Transfuzija - komunikacija

Sanja M. Bojaniæ
Transfuzija
Na mene je red, dakle. Elen mi prepušta, kako
se kae, reè. Ona mi prepušta. Šta? Reè. Ona
mi/me prepušta, samo/meni samome, reè/i. Sa
njom, sa reèi.
ak Derida 1
Izmeðu dvoje, jedna reè, izgovorena, preuzeta i prepuštena parole, parabola
koja bi trebalo da opiše putanju na kojoj su njih dvoje – ak Derida
|Jacques Derrida| i Elen Siksu |Hélène Cixous| – podjednako udaljeni podjednako
blizu, ponekad u jednini, u mnoini, u razlici. Sudeæi po kolièini razmenjenih
èitanja (još od rane teorijske knjige Ime Boga 2 [Grasset, 1967] Derida je prvi èitaè
rukopisa Elen Siksu), parabola koju bi trebalo da izvedem prerasta okvire
zadate forme. Gubeæi se, ona rasprostire sopstvenu saetost u neizbrojivim epifanijama.
Eliptiènost ove najave ne krije misterije, diskrecije, inicijacije, simbolizacije,
tajne veze i zavere, zajednièki rad ili program izmeðu dvoje. Trebalo bi samo da
obelei taèku iz koje iscrtavanje odreðene parabole biva moguæe. Taèku na
osnovu koje pouka o obraæanjima, prepuštanjima ili preuzimanjima reèi, èini da
se dve poetike dodiruju, ukrštaju i preklapaju.
Dakle, ne mogu beleiti beskonaèan broj njihovih telefonskih razgovora,
susreta i razmena i tek delimièno bih mogla nagovestiti ono što æe sabrati arhive
Narodne biblioteke Francuske (u rukopisima Elen Siksu) i IMEC-a (Instituta
„ivog“ seæanja u kome se pohranjuju rukopisi savremenih autora i izdavaèa i gde
se nalazi deo zaostavštine aka Deride). 1973 godine Siksu je napisala kratak
tekst „Razvijanje više-ja“, u Arc [n° 54] posveæenom Deridi; potom sledi „Podela
1
„Fourmis“, in Lectures de la différence sexuelle, des femmes, 1994, 69 str.
2
Videti „H.C. pour la vie, c’est à dire...“, in Hélène Cixous croisée d’une oeuvre, Galilée,
2000, str. 18

74 Sanja M. Bojaniæ
kolaèa“ zajedno sa Deridom, u knjizi iz 1986 posveæenoj Nelsonu Mendeli; zatim,
kolokvijum o èitanjima polne razlike u organizaciji enskih studija Univerziteta
Pariz 8 i Internacionalnog Kolea za filozofiju [1990]; prvi susret u Seriziju posveæen
Deridi [1992] i tekst Siksu, „Koliko je sati ili Vrata (kroz koja se ne prolazi)“;
potom 1998, ponovo Serizi, ali posveæen radu i delu Elen Siksu i Deridin tekst
„E.S. za ivot, što znaèi...“. Iste godine potpisuju dva teksta u zajednièkoj knjizi
Velovi. Nešto kasnije Siksu objavljuje poetska èitanja Deridinih Obrezoispovedanja
[Portret aka Deride kao mladog sveto-jevrejina, 2001]. 2002 godine se u
Seriziju odrava poslednji kolokvijum posveæen Deridi na kome Siksu govori „o
demokratiji u knjievnosti i ðavolu koji se ne ispoveda“. U zborniku Jevrejstva
[2003], nastalom nakon trodnevnog skupa gde se raspravljalo o „jevrejskom“
aka Deride, Siksu piše o Tom èudno-jevrejskom telu. Veliki kolokvijum, u organizaciji
Narodne biblioteke Francuske [2003], otvoren je èetvorosatnim izlaganjem
aka Deride, Geneze, genealogije, rodovi i genije, u èast Elen Siksu.
A prepuštena, preuzeta reè koja se bezuslovno daje i prima – jer radi se
uvek o reèi istrgnutoj iz sna – ta reè poput šiboleta prelazi sa jednog polja u drugo.
Iz jednog u drugi registar. Poput šiboleta, slovo izgovoreno u dva glasa
moe da otvori i zatvori venu sa kojom tekst zadobija telo. Ipak, prelaz je uvek
moguæ. Odreðena u svom sklopu da bude prenesena i prisvojena, parabola se
povija pred zakonima artikulacije.
Po svedoèenju aka Deride, pre no što se zabelei, za vreme dok se belei,
reè, svaka reè, najpre biva izgovorena u sebi, u tišini unutrašnjeg glasa 3 ,dabi
se u slogovima, u avgustinovskom lapido susurro za razliku od Isidorovog sine
voce, dakle, u èujnom gibanju usana, potom prepustila zabelenim tragovima,
zanoseæi se da hvata tu neizvesnu dikciju. Reè, i reèenica za njom, na taj naèin
se neèujno nebrojeno puta ponavljaju, objavljujuæi se, najavljujuæi uvek opasnost
da ne budu izgovorene dovoljno, dobro.
Prva, od pedeset i devet dugih sekvenci – Deridinih neprohodnih reèenica 4
– uspostavlja „pitanje-odgovor“ mesta u pismu gde se pojavljuje sirovo (cru) i
krv. U igri aliteracija i paranomaza neodoljivo poèinju da se vezuju cru i cur, prvo:
francuski vokabl, particip prošli od verovati (croîre), substantiv i pridev: sirovost,
sirovo (cru), ali i samoniklost, samoniklo (cru) i... drugo: latinski zašto, gde odzvanja,
cur confitemur Deo scienti – Avgustinovo – „zašto se Bogu ispovedamo,
ako on veæ sve zna o nama“. Radi se, dakle, o mestu na kome se ulazi u tekst
Obrezoispovedanja.
3
Sirovi vokabl, sa njim raspravljati o tome šta je sirovost, kao da sam najpre
hteo da ga vratim u igru, i ta reè „vratiti u igru“, pokeraški potez svojstven
samo mojoj majci, kao da sam, naklonjen mu zbog toga, hteo da ga izazo-
J. Derrida, Circonfession lu par l’auteur, CD-audio, des femmes, 1993.
4
Jacques Derrida je tekst Obrezoispovedanja napisao sitnim slovima, na sivoj pozadini, poput
dugih beleški u vidu reèenice, poput beleški na kraju stranice, knjige Geoffreya Benningtona,
Jacques Derrida-Derridabase, éd. Seuil, kol. „Savremenici“, 1991.

Transfuzija 75
vem na kavgu, šta uopšte znaèi govoriti sirovo, kao da sam se do zadnje
kapi krvi muèio da ga podsetim, a on to zna, cur confitemur Deo scienti [...]
Knjiga Elen Siksu Prvi novogodišnji dani 5 otvara srce (le cœur) u trenutku
kada se pismo (l’écriture) sastaje sa samim sobom. Krv, usmerena ka gore [“do
zadnje kapi“ (D)] trpi sve skrivenosti pisma. „Prièa koja se negde gore plete“
(ES) ne pita zašto, iako se veæ sve zna o nama.
„Pismo se bilo vratilo, reka, tanušna nêma reka raspevanih rukavaca, tok
krvi u venama meðu telima, dijalog bez reèi – krv na krv, nemajuæi dara da
razaznaje udaljenosti, magièni tok prepun nemih reèi koje teku iz jedne u
drugu zajednicu, iz jednog ivota u drugi, èudna legenda èujna tek srcem
jednog ili drugog, prièa koja se negde gore plete, ko æe ga odgonetnuti, napipavajuæe
tkivo skrivenosti,
pismo, ta veza, taj rast, ta usmerenost se vratila, [...]“ 6
I mada na srpskom jeziku ne moemo da prepoznamo prelaz od sirove krvi
preko srca do surovosti (izuzev ukoliko ih ne vidimo u parovima srce, sirovo,
krv, okrutno/surovo), u francuskom jeziku je put od cœur, cru, cruauté dopustiv
usled blizine latinskog nasleða cru, cruor, crudus, crudelitas. Surova praksa
prevoðenja, redukcija jezika koji se prevodi/uvodi na drugi jezik, na sreæu (ili na
nesreæu) otvara na novim mestima nove nabore i homonimije svojstvene tom
drugom jeziku.
Pitajuæi se o vokablu, o reèi, o sirovom ili samoniklom govora, o izgovorenom
koje nosi sirovost sa sobom ili se sirovo prenosi, Derida „do poslednje kapi krvi“,
dakle, pre no što koncept biva zbaren, trai prostor na kome reè moe da se
uzme i da se dâ u (nemilosrdnoj) nevinosti uzimanja i davanja, u meri u kojoj sirovosti/samoniklosti
u kratkom spoju postaju surovosti (suverenosti). U ponuðenom,
istrgnutom delu reèenice se nasluæuje dijalog gde do kraja nije jasno ko
su moguæi sagovornici: Bog, sveti Avgustin, Defri |Geoffrey| – ili najpre – pismo
sâmo, pomenuti vokabl – izazvan i ogoljen i na ivici razumnog, deo reèi. Deridino
obraæanje i izazivanje „na kavgu“ 7 sagovornika (nekoga od pomenutih ili moda
nekog treæeg), javlja se uz seæanje na pokeraški potez njegove majke. Da bi rasprava
– ili ono prvo i sirovo rasprave – da bi to bilo moguæe, dira se u skrovito, u
neposredno (seæanje na poker i variranje majèinog „[...] gubitnica sam [...] 8 koje
budi naklonost prema sagovorniku (otuda i „vraæanje“ u igru). U neposrednom se
otvara sirovo na mestu na kome alovanje zadobija novo agregatno stanje. Ako
5
H. Cixous, Jours de l’an, des femmes, 1990.
6
Op. cit., str. 5
7
Istorija francuske reèi querelle [querella, latinski pravni izraz za „albu“] je bogata. Ova reè
se pojavljuje u razlièitim kontekstima koji se, dakle, pozivaju na isterivanje praviènosti i namirivanje
raèuna izmeðu dve suprotstavljenje strane. Postoje, meðutim, mesta gde „alba“, u
poloaju tela, u njegovoj usmerenosti ili u obraæanju Bogu, prelazi u èin alovanja. Prema: Trésor
de la Langue Française Informatisé, Paris; Orléan, 2004.
8
Jacques Derrida – Derridabase, ibid., 43 str.

76 Sanja M. Bojaniæ
bih rekla da su putevi zadobijanja novog stanja teèni – jer pominje se krv, „do poslednje
kapi krvi“ – moda bih mogla da govorim o sekrecijama-fluidima. Kada je
u „Bajkama o polnoj razlici“ 9 Siksu zapoèela (i ona je meðu prvim èitaocima Deridinih
rukopisa) èitanja Obrezoispovedanja, ona je zabeleila da se „u tom telu, u
[Deridinom] telu, jer [mu] je tekst neprestano u telu, potpisanom, na hiljade naèina
ispisanom, sve vreme radi o potpisu, da se radi o tekstu „krvljupisanom“ 10 .
Sa druge strane, u Prvim novogodišnjim danima protoènost je neporeciva,
krv se razmenjuje, sekrecije traju, pravac nije presudan (u meri u kojoj Derida izaziva,
trai i pita, Siksu prima nazad [ivot, pismo, ali i vezu (èiju ili sa kim), i
usmerenost (ka èemu?]. Metonimije variraju prve vokable (cœur, cours,écriture,
srce, tok, pismo) i u neposrednosti, u toku krvi se prihvata ispisivanje u glasu onoga
što se vraæa, u bezbrojnim rukavcima, po diktatu, što dolazi i utièe (pismo, ta
veza, taj rast). Pismo je veza i rast. Koga to pismo povezuje? Èega je pismo rast?
Na poèetku smo, na poèetku Obrezoispovedanja, na poèetku Prvih novogodišnjih
dana, ja nisam odmakla dalje od poèetka, u nameri da opišem obruè u
kome se prenosi reè upisana u krv, u dvoje (majka i sin, otac i sin, majka i æerka,
otac i æerka, pisac i pismo), gde se sirovo i surovo neodlono stapaju, ili gde sirovo
neodlono trai put ka surovom. I jedno i drugo „trae venu“, i jedno i drugo su
smešteni izmeðu, na brisanom prostoru na kome se piše, na jedino moguæem
prostoru na kome jezik u nemoguæim obrtima moe da dovede do toga da surovo
nanosi bol i da preivi. Da zada udarac samome sebi, ali i drugome u ljubavi, nehotice,
u nevinosti i u neznanju. Da popusti pred snagom fantazma koji uspeva
da najpre dovede u zajednièki kontekst nespojive odnose i potom kroz oksimorone
pomiri i pita za razlog nepodnošljivih aporija. Dinamike dve parabole variraju u
ritmu, prva je naizgled ljuta i analitièka, optereæena parom cru/cur, dok je druga
cirkularna i prividno pasivna, prihvatajuæa i pomirljiva (pismo, ta veza, taj rast, ta
usmerenost se vratila). I jedna i druga parabola, put prelaza iz jednog u drugo
agregatno stanje, trae u sekrecionom, u onome što se odvaja u tajni („napipavajuæe
tkivo skrivenosti“) i što na skriveni naèin presušuje [krv presušuje]. Deset
godina nakon Obrezoispovedanja, DeridauDuševnim stanjima psihoanalize 11 ,
na jednom drugom poèetku postavlja isto pitanje. Transpozicija postaje sloenija.
Govoreæi u kontekstu psihoanalize o surovosti, Derida u okrutnosti psihe,
duševnog stanja sa ništa manje boli, prepoznaje krv koja je presušila.
Trebalo bi se pitati, u stvari, gde i na kom to mestu pismo (tekst „krvljupisan“)
iz sirovog, sekrecionog, teènog stanja prelazi u suveren i neoboriv trag
9
H; Cixous, „Contes de la différence sexuelle“, in Lectures de la différence sexuelle, des
femmes, 1994, 31 str.
10 Op. cit., 38 str.
11 J. Derrida, États d’âme de la psychanalyse – L’impossible au-delà d’une souveraine cruauté,
Galilée, 2000. Radi se o tekstu predavanja koje je Derida izgovorio 10 jula 2000, na Sorboni,
u vreme odravanja Opšte Skupštine Psihoanalize. Psihoanaliza bi, kako je to Derida
nastojao da formuliše, trebalo da omoguæi pristup stanjima u kojima èovek, „bez alibija“ i u bezuslovnom
priznanju (samo kada bi ono bilo moguæe), moe da ivi.

Transfuzija 77
surovog. Jer, prisetimo se, Derida hoæe „da vrati u igru“, na mestu sirovog, na
mestu na kome se izgovora sirovo, i pre no što krene ispovest – Derida bi da
uvede i pre poèetka i pre svakoga znanja, u samoniklosti – pismo koje sa sobom
neæe donositi krv. Dvostruko lice sirovosti (uprkos i poslednjoj kapi krvi) ostaje
nedostupno. Mada, po svemu sudeæi, i kada se skloni rtva, i kada se ukloni
svaki ugovor i svaka priprema, ostaje trag krvopisa.
„Niko nikada neæe znati iz koje tajne ja pišem, ništa ne menja ni ako to
kaem“ 12 : Derida prepisuje reèenicu iz beleški (12/10/1977) spremanih za knjigu
koja nikada nije napisana. 13 Ko piše iz tajne? Odgovor je spreman dugo, u
više navrata, na seminarima posveæenim tajni (1990-1991), u knjigama 14 , intervjuima.
U pokušaju da istrgne tajnu iz simulacija kriptografskog i hermeneutièkog
grèko-nemaèkog nasleða, Derida je vraæa u latinski kontekst gde tajna (lat.
i.s. secretum ali i gl. secernere luèiti) pre svega deli, odvaja i spaja – paradoksalno
– lišava svedoka i eliminiše svako svedoèenje. U neposrednosti sirovog
prvog vokabla, u prvom pokušaju da se imenuje tajna – dešava se prvo cepanje
i njeno prvo surovo oticanje, dešava se pojavljivanje drugog u odsustvu, javlja
se svedoèenje. „Vraæanje u igru“ se nudi samo onome kome smo naklonjeni,
onome kome dugujemo naklonost, kome smo naklonjeni i uprkos dugu. Deridino
„vraæanje u igru“ èini i deo izazova da se neprestano ostaje na pragu, na ivici
pristajanja na igru pisma.
– Napisati knjigu koja æe me ogoliti? izdati me? Èemu? govorila je samoj
sebi. – Da li je to ono što eliš?
– elim istinu, treba mi istina kao što slepom jagnjetu treba sisa, kao što
divu treba svee meso: slepo jagnje. Da bih zadovoljila nevoljnu, slepu,
prvobitnu glad. Ovako gladan, èovek bi sruèio u sebe i kamenje. 15
Treba reæi da je knjiga Prvi novogodišnji dani gotovo na svakoj ispisanoj stranici
proeta nesavladivom klackalicom koja svoje postojanje artikuliše u pitanju
„Èemu?“. Èemu pisati kao autor? Nije to pitanje novo, francusko strukturalistièko
nasleðe ili Bartova |Barthes| smrt autora ga je programski naèela i ponudila neke
odgovore još ranih sedamdesetih godina. Kada Elen Siksu napiše: „Za sve to vreme
autorka... autorka se nije vratila. Ona je potpuno proeta svojom dramom“, 16
namere su joj izrièite, ona nastoji da ostane na pragu 17 i da, uprkos ogoljenosti,
12 Obrezoispovedanje, 193 str.
13 U uvodnim napomenama knjige Jacques Derrida-Derridabase, opisujuæi njenu strukturu, Derida
upuæuje na svoja èetiri izvora: Ispovesti svetog Avgustina; dijalog sa G. Benningtonom; dnevnièki
zapisi u vreme na smrt bolesne majke; i konaèno, beleške spremane za knjigu Obrezanje.
14 Videti Schibboleth, Pour Paul Celan, 1986; Passions, 1993; Donner la mort, 1999.
15 H. Cixous, Jours de l’an, ibid., 24 str.
16 Op. cit. 64 str.
17
Putokazi namera Elen Siksu bi mogli da se analiziraju i u njenoj specifiènoj upotrebi
interpunkcije, ili pre, odsustvu interpunkcije, obeleavajuæi na taj naèin i odsustvo formalnih
pravila koje spreèavaju da se bujica reèi (koja nosi unutrašnju koherentnost) nesmetano preliva,
kao što smo veæ imali prilike da vidimo: „Pismo se bilo vratilo, reka, tanušna nêma reka

78 Sanja M. Bojaniæ
uprkos izdaji – ili upravo u ime ogoljenog i slepog 18 –podiktatuknjige ostane na
strani sirovog. Jedino veza, na takav naèin uspostavljena, moe da posvedoèi u
nedeljivosti – upravo odbijajuæi dihotomije – zbog èega su sirovo i surovo neodvojivi.
„Vena“ pisma, èini se, jedina obezbeðuje davanje i preuzimanje reèi. O surovosti
se svedoèi u tragovima. Prva surovost je uvek pre svega okrenuta ka samoj sebi.
Njena prva manifestacija je namenjena uvišestruèenom, remboovskom „ja“, iz
koga se piše. U refleksiji, u moæi da se i pre no što se napiše, za vreme dok se piše,
u aporiji potpisuje dvostruka nemoæ: „Preiveti, surovo okrenut samome sebi,
preiveti se uvek sastoji u proivljavanju više od jedne smrti, i to još za ivota, èak i
kada sve te smrti izgledaju jedna od druge znaèajnije [...]“ 19 . Refleksija se sastoji i u
pozivu na „povratak u igru“, u nastojanju koje bi moglo da se analizira i mimo sinekdoke
„pokeraškog poteza majke“, u konceptu (dakle, ispisanom i zbarenom
vokablu) buduænosti (à venir) koji u sebi, na slièan naèin, èuva par sirovo-surovo.
Pojaèano jednim zašto (cru/cur), u meri u kojoj je potrebno ostati obezoruan pred
nemoguæim – pred dogaðajem za koji se spremamo tako što ga ne predviðamo i
ne najavljujemo – sirovo-surovo bi beskompromisno trebalo da ostane u ogoljenosti
slepog. Na taj naèin, personifikujuæi 20 knjigu, tekst, pismo, reè, vokabl i slovo, u
neprestanom menjanju mesta, u paraboli, Derida i Siksu ostaju na poèetku, u
preuzimanju i davanju koje nije tek razmena, veæ i utvrðivanje istog i prvog pitanja.
Ovo pitanje Derida artikuliše kao pravilo, u predgovoru knjige njegovog prijatelja
ak Trilinga |Jacques Trilling|, Dejms Dojs ili o knjievnosti materoubici.
Novo ivotno pravilo: disati bez pisma, ubuduæe, udisati sa onu stranu pisma.
Nisam ja izgubio dah – nisam ni umoran od pisma pod izgovorom da pismo
ubija. [...] elim da elim, odluèno, elim da elim ivo i potpisano odricanje
od pisma, nanovo potvrðen ivot. [...] Pismo bez pisma. Drugo pismo, drugo
pisma isto tako, izmenjeno/oslabljeno pismo, ono koje mi je, oduvek, u tišini
radilo o glavi, istovremeno najprostije i najuvrnutije, takav jedan protiv-svedok
koji se sa svakim mojim znakom bunio protiv samoga sebe. 21
raspevanih rukavaca, tok krvi u venama meðu telima, dijalog bez reèi – krv na krv, nemajuæi
dara da razaznaje udaljenosti, magièni tok prepun nemih reèi koje teku iz jedne u drugu zajednicu
[...]“. Podsetiæu da je to bila i Deridina namera za vreme dok je pisao Obrezoispovedanje.
18 Videti: J. Derrida, H. Cixous, Velovi, Galilée, 1999, J. Derrida, Mémoires d’aveugle, L’autoportrait
et autres ruines, Réunion des Musées nationaux, 1991.
19 J. Derrida, États d’âme de la psychanalyse... Ibid. 53 str.
20 Nemoguæe je u okviru ove beleške navesti mesta gde se opisuje, sa jedne strane, dijalog
koji J. Derrida (izmeðu mnogih, Points de suspension... Galilée, 152 str.) vodi sa knjigom,
tekstom, pismom, reèi, vokablom i slovom ili, borba, koju sa druge strane, H. Cixous vodi sa
knjigom, tekstom, pismom, reèi, vokablom i slovom (mada je vrhunac postignut u knjizi Manhattan:
lettres de la préhistoire, Galilée, 2002 gde je „knjiga“ jedan od junaka prièe).
21
J. Derrida, „La Veilleuse“, in Jacques Trilling, James Joyce ou l’écriture matricide, Circé,
2000, 32 str.

Transfuzija 79
LA TRANSFUSION
Résumé
Depuis plus de quarante ans, Hélène Cixous et Jacques Derrida, chacun de son
côté mais aussi amicalement liés, ont travaillé la langue française à cru, soucieux de
toute son altér(n)ation. Ce texte tente, en analysant les incipit du Circonfession (Jacques
Derrida) et de Jours de l’an (Hélène Cixous), à reconnaître dans le couple cru-cruauté le
commencement qui féconde à la fois leurs riches poétiques et leurs forces réflexives.