PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ... - PALGO centar

Rafal Stanek
David Toft
• Javni partner ima obavezu da sarađuje u ostvarivanju cilja aranžmana putem doprinosa u naturi (in-kind)
• Svaka strana snosi deo rizika na projektu.
Naknada za privatnog partnera zavisi od stvarne upotrebe ili raspoloživosti za upotrebu predmeta JPP.
Pojedinačne obaveze predviđene ugovorom o JPP mogu biti propisane u formama koje dozvoljavaju odredbe važećeg
Građanskog zakonika. Sam zakon se ne meša mnogo u sadržinu ugovora o JPP, propisujući samo da njime treba
predvideti koje su posledice neizvršenja ili delimičnog izvršenja obaveza, sa naglaskom na ugovornim kaznama ili
smanjenju naknade ugovorene u korist privatnog partnera (ili projektnog preduzeća).
Zakon zabranjuje promenu sadržine ugovora o JPP u odnosu na sadržinu podnete prijave na osnovu koje je privatni
partner izabran, osim pod okolnostima koje nisu mogle da se predvide u vreme zaključenja ugovora.
4.3.1. Sopstveni doprinosi ugovornih strana
Sopstveni doprinos ugovornih strana može biti unet kroz različite oblike imovine putem kupoprodaje, zajma, prava
korišćenja, zakupa ili najma (član 9). Ako imovinu koja predstavlja doprinos javnog partnera koristi privatni partner,
na način koji je očigledno u suprotnosti sa svrhom definisanom ugovorom o JPP, privatni partner (ili projektno preduzeće)
je u obavezi da vrati predmetnu imovinu javnom partneru na osnovu odredaba ugovora o JPP (ili internih
akata privrednog društva).
4.3.2. Kontrola projekta
98│
Budući da je svrha partnerstva pružanje određenih javnih usluga, kao izuzetak od principa slobode ugovaranja, novi
Zakon o JPP ovlašćuje javnog partnera na kontinuiranu kontrolu (član 8). Ovo odstupanje treba da obezbedi održavanje
standarda u sprovođenju projekta, posebno kada se radi o javnim postrojenjima i aktivnostima. Detaljne
procedure za kontrolu bi trebalo da budu definisane ugovorom o JPP.
4.3.3. Prenos imovine po isteku ugovora
Zakon propisuje da po okončanju partnerstva „imovina” koja je korišćena treba da bude vraćena javnom partneru,
osim ako drugačije nije predviđeno ugovorom o JPP (članovi 11 i 12). Imovina treba da bude u neoštećenom stanju,
osim po osnovu amortizacije proistekle od pravilne upotrebe. Ugovorom može takođe biti predviđeno da se imovina
vraća subjektu državne ili lokalne vlasti koji nije bio uključen u projekat ili kompaniji koju je osnovao javni partner radi
sprovođenja projekta. Privatni partner će imati – kako tokom trajanja perioda na koji je ugovor o JPP potpisan, tako i
odmah po okončanju partnerstva – pravo preče kupovine nad predmetnom imovinom (nepokretnom) koja je činila
doprinos javnog partnera, u slučaju prodaje te imovine.
4.4. Fleksibilne forme JPP
JPP može da se realizuje na osnovu samog ugovora o JPP, ali se može osnovati i posebno „projektno preduzeće” za
njegovu realizaciju, a svrhu i ciljeve će mu ugovorne strane definisati ugovorom o JPP (članovi 14, 15 i 16). Zakon o
JPP ne ostavlja nikakvu sumnju o tome da projektna preduzeća predstavljaju osnovu JPP i njima je posvećen jedan
ceo odeljak tog zakona. Odredbe o ovim privrednim društvima se u osnovi zasnivaju na odredbama Zakonika o privrednim
društvima, sa modifikacijama čija je svrha zaštita javnih partnera.
4.5. Rizici ulaska u JPP aranžmane
Prema Zakonu o JPP, partnerstvo je zasnovano na podeli poslova i rizika između javnog i privatnog partnera. Sam
zakon ne nabraja rizike i njihove kategorije, već podvlači da partneri treba zajednički da realizuju aranžman i podele
eventualne rizike. Otuda odredbe o riziku služe samo kao smernice, a ne propisuju posebna pravila o položaju partnera
ili samog ugovora u ovoj oblasti.