Rezime Summary - komunikacija

Dragan Zaharijevski, Gorana ðorić
Izvori faktičke nejednakosti
Otkuda ova faktička nejednakost muškaraca i žena i pored jednakosti pred
zakonom? Otkud manje stope zaposlenosti kod žena, otkuda manje plate, otkud
segregacija u obrazovanju i na tržištu rada i asimetrična podela poslova u
domaćinstvu?
Najrasprostranjenije, i čini se, očigledno objašnjenje za opisane nejednakosti
može se formulisati ovako: pošto su žene izjednačene sa muškarcima pred zakonom, i
pošto se nalaze sa muškarcima na tržištu rada pod jednakim uslovima, različiti ishodi u
pogledu njihovog ekonomskog položaja proizlaze iz njihovih prirodnih razlika. Žene su
pre svega majke i supruge; njihova osnovna uloga je da brinu o deci, kući i mužu.
Zaposlenje je samo nužno zlo – još jedna plata u kući, hobi koji ih povremeno izvlači
iz kuće, u svakom slučaju nešto što je uvek na drugom mestu, posle osnovne
preokupacije porodicom i domaćinstvom. Zato neke žene i ne pokušavaju da se
zaposle, a ako se zaposle nastoje da rade nepotpuno radno vreme i u svakom slučaju
se retko prihvataju zahtevnih i odgovornih rukovodećih položaja koji bi im odvlačili
pažnju i vreme od njihove osnovne delatnosti – brige o porodici. To naravno rezultuje
ogromnom ekonomskom nesigurnošću i zavisnošću žena. Ali to i ne treba da ih brine,
“jer muž je taj koji obezbedjuje ekonomsku dobrobit porodice.”.
Ovo objašnjenje, koje se zasniva na stereotipu o muškim i ženskim ulogama,
tačno ukazuje na činjenicu da roditeljstvo – briga o deci, vreme investirano u čuvanje i
odgajanje dece, pogotovo dece u uzrastu na kome je neophodno stalno prisustvo
roditelja - bitno smanjuje konkurentnost žena-majki na tržištu radne snage i ugrožava
njihov ekonomski položaj, pri svim drugim jednakim uslovima. Ovo je potvrñeno
rezultatima istraživnja koja su se bavila pojavama nejednakosti u stopi zaposlenja,
visini zarada i vrstama radnog vremena, ne izmeñu žena i muškaraca (kao što je
tabelarno prikazano u gornjem delu teksta), već izmeñu različitih kategorija žena,
razvrstanih prema bračnom i porodičnom statusu (udate ili neudate, imaju li ili nemaju
dece i koliko su deca stara) (H. Joshi, 1996, 1998, 1999, S. Webb, 1993, L. Rainwater,
1986...). Bez upuštanja u precizno izveštavanje ovih rezultata, samo ćemo konstatovati
da prema njima najnižu stopu zaposlenja, najniže zarade i najčešće zaposlenje sa
nepotpunim radnim vremenom imaju “samohrane” i udate majke sa decom
predškolskog uzrasta, a da najviše stope zaposlenja, najveće zarade, najčešće
zapošljavanje na radnim mestima sa punim radnim vremenom i na rukovodećim
položajima imaju “samohrane” majke odrasle dece, i neudate žene bez dece.
Istovremeno, neka istraživanja pokazuju da su žene bez porodičnih obaveza (bez dece,
ili sa odraslom decom, koja ne traže konstantnu brigu i negu) izjednačene sa
muškarcima u gotovo svim pokazateljima ekonomskog položaja. Dakle porodične
obaveze, a ne ženski pol čine žene manje konkurentnima na tržištu radne snage.
Komparativna istraživanja socio-ekonomskog položaja različitih kategorija
žena (i muškaraca), s obzirom na njihov bračni i porodični status, kod nas su još uvek
retka. Indirektno, pokazatelji nezaposlenosti, fertiliteta i apsentizma mogu ilustrovati
da žene imaju otežan pristup tržištu rada, ne kao žene već kao roditelji.
337