Predgovor - komunikacija

Predgovor
Kada je, 5. oktobra 2000. godine, Miloševiæev reim srušen, zajedno sa milionima
graðana Srbije oseæali smo da se u povesti našeg društva, ali i naših liènih
ivota, završila jedna era. Buduæi da smo i sami tokom prethodnih godina
spadali meðu aktivne uèesnike u razlièitim oblicima otpora tom reimu, imali
smo višestruke razloge da upotrebimo svoja profesionalna znanja kako bismo
bacili svetlo na ono što se dogodilo. eleli smo, najpre, da napravimo svojevrstan
„snimak“ tog, po opštem uverenju, istorijskog trenutka, kada je društvo
Srbije, doivevši krupan preokret, poèelo da traga za novim identitetom i novim
naèelima ureðivanja zajednièkog ivota. Zatim, zanimalo nas je zašto je te
2000. godine „uspelo“, a ni u jednoj ranijoj prilici nije. Nasluæivali smo da ispitivanje
uzroka i toka zbivanja 2000. godine moe doneti uvide èiji domet neæe biti
ogranièen samo na jedan omeðeni trenutak i na uu temu politièke dinamike,
veæ æe kazivati nešto novo o društvu Srbije u jednom širem smislu. Napokon,
ubrzo posle 5. oktobra u politièkoj javnosti uèestala su pozivanja na „volju naroda“:
na ono što je „narod hteo“ i na „tekovine 5. oktobra“. Ta tumaèenja, premda
meðusobno razlièita, pa i suprotna, izricana su olako i sa dosta strasti; utisak je
da ih je manje pokretalo nastojanje na istinskom razumevanju, a više elja za
sticanjem ili uèvršæivanjem pozicija u novoj konstelaciji snaga unutar politièke i
intelektualne elite. Njihova proizvoljnost i ozbiljan nedostatak utemeljenosti nametnuo
je ideju da bi sam „narod“ trebalo zapitati o tome šta misli, šta je to
„hteo“, zašto se 5. oktobra 2000. ponašao tako kako se ponašao i sa kojim oèekivanjima
i stremljenjima ulazi u novo razdoblje.
Tako je nastao projekt „Politika i svakodnevni ivot: promene u motivaciji i
oèekivanjima graðana Srbije“, èiji je plod ova knjiga. Iskustvena graða sastojala
se od tri stotine polustrukturisanih intervjua sa graðanima Srbije i prikupljana je
izmeðu oktobra 2001. i marta 2002. godine. Podrobni podaci o nacrtu istraivanja,
uzorku, naèinu obavljanja terenskog rada i istraivaèkom instrumentu navedeni
su u prilozima pri kraju knjige. Projekt su finansijski pomogle fondacije
Fond za otvoreno društvo, Freedom House i Friedrich Ebert Stiftung. Koristimo
ovu priliku da im još jednom zahvalimo na razumevanju i potpori. Istraivanje je
jednim svojim delom bilo ukljuèeno u projekt „Društvenorazvojne moguænosti
Srbije/Jugoslavije u evropskim i svetskim procesima“, koje realizuje Institut za filozofiju
i društvenu teoriju, a finansira Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj
Republike Srbije.

8 Predgovor
Zahvaljujemo kolegama iz Instituta za mnoštvo kritièkih primedbi i korisnih
sugestija koje su nam upuæivali tokom rada na ovom projektu. Mnoge od njih su
ugraðene u konaène verzije tekstova koji saèinjavaju ovu knjigu. Posebno smo
zahvalni Drašku Grbiæu, koji je prvi izneo ideju o istraivanju svakodnevnog
ivota u Srbiji, i Stjepanu Gredelju, koji je bitno doprineo projektu kroz izradu
uzorka i obuku intervjuera. Profesoru Robertu Hajdenu, sa Pitsburškog univerziteta,
SAD, zahvaljujemo na podršci u poèetnim fazama rada.
elimo da istaknemo ulogu naših terenskih saradnika-intervjuera, koja je u
ovom sluèaju, usled specifiène metodologije, bila mnogo znaèajnija nego što je
to uobièajeno. Umesto da budu samo tehièka ispomoæ, oni se na izvestan naèin
mogu posmatrati kao koautori ovog istraivanja. Od njihove predanosti, struènosti
i umeæa presudno je zavisio kvalitet graðe s kojom smo radili.
Najveæu zahvalnost, ipak, dugujemo stotinama graðana Srbije koji su bili
voljni da nam poklone svoje vreme i sa nama podele svoja iskustva, razmišljanja
i ivotne dileme. Bez njihove iskrenosti i dobre volje ovaj projekt naprosto ne bi
bio moguæan. Mnogi meðu njima su izrazili veru da æe ovo istraivanje biti svojevrstan
doprinos boljitku ovoga društva i nas koji u njemu ivimo. Pridruujemo
se njihovoj veri, nudeæi ovu knjigu javnosti kao trag o poukama koje smo svi mi,
kao društvo, izvukli iz teške decenije koja je za nama.
Neposredno pred odlazak rukopisa u štampu izvršen je politièki atentat na
jednog od najznaèajnijih uèesnika dogaðaja o kojima pišemo. Nadamo se da æe
ova knjiga doprineti èuvanju uspomene na politièki angaman Zorana Ðinðiæa.
Beograd, maja 2003.
Zagorka Goluboviæ
Ivana Spasiæ
Ðorðe Paviæeviæ