PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ... - PALGO centar

PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA U SRBIJI:
Orijentacija ka pravičnoj podeli rizika i isplativosti investicija
Finansijski tržišni rizik je stepen prenosa rizika promene tržišnih pokazatelja, kao što su cene na malo, kamatne
stope, kurs dinara, cene nafte, prosečna bruto plata itd., na ugovorne strane u JPP. Mnogi od primera pokazuju da su
finansijski rizici usled tržišnih kretanja ugrađeni u obračun i promenu cena komunalnih usluga.
Rizik cene je stepen do kojeg privatni partner prenosi na korisnike usluga rizik promene efikasnosti rada i naplate
tarifa. Na osnovu ugovora u koje smo imali uvid, korisnici usluga nisu izloženi značajnom riziku cene, u koji ih može
dovesti privatni partner. U svim slučajevima cenu komunalnih usluga određuje i usvaja skupština opštine u skladu sa
kriterijumima definisanim ugovorom. Glavni kriterijumi za prilagođavanje cena su zvanični tržišni parametri koji utiču
na troškove pružanja usluga.
Na primer, ugovorom o pružanju usluga javnog prevoza u Beogradu regulisana je struktura ukupnih troškova privatnog
partnera i odnos između svakog pojedinačnog troška i odgovarajućeg tržišnog parametra. Stoga nema mesta za
korekciju tarifa usled povećanih troškova zbog pada efikasnosti poslovanja privatnog partnera.
3.2. Upravljanje JPP
3.2.1. Stanje pre JPP: zašto su potrebne promene?
U svim opštinama koje smo analizirali postoji potreba za ulaganjima da bi se proširila postojeća infrastruktura i unapredile
komunalne usluge. Primer toga je potreba za izgradnjom vodovodno-kanalizacionog sistema u Beogradu.
Smederevska Palanka je primer opštine sa nedovoljno razvijenim komunalnim delatnostima, koja mora da razvije
svoje kapacitete za preradu čvrstog otpada, kao i opština Kikinda, koja nema razvijen sistem usluga parkiranja i neophodnu
infrastrukturu. U svim ovim slučajevima lokalne vlasti nisu bile u stanju da iz budžeta obezbede investicije
u infrastrukturu koja nedostaje.
Istovremeno, ove opštine su već bile iscrple svoje kapacitete za zaduživanje uzevši zajmove od finansijskih institucija.
Jedina mogućnost koja im je preostala bila je da privuku finansijska sredstva privatnih partnera zainteresovanih za
ostvarenje profita putem investiranja u lokalnu infrastrukturu, uz preuzimanje komercijalnih rizika u pružanju komunalnih
usluga. Moramo ipak podvući da JPP za pružanje usluga javnog prevoza u Beogradu nije bilo isključivo motivisano
nedostatkom sredstava, već i potrebom da se uvede konkurencija u delatnost javnih usluga i poboljša kvalitet
tih usluga.
│123
3.2.2. Kako su donošene opštinske odluke?
Saglasno Ustavu Republike Srbije, Zakonu o lokalnoj samoupravi i Zakonu o komunalnim delatnostima, lokalne vlasti
su dužne da obezbede uslove za obavljanje javnih delatnosti, regulišu način obavljanja tih delatnosti, omoguće
sredstva za rad i razvoj i vrše nadzor nad obavljanjem javnih delatnosti. Skupština opštine odlučuje o tome ko će
obavljati koju javnu delatnost donošenjem odluke o osnivanju javnih subjekata (ustanova, organizacija ili preduzeća)
ili odluku o poveravanju obavljanja određene delatnosti privatnom preduzeću ili preduzetniku.
U pokušaju da ispune pomenute zakonske obaveze, jedinice lokalne samouprave u Srbiji suočavaju se sa nedostatkom
sredstava i veština potrebnih za razvoj osnovnih komunalnih delatnosti. Zbog manjka budžetskih sredstava za
investiranje u izgradnju potrebnih komunalnih objekata i dalji razvoj javnih delatnosti, lokalne vlasti odlučuju da
privuku privatne partnere, koji bi uložili svoja sredstva i preuzeli na sebe upravljanje tim delatnostima.
Na tragu te ideje, većina jedinica lokalne samouprave odlučila je da uspostavi JPP sa privatnim sektorom, zbog manjka
javnih sredstava koja bi se ulagala u komunalne objekte i delatnosti. Način procene izvodljivog i adekvatnog
modela JPP zavisi od znanja i iskustva lokalnih vlasti u finansiranju kapitalnih projekata i sveobuhvatnom upravljanju
imovinom i finansijama.
Najuspešniji pristup u oceni adekvatnog modela JPP zabeležen je u srpskoj prestonici. Uz podršku iskusnih međunarodnih
institucija i konsultanata, finansiranih iz inostranih donacija, uprava Grada Beograda donela je odluku o