PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ... - PALGO centar

PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA (JPP):
Dobre i loše strane
javnog sektora. U decenijama koje su prethodile aktuelnoj ekonomskoj krizi, privatni sektor je mogao lako da pozajmljuje
sredstva za ovakve dugoročne projekte, koji stvaraju stabilan dotok prihoda. JPP pomaže javnim preduzećima
da poštuju ograničenja koja se odnose na javni dug. To je posebno važno u državama članicama Evropske unije s
obzirom na to da jedan od kriterijuma iz Mastrihta propisuje da javni dug ne sme da premaši 60 posto BDP-a.
U sektoru komunalnih usluga poboljšanje javnih usluga tražilo se preko transfera tehnologije. Posebno tokom prvih
godina tranzicije, strane kompanije su imale bolji pristup modernoj opremi i tehnikama upravljanja. U poređenju
s amortizovanom imovinom i zastarelom tehnologijom kojom su raspolagale javne institucije, ove kompanije su
mogle brzo i primetno da poboljšaju kvalitet usluga (u upravljanju čvrstim otpadom u opštinama, sektoru vode itd.).
Očekuje se i da će JPP poboljšati ekonomičnost. Naime, postojanje ugovornih obaveza znači da su projekti završeni na
vreme i da njihovi troškovi retko rastu tokom realizacije. Ova očekivanja nisu se uvek ostvarivala, ali finansijski brižljivo
kontrolisan PFI program u Velikoj Britaniji potvrdio je prednosti JPP.
Problem kod finansijske procene JPP je u tome što se zacrtani ciljevi, kad je u pitanju uspešnost pružanja usluga, modifikuju
tokom trajanja ugovora o JPP, tako da je promene u ekonomičnosti teško uočiti. Metode koje se primenjuju
za obračun troškova projekta mogu biti takve da idu u prilog privatnog sektora. Niži troškovi kod JPP dovode se u
pitanje nekim podacima – profitna stopa u privatnom sektoru za građevinske radove obično iznosi 1–2 posto, dok je
profitna stopa u JPP projektima mnogo viša (CEE Bankwatch Network 2008).
Razne oblike JPP često podstiču međunarodne finansijske institucije, evropske banke (EBRD, EIB), kao i Svetska banka,
koja ih aktivno podstiče putem svog Savetodavnog mehanizma za javno-privatnu infrastrukturu (Public-Private Infrastructure
Advisory Facility – PPIAF). Pogodnost za kreditiranje ovih savremenih oblika finansiranja javnih investicionih
projekata lakše se obezbeđuje ukoliko su u pripremu uključene velike, međunarodne kompanije za pružanje komunalnih
usluga. Bilo je i nekih izuzetaka nedavno, kada je podrška za uspostavljanje institucionalnih uslova za učešće
privatnog sektora prethodila stvarnom finansiranju od strane međunarodnih finansijskih institucija. 3
│13
4. Preduslovi za uspeh JPP
Javno-privatno partnerstvo se ugovara u okviru složenih sistema vlasti i na njega utiču specifičnosti društvenog i političkog
okruženja. Obim i forma decentralizacije utiču na to koliko će aktivno lokalne samouprave moći da učestvuju
u koristima od JPP. One moraju da se pridržavaju novih pravila o javnim finansijama (npr., u računovodstvu) i javnim
nabavkama, a i članstvo u Evropskoj uniji dovelo je do značajnih promena u državama koje su proučavane. Na to
koliko će JPP biti prihvaćeno utiču i promene u stavu javnosti prema privatizaciji i učešću privatnog sektora.
Na primer, početkom devedesetih godina 20. veka lokalne samouprave u Mađarskoj bile su spremne da daju razne
koncesije i poslove u komunalnom i sektoru usluga povere privatnim kompanijama. Nakon toga je usledio proces
učenja, tokom koga su neki ugovori, kao što su ugovori o privatizaciji, bivali u znatnoj meri preinačeni ili poništeni
(ponekad od strane istog političkog rukovodstva, kao u slučaju prinudnog otkupa manjinskih stranih udela u Pečuju,
Mađarska). U Hrvatskoj, gde se sa JPP počelo posle izvesnog zakašnjenja, državne institucije (Ministarstvo finansija,
Agencija za JPP) snažno su podržavale lokalno jačanje kapaciteta za pripremu, odobrenje, sprovođenje i nadgledanja
JPP, kako ugovornih, tako i institucionalnih.
U Srbiji, u kojoj postoji duga tradicija posebnih institucija samouprave, uključenje privatnog sektora u komunalne
usluge ide sporo. Ne postoje propisi koji uređuju JPP, a lokalne samouprave nemaju obavezu da primene tenderski
postupak koji ohrabruje konkurenciju za tržište. Direktno pregovaranje dopušteno je samo u izuzetnim slučajevima.
Ovi primeri, kao i mnogi drugi, pokazuju da JPP može biti uspešno samo u sredini koja podržava to rešenje. Tehnički
uslovi za projekte JPP definišu se u okviru složenog pravnog i institucionalnog sistema. Naredna poglavlja daju početni
popis ovih činilaca, koji u krajnjoj instanci određuju koliko koristi javni sektor može da izvuče iz JPP modela.
3 Na primer, projekat tehničke pomoći PPIAF Svetske banke strategiji reforme JKP u Srbiji, Republici Makedoniji; ili procena upravljačkih
struktura, menadžerskih kapaciteta, finansijskog i tekućeg poslovanja „Vodovoda” iz Podgorice pre stvarne privatizacije.