Rezime Summary - komunikacija

Dragan Zaharijevski, Gorana ðorić
društvenog rada opstaje jer omogućava opstanak institucije braka na osnovama
uzajamne zavisnosti muža i žene.
Osobenosti muškaraca i žena koje proizlaze iz ove socijalno nametnute
podele rada, odnosno iz različitih društvenih uloga, nazivaju se rod, za razliku od pola,
koji se odnosi na biološke razlike izmeñu muškaraca i žena. Muški rod je muž,
hranitelj i glava porodice - agresivan, ambiciozan i aktivan. Ženski rod je supruga,
domaćica i majka - mazohistična, manipulativna i pasivna. Rod je definicija šta su ‘pravi
muškarac’ i ‘prava žena’. Kroz proces socijalizacije u porodici, školi i širem društvu
dečaci i devojčice prihvataju društveni sistem polne različitosti i podele rada kao jedini
normalan/prirodan - i postaju ‘pravi muškarci’ i ‘prave žene’.
Dakle, opisane nejednakosti izmeñu muškaraca i žena možemo u velikoj meri
pripisati polnoj podeli rada, koja društvenu ulogu staranja o deci (i ostalim zavisnim
članovima domaćinstva), pripisuje prevashodno ženama. To ne utiče samo na manje
stope zaposlenosti žena, već i na izbor zanimanja i stepen posvećenosti poslu. Naime,
meñu poslodavcima, u porodici, pa i meñu samim ženama, veoma je proširena
predstava da je zaposlenje za žene od drugostepene važnosti. Otuda se žene obrazuju i
zapošljavaju u školama i na radnim mestima koja pogoduju njihovim rodnim
osobinama (usluge, briga o drugima, podučavanje, rutinsko administriranje). Videli
smo da u zemljama u kojima ta mogućnost postoji veliki broj žena (pre svega ženamajki)
radi nepotpuno radno vreme ne bi li lakše uskladile svoje porodične i
profesionalne obaveze, čak i po cenu manje ekonomske sigurnosti i nezavisnosti. U
hijerarhiji radnih mesta žene često ostaju na rutinskim i srednjim položajima, na
kojima se ne donosi mnogo odluka i ne preuzima velika odgovornost. Donekle, to je
zato jer se opis radnog mesta rukovodioca bitno razlikuje od opisa “prave žene”, ali i
zbog toga što takva zanimanja zahtevaju vreme i posvećenost, koje žena, čija je prva
društvena uloga da bude majka i supruga, vrlo često prosto nema. Manje zarade žena,
čak i na istom radnom mestu, često odslikavaju stvarno manju tržišnu vrednost
njihovog rada – njihova karijera će biti isprekidana porodiljskim odsustvima i
odsustvima zbog bolesti deteta, na primer; poslodavac će imati dodatne troškove
obuke nove osobe na tom mestu, ili ponovne obuke žene koja se posle duže pauze
vraća na staro radno mesto.
Ukorenjenost rodnih stereotipa u konkretnim uslovima se, izmeñu ostalog,
meri stavovima prema podeli javne i privatne sfere izmeñu muškaraca i žena. Izabrani
rezultati merenja stavova kod nas prikazani su u tabeli 15.
Reč je o istraživanjima obavljenim u različitim periodima i na različitim
uzorcima. Dakle, sa velikom opreznošću, bez namere da vršimo ozbiljniju
komparaciju, koristimo ove podatke samo kao ilustraciju izvesnih pomaka u promeni
stavova o rodnoj pripadnosti privatnoj, odnosno javnoj sferi.
341