Rezime Summary - komunikacija

More documents

Recommendations

Info

STRATEGIJA ZA SMANJENJE RODNE NERAVNOPRAVNOSTI U NEKOLIKO KORAKA Uvod Društveni odnosi polova su fundamentalni za organizaciju svih aspekata društvenog života. Ovo ima nekoliko važnih reperkusija za ozbiljno bavljenje starategijom društvenog razvoja: S jedne strane, ta strategija mora da računa sa zatečenim stanjem društvenih odnosa izmeñu polova. S druge strane, svaka strategija društvenog razvoja mora da ekspicira svoje efekte po društvene odnose izmeñu polova, s obzirom na to da svaka promena društvenih odnosa (bilo spontana, bilo reformska) nužno vodi ka uspostavljanju društvenih odnosa izmeñu polova na novim osnovama. Sa svoje strane analitičari i istrživači problema rodne neravnopravnosti proizveli su obilje raznovrsne literature kojom se demonstira obim društvenih nejednakosti izmeñu polova, analiziraju mehanizmi društvene konstrukcije rodova (kao društvenih, a ne bioloških osnova polne nejednakosti i neravnopravnosti), i kritikuju analize društvenog života, slepe za rodni aspekt njegove organizacije (J. Lewis, A.S. Orloff, J. O’Connor, D. Sainsbury, M. Daly, A. Siaroff, B. Hobson...). Deo ove literature posvećen socio-ekonomskim nejedankostima izmeñu polova, postavio je temelje na kojima, po mišljenju autorki, treba graditi polodotvornu analizu mogućih strategija za izjednačavanje socio-ekonomskog položaja muškaraca i žena u konkretnim uslovima (H. Joshi, S. Webb, M. Cancian, D. Reed, S. Jarvis, J. Micklewright...). Dva su osnovna rezultata dosadašnjih analiza i istraživanja koje autorke žele da promovišu i na kojima grade predlog strategije za smanjenje rodne neravnopravnosti u kontekstu evropskih integracija balkanskih zemlja u tranziciji. Prvo, lošiji socio-ekonomski položaj žena ne proizlazi iz nekih specifično ženskih bioloških osobina – “ženskog pola”, već iz društvene uloge koja se pripisuje ženama – “ženskog roda” (porodične obaveze, nega dece, briga o domaćinstvu), a koja žene čini manje konkurentnim na tržištu radne snage. Drugo, različita institucionalna rešenja za problem “roditeljstva” u organizaciji sfere socio-ekonomskih odnosa (pre svega na tržištu radne snage i u oblasti socijalne politike) povećavaju ili smanjuju socioekonomsku nejednakost izmeñu polova. Pravno jednake, faktički nejednake U modernim društvima (nastalim na osnovama zapadnoevropske kulture i institucionalne tradicije) proces izjednačavanja žena i muškaraca pred zakonom je gotovo okončan. To znači, popularno rečeno, da je ženama u modernom društvu zapadnoevropskog tipa dozvoljeno sve što i muškarcima. To se u svakom slučaju može reći za kompleks tzv. ljudskih prava zagarantovanih grañanima država koje su prihvatile Univerzalnu deklaraciju UN o ljudskim pravima i meñunarodne ugovore koji su na osnovu nje zaključeni i koji su postali integralni deo nacionalnih zakonodavstava. U našoj zemlji se o izjednačenosti muškaraca i žena pred zakonom može govoriti u onoj meri u kojoj su prava iz Deklaracije UN o ljudskim pravima preneta u naše nacionalno zakonodavstvo i do detalja razrañena i garantovana pojedinim zakonima i zakonskim propisima. Inkorporiranje rodne jednakosti u 328
Dragan Zaharijevski, Gorana ðorić zakonske projekte jeste mehanizam za unapreñenje položaja žena, jer se na taj način svi oblici diskriminacije žena čine vidljivijim, a samim tim lakšim za sprečavanje. Ipak uspostavljena pravna jednakost nije garancija eliminisanja različitih oblika diskiminacije. Vrlo je važno uspostaviti pravni sistem u kome se proklamovana prava mogu efikasno sudski zaštiti. Otuda se dalji napor u oblasti pravne jednakosti muškaraca i žena mora odnositi na efikasnost delovanja u procedurama sankcionisanja u slučajevima kršenja pravnih normi. Javlja se izražena potreba da država - nacionalnim ustavima, zakonima i podzakonskim aktima – prizna, i u svim slučajevima, zaštiti onoga ko je diskriminisan, i to formalno i faktički. KORAK BR. 1: EFIKASNI MEHANIZMI ZAŠTITE JEDNAKOSTI PRED ZAKONOM U ovom tekstu se nećemo baviti slučajevima diskriminacije žena koji proizlaze iz kršenja njihovih ljudskih prava i neadekvatne sudske zaštite (mada nećemo tvrditi da takvi slučajevi ne postoje). Naša osnovna tema su slučajevi faktičke (de facto) nejednakosti mučkaraca i žena, koja opstaje istovremeno i uprkos njihovoj pravnoj (de jure) jednakosti. S obzirom na to da je ovaj tekst posvećen socijalno-ekonomskim nejednakostima muškaraca i žena, dokumentovaćemo ovu nejednakost podacima o obrazovanju, zapošljavanju i zaradama muškaraca i žena u Srbiji, zemljama u tranziciji i zemljama zapadne Evrope. Nejednako zaposlenje Ključna kategorija socijalno-ekonomskog položaja pojedinca u modernom društvu je zaposlenje, kao osnovni izvor dohotka i finansijske sigurnosti i ekonomske nezavisnosti. Meñunarodnim dokumentima i našim zakonima ženama i muškarcima je zagarantovan pristup zaposlenju pod jednakim uslovima. Deklaracija o ljudskim pravima Član 23/1 – Svako ima pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na jednaku platu za jednaki rad. Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena Član 11/1 obavezuje sve države potpisnice da muškarcima i ženama obezbede jednako pravo na rad, jednake šanse za zapošljavanje, napredovanje, slobodan izbor profesije i jednak tretman u pogledu rada jednake vrednosti. Konvencija Meñunarodne organizacije rada br. 100 Zahteva jednake plate za jednak rad Zakon o radu Republike Srbije eksplicitno zabranjuje diskriminaciju u zapošljavanju na osnovu pola garantuje jednaku zaradu za isti rad 329
Page 1: UDK 329.12-029:330]::305-055.1/.2 D
Page 5 and 6: Dragan Zaharijevski, Gorana ðorić

Rezime Summary - komunikacija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?