Rezime Summary - komunikacija
Rezime Summary - komunikacija
Rezime Summary - komunikacija
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Dragan Zaharijevski, Gorana ðorić<br />
pak, u velikoj meri odraz neusklañnosti njenih uloga, a pri tome je odreñen privatnom<br />
sferom i tradicionalnim predstavama o polnosti. Podaci o odsustvovanju sa posla zbog<br />
nege člana porodice, u celokupnom posmatranom periodu, jasno pokazuju da žene u<br />
ogromnim procentima koriste ovo bolovanje. Razloge bi trebalo tražiti pre svega u<br />
ustaljenom shvatanju da je briga i nega opis poslova koji su predviñeni za ženu. Sa<br />
druge strane, činjenica je da porodični budžet manje gubi ukoliko žene odsustvuju sa<br />
posla, jer one imaju manja primanja. U svakom slučaju ovaj podatak upućuje na još<br />
jedan važan problem – neravnomernu raspodelu roditeljstva.<br />
Predviñeno je da porodica, majka i dete uživaju posebnu zaštitu društva i<br />
države, te da je zagarantovano pravo majke na podršku i zaštitu države u zakonom<br />
propisanom periodu pre i posle poroñaja. U svakodnevnim životnim odnosima roditeljstvo<br />
nije ravnopravna obaveza majčinstva i očinstva. Deca su u velikoj meri briga majke. Zakonom o<br />
radu u Srbiji je promovisan koncept roditeljstva tako što je odsustvo sa posla<br />
podeljeno na porodiljsko odsustvo, koje traje tri meseca, i na odsustvo radi nege<br />
deteta, koje traje do isteka 365 dana, od dana njegovog roñenja. Roditelji sporazumno<br />
odlučuju ko će koristiti pravo na odsustvo radi nege deteta. Prva iskustva u primeni<br />
ovoga Zakona pokazuju da odsustvo radi nege deteta po pravilu koriste majke, čak i<br />
onda kad obavljaju bolje plaćene poslove u odnosu na očeve. Ako se ovom doda i<br />
postojeća nerazvijena mreža socijalnih institucija i davanja, potom, nefleksibilni oblici<br />
rada, jasno je koliko se odmaklo u stvarnoj ravnopravnosti. Tu leže izvori faktičke<br />
nejednakosti.<br />
Podaci demografske statistike pokazuju da se smanjuje broj sklopljenih<br />
brakova, pomera starosna granica za sklapanje braka i nastavlja trend pada prirodnog<br />
priraštaji i fertiliteta.<br />
Tabela 13: Stope nupcijaliteta, prirodnog priraštaja i fertiliteta (C. Srbija)<br />
Godina Stopa Stopa Stopa<br />
nupcijaliteta 1 prirodnog fertiliteta 3 1 Stopa nupcijaliteta<br />
priraštaja 2<br />
(broj sklopljenih<br />
1950 13,3<br />
brakova na 1000<br />
1970 9,2<br />
stanovnika)<br />
2<br />
1980 7,4 3,6 1,74<br />
Stopa prirodnog<br />
1991 5,8 0,9 1,72 priraštaja (na 1000<br />
2002 5,6 -2,7 1,60 stanovnika)<br />
3 Stopa fertiliteta (broj<br />
dece na jednu ženu)<br />
Izvor: Republički zavod za statistiku<br />
Uprkos padu fertiliteta, istraživanje “Mlade porodice u Srbiji na početku XXI<br />
veka”, (Istraživanje obavila D. Zaharijevski - 2003) je pokazalo da su i žene i muškarci,<br />
u postojećim uslovima (osiromašenje, nesigurnost, neizvesnost, nezaposlenost)<br />
339
Change language