Rezime Summary - komunikacija

Dragan Zaharijevski, Gorana ðorić
bolji kvalitet obdaništa, dostupnije cene, dodatni servisi, usklañivanje radnog vremena,
stimulisanje podele odgovornosti muškaraca i žena u porodici, regulisanje
odgovarajućih beneficija kroz finansijske programe, i slično).
KORAK BR. 2:
RAZOBLIČAVANJE STEREOTIPA O POLNIM ULOGAMA
Potrebno je menjati ova uverenja i stavove:
Uspostavljanjem mreže tela za unapreñenje ravnopravnosti polova (čija bi prioritetna
akcija bila edukacija);
Upoznavanjem žena sa njihovim pravima;
Podsticanjem aktivnosti medija sa ciljem širenja saznanja o ovim pitanjima;
Promovisanjem reprezentacije muškaraca i žena kao ravnopravnih bića: u
udžbenicima, medijima i ostalim oblicima javnog pojavljivanja
Promovisanjem simetrične podele poslova u porodici
Političkim i ekonomskim osnaživanjem žena .
Žene i tržišna konkurencija
Iako su stereotipi o polnim ulogama još uvek veoma jaki, rigidna polna podela
društvenog rada više nije održiva u modernom svetu. Žene su, nadamo se,
nepovratno, izašle iz kuće i našle svoje mesto na tržištu rada, dok muškarci preuzimaju
sve veću odgovornost za funkcionisanje domaćinstva i brigu o deci. Ako smo uspeli
da prevaziñemo, ili makar donekle raskrinkamo, predrasudu da je nega dece
prevashodna uloga žena i da tu ulogu podjednako prirodno mogu da obavljaju i
muškarci, preostaje nam da se pozabavimo možda mnogo težim problemom tržišne
nekonkurentnosti roditelja, ma kog pola oni bili, u uslovima liberalno-tržišne privrede.
Nejednakosti u socijalno-ekonomskom položaju, kojima smo se bavili, ticale
su se zaposlenja kao osnovnog izvora ekonomske sigurnosti. Pokazali smo da, iako
muškarci i žene imaju zakonski jednak pristup radu i jednakim zaradama, faktička
nejednakost opstaje. Tvrdili smo da je to zbog manje konkurentnosti žena na tržištu
radne snage koja ne proizlazi iz nekih specifično ženskih bioloških osobina – ženskog
pola, već iz društvene uloge koja se pripisuje ženama – ženskog roda. To znači da bi i
muškarac “ženskog roda”, opterećen porodičnim obavezama – pre svega brigom o
deci - bio manje konkurentan na tržištu. Da li je ovo neizbežno? Drugim rečima, kako
biti roditelj i istovremeno imati sva prava i jednak tretman na tržištu rada kao i osoba bez
porodičnih obaveza?
Po našem mišljenju, faktička socijalno-ekonomska jednakost kroz zaposlenje
može se postići samo ako se roditelji (bez obzira na pol) uz pomoć odreñenih
zakonskih i institucionalnih garancija dovedu u isti početni položaj sa ne-roditeljima na
startu tržišne utakmice. Ovo obuhvata mere posebne zaštite trudnica, maternistva, i
roditeljstva. Ove mere uključuju dotirana obdaništa, plaćeno porodiljsko odsustvo i
odsustvo zbog nege deteta, zagarantovani povratak na isto radno mesto nakon tog
343