Rezime Summary - komunikacija

STRATEGIJA ZA SMANJENJE RODNE NERAVNOPRAVNOSTI U NEKOLIKO KORAKA
Tabela 11: Nezaposlena lica prema polu i starosti (C.Srbija)
Starost
Nezaposlena lica Udeo nezaposlenih žena u
Ukupno Žene ukupnom
broju nezaposlenih
do 18 godina 0,4 0,5 60,7
19-25 21,3 22,4 56,2
26-30 19,0 21,5 60,3
31-40 26,6 25,9 51,2
41-50 18,7 18,7 53,4
preko 50 14,0 11,0 41,8
Ukupno 100,0 100,0 53,3
Izvor: Republički zavod za tržište rada, (stanje decembar 2002.)
Udeo nezaposlenih žena u ukupnom broju nezaposlenih iznosi 53,3%. Meñutim, u
periodu od 26-30 godina je 60,3%. Ako imamo u vidu podatke o posečnoj starosti
žena pri sklapanju braka (24,9) i prosečnoj starosti majki pri roñenju prvog deteta
(27,1) jasno je da je nezaposlenost veoma izražena upravo u reproduktivnom periodu.
Pitanje je da li je to izbor žena koje žele da rañaju, ili je, pak, iznuñeni oblik
nadomeštanja izostanka adekvatne društvene brige o deci?
Analiza apsentizma po polu je još jedna ilustracija ukorenjenosti stereotipa o
“prirodnijoj” vezanosti žene za privatnu sferu. Naime, žene odsustvuju sa posla onda
kada je potrebna nega i briga nekom od ukućana.
Tabela 12: Slučajevi apsentizma po polu (nišavski okrug)
Do 30 dana
Preko 30 dana
Muškarci Žene Muškarci Žene
Bolest 1 65% 35% 54% 46%
Nesreće na poslu 1 82% 18% 71% 29%
Profesionalna oboljenja 1 67% 33% 55% 45%
82% 88%
88% 91%
86% 92%
Nega člana porodice
1983 2
1989 2
1990 2
2003 1 22% 78% 12% 88%
Izolacija i pratilac 1 37% 63% 42% 58%
Izvor: 1Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Niš (podaci za 2003)
2 D. Zaharijevski, Sociološki aspekti radnog apsentizma žena (podaci za 1983, 1989 i
1990), doktorska teza
“Ženski apsentizam” je u prvom redu društveni, a ne bio-medicinski
fenomen; u našoj kulturi primarno je determinisan društvenim položajem žene, koji je,
338