Rezime Summary - komunikacija

Dragan Zaharijevski, Gorana ðorić
gubitku nekih socijalnih i ekonomskih prava koja su u ovim društvima već osvojena
(B. Bujišić, 2002). Ovde ćemo samo sumarno izložiti osnove njihove zabrinutosti.
Argument zagovornika liberalno-tržišne privrede, kojim se opravdavaju razlike u
ekonomskom položaju žena i muškaraca, jeste da tržište predstavlja objektivan
mehanizam koji ne zavisi od volje ljudi i politike, pa je prema tome i pravičan. Prema
njima, ekonomski položaj odreñuje tržišna konkurencija, zavisno od napora koje je
svako uložio u svoje osposobljavanje i učenje i od napora koje ulaže u svoj rad
prilikom primene stečenih znanja i veština. Na državi je da samo obezbedi poštovanje
načela tržišne konkurencije. Nasuprot ovakvoj argumentaciji, zagovornici tzv. socijalnotržišne
privrede ukazuju na to da su različite grupe ljudi nejednako knkurentne na tržištu
zbog svojih pripisanih ili kvazipripisanih osobina – na primer obaveza staranja o deci.
Tržište je, prema njima, pravičan mehanizam samo ako je konkurencija na tržištu fer –
a to znači ako svi imaju jednake šanse na uspeh. Otuda, prema Branislavi Bujišić, sa
kojom se u potpunosti slažemo, specijalne zakonske i institucionalne mere zaštite
žena/roditelja ne bi trebalo zvati socijalna prava već “mere koje idu u pravcu
uspostavljanja potpune konkurencije”, a “...pokušaj ukidanja ili smanjivanja stečenih
socijalnih prava treba kvalifikovati kao mere kojima se narušava princip tržišne
konkurencije...” (B. Bujišić, 2002, str.4). Dakle nema ničeg prirodnog u slobodnom
tržištu radne snage na kome su roditelji (pre svega – majke) u startu hendikepirani i
nekonkurentni. Kako mi to vidimo, to je pre svega pitanje političkog opredeljenja
jednog društva i njegovog odnosa prema društvenoj funkciji reprodukcije vrste i
roditeljstva. Otuda je potrebno:
formirati institucionalne mehanizme za obezbeñenje poštovanja normativnih akata u
koje su ugrañeni principi ravnopravnosti polova;
podsticati zakonodavne inicijative i mere pozitivne akcije zaštite roditeljstva. .
Alternativna rešenja
To nas vodi do poslednje teme kojom u ovom tekstu želimo da se
pozabavimo. Dosadašnja rasprava se bavila, pre svega, zaposlenjem kao osnovnim
izvorom ekonomske autonomije, sigurnosti i nezavisnosti. Roditeljstvo smo
posmatrali samo kao prepreku da se ostvari odreñeni nivo životnog standarda kroz
zaposlenje. Meñutim, razdvajanje društvene uloge od pola i istorijski i u predstavama
ljudi (tako da su sada i muškarci i žene i roditelji i hranitelji) zahteva da se funkcija
reprodukcije vrste i roditeljstva reintegriše u sistem društvenih odnosa na novim i
drugačijim osnovama. Jedan od načina za to, (sa kojim se “eksperimentiše” u nekim
državama), je da se do sada neplaćeni “prirodno” ženski rad – nega (sopstvene) dece –
plati. Na taj način, umesto da otežava pristup izvoru ekonomske sigurnosti,
roditeljstvo može da postane jedan od izvora ekonomske sigurnosti.
KORAK BR. 4:
DRUŠTVENO VREDNOVANJE ČUVANJA I NEGE SOPSTVENE
DECE
345