Rezime Summary - komunikacija
Rezime Summary - komunikacija
Rezime Summary - komunikacija
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
STRATEGIJA ZA SMANJENJE RODNE NERAVNOPRAVNOSTI U NEKOLIKO KORAKA<br />
Tabela 7 sadrži jednu prilično uopštenu klasifikaciju grupa zanimanja (prema<br />
Meñunarodnoj organizaciji rada). Žene u SCG, prema ovim podacima, dominiraju u<br />
uslugama i administraciji (na službeničkim položajima), a ima ih veoma malo meñu<br />
industrijskim radnicima i u upravi preduzeća. S druge strane, broj žena na<br />
rukovodećim položajima se udvostručio od 1971. do 1991, što, nadamo se ukazuje na<br />
trend povoljan za žene. Tabela 8 prikazuje procenat žena u pojedinim delatnostima<br />
uporeñijući taj procenat sa indeksom prosečnih zarada u toj delatnosti (popis nije<br />
sistematičan, odabrane su samo neke delatnosti kao ilustracija). Podaci pokazuju da<br />
delatnosti u kojima preovlañuju muškarci imaju indekse zarada iznad prosečnih, dok<br />
delatnosti u kojima preovlañuju žene imaju indekse zarada ispod prosečnih, ili, u<br />
najboljem slučaju, na nivou proseka (kao kod obrazovanja).<br />
Nepotpuno radno vreme<br />
U zapadnoj Evropi i ostalim razvijenim zemljama puno žena radi nepotpuno<br />
radno vreme (part-time job), te u proseku žene imaju manje radnih sati koji se plaćaju.<br />
U Istočnoj Evropi to još uvek nije slučaj, pa se to i ne može smatrati glavnim izvorom<br />
razlika u zaradama. Podaci o nekim zemljama zapadne i istočne Evrope i za Australiju<br />
i Kanadu prikazani su u tabeli 9.<br />
Tabela 9: Procenat zaposlenih delimično radno vreme<br />
1990/93 1996/98<br />
Zemlja Žene m Žene M<br />
Holandija 53 13 55 11<br />
Švajcarska 46 9 48 8<br />
UK 40 5 41 8<br />
Norveška 39 7 37 8<br />
Australija 36 11 38 14<br />
Kanada 27 9 29 11<br />
Švedska 25 5 23 7<br />
Nemačka 25 2 30 4<br />
Francuska 22 4 25 6<br />
Italija 18 4 22 5<br />
Grčka 12 4 14 5<br />
Finska 10 5 11 6<br />
Poljska 13 9 14 8<br />
Češka 10 3 10 3<br />
Mañarska 4 2 8 3<br />
Bugarska 2 2 1 1<br />
334<br />
Polovina svih zaposlenih žena u<br />
Holandiji i Švajcarskoj, na primer,<br />
radi nepotpuno radno vreme, Poljska<br />
i Češka hvataju korak sa Finskom i<br />
južnoevropskim državama, dok u<br />
Bugarskoj gotovo da i nema<br />
nepotpunog radnog vremena kao<br />
forme rada.<br />
Nepotpuno radno vreme neki ugledni<br />
teoretičari (K. Hakim, P. Blossfeld, S.<br />
Drobnič) smatraju racionalnim<br />
izborom žena koje pokušavaju da<br />
usklade zaposlenje sa svojim<br />
porodičnim obavezama. S druge<br />
strane, nepotpuno radno vreme, ne<br />
samo što nosi niske zarade i<br />
nesiguran ekonomski položaj, već<br />
uglavnom znači i gubitak svih ostalih<br />
socijalnih beneficija (puna starosna<br />
penzija, nadoknada za nezaposlenost,<br />
zdravstveno osiguranje, porodiljsko<br />
dsustvo...), koje proizlaze iz radnog<br />
odnosa sa punim radnim vremenom<br />
(full-time job).<br />
Izvor: ILO New Indicators of the Labour Market (Novi indikatori tržišta radne<br />
snage), Geneva 1999
Change language