PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ... - PALGO centar

PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA (JPP):
Dobre i loše strane
Transparentnost se može povećati tako što će svi ugovori o JPP biti uneti u registar, što postoji kao obaveza u Hrvatskoj
i Češkoj Republici. A veća otvorenost tokom postupka u kome javni partner odlučuje o ugovorima o JPP može se
postići potpisivanjem tzv. „sporazuma o poštenju” (TI 2010). To je sporazum u pismenoj formi koji zabranjuje primanje
mita, nečasno udruživanje ponuđača i otkrivanje podataka o plaćanjima po ugovoru. Kršenje sporazuma može povlačiti
raskid ugovora, stavljanje na „crnu listu”, novčane kazne, kao i pokretanje krivičnog postupka. Ovaj sporazum
predstavlja više preventivno sredstvo nego stvarno oružje protiv korupcije. Bez obzira na to, sporazumi o poštenju
mogu imati ozbiljne posledice po tržišni položaj kompanije (kao i po položaj državnih službenika).
Drugi način na koji se može pomoći u donošenju kompetentnih odluka o složenim projektima jeste unapređenje
baze znanja o JPP. Evropska komisija pokrenula je projekat jačanja organizacionih kapaciteta u Evropskoj investicionoj
banci. Evropski ekspertski centar za JPP unapređuje ekspertizu, kako u državama članicama EU, tako i u državama
kandidatima, pomoću analize i širenja praktičnih smernica. 7 C.R.E.A.M Europe JPP Alliance je profesionalna mreža za
jačanje kapaciteta i promovisanje ovih oblika kapitalnih investicija. Postoje i nacionalni koordinatori JPP i centri JPP
za inovacije u državama kao što su Češka Republika (JPP Centrum) ili Mađarska (međuresorna jedinica za JPP).
Ovi oblici širenja znanja o JPP trebalo bi da dobiju podršku u državama koje ovde proučavamo. Budući da je jačanje
kapaciteta najpotrebnije na lokalnom nivou, udruženja lokalnih samouprava u jugoistočnoj Evropi ili njihova regionalna
mreža (NALAS) mogu postati centri za razmenu informacija.
4.5. Upravljanje rizicima
Vlade su najodgovornije za pružanje usluga koje su im date u mandat. U tom smislu, njihov rizik je neograničen, jer
se komunalne usluge, kao što je snabdevanje vodom ili grejanje, moraju isporučivati i u isto vreme se moraju očuvati
radna mesta ljudi koji rade u javnom sektoru. Ipak, rizik, koji se definiše kao „faktor, događaj ili uticaj koji ugrožava
uspešan završetak projekta u smislu roka, cene ili kvaliteta”, može se donekle smanjiti (EU 2003). Pod upravljanjem
rizikom podrazumeva se dodela zaduženja ugovornim stranama u JPP koje su sposobne da se uspešno izbore s
određenim problemom. Kao što analize slučajeva pokazuju, najveća pretnja JPP je upravo nepotpuna analiza rizika. 8
│17
Rizici koje podrazumevaju projekti JPP mogu se na razne načine klasifikovati. Statistički pristup utvrđuje rizike izgradnje,
raspoloživosti i potražnje. Drugi način klasifikacije može biti razdvajanje pravnih od komercijalnih rizika u
situacijama kada one prve nedvosmisleno snosi javni, a druge uglavnom privatni partner. Mora se ići i dalje od toga i
moraju se utvrditi i potkategorije rizika, koje je korisno proceniti i potom na osnovu toga odlučiti koji partner bi mogao
da redukuje koji od njih i ko je odgovoran u slučaju neuspeha. Kategorije koje se navode u smernicama Evropske
unije obuhvataju rizike koji se odnose na devizni kurs, političke rizike, kao i ekološke i arheološke rizike skopčane s
velikim infrastrukturnim projektima. Preterano rigidni ugovori mogu ugroziti profitabilnost projekata JPP kod kojih
nisu definisani načini podele potencijalne dobiti sa javnim sektorom.
Razvijene su složene metodologije procene za osmišljavanje aranžmana između javnog i privatnog sektora. U Velikoj
Britaniji u širokoj je primeni analiza odnosa cene i kvaliteta (vrednost za novac). Da bi se utvrdili strogo finansijski
faktori, koristi se metod poznat kao komparator troškova javnog sektora. On se sastoji u poređenju troškova realizacije
projekta JPP sa troškovima u slučaju da se projekat realizuje putem javne nabavke (OECD 2008). Ovo takođe podrazumeva
dodatno finansiranje JPP investicije iz kredita za kapitalne rashode, ne samo iz tekućeg budžeta, čime se
dopunjava privatno finansiranje projekta.
Kvantitativno izražavanje svih potencijalnih troškova hipotetičkog javnog projekta, počev od osmišljavanja pa sve
do eksploatacije, veoma je kompleksan zadatak. Pri tom se moraju predvideti i promene u sredstvima aktive. Ovde,
kao i kod svake studije o izvodljivosti i izveštaja o proceni efekta, presudni faktori su stopa inflacije, diskontna stopa
i obračun režijskih/opštih troškova.
7 http://www.eib.org/epec/about/index.htm.
8 Iz izjave Kena Dejvija na Seminaru LGI održanom 24.10.2008. godine u Beogradu.