Rezime Summary - komunikacija
Rezime Summary - komunikacija
Rezime Summary - komunikacija
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Dragan Zaharijevski, Gorana ðorić<br />
žive u različitim tipovima domaćinstva da budu u najsiromašnijoj šestini stanovnika<br />
(što je jedna od često upotrebljavanih mera ekonomskog položaja). U Švedskoj su te<br />
šanse, bez obzira na razlike, prilično izjednačene: najmanje šanse da budu “siromašne”<br />
imaju udate žene bez dece – 10%, najveće šanse “imaju samohrane majke” – 31%<br />
(dakle odnos je 1:3). U Velikoj Britaniji i US su ove šanse izrazito neujednačene: npr.<br />
udata žena bez dece (7%, odnosno 5%) ima 10 puta manje šanse da bude siromašna<br />
nego “samohrana majka” (69%, odnosno 58%). Ako uporedimo šanse žena koje žive<br />
same bez dece i žena koje žive same sa decom, u Švedskoj je taj odnos 21%:31%, u<br />
Velikoj Britaniji 20%:69%, u US 20%:58%. Konačno, ako uporedimo relativne šanse<br />
“samohranih majki” - generalno ekonomski najugroženije kategorije žena - da budu<br />
siromašne u tri posmatrane zemlje, uočavamo da su u Velikoj Britaniji i US te šanse<br />
čitava dva puta veće nego u Švedskoj. Ovi podaci su u skladu sa mnogim drugim<br />
istraživanjima efekata institucionalne zaštite roditeljstva na izjednačavanje<br />
ekonomskog položaja muškaraca i žena, odnosno roditelja i ne-roditelja.<br />
Evaluacija<br />
Svaka dobra razvojna strategija predviña način merenja i evaluiranja svojih<br />
efekata. Ovde predložena strategija za smanjenje socio-ekonomske nejednakosti<br />
izmeñu polova zasniva se na dve pretopstake (koje su dobro utemeljna na rezultatima<br />
istraživanja sprovedenih u razvijenim zemljama Zapada): 1) da su ove nejednakosti rezultat<br />
smanjene konkurentnosti žena na tržištu rada zbog porodičnih obaveza koje se smatraju njihovim<br />
gotovo isključivim domenom delovanja; 2) da se ove nejednakosti mogu smanjiti i čak potpuno<br />
iskoreniti institucionalnim rešenjima problema roditeljstva kojima se šanse roditelja (ne bioloških, već<br />
u smislu “čuvanja” i nege dece) i ne-roditelja na tržištu rada izjednačuju. Ovde ponuñena<br />
strategija biće uspešna u meri u kojoj smo dobro definisali problem, odnosno u meri u<br />
kojoj se može pokazati da je pretpostavka br. 1 istinit opis empirijske situacije u<br />
zemljama Balkana. S druge strane, koja konkretna institucionalna rešenja smanjuju<br />
nejednakost u najvećoj meri, mora biti predmet komparativne analize efekata različitih<br />
rešenja (bilo da su različita rešenja primenjena u različito vreme u istoj zemlji, bilo da<br />
su različita rešenja primenjena u različitim zemljama).<br />
Ovakva provera uspešnosti strategije moguća je samo na osnovu pristupa<br />
odreñenom tipu informacija. U prvom redu, sva nacionalna statistika mora registrovati<br />
relevantne informacije (pre svega radni status, prosečne i granske zarade i sve druge<br />
izvore prihoda) ne samo prema polu, već i prema različitim socijalnim<br />
karakteristikama muškaraca i žena posebno (obrazovanje, bračni status, porodični<br />
status, broj i starost dece, radni status...). Drugo, sva empirijska istraživanja koja<br />
pretenduju na merenje rodno relevantnih fenomena, moraju sadržati osim generičke<br />
podele na polove i indikatore teorijskog pojma roda - porodični status (imate li dece,<br />
koliko, koliko godina ima najmladje dete, ko ga čuva) i bračni status ispitanika. Treće,<br />
nedostaju nam sistematska merenja vremena utrošenog na neplaćeni rad uložen u<br />
kućne poslove i negu deteta. Četvrto, nedostaju nam longitudinalna istraživanja kako<br />
bismo mogli da merimo efekte različitih institucionalnih rešenja po veličinu<br />
nejednakosti, uporeñivanjem izmerene nejednakosti u različita vremena (pre i posle<br />
uvoñenja novog institucionalnog rešenja). I konačno, nedostaju nam panel istraživanja<br />
347
Change language