PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ... - PALGO centar

Tatijana Pavlović-Križanić
Ljiljana Brdarević
i obezbeđivanja tramvajskog i trolejbuskog prevoza, ne mogu da budu čak ni delimično privatizovana. Pomenuta
odredba ne predstavlja ni u kom slučaju ograničavajući faktor za uvođenje privatnog sektora u delatnosti javno-
-komunalnih preduzeća putem privatizacije u sektorima koji nisu prirodni monopoli. Ostaje nejasno, ipak, da li privatni
partner ima pravo da dodatno ulaže u preduzeće i, sledstveno tome, poveća svoj udeo u njemu.
2.4. Uloga države u upravljanju javno-privatnim partnerstvima i njihovoj kontroli
Kao što smo prethodno objasnili, Srbija još uvek nema zakon o javno-privatnom partnerstvu. Prethodna srpska vlada
imala je vrlo ambiciozan plan da oformi posebnu organizacionu jedinicu za javno-privatno partnerstvo u okviru
Ministarstva finansija. Ta jedinica bi bila tek prvi korak ka formiranju „institucije sa posebnom namenom” nadležne za
nadzor realizacije javno-privatnih partnerstava. Jedinica bi imala posebna ovlašćenja da preuzme na sebe funkciju
povezivanja svih strana, uključujući i druga ministarstva, organizuje i vrši planiranje i pripreme studije izvodljivosti i
okvirna idejna rešenja, da utvrđuje modele finansijskih zahteva i pregovara sa razvojnim bankama i drugim potencijalnim
finansijerima. Ostaje da se vidi da li će i sadašnja vlada nastaviti u istom pravcu.
120│
U ovom trenutku, vlada ima vrlo ograničenu ad hoc ulogu u procesu uspostavljanja javno-privatnih partnerstava na
lokalnom nivou. Štaviše, kod javno-privatnih partnerstva organizovanih na osnovu „ugovora o poveravanju komunalne
delatnosti” država nema nikakvu ulogu. Država mora biti konsultovana i mora odobriti transakcije kad su u pitanju
koncesioni ugovori i ugovori o institucionalnim partnerstvima (formiranje novog poslovnog subjekta ili prodaja državnog
kapitala u opštinskom komunalnom preduzeću). Naime, za bilo kakvu prodaju imovine ili akcija preduzeća u
državnom vlasništvu saglasnost mora dati Vlada Srbije. Samo je Vlada nadležna da donosi odluke o kupovini i prodaji
akcija državnih preduzeća (državnog kapitala u javnim preduzećima). Svaki ugovor koji bi eventualno bio zaključen
mimo odredaba ovog člana smatra se ništavnim. Međutim, Vlada nema nikakav mandat da nadgleda sprovođenje
ugovora o JPP.
Uloga Vlade Srbije je najvažnija u procesu dodele ugovora o koncesiji. To je za sada samo teoretska mogućnost, budući
da na lokalnom nivou još uvek nema operativnih ugovora o koncesiji. Zakon RS o koncesijama utvrđuje nadležnost
Vlade Srbije u pogledu nadzora postupka izbora partnera, realizacije i funkcionisanja ugovora o JPP. Srbija, međutim,
kao što je pomenuto, još uvek nema agenciju za praćenje sprovođenja JPP čija bi jedina dužnost bila da nadzire sprovođenje
institucionalnih JPP (a možda čak i ugovornih JPP). Stoga je hitno potrebno oformiti takvu agenciju u Srbiji,
u kojoj su institucije još uvek krhke, nivo korupcije dosta visok, tržište za infrastrukturne investicije se još uvek smatra
rizičnim i ne postoji bogato iskustvo u finansiranju, strukturiranju i realizaciji projekata.
3. Monitoring i evaluacija—Izvučene pouke
3.1. Tehnike ocenjivanja
Ubrzana urbanizacija i rastuća tražnja doveli su do povećane potrebe za ulaganjem u razvoj infrastrukture u Republici
Srbiji. Ograničenost sredstava koja stoje na raspolaganju za razvoj infrastrukture produbila je jaz između potreba i
ponude. Potrebe za investicijama su daleko veće od količine sredstava koja se za tu svrhu izdvajaju iz budžeta. Lokalne
vlasti zato podstiču javno-privatna partnerstva (JPP) kako bi privukle tržišne investicije i tako na najbolji mogući
način iskoristile svoja budžetska sredstva i odgovorile na potrebe za obezbeđivanjem infrastrukture i javnih usluga.
JPP je prepoznato u Republici Srbiji kao opšti dugoročni ugovor zaključen između subjekta javnog sektora (centralna
i lokalna vlast ili javno preduzeće) i privatne kompanije, kojim se definiše projektovanje, finansiranje,
korišćenje/upravljanje i održavanje javne infrastrukture ili koncipiranje, finansiranje i pružanje usluga. Javno-
-privatno partnerstvo je ugovorni odnos javnog i privatnog sektora, u okviru koga privatni operater pruža usluge koje
je tradicionalno pružala ili finansirala neka javna ustanova.
Pravno gledano, JPP se nalazi na pola puta između javne nabavke i privatizacije, kao način pružanja javnih usluga, putem
koga se znatan deo rizika može preneti na privatni sektor. Krajni cilj JPP je da se dobije „veća vrednost za novac”
nego što bi to bio slučaj putem tradicionalne javne nabavke. Uprkos tome što je ex ante procena očekivane vrednosti