PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ... - PALGO centar

Tatijana Pavlović-Križanić
Ljiljana Brdarević
Akteri iz privatnog sektora polažu velike nade u zajedničke projekte zbog obećanog pristupa lokalnim ovlašćenjima
i vlasti, većeg uticaja na proces planiranja i odlučivanja i zbog dobro finansirane i uglavnom nerizične realizacije
projekata.
Opštine u Srbiji mogu uspostavljati JPP radi pružanja komunalnih usluga pod uslovom da za to ne postoje zakonske
prepreke. Gde će takva partnerstva biti zasnovana i u koju svrhu zavisi, kako srpsko iskustvo pokazuje, od jednog
presudnog faktora: od toga da li privatni partner može ostvariti dobit od uspešnog povraćaja uloženih sredstava ili
dovoljnih javnih subvencija.
Prioriteti projekata JPP u većini slučajeva su izgradnja i razvoj komunalnih usluga i unapređenje infrastrukture. Po
pravilu, to su projekti od kojih se očekuje da unaprede neko područje ili grad. Privatni partneri su pokazivali rastuće
interesovanje za profitabilne oblasti gradskog prevoza, distribucije gasa i izgradnje infrastrukture za upravljanje čvrstim
otpadom. Pored ovih delatnosti, lokalne vlasti bi trebalo da insistiraju i na „praktičnim” projektima, kao što su
renoviranje, korišćenje i upravljanje širokim dijapazonom javnih objekata.
Kao što iskustvo različitih lokalnih vlasti u raznim zemljama pokazuje, lokalne vlasti u Srbiji mogle bi se susresti sa
nizom problema i rizika tokom trajanja nedavno uspostavljenih JPP. Oni se pre svega odnose na:
--
smanjenu kontrolu i uticaj legitimnih demokratskih predstavnika na lokalnom nivou, usled specifične situacije
koja često nastaje prilikom saradnje javnog i privatnog sektora (odstupanje od uobičajene administrativne
procedure, svođenje javnog domena na nekolicinu protagonista značajnih za politiku urbanističkog planiranja
i razvoja itd.)
--
napuštanje dugoročnih, strateških perspektiva zarad relativno kratkoročnih komercijalnih kalkulacija, usled
jačanja uticaja razmišljanja usmerenog na profit na planiranje lokalnih vlasti, ciljeve planiranja i prioritete
128│
--
smanjene lokalne nadležnosti i manevarske sposobnosti usled prenosa dela lokalne vlasti i nadležnosti na
privatne partnere
--
neravnopravna podela rizika među partnerima, koja često nameće nepredviđene proceduralne teškoće i finansijske
deficite javnom sektoru.
Da li će se ovi problemi zaista i pojaviti zavisi od brojnih faktora kao što su ciljevi i interesi, da navedemo samo neke,
kvalitet informacija i kvalifikacija kojima protagonisti iz javnog sektora doprinose koopertivnim projektima sa privatnim
kompanijama.
4.2. Predlozi za unapređenje JPP
Osnovni uslovi za uspešna JPP su:
--
pouzdan pravno-regulatorni okvir koji štiti interese i imovinska prava i omogućava zakonsko izvršavanje komercijalnih
ugovora
--
državne agencije kojima su dodeljena ovlašćenja za davanje koncesija i licenci, bilo putem zasebnih zakona o
koncesijama ili drugih važećih zakona ili propisa
--
mehanizmi za rešavanje sporova i potencijalnih sukoba interesa na ekonomičan, pravičan i izvodljiv način.
Putem uspešnih JPP pružaju se kvalitetne usluge korisnicima i državi uz znatno niže troškove nego što bi to bio slučaj
kod javnih investicija i države kao pružaoca tih istih usluga. Odgovarajući institucionalni okvir neophodan je ako se
želi da JPP uspeju. Izazovi po ovom pitanju su veliki u Republici Srbiji, u kojoj je tržišna ekonomija tek u nastajanju.
Politička posvećenost i dobro upravljanje su preduslovi uspeha javno-privatnih partnerstava. Privatni sektor preuzima
veliku obavezu stupanjem u JPP i on mora da zna da su i političari istinski opredeljeni za uključivanje privatnih
partnera. Neizvesnost po ovom pitanju može stvoriti politički rizik, koji ne pogoduje donošenju dugoročnih poslovnih
odluka. Stoga je važno jasno definisati nadležnosti i odgovornosti države u JPP. Odgovarajući pravni okvir može
privatnom sektoru pružiti sigurnost da će ugovori biti poštovani. U tu svrhu je neophodno promenili ili dopuniti
postojeće zakone u Srbiji.