Rezime Summary - komunikacija

More documents

Recommendations

Info

STRATEGIJA ZA SMANJENJE RODNE NERAVNOPRAVNOSTI U NEKOLIKO KORAKA roditeljstvo, a pri tome misli da je upravo taj model porodičnog života prirodniji i socijalno prihvatljiviji. Upravo su to moćni činioci koji ostaju da deluju izvan sfere prava. Nalazi istraživanja o raspodeli poslova medju supružnicima (Grupa autorki, 2002: 53-59) pokazuju da su poslovi, koje uglavnom, obavljaju samo žene, istovremeno i poslovi koji oduzimaju najviše vremena, obavljaju se svakodnevno, čak i više puta u toku jednog dana (kuvanje, pranje, peglanje, nabavka namirnica i sl. ). Tipični muški poslovi (pranje kola, plaćanje računa, sitne popravke po kući i sl.) zahtevaju najmanje vremena, a i spadaju u obaveze koje se odvijaju relativno retko. Najčešće deljeni poslovi su “odnosni” (kontakti sa roñacima, briga o deci i sl.), iako se uočava da i u tim poslovima žene imaju izraženiju ulogu (tabela 10). Tabela10: Raspodela poslova medju supružnicima Ko obavlja poslove (%) Poslovi Suprug Supruga Oboje Domaći poslovi koji oduzimaju najviše vremena Nabavka namirnica 23,5 44,5 31,0 Pranje i peglanje veša 0,0 90,0 3,5 Pranje sudova 2,0 78,5 7,5 Spremanje obeda 2,0 84,5 4,2 Domaći poslovi koji oduzimaju najmanje vremena Pranje kola 47,8 3,8 4,2 Sitne popravke u kući 67,2 8,4 6,4 Plaćanje računa i slično 48,6 24,3 20,7 Najčešće deljeni poslovi Kontakti s roñacima 6,7 25,8 61,8 Igranje sa decom 5,4 16,3 33,6 Izlasci sa decom 5,3 34,6 18,6 Nadziranje dece 6,1 24,4 32,3 U celini, žene obavljaju 65% svih poslova u domaćinstvu, 25% poslova obavljaju supružnici zajedno, 5% - suprug, a preostalih 5% - druge osobe (najčešće roditelji). Ovi podaci pokazuju da žene nesumnjivo nose najveći teret obavljanja poslova u porodici što je uslovljeno odsustvom unutarporodične i izvanporodične (institucionalne) podrške. Žena je, dakle, izložena dvostrukoj opterećenosti: rad u kući i rad na radnom mestu. Rad u kući se za ženu “podrazumeva”, tako da izostaje ravnopravno učešće drugih članova porodice i adekvatna nadoknada za ovaj rad. Asimetrična podela poslova u domaćinstvu umanjuje ravnopravne mogućnosti žena na tržištu rada. 336
Dragan Zaharijevski, Gorana ðorić Izvori faktičke nejednakosti Otkuda ova faktička nejednakost muškaraca i žena i pored jednakosti pred zakonom? Otkud manje stope zaposlenosti kod žena, otkuda manje plate, otkud segregacija u obrazovanju i na tržištu rada i asimetrična podela poslova u domaćinstvu? Najrasprostranjenije, i čini se, očigledno objašnjenje za opisane nejednakosti može se formulisati ovako: pošto su žene izjednačene sa muškarcima pred zakonom, i pošto se nalaze sa muškarcima na tržištu rada pod jednakim uslovima, različiti ishodi u pogledu njihovog ekonomskog položaja proizlaze iz njihovih prirodnih razlika. Žene su pre svega majke i supruge; njihova osnovna uloga je da brinu o deci, kući i mužu. Zaposlenje je samo nužno zlo – još jedna plata u kući, hobi koji ih povremeno izvlači iz kuće, u svakom slučaju nešto što je uvek na drugom mestu, posle osnovne preokupacije porodicom i domaćinstvom. Zato neke žene i ne pokušavaju da se zaposle, a ako se zaposle nastoje da rade nepotpuno radno vreme i u svakom slučaju se retko prihvataju zahtevnih i odgovornih rukovodećih položaja koji bi im odvlačili pažnju i vreme od njihove osnovne delatnosti – brige o porodici. To naravno rezultuje ogromnom ekonomskom nesigurnošću i zavisnošću žena. Ali to i ne treba da ih brine, “jer muž je taj koji obezbedjuje ekonomsku dobrobit porodice.”. Ovo objašnjenje, koje se zasniva na stereotipu o muškim i ženskim ulogama, tačno ukazuje na činjenicu da roditeljstvo – briga o deci, vreme investirano u čuvanje i odgajanje dece, pogotovo dece u uzrastu na kome je neophodno stalno prisustvo roditelja - bitno smanjuje konkurentnost žena-majki na tržištu radne snage i ugrožava njihov ekonomski položaj, pri svim drugim jednakim uslovima. Ovo je potvrñeno rezultatima istraživnja koja su se bavila pojavama nejednakosti u stopi zaposlenja, visini zarada i vrstama radnog vremena, ne izmeñu žena i muškaraca (kao što je tabelarno prikazano u gornjem delu teksta), već izmeñu različitih kategorija žena, razvrstanih prema bračnom i porodičnom statusu (udate ili neudate, imaju li ili nemaju dece i koliko su deca stara) (H. Joshi, 1996, 1998, 1999, S. Webb, 1993, L. Rainwater, 1986...). Bez upuštanja u precizno izveštavanje ovih rezultata, samo ćemo konstatovati da prema njima najnižu stopu zaposlenja, najniže zarade i najčešće zaposlenje sa nepotpunim radnim vremenom imaju “samohrane” i udate majke sa decom predškolskog uzrasta, a da najviše stope zaposlenja, najveće zarade, najčešće zapošljavanje na radnim mestima sa punim radnim vremenom i na rukovodećim položajima imaju “samohrane” majke odrasle dece, i neudate žene bez dece. Istovremeno, neka istraživanja pokazuju da su žene bez porodičnih obaveza (bez dece, ili sa odraslom decom, koja ne traže konstantnu brigu i negu) izjednačene sa muškarcima u gotovo svim pokazateljima ekonomskog položaja. Dakle porodične obaveze, a ne ženski pol čine žene manje konkurentnima na tržištu radne snage. Komparativna istraživanja socio-ekonomskog položaja različitih kategorija žena (i muškaraca), s obzirom na njihov bračni i porodični status, kod nas su još uvek retka. Indirektno, pokazatelji nezaposlenosti, fertiliteta i apsentizma mogu ilustrovati da žene imaju otežan pristup tržištu rada, ne kao žene već kao roditelji. 337
Page 1 and 2: UDK 329.12-029:330]::305-055.1/.2 D
Page 3 and 4: Dragan Zaharijevski, Gorana ðorić
Page 9: Dragan Zaharijevski, Gorana ðorić

Rezime Summary - komunikacija

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?