STARA SRPSKA KULTURA* - Komunikacija

More documents

Recommendations

Info

AUTORSKI PRILOZI ISTRAŽIVAČA / INDIVIDUAL CONTRIBUTIONS BY THE RESEARCH TEAM MEMBERS toj kulturi, ali su to činili znalački i iscrpno mnogi drugi. Postoji već zavidan broj knjiga o mitovima, ritualima, verovanjima i običajima koje rasvetljavaju našu drevnu kulturu. Pisano je takođe o našem narodnom životu na mnoštvu stranica pa, opredelivši se da govorim o biti onoga što čini staru kulturu srpskog naroda, moram tragati za nekim univerzalnijim principom, nekim njenim vidom ispoljavanja koji je najbolje reprezentuje, i u kojoj se ono što su romantičari nazvali narodnim duhom, najautentičnije ispoljava. Zato ću pokušati da raznovrsnost formi ispoljavanja stare srpske kulture svedem na samo jedan njen naizgled marginalni, pre svega komunikacijski segment, na ono što ću nazvati kulturom ophođenja. Kultura gotovo da nije moguća bez verbalne svoje dimenzije, bez govora, dakle bez logosa i logosnosti međusobnog saobraćanja ljudskih bića određenog jezika, podneblja i mentalnog sklopa, koje odlikuje sličnost društvenog statusa i duhovnih stremljenja. Predmet moje pažnje biće običan svakodnevni govor, govorni stereotip, uobičajeni iskaz, gde je reč flatus vocis (dah zvuka), nešto po prirodi stvari nematerijalno, netrajno i isčezavajuće, ali uprkos tome može imati začuđujuću moć, sasvim suprotnu ovim svojim manifestnim odlikama. Ona otvara dveri, utiskuje se u duše i srca, stanuje u umu ne samo tokom izgovaranja već upravo posle njega. Čudo reči u tome je ne samo što prenosi poruke (one se mogu upućivati i na drugi način) već što stvara atmosferu, podstiče i sablažnjava, čak može i da leči. Ako sada treba da tu staru srpsku kulturu vremenski lociram, da je odvojim od one koja se može smatrati novom, modernom, moram najpre ustvrditi da je ona nastajala dugo, da traje uz određene modifikacije takođe dugo, da propada i to ne od juče, ali i da na sreću još uvek gdekud živi u izvesnim formama svog ispoljavanja. Ima je tamo gde ima naroda i traje u onoj meri u kojoj narod još uvek istrajava. Na žalost, ona nestaje sa pretvaranjem naroda u socijalno stratifikovano stanovništvo, u ljudstvo izdiferencirano prema tipovima i stepenu obrazovanja, odnosno prema profesionalnim opredeljenjima. Nje nestaje tamo gde je nestao naš narodni život, koji je po sebi uzev bio institucija sui generis, koja je regulisala sve kolektivne odnose i mnoga pojedinačna ponašanja, određivala vlast celine nad pojedincem i mesto pojedinca u celini, vodeći pri tom najviše računa o tome da pojedinac ne bude otuđen, usamljen i zabludeo, ili kako je neko već rekao, da ne bude grozni slučaj. Učinjena diferencijacija stare i nove kulture podudarna je, u izvesnom smislu, s onim tradicionalnim razlikovanjem kulture i civilizacije, s distinkcijom koju su uspostavljali Ruso, Špengler i toliki drugi. Stari, oni bez sopstvene države, ruralni Srbi bili su tvoritelji tih kulturnih formi ponašanja, a njeni protagonisti danas su takođe ruralni ali već veoma malobrojni Srbi. Velika većina onih drugih, uglavnom urbanih Srba, pripada civilizovanim ljudima i izvan je domašaja uticaja te kulture. Čak je se po svoj prilici ni na koji način ne sećaju, a mogu je eventualno upoznati, površno naravno i sa strane, posredstvom kakvog etno-filma ili folklorne priredbe. I dok je ta stara kultura ophođenja bila vid izražaja najdubljih narodnih duševnih stremljenja, civilizovani čovek je revnosni tragalac za nekim vazda novim, modernim oblicima i normama ponašanja. I kao recipijent i kao stvaralac duhovnih vrednosti civilizovani čovek je uvek podložan stranim uzorima. Otuda ga valjda, pored ostalog, odlikuje i ta "urođena" odbojnost, odsustvo simpatije ili odnegovani nemar prema svom iskonskom etnokulturnom obeležju. Razlika između stare i nove (da baš ne kažem novokomponovane) kulture ophođenja, analogna je razlici između narodne duševnosti, toplog odnošenja i spontanosti, odnosno, funkcionalnog i hladnog, što znači korektnog ponašanja savremenog čoveka. Ljudi stare kulture nisu smatrali sebe nečim najbitnijim na ovom svetu. Verovali su da pored njih 232
Ljubinko Milosavljević postoji nešto više i moćnije što upravlja celom vaseljenom pa i njihovim životima. To drugo i više, pretvarano je u moralnu normu, da bi onda ono određivalo njihov način ponašanja. Kada su dolazili do sporenja, tokom recimo kakvih trgovinskih poslova, strane u sporu saglašavale su se da rešenje bude traženo po principu "onako kako je pravo", najčešće uz pomoć dobronamernih, čestitih i umnih ljudi, čiji je autoritet bio obostrano prihvatljiv. Njima nasuprot, civilizovani čovek veruje u sopstvenu moć i sebe kao nepokolebivog tvorca svoje sudbine i sreće. Privrženik je rešavanja problema pravnim regulama i na birokratski način. Opredeljuje se za sudsku instancu i onda kada problem može da se reši na jednostavan način. Sudska su mu nadmetanja agon za dušu, baš kao u onoj anegdoti o seljaku, koji, pošto je dobio veliki nezarađeni novac, obećava drugima da će ga utrošiti tako što će ih sve tužiti. U pokušaju da imenujem staru i novu kulturu i da im imenom, makar to bilo i veoma neprecizno, odredim dužine trajanja, prvu ću nazvati pretelevizijskom, drugu televizijskom. Nešto preciznije ali i adekvatnije, prva bi se mogla nazvati predmedijskom, druga medijskom kulturom. Druga je uslovljena masovnijim korišćenjem električne energije i civilizacijskih blagodeti koje su pratile njenu primenu. Ta promena koja se kod nas zbila odmah po završetku II svetskog rata, uz neke druge civilizacijske tokove, "tako silno (je) udarila u narod", kako bi rekao Vuk Karadžić drugim povodom, "da su (Srblji) gotovo sve zaboravili što je bilo donde..." Počeli su da napuštaju svoju staru kulturu, onu kakva je zapisana u njegovom "Srpskom rječniku", i da svoju budućnost slepo predaju stihiji i neumitnosti modernizacijskog procesa. Tehničkotehnološke inovacije, kojih je uvek bivalo, krajem drugog milenijuma dobile su dramatične razmere i do granica nepodnošljivosti ubrzale izmenu sveta. Jedna od najgorih konsekvenci takvog stanja stvari, ako se trend bude nastavio, biće ta što će se sasvim mlad i dobro obrazovan čovek, osetiti u njemu zastarelim i suvišnim, jer se on vazda stvara i oblikuje samo po meri još mlađih. Za razliku od stare srpske kulture (ophođenja) za koju se, uprkos različitim vidovima modifikacija i akulturacija, može reći da postoji od kada se za Srbe zna kao za kulturni narod, ova druga, urbana kultura je mlada, ima tek, vek i po ili pola veka, zavisno od toga šta se uzima za načelo njenog postojanja. Ako se za njen početak uzme ozbiljniji prodor medija u ruralni deo srpskog etnosa, tamo gde je vekovima živela stara srpska kultura, onda ona ima pola veka. Ako se pak pođe od činjenice da su Srbi, kao retko koji narod, sve negde do kraja prve četvrtine 19. stoleća gotovo isključivo živeli u selima, jer su sadašnji njihovi gradovi do tada bili turska utvrđenja, onda je njihova urbana kultura starija tek nešto više od jednog i po stoleća. Dok narodna, samonikla i autentična kultura ima nacionalna i lokalna obeležja, sa primesama ranije vizantijskog a potom turskog uticaja, urbana kultura ima univerzalistički karakter i neguje neskrivenu glad za apsorbovanjem svakovrsnih stranih uticaja. Danas je ona posredovana i hladna, a osciluje između bontona i grubijanstva, oficijelnog jezičkog iskaza i žargona. I dok je prva, dakle narodna kultura davno već okončala svoju anonimnu kreativnost, tako da niko više već veoma dugo ne stvara legende recimo ili poslovice, druga je još uvek anonimno kreativna i ispoljava se u formi vica i grafita, kao savremenih analogona ili surogata za ono što je nekada predstavljalo narodno stvaralaštvo. Staru srpsku kulturu odlikovale su duhovnost i duševnost. Njena duhovnost, ispoljena najbolje u freskoslikarstvu i narodnoj pesmi, relativno dobro je istražena i valorizovana. Isto se, međutim, teško može da kaže za njenu duševnost, tom vekovima negovanom odnosu prema drugom ljudskom biću, načinu na koji je ono doživljavano i načinu na koji je 233
Page 1: Ljubinko Milosavljević Filozofski
Page 5 and 6: Ljubinko Milosavljević U tekstu "N
Page 7: Ljubinko Milosavljević likama u vr

STARA SRPSKA KULTURA* - Komunikacija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?