Rezime Summary - komunikacija

STRATEGIJA ZA SMANJENJE RODNE NERAVNOPRAVNOSTI U NEKOLIKO KORAKA
Uvod
Društveni odnosi polova su fundamentalni za organizaciju svih aspekata
društvenog života. Ovo ima nekoliko važnih reperkusija za ozbiljno bavljenje
starategijom društvenog razvoja: S jedne strane, ta strategija mora da računa sa
zatečenim stanjem društvenih odnosa izmeñu polova. S druge strane, svaka strategija
društvenog razvoja mora da ekspicira svoje efekte po društvene odnose izmeñu
polova, s obzirom na to da svaka promena društvenih odnosa (bilo spontana, bilo
reformska) nužno vodi ka uspostavljanju društvenih odnosa izmeñu polova na novim
osnovama.
Sa svoje strane analitičari i istrživači problema rodne neravnopravnosti
proizveli su obilje raznovrsne literature kojom se demonstira obim društvenih
nejednakosti izmeñu polova, analiziraju mehanizmi društvene konstrukcije rodova
(kao društvenih, a ne bioloških osnova polne nejednakosti i neravnopravnosti), i
kritikuju analize društvenog života, slepe za rodni aspekt njegove organizacije (J.
Lewis, A.S. Orloff, J. O’Connor, D. Sainsbury, M. Daly, A. Siaroff, B. Hobson...). Deo
ove literature posvećen socio-ekonomskim nejedankostima izmeñu polova, postavio je
temelje na kojima, po mišljenju autorki, treba graditi polodotvornu analizu mogućih
strategija za izjednačavanje socio-ekonomskog položaja muškaraca i žena u
konkretnim uslovima (H. Joshi, S. Webb, M. Cancian, D. Reed, S. Jarvis, J.
Micklewright...).
Dva su osnovna rezultata dosadašnjih analiza i istraživanja koje autorke žele
da promovišu i na kojima grade predlog strategije za smanjenje rodne
neravnopravnosti u kontekstu evropskih integracija balkanskih zemlja u tranziciji.
Prvo, lošiji socio-ekonomski položaj žena ne proizlazi iz nekih specifično ženskih
bioloških osobina – “ženskog pola”, već iz društvene uloge koja se pripisuje ženama –
“ženskog roda” (porodične obaveze, nega dece, briga o domaćinstvu), a koja žene čini
manje konkurentnim na tržištu radne snage. Drugo, različita institucionalna rešenja za
problem “roditeljstva” u organizaciji sfere socio-ekonomskih odnosa (pre svega na
tržištu radne snage i u oblasti socijalne politike) povećavaju ili smanjuju socioekonomsku
nejednakost izmeñu polova.
Pravno jednake, faktički nejednake
U modernim društvima (nastalim na osnovama zapadnoevropske kulture i
institucionalne tradicije) proces izjednačavanja žena i muškaraca pred zakonom je
gotovo okončan. To znači, popularno rečeno, da je ženama u modernom društvu
zapadnoevropskog tipa dozvoljeno sve što i muškarcima. To se u svakom slučaju
može reći za kompleks tzv. ljudskih prava zagarantovanih grañanima država koje su
prihvatile Univerzalnu deklaraciju UN o ljudskim pravima i meñunarodne ugovore
koji su na osnovu nje zaključeni i koji su postali integralni deo nacionalnih
zakonodavstava. U našoj zemlji se o izjednačenosti muškaraca i žena pred zakonom
može govoriti u onoj meri u kojoj su prava iz Deklaracije UN o ljudskim pravima
preneta u naše nacionalno zakonodavstvo i do detalja razrañena i garantovana
pojedinim zakonima i zakonskim propisima. Inkorporiranje rodne jednakosti u
328