kod drugih država negativni efekti nisu ispoljili (porast od 11% u Hrvatskoj i Poljskoj). Ukupno smanjenje javnih fondova imaće negativan efekat na javno-privatno partnerstvo u državama koje su predstavljene u ovoj publikaciji. Kao što je izveštaj EPEC-a pokazao, u prvih devet meseci 2009. godine zabeležen je ukupan pad od 30% u obimu i broju aranžmana JPP. Zatvaranje ili usporavanje projekata JPP prvenstveno su uzrokovala dva faktora. Prvo, sredstva koja obezbeđuje bankarski sektor su presušila ili postala skuplja. Finansijska kriza je zaustavila povoljnije uslove pozajmljivanja novca i u privatnom i u javnom sektoru. U nekim državama, preference u pogledu finansiranja velikih državnih projekata su se promenile. Počelo se eksperimentisati sa izdavanjem obveznica, mahom kao dopune uplivu sredstava EU za projekte u javnom sektoru (u Mađarskoj i Poljskoj, na primer). Drugo, korišćenje tržišnih rešenja u javnom sektoru nailazilo je na sve veći otpor. Ekonomska kriza je morala da se rešava velikim intervencijama države i njenim preuzimanjem ugovora koji su ranije bili dodeljeni privatnom sektoru – ponekad su mešovita komunalna preduzeća odmah otkupljivana. U ovom periodu, u kome je javnost neprijateljski nastrojena prema tržišno zasnovanom upravljanju uslužnim sektorom, veoma je rizično za lokalne lidere da iniciraju veće programe JPP. 18│ Ipak, koristi od alternativnih aranžmana u pružanju usluga nisu zanemarljive. Novi oblici javnog upravljanja doveli su do značajnih poboljšanja u pružanju usluga i funkcionisanju vlasti. Ima prostora za inicijativu iz privatnog sektora, kao i za tehnologiju i upravljanje, tržišne podsticaje i privatni kapital, koji bi mogli otvoriti nove mogućnosti partnerstva sa javnim sektorom. Ocena uspeha i neuspeha ovih partnerstava u budućnosti može dovesti javnu politiku i privatne aktivnosti do ključnih faza. Politika Evropske unije takođe podvlači značaj JPP u sektorima kao što su životna sredina, energija, saobraćaj, pa čak i zdravstvena zaštita. Nakon trenutnog i privremenog opadanja, broj javno-privatnih partnerstava će verovatno opet početi da raste. Očito je da se neke lekcije moraju naučiti iz nedavnih iskustava. Mora se naći prava mera odnosa između ova dva aktera i mora se povećati javna odgovornost onih koji odlučuju o JPP i to pomoću veće transparentnosti.
PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA (JPP): Dobre i loše strane Korištena literatura CEE Bankwatch Network (2008), Never Mind the Balance Sheet. The Dangers Posed by Public-Private Partnerships in Central and Eastern Europe. Brussels: CEE Bankwatch Network (with the support of International Visegrad Fund and the DG Environment). CREAM (2010), Building Europe Together with Public Private Partnership. Dostupno na adresi: http://www.cream-europe.eu/en/. Commission of the European Communities (2004) Green Paper: Public-private Partnerships and Community Law on Public Contracts and Concessions. Brussels: COM. European Commission (2005) Communication from the Commission on Public-Private Partnerships and Community Law on Public Contracts and Concessions. Brussels: COM. Dexia. 2008. Sub-national Local Governments in the European Union. Dexia Editions: Paris. European PPP Expertise Center (EPEC) (2009). Dostupno na adresi: http://www.eib.org/epec/about/index.htm. Estache, A. i A. Iimi (2009) Bundling Infrastructure Procurement: Evidence from Water Supply and Sewage Projects. Policy Research Working Paper, WPS 4854. New York: The World Bank. European Union (2003) Guidelines for Successful Public-private Partnership. Brussels: DG Regional Policy. Transparency International (2002) Integrity Pact: Powerful Tool for Clean Bidding. Dostupno na adresi: http://www.transparency.org/global_priorities/ public_contracting/integrity_pacts. National Audit Office (2009) Commercial Skills for Complex Government Projects. Report by the Comptroller and Auditor General. HC 962 Session 2008– 2009 (November), London: NAO. OECD (2008) Public-Private Partnership: In Pursuit of Risk Sharing and Value for Money. Paris: OECD. Péteri, G. (ed.) (2008) Finding the Money: Public Accountability and Service Efficiency through Fiscal Transparency. Budapest: OSI/LGI. ———— (2009) “Local Capital Investment Policies in the Period of Economic Downturn.” In: The Impact of the Economic Downturn on Local Government: What is Happening and What Can Be Done About It? Budapest-Strasbourg: CoE-OSI/LGI. UN (2007) Guidebook on Promoting Good Governance in PPP. New York-Geneva: UN Economic Commission for Europe. │19 UNIDO (1997) Risk Identification and Management. Vienna: UNIDO. WEDC (2002) Public-private Partnership and the Poor. Leicestershire: Loughborough University.
- Page 1: PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKT
- Page 5 and 6: Beograd, 2010.
- Page 7: PREDGOVOR Predgovor Partnerstvo jav
- Page 10 and 11: Sadržaj 1. Porast učešća privat
- Page 12 and 13: Gabor Peteri Oba ova reformska tren
- Page 14 and 15: Gabor Peteri Tabela 1 Uporedni prik
- Page 16 and 17: Gabor Peteri 4.1. Pravno-administra
- Page 18 and 19: Gabor Peteri 4.4. Kapacitet za osmi
- Page 23 and 24: Javno-privatno partnerstvo u Bugars
- Page 25: JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U BUGARS
- Page 28 and 29: Stefan Vladkov Angel Markov 1.2. Ob
- Page 30 and 31: Stefan Vladkov Angel Markov je ova
- Page 32 and 33: Stefan Vladkov Angel Markov NRK se
- Page 34 and 35: Stefan Vladkov Angel Markov Trenutn
- Page 36 and 37: Stefan Vladkov Angel Markov 3.2. Pr
- Page 38 and 39: Stefan Vladkov Angel Markov Kratka
- Page 40 and 41: Stefan Vladkov Angel Markov Opštin
- Page 42 and 43: Stefan Vladkov Angel Markov U proje
- Page 44 and 45: Stefan Vladkov Angel Markov Indeksa
- Page 46 and 47: Stefan Vladkov Angel Markov za sve
- Page 49 and 50: Javno-privatno partnerstvo u Hrvats
- Page 51: JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U HRVATS
- Page 54 and 55: Dubravka Jurlina Alibegović Nedost
- Page 56 and 57: Dubravka Jurlina Alibegović Prema
- Page 58 and 59: Dubravka Jurlina Alibegović prora
- Page 60 and 61: Dubravka Jurlina Alibegović Osnovn
- Page 62 and 63: Dubravka Jurlina Alibegović Nadzor
- Page 65 and 66: Ocena rizika kod javno-privatnih pa
- Page 67: Ocena rizika kod javno-privatnih pa
Gabor Peteri<br />
5. Ekonomska kriza: smetnja ili šansa<br />
Kapitalne investicije lokalnih samouprava čine značajan udeo u javnom sektoru: države članice Evropske unije više<br />
od polovine svog kapitala troše na lokalnom nivou (Peteri 2009). To iznosi 1,5 % BDP-a, tako da bilo kakva promena<br />
u obimu kapitalnih rashoda ima uticaj na ekonomiju. Ekonomska kriza koja je započela krajem 2008. godine već se<br />
nepovoljno odrazila na neke države. Procene njenog uticaja na lokalne samouprave te iste godine već su pokazale<br />
pad udela lokalnih investicija u ukupnim državnim javnim investicijama za 4 posto. U nekim državama došlo je do još<br />
drastičnijeg opadanja u prvom kvartalu 2009. godine (npr. -22% u Mađarskoj), dok se kod drugih država negativni<br />
efekti nisu ispoljili (porast od 11% u Hrvatskoj i Poljskoj).<br />
Ukupno smanjenje javnih fondova imaće negativan efekat na javno-privatno partnerstvo u državama koje su predstavljene<br />
u ovoj publikaciji. Kao što je izveštaj EPEC-a pokazao, u prvih devet meseci 2009. godine zabeležen je ukupan<br />
pad od 30% u obimu i broju aranžmana JPP.<br />
Zatvaranje ili usporavanje projekata JPP prvenstveno su uzrokovala dva faktora. Prvo, sredstva koja obezbeđuje bankarski<br />
sektor su presušila ili postala skuplja. Finansijska kriza je zaustavila povoljnije uslove pozajmljivanja novca i u<br />
privatnom i u javnom sektoru. U nekim državama, preference u pogledu finansiranja velikih državnih projekata su se<br />
promenile. Počelo se eksperimentisati sa izdavanjem obveznica, mahom kao dopune uplivu sredstava EU za projekte<br />
u javnom sektoru (u Mađarskoj i Poljskoj, na primer). Drugo, korišćenje tržišnih rešenja u javnom sektoru nailazilo je<br />
na sve veći otpor. Ekonomska kriza je morala da se rešava velikim intervencijama države i njenim preuzimanjem ugovora<br />
koji su ranije bili dodeljeni privatnom sektoru – ponekad su mešovita komunalna preduzeća odmah otkupljivana.<br />
U ovom periodu, u kome je javnost neprijateljski nastrojena prema tržišno zasnovanom upravljanju uslužnim<br />
sektorom, veoma je rizično za lokalne lidere da iniciraju veće programe JPP.<br />
18│<br />
Ipak, koristi od alternativnih aranžmana u pružanju usluga nisu zanemarljive. Novi oblici javnog upravljanja doveli su<br />
do značajnih poboljšanja u pružanju usluga i funkcionisanju vlasti. Ima prostora za inicijativu iz privatnog sektora, kao<br />
i za tehnologiju i upravljanje, tržišne podsticaje i privatni kapital, koji bi mogli otvoriti nove mogućnosti partnerstva<br />
sa javnim sektorom. Ocena uspeha i neuspeha ovih partnerstava u budućnosti može dovesti javnu politiku i privatne<br />
aktivnosti do ključnih faza.<br />
Politika Evropske unije takođe podvlači značaj JPP u sektorima kao što su životna sredina, energija, saobraćaj, pa čak<br />
i zdravstvena zaštita. Nakon trenutnog i privremenog opadanja, broj javno-privatnih partnerstava će verovatno opet<br />
početi da raste. Očito je da se neke lekcije moraju naučiti iz nedavnih iskustava. Mora se naći prava mera odnosa između<br />
ova dva aktera i mora se povećati javna odgovornost onih koji odlučuju o JPP i to pomoću veće transparentnosti.
Change language