Rezime Summary - komunikacija
Rezime Summary - komunikacija
Rezime Summary - komunikacija
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
STRATEGIJA ZA SMANJENJE RODNE NERAVNOPRAVNOSTI U NEKOLIKO KORAKA<br />
Takvu mogućnost, kroz različite forme, predviñaju zakonodavstva Nemačke,<br />
Holandije, Švedske i Finske, na primer. Na žalost, u onoj meri u kojoj se nega dece<br />
plaća samo ženama, i to pod pretpostavkom da ostanu u kući i ne traže zaposlenje<br />
(kao što je slučaj sa Nemačkom i Holandijom), ove mere se mogu shvatiti kao<br />
konzervativni pokušaj zadržavanja žena u njihovim tradicionalnim, “prirodnim”<br />
ulogama. Ali, ako su, kao u Švedskoj, dostupne i muškarcima i ženama, uz<br />
istovremeno maksimalno olakšavanje pristupa tržištu rada roditeljima, ove mere<br />
garantuju pravu i realističnu slobodu izbora za sve. Neke od mera predviñenih našim<br />
Zakonom o pomoći porodici sa decom, bez obzira na to što su originalno zamišljene<br />
kao mere socijalne pomoći ili populacione politike, u osnovi se mogu protumačiti kao<br />
plata za roditeljstvo, u zametku.<br />
Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom Republike Srbije<br />
Naknada zarade u vreme odsustvovanja sa posla zbog nege deteta<br />
Roditeljski dodatak<br />
Dečiji dodatak<br />
Da li zakonske i institucionalne garancije, kojima se štiti trudnoća, materinstvo<br />
i roditeljstvo, i kojima se vrednuje uloga roditelja, sama po sebi, imaju efekta na<br />
faktičko izjednačavanje ekonomskog položaja muškaraca i žena, s jedne strane, i<br />
roditelja i ne-roditelja, s druge strane? Drugim rečima, da li uočene nejednakosti<br />
variraju od zemlje do zemlje, s obzirom na institucionalne osobenosti tih zemalja?<br />
Obimna literatura koja se bavi uporednom analizom efekata institucionalnih osobina u<br />
različitim zemljama pokazuje da institucionalne garancije smanjuju ekonomsku nejednakost. U<br />
tabeli 16 su prikazani podaci koji to samo ilustruju.<br />
Tabela 16: Procenat ljudi iz tipa domaćinstva<br />
u najsiromašnijoj šestini stanovištva, dohodak po osobi<br />
Švedska Velika Britanija US<br />
Muškarac sam 15 6 21<br />
sama žena bez dece 21 20 20<br />
sama žena sa decom 31 69 58<br />
par bez dece 10 7 5<br />
par sa decom 18 18 16<br />
Izvor: Rainwater et all, Income packaging in the welfare state, 1986<br />
U ovoj tabeli smo uporedili dohodak muškaraca i žena koji žive u različitim<br />
tipovima domaćinstva, u Švedskoj – zemlji sa razvijenim institucionalnim garancijama<br />
za roditelje: plaćeno prodiljsko odsustvo i odsustvo za oba roditelja za negu dece,<br />
dečiji dodatak, dotirana obdaništa... i u Velikoj Britaniji i US, u kojima takvih garancija<br />
nema, ili su veoma male. Procenti u kolonama pokazuju kolike su šanse osoba koje<br />
346
Change language