Deklaracija od 1789. i ljudska prava danas - komunikacija

Deklaracija od 1789. i ljudska prava danas 

Poreklo Deklaracije prava èoveka i graðanina 

Poèetkom ovoga veka, jedan od vodeæih nemaèkih pravnika, 

Georg Jelinek pokrenuo je raspravu o idejnom poreklu Deklaracije 

prava èoveka i graðanina od 1789. godine. 1 Jelinek je, naime, tvrdio 

da su na duh i slovo francuske Deklaracije prava bitno uticale povelje 

prava amerièkih dràva, donete izmeðu 1776. i 1783. godine, kao 

i sama Deklaracija nezavisnosti. Iza ovoga neposrednog i lako 

uoèljivog uticaja povelja prava amerièkih dràva (Virdìnija, Masaèusets, 

Merilend, Severna Karolina, Njuhempšir i Pensilvanija) krio 

se, zapravo, dugotrajniji i dublji uticaj radikalnih protestantskih 

ideja o slobodi savesti u odnosu na sve svetovne autoritete. Jelinek je 

smatrao da su pisci amerièkih povelja prava, pre svega, nastojali da 

obezbede slobodu savesti i veroispovesti od svih zakonodavnih mera 

koje bi mogle voditi njenom ogranièavanju. Tako se, primera radi, u 

Povelji o povlasticama Pensilvanije od 1701. godine utvrðuje da æe 

odredba o slobodi savesti „biti i ostati, bez ikakve izmene, vazda nenarušena“ 

(shall be kept and remain, without any alteration, inviolably 

forever). Ovakve odredbe unošene su u kolonijalne povelje u 

Americi imajuæi, pre svega, u vidu ovlašæenja i praksu britanskih 

1 

Georg Jellinek, Die Erklärung der Menschen- und Bürgerrechte, München und 

Leipzig, Dunker und Humbolt, 1919, III izdanje. Prvo izdanje Jelinekovog spisa 

objavljeno je 1895, a engleski i francuski prevod pojavili su se poèetkom ovog 

veka, kada je i došlo do rasprave u nauènoj javnosti o glavnim pišèevim stavovima. 

169

vlasti, a Jelinek je dokazivao da se na amerièkom tlu postepeno prelazilo 

od ovakve zaštite jednog prava na utvrðivanje liste prava za 

koja se uzimalo da iz istih razloga moraju biti s onu stranu mešanja i 

ogranièavanja kojima bi mogla da pribegne dràvna vlast. 

Jelinekovom stanovištu suprotstavio se francuski pravni i politièki 

pisac Emil Butmi, koji je ukazivao na prete`no, ako ne i iskljuèivo, 

francusko poreklo ideja u Deklaraciji prava od 1789. 2 Presudan 

uticaj imale bi tu ideje filozofskog pokreta u XVIII veku, a posebno 

Rusoove politièke ideje. Butmi je Rusoov Društveni ugovor tumaèio 

kao primer jedne dosledne individualistièke politièke filozofije koja 

je ostavila dubokog traga na Deklaraciji prava, dok je Jelinek u Rusou 

video jednog od ekstremnih predstavnika kolektivistièke politièke 

filozofije u kojoj se pojedinac sav utapa u društvu i gubi u njemu, 

pa je smatrao da je teško pronaæi bilo kakvu èvršæu vezu izmeðu kolektivizma 

Društvenog ugovora i individualizma Deklaracije prava. 

Meðu današnjim tumaèima ove polemike ima onih koji smatraju da 

Jelinek nije toliko èleo da pokaè uticaj amerièkog duha, koliko da 

uveri da je postojao uticaj nemaèkog duha, odnosno ideja individualistièkog 

protestantizma, koje su engleski puritanci preneli u amerièke 

naseobine. Po nekima, èak, ova polemika je na karikaturalan 

naèin pokazivala u šta se moè izmetnuti jedna nauèna rasprava kada 

u njoj prevagnu nacionalistièke pobude. 3 

Ma koliko, meðutim, ova rasprava danas delovala prevaziðeno, 

ne moè se dovesti u pitanje uticaj amerièkih politièkih i pravnih ideja 

na tvorce francuske Deklaracije prava. Ustavi amerièkih dràva 

èlanica 4 bili su poznati vodeæim javnim i kulturnim liènostima u 

Francuskoj. U više nepotpisanih pamfleta objavljenih u to vreme u 

Francuskoj štampani su prevodi amerièkih povelja o pravima, uz odgovarajuæa 

poreðenja i ocene o moguænosti njihove primene van 

2 

3 

4 

Émile Boutmy, „La Déclaration des droits de l’homme et du citoyen et M. Jellinek“, 

Étude politiques, Paris, Armand Colin, 1907, str. 119-182. Butmijeva rasprava 

prvi put je objavljena 1902. 

Jean Rivero, Les libertés publiques, Paris, Presses universitaires de France, 1984, 

knj. 1, str. 57. 

Upor. Documents on Fundamental Human Rights, ed. Zechariach Chafee, Jr., 

New York, Atheneum, 1963, knj. 1. 

170

zemlje njihovog porekla. Za svog boravka u Parizu sam Dèferson 

svedoèi o raširenosti ovog interesovanja za amerièke ustanove: 

„Svako se ovde ogleda u izradi deklaracija prava – pisao je on, šaljuæi 

Medisonu dva nacrta od kojih jedan, po njegovom mišljenju – sadrì 

naša bitna naèela prilagoðena koliko je to bilo moguæno stvarnom 

stanju stvari ovde, u Francuskoj.“ 5 Više od toga, Dèferson se 

nije zadovoljavao samo ulogom pasivnog posmatraèa prelomnih 

zbivanja, veæ je teìo da na njih i utièe. O tim uticajima svedoèi i jedna 

povelja prava koju je on samo kao grubu skicu i nagoveštaj ponudio 

svojim francuskim prijateljima (Rabo Sent Etjenu i Lafajetu), 

zamišljajuæi da bi tu povelju trebalo da potpišu, po ugledu na stare 

britanske i amerièke povelje, kralj i svaki èlan Skupštine ponaosob, u 

njegovom prisustvu. 6 

Kad je reè o amerièkom uticaju, treba i to reæi, najviše podudarnosti 

moè se uoèiti izmeðu Deklaracije prava Virdìnije od 12. juna 

1776. i francuske Deklaracije prava èoveka i graðanina. 7 Ta podudarnost 

primetna je ne samo u sadrìni veæ i u redosledu kojim su pojedina 

prava zajamèena. Ali, uz sve primere koji bi govorili u prilog 

podudarnosti dveju deklaracija, postoje i znatne razlike meðu njima. 

Tako se, izmeðu ostalog, virdìnijska deklaracija razlikuje od francuske 

utoliko što samo u njoj postoje, ili su potpunije garantovana, 

sledeæa prava: sloboda i uèestanost izbora, porotno suðenje, zatim 

zabrana preteranih jamstava i opštih naloga za vršenje istra`nih radnji, 

zabrana obustavljanja zakona ili njihovog izvršenja bez pristanka 

predstavnièkog tela, ukazivanje na opasnost stajaæe vojske po 

slobodu u mirnodopskim uslovima, pouzdanija jamstva slobode savesti 

i veroispovesti. 

Tekstualna i idejna sliènost Deklaracije prava èoveka i graðanina 

sa amerièkim poveljama daleko je manje va`na od èinjenice da su 

u ovoj oblasti krajem 18. veka s obe strane Atlantika postojali slièni i 

zajednièki problemi kao i zamisli o tome kako se ti problemi mogu 

rešavati. Postojalo je nešto što bi se moglo nazvati zajednicom ideja. 

6 

7 

Henry Steele Commager, The Empire of Reason, New York, Anchor Press, 1978, 

str. 244. 

R. R. Palmer, The Age of the Democratic Revolution, Princeton, Princeton University 

Press, knj. 2, str. 518-521. 

171

Pripadajuæi tom otvorenom svetu novih ideja o ljudskim pravima i 

Deklaracija nezavisnosti i Deklaracija prava èoveka i graðanina imale 

su svoje prethodnice u starijim poveljama o ljudskim pravima, poèev 

od Velike povelje o slobodama. Ali, sve te drevne povelje imale 

su drugaèiji smisao i uì domašaj. Dajuæi poseban i povlašæen polo- 

àj samo pripadnicima odreðenih društvenih klasa, sve ove povelje 

predstavljale su kompromise izmeðu odreðenih društvenih snaga, a 

prava koja su njima proglašavana i jamèena ogranièavala su pojedine 

nosioce vlasti (pre svega kraljevsku vlast), ali ne i dràvnu vlast 

kao takvu. Tek bi se za Deklaraciju nezavisnosti i Deklaraciju prava 

od 1789. moglo reæi da predstavljaju povelje ljudskih prava u bukvalnom 

smislu reèi. Mada su amerièka i francuska deklaracija bile 

pre svega izraz nezadovoljstva starim poretkom i mada su bile podstaknute 

razlièitim okolnostima, njihovo vaènje je postalo nadnacionalno 

i univerzalno. 

Obe deklaracije, amerièka i francuska, bave se okolnostima koje 

su dovele do nezadovoljstva postojeæim poretkom stvari. U Deklaraciji 

prava èoveka i graðanina to objašnjenje uzroka nezadovoljstva 

dato je na sasvim jezgrovit naèin: „neznanje, zaboravljanje ili preziranje 

prava èoveka jedini su uzroci javnih nedaæa i korupcije vlade“. 

Pristup pisca Deklaracije nezavisnosti nešto je drugaèiji i ispoljava se 

u podrobnom nabrajanju nedela britanske vlasti: „Povest sadašnjeg 

Kralja Velike Britanije je povest ponovljenih povreda i uzurpacija, 

koje su sve imale za neposredan cilj uspostavljanje neogranièene tiranije 

nad ovim dràvama. Da dokaèmo ovo, podnesimo èinjenice 

iskrenoj javnosti...“ 

Još se u neèemu, sem toga, dve deklaracije razlikuju. Deklaracija 

nezavisnosti se poziva na prava èoveka veæ proglašena u ranijim 

britanskim i kolonijalnim poveljama; ona je izraz i zakljuèak dotadašnjeg 

angloamerièkog ustavnog i pravnog razvitka. Kad mu je prebaèeno 

da je sastavljajuæi Deklaraciju nezavisnosti prepisivao Loka, 

Dèferson je odgovorio da njegov zadatak u to vreme i nije bio da 

pronalazi nove ideje, veæ da dovede u sklad ono što je veæ predstavljalo 

karakteristièno shvatanje o pravima, bez obzira gde i kako je 

172

izneto – u usmenim razgovorima, prepisci ili objavljenim raspravama. 

8 Za razliku od toga, Deklaracija od 1789. trebalo je da obelodani 

ono što je zahvaljujuæi „neznanju, zaboravu ili preziru“ javnosti bilo 

nepoznato ili je predstavljalo novinu; njen zadatak bio je zato i da 

utièe na uoblièavanje javnog mišljenja. Zato se razlike izmeðu dve 

deklaracije, u ovom pogledu, mogu izraziti krajnje jednostavnom 

formulom, kako je to Habermas uèinio. „U Americi Deklaracija je 

bila izraz ‘zdravog razuma’, u Francuskoj ona je prvo trebalo da formira 

opinion publique. 9 

Deklaracija prava od 1789. zanimljiva je u još jednom pogledu. 

Ako se posmatra sam razvitak ideje ljudskih prava u liberalnim ustavima 

Evrope prošlog veka, onda je uticaj Deklaracije prava više 

nego oèigledan. Jasnije nego amerièki ustavotvorci, francuski pisci 

ustava razvili su ideju, široko prihvaæenu u Evropi, da svaki ustav 

kao osnovni akt zemlje èine dve vrste odredbi – odredbe o organizaciji 

vlasti i osnovnim pravima graðana – kao i to da te dve vrste odredbi 

nisu iste va`nosti. Kao pozitivnopravni izraz prirodnih prava 

èoveka, osnovna prava imaju prednost nad odredbama o organizaciji 

vlasti, nad odredbama o pravima društva i dràve. Na taj naèin je u 

noæi 4. avgusta i doneta odluka o tome da tekst Deklaracije prava treba 

da prethodi tekstu ustava, predstavljajuæi zapravo „uputstvo“ za 

njegovu izradu i timaèenje. Tu zamisao o odnosu izmeðu deklaracije 

prava, kao svojevrsnog „nadustava“ i samog ustava najsaètije je izrazio 

Munije, uz Sjejesa svakako najuticajniji pisac Ustava od 1791. 

godine. „Da bi ustav bio dobar – reèi su Munijeove na sednici 

Skupštine od 9. jula – on treba da bude zasnovan na pravima èoveka i 

da ih štiti; treba da prizna pravo koje je prirodna pravda dala svim 

ljudima, treba da sadrì sva naèela koja mogu saèinjavati temelj svake 

vrste društva, i da svaki èlan ustava moè proizlaziti iz jednog naèela... 

Ta deklaracija treba da bude kratka, jednostavna i jasna.“ 10 

Duìna ìvota Deklaracije prava od 1789. godine u skladu je s 

njenim stvarnim uticajem. Deklaracija koja je trebalo da posluì kao 

8 

9 

10 

Carl Becker, „Declaration of Independence“, Encyclopedia of the Social Sciences, 

ed. Edwin Seligman, New York, Macmillan, 1937, knj. 5-6, str. 46. 

Jürgen Habermas, Theory and Practice, London, Heinemann, 1974, str. 91. 

Albert Soboul, Francuska revolucija, Zagreb, Naprijed, 1966, str. 115. 

173

okvir za izradu Ustava od 1791. nije nadìvela ovaj ustav koji nije 

bio primenjivan ni dve godine, mada su njene ideje nadahnjivale potonje 

francuske i evropske ustavotvorce. Tek se u preambuli Ustava 

Francuske od 1946. godine ponovo proglašava privrènost naèelima 

Deklaracije od 1789. godine, što znaèi da je vek i po od svoga nastanka 

Deklaracija ponovo postala sastavni deo i izvor francuskog ustavnog 

prava i „uputstvo“ za tumaèenje ustava. I ova èinjenica, pored 

drugih, èini opravdanim postavljanje pitanja o aktuelnosti Deklaracije 

prava èoveka i graðanina, dva veka posle njenog nastanka. Pri 

tome, u ispitivanju savremenosti Deklaracije od 1789. godine kao 

najbolje merilo svakako se pokazuje Univerzalna deklaracija prava 

èoveka Ujedinjenih nacija od 1948. godine. Obe deklaracije predstavljaju 

uzore u svom vremenu, što se u Univerzalnoj deklaraciji i izrièito 

istièe kada se tvrdi da ona èini „zajednièki standard koji treba da 

postignu svi narodi i nacije“. Da bi se bolje uoèile razlike i istovetnosti 

u shvatanju ljudskih prava koje dele dva veka, najbolje je poæi od 

poreðenja pojedinih vrsta prava u ove dve deklaracije. 

Osnovna prava èoveka 

Ne sluèajno, Deklaracija od 1789. godine i Univerzalna deklaracija 

zapoèinju na skoro istovetan naèin, formulacijama „ljudi se raðaju 

i ostaju slobodni i jednaki u pravima“, odnosno „sva ljudska 

biæa raðaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima“. Jedinu 

novinu ovde èini pojam dostojanstva, koji pripada novoj doktrini i 

reèniku ljudskih prava. 

Univerzalna deklaracija još više potvrðuje naèelo jednakosti u 

èl. 2, utvrðujuæi da prava proglašena u njoj pripadaju svima „bez 

ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, politièkog 

ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, 

roðenja ili drugih okolnosti“ (èl. 2, st. 1). Naèelo jednakosti se 

u obe deklaracije dalje konkretizuje, odnosno navode se njegovi 

posebni oblici u skladu s potrebama i duhom vremena. Nije zato neobièno 

što se u obe deklaracije pominje jedino jednakost pred zakonom 

(èlan 6. Deklaracije od 1789. i èl. 7. Univerzalne deklaracije), 

174

dok se u navoðenju drugih oblika jednakosti ta dva teksta razlikuju. 

Tako Deklaracija od 1789. godine govori o jednakosti graðana u pogledu 

njihovog pristupa svim poloàjima i javnim slu`bama (èl. 6), 

kao i njihovoj jednakosti u odnosu na raspodelu javnog doprinosa 

(èl. 13 i 14), dok Univerzalna deklaracija zajamèuje jednako pravo 

na pravièno i javno suðenje (èl. 10), jednakost prilikom sklapanja 

braka (èl. 16) i pravo na jednaku platu za jednaki rad (èl. 23). 

Sva prava garantovana dvema deklaracijama izvode se iz osnovnih 

prava èoveka. O ovim pravima se u Univerzalnoj deklaraciji govori 

kao o jednakim i neotuðivim pravima, dok su prema Deklaraciji 

od 1789. godine ta prava prirodna, neotuðiva, nezastariva i sveta. Nije 

teško zakljuèiti da, mada Univerzalna deklaracija ne govori izrièito 

o prirodnim pravima, ona sadrì niz odredaba koje imaju obele`ja 

prirodnih prava za sve one milione ljudi koji su pojedinih prava lišeni 

i kojima se njihovo korišæenje na razlièite naèine ogranièava ili 

uslovljava. 

Sva osnovna prava iz Deklaracije od 1789. godine (sloboda, 

svojina, bezbednost liènosti i otpor ugnjetavanju) postoje i u Univerzalnoj 

deklaraciji, mada imaju razlièito mesto i teìnu. Pravo na otpor 

ugnjetavanju, recimo, zastupljeno je u obe deklaracije, mada s 

razlièitim naglaskom. Deklaracija od 1789. godine uopšteno govori 

o pravu na otpor ugnjetavanju kao jednom od prirodnih i nezastarivih 

prava. Montanjarska Deklaracija prava èoveka i graðanina od 

1793. godine, kao što je poznato, još više je istakla znaèaj ovog prava, 

posveæujuæi mu èak tri svoja poslednja èlana i proglašavajuæi ga 

za najsvetije pravo i najpreèu du`nost. U uvodu Univerzalne deklaracije 

govori se o pravu na pobunu protiv tiranije i ugnjetavanja kao 

o „krajnjem izlazu“. U tom pogledu, Univerzalna deklaracija je blià 

shvatanju iznetom u amerièkoj Deklaraciji nezavisnosti, koje takoðe 

ne odobrava olako korišæenje ovoga prava: „Mudrost æe, meðutim, 

zahtevati da vlade koje dugo postoje ne budu izmenjene zbog neznatnih 

i prolaznih razloga; i, u skladu s tim, iskustvo je pokazalo da 

su ljudi više raspoloèni da trpe dok god su zla ikako podnošljiva, 

nego da uklone nepravdu ukidanjem oblika na koje su nauèili. Ali 

kada dugi niz zloupotreba i uzurpacija, teèæi neprekidno istom cilju, 

pokaè nameru da ljude podvrgne apsolutnom despotizmu, njihovo 

175

je pravo i njihova du`nost da zbace takvu vladu i da se pobrinu za 

nove èuvare svoje buduæe bezbednosti.“ 

Pravo na svojinu u Univerzalnoj deklaraciji takoðe ima drugaèije 

mesto nego što je imalo u Deklaraciji od 1789. godine. Ono se u 

francuskoj deklaraciji pominje kao jedno od prirodnih i nezastarivih 

prava (èl. 2) i posebno se štiti u poslednjem èlanu u kojem se, svakako 

pod utiskom društvenih nemira u Francuskoj, utvrðuje da svojina „nikome 

ne moè da bude oduzeta sem kada to na oèigledan naèin zahteva 

javna potreba, zakonito utvrðena, i pod uslovom praviènog i 

prethodnog obešteæenja“. U Univerzalnoj deklaraciji svojina se prvi 

put pominje tek u èl. 17. i to posle odredbe koja se bavi ureðivanjem 

odnosa u braku i porodici. Kako je ova deklaracija kompromis dveju 

razlièitih politièkih tradicija, liberalne i socijalistièke, 11 kao i savremenog 

shvatanja da je svojina ne samo privatno pravo veæ i društvena 

du`nost, pravo na svojinu je definisano na naèin koji bi mogao biti 

prihvatljiv za obe strane, ukljuèujuæi i kolektivistièku varijantu socijalistièke 

ideje. Nije otuda neobièno i to što se Univerzalna deklaracija 

zadovoljava stavom da „niko ne sme biti samovoljno lišen svojine“ 

za razliku od francuske deklaracije koja utvrðuje i okolnosti u kojima 

do ovoga moè doæi i predviða pravo obešteæenja u takvom sluèaju. 

Graðanska prava 

Sva lièna prava u vezi sa habeas corpusom i sudskim postupkom 

definisana su na slièan naèin u obe deklaracije. Naèelo neretroaktivnosti 

zakona zajamèuje se u èl. 8. Deklaracije prava i èl. 11, st. 2. Univerzalne 

deklaracije, naèelo presumpcije nevinosti u èl. 9. i èl. 11, 

st. 1. druge deklaracije, a naèelo bezbednosti liènosti svrstano je u 

osnovna prava i razraðeno odredbama èl. 7. Deklaracije i èl. 9. i 11, st. 

1. Univerzalne deklaracije. Klasièni habeas corpus u Univerzalnoj 

deklaraciji proširen je kvalifikacijom da „niko ne moè biti proizvoljno... 

proteran“. Univerzalna deklaracija sadrì i novu formulaciju o 

11 

176 

Western Liberalism, eds. E. K. Bramsted and K. J. Melhuish, London, Longman, 

str. 10-12.

pravu na jednako i pravièno suðenje (èl. 10) i o sudskoj zaštiti osnovnih 

prava (èl. 8). Manje obraæanje pa`nje na sudsku zaštitu u Deklaraciji 

od 1789. godine mo`da se moè objasniti i uticajem Monteskjeove 

ideje da je u poreðenju s druge dve vlasti sudska vlast nevidljiva i 

stvarno nikakva vlast (invisible et nulle). 

Pojedina prava èoveka koja se ne pominju u Deklaraciji od 

1789. godine sadràna su u prvom odeljku Ustava od 1791. godine, 

kojim je zapravo izvršena revizija, odnosno dopuna Deklaracije. 

Tako Ustav garantuje slobodu kretanja i time dopunjava listu prava 

utvrðenih u samoj Deklaraciji. Klasièno shvatanje slobode kretanja u 

granicama pojedine dràve Univerzalna deklaracija, meðutim, proširuje 

stavom da „svako ima pravo da napusti svaku zemlju, ukljuèujuæi 

i svoju vlastitu, i da se vrati u svoju zemlju“ (èl. 13, st. 2). 

Sloboda misli i savesti je zajamèena obema deklaracijama, ali 

odmah se zapaà da je Opšta deklaracija daleko odreðenija i da sadr- 

ì više novih elemenata. Da je sloboda savesti u Deklaraciji od 1789. 

godine bila sasvim uopšteno formulisana vidi se i po tome što je u 

Ustavu od 1791. godine ta sloboda dopunjena pravom pojedinca da 

vrši obrede u skladu sa zahtevima vere kojoj pripada (I odeljak). Taènije 

reèeno, Deklaracija garantuje samo slobodu savesti ali ne i veroispovesti, 

a Ustav utvrðuje da je prvom slobodom obuhvaæena i 

druga. Ono što takoðe ovde pada u oèi jeste da Deklaracija prava ne 

stavlja u istu ravan verska ubeðenja i druga ubeðenja. Reè je o dobro 

poznatoj formulaciji u èl. 10. koja glasi. „Niko ne sme biti uznemiravan 

zbog svojih ubeðenja, èak ni verskih (podvukao V. K.), pod uslovom 

da njihovim izraàvanjem ne narušava javni red ustanovljen 

zakonom.“ Ovakvo rešenje, kao što je poznato, bilo je odraz odnosa 

snaga u Skupštini i èinjenice da se za odredbu o punoj slobodi veroispovesti 

u Skupštini nije mogla dobiti veæina, pre svega zato što je 

meðu poslanicima bio veliki broj onih koji su smatrali da katolièanstvo 

treba da bude zvanièna religija dràve. 

Po nekim radikalnijim kritièarima, teško da bi se ovaj èlan mogao 

tumaèiti kao pravo na slobodu veroispovesti. Ernest Barker smatra 

da ovde nije problem u izrazu „pod uslovom“, jer verske slobode 

napokon moraju biti usaglašene sa zahtevima javnog poretka, veæ je 

problematièna individualistièka konotacija reèi „niko“, jer sloboda 

177

veroispovesti nije samo individualna sloboda. 12 Ona je i to, ali je 

istovremeno i sloboda udruìvanja u verske zajednice. Sloboda savesti 

i veroispovesti obuhvata dve stvari: slobodu javnog ispovedanja 

svoje vere i vršenja verskih obreda i slobodu veroispovednog udruìvanja. 

Francuska revolucija je svojim idejama, svojom baštinom, 

premda nije uznemiravala pojedinca zbog njegovih ubeðenja, „èak 

ni verskih“, prema grupama, udruènjima, posebno verskim, èesto 

pokazivala nedovoljno razumevanja i trpeljivosti. 

Politièke slobode i prava 

Dok prava graðanske slobode karakteriše samostalnost pojedinca 

u odnosu na dràvnu vlast, prava politièke slobode ispoljavaju se 

u uticanju pojedinca na delatnost i strukturu dràvne vlasti. A kada je 

reè o ovom drugom krugu prava, Deklaracija od 1789. godine na 

prvo mesto stavlja naèelo narodne suverenosti: „Naèelo svake suverenosti 

suštinski poèiva u naciji. Nijedno telo i nijedan pojedinac ne 

mogu vršiti vlast koja izrièito odatle ne prostièe“ (èl. 3). Pokušaj da 

se uèini jasnijim šta se podrazumeva pod ovim naèelom uèinjen je 

dalje u samom Ustavu od 1791. godine, gde se u èl. 1, u I odeljku, 

utvrðuje: „Suverenost je jedna, nedeljiva, neotuðiva i nezastariva. 

Ona pripada naciji i nijedan deo naroda niti pojedinac ne mogu prisvojiti 

sebi njeno vršenje“. Time se ova definicija pribliàva Rusoovom 

shvatanju, koje je, kao što smo veæ videli, moguæno tumaèiti i 

tako da naèelo narodne suverenosti iskljuèuje svaku individualnu 

autonomiju. A osnov za ovo moè se naæi u mnogim Rusoovim formulacijama, 

kao na primer u sledeæem stavu: „Suvereni narod, 

dakle, pošto je sastavljen samo od pojedinaca koji ga saèinjavaju, 

nema, niti moè da ima, interes suprotan njihovom interesu; prema 

tome, suverena vlast nema nikakve potrebe da daje jamstvo svojim 

podanicima, jer je nemoguæno da telo hoæe da škodi svojim delovima.“ 

13 Ovo Rusoovo shvatanje o neotuðivosti i nedeljivosti narodne 

12 

13 

Ernest Barker, Principles of Social and Political Theory, Oxford, Oxford University 

Press, 1951, 

@an-@ak Ruso, Društveni ugovor, Beograd, Prosveta, 1949, knj. I, gl. VII, str. 19. 

178

suverenosti postaje zaokruèno i dovršeno tek kada on nešto dalje 

zakljuèi. „Celo politièko telo æe prinuditi na poslušnost svakog onog 

koji odbija da se povinuje opštoj volji; što ne znaèi ništa drugo do da 

æe ga prinuditi da bude slobodan.“ 14 

Kritièari ovog shvatanja narodne suverenosti isticali su da ma u 

èijim rukama suverenost poèivala – u rukama jednog èoveka, nekolicine 

ili svih – neogranièena suverenost predstavlja zlo. Osnovna je 

greška, zabluda pobornika shvatanja o narodnoj suverenosti u tome 

što su, videæi da jedan èovek ili mali broj ljudi koji ima veliku vlast 

mogu da uèine mnogo zla, usmerili svoje napade na nosioce vlasti, a 

ne na samu vlast. Umesto da se zalaù za ogranièenje vlasti, pobornici 

narodne suverenosti zalaù se da se vlast poveri celom narodu. 

Meðu prvima Konstan je zakljuèivao da „suverenost postoji samo na 

naèin ogranièen i odnosan. Suverenost prestaje kod one taèke kod 

koje poèinje lièna nezavisnost i lièni ìvot.“ 15 

Piscima Deklaracije prava i Ustava od 1791. godine, istini za 

volju, pre bi se moglo zameriti da su pokušali da pomire dva suprotstavljena 

naèela – naèelo narodne suverenosti i prava pojedinca – 

nego da su pokušali, kao što je Ruso èinio, da ceo sistem izvedu i 

zasnuju na jednom naèelu, naèelu narodne suverenosti. U prilog 

ovakvoj oceni govori i to da se u Deklaraciji prava od 1789. godine 

naèelu narodne suverenosti suprotstavljaju ne samo prava èoveka 

veæ i naèelo podele vlasti, što najjasnije sledi iz èl. 16. Deklaracije: 

„Društvo u kojem nije obezbeðeno garantovanje prava, niti utvrðena 

podela vlasti, nema uopšte ustav.“ Što bi opet znaèilo da uticaj Monteskjeov 

na pisce francuskog ustava nije bio ništa manji od uticaja 

Rusoovog. 

Odredbe o pravu na uèešæe u vršenju dràvne vlasti u Univerzalnoj 

deklaraciji lišene su dvosmislenosti iz Deklaracije od 1789. godine 

utoliko što izbegavaju danas pravno nedelotvorno shvatanje o 

narodnoj suverenosti, èiji se glavni smisao sastojao u reakciji na re- 

ìm apsolutne monarhije. Istovremeno, u Univerzalnoj deklaraciji je 

istaknuto ono što u modernoj demokratskoj teoriji ima središnje 

14 

15 

Isto, str. 20. 

Benàmen Konstan, Naèela politike, Beograd, Kraljevsko-srpska dràvna štamparija, 

1883, str. 3. 

179

mesto, a to su predstavnièke institucije i odgovarajuæa demokratska 

procedura: „Volja naroda je osnova dràvne vlasti. Ova volja treba da 

se izraàva na povremenim i slobodnim izborima, koji æe se sprovoditi 

opštim i jednakim pravom glasa, tajnim glasanjem ili odgovarajuæim 

postupkom kojim se obezbeðuje sloboda glasanja“ (èl. 21, st. 3). 

Meðu politièkim slobodama i pravima su, zatim, od posebnog 

znaèaja sloboda štampe, sloboda okupljanja i udruìvanja i pravo na 

podnošenje predstavki dràvnim organima. Veæina ovih prava garantovana 

je tek u Ustavu od 1791. godine, dok se u Deklaraciji prava 

ne navode, ili se to èini na najopštiji naèin. Tako se u Deklaraciji 

proglašava sloboda štampe, ali se tek u Ustavu ova naèelna odredba 

dopunjava stavom da štampane stvari ne podleù nikakvoj obavezi 

cenzure ili nadzora pre objavljivanja. Ustavom se takoðe zajamèuje 

pravo na mirno okupljanje i bez oru`ja u skladu s odgovarajuæim 

propisima. Najzad, za razliku od Deklaracije, Ustavom je zajamèena 

sloboda podnošenja predstavki vlastima pod uslovom da su one 

pojedinaèno potpisane. 

Odredbe o svim ovim pravima, izuzev poslednjeg, sadrì i Univerzalna 

deklaracija. Pri tome je pravo na slobodu mišljenja i izraàvanja, 

s obzirom na meðunarodni karakter ove deklaracije, formulisano 

nešto šire, kao pravo svakog da „traì, prima i širi obaveštenja i 

ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice“ (èl. 19, st. 2). 

Ono što ovde zasluùje posebnu pa`nju jeste èinjenica da se ni u 

Deklaraciji ni u Ustavu od 1791. godine ne govori o pravu udruìvanja. 

Ustav od 1791. godine proglasio je naèelo individualne slobode. 

Postojanje razlièitih oblika profesionalnih korporacija i esnafa, 

zatvorenog i monopolskog karaktera, koji su pod starim reìmom 

dopuštali obavljanje odreðenog poziva ili zanata samo svojim èlanovima 

bilo je, prema shvatanju ustavotvoraca, suprotno jednoj drugoj 

slobodi koju je ovaj Ustav proglasio: slobodi rada. (Odeljak I). 16 

Ustav koji je ukinuo feudalnu instituciju esnafa, koji je u svojoj preambuli 

objavio da „nema više ni esnafa niti kakvih udruènja po zanimanju, 

umetnostima i zanatima“, poistovetio je ovaj istorijski 

oblik povezivanja pojedinaca sa slobodom udruìvanja uopšte. Pisci 

Ustava dràli su da svaki oblik udruìvanja ugroàva slobodu 

16 

180 

Léon Duguit, Souveraineté et liberté, Paris, Félix Alcan, str. 173-175.

pojedinca, povodeæi se i u ovoj stvari za jednim shvatanjem koje je 

najjaèe izrazio Ruso. Reè je, naime, o tvrdnji pisca Društvenog ugovora 

da uslov da jedno društvo bude dobro ureðeno jeste da se graðani 

oslobode razlièitih liènih interesovanja i sklonosti i posvete se 

opštim poslovima. Po Rusou bi to bilo moguæno postiæi tek u društvenim 

zajednicama u kojima ne postoje društvene grupe manje od 

dràve, odnosno ne postoje udruènja. 17 

Ideje o udruènjima sliène Rusoovim delovale su ne samo na tadašnje 

ustavno pravo veæ i na zakonodavstvo. Æutanje Ustava o udru- 

ènjima bilo je praæeno oštrim zakonodavnim merama protiv udruènja. 

Sama praksa dràvnih organa prema udruènjima u prošlom veku 

bila je manje ili više trpeljiva prema udruènjima, da bi tek jednim 

zakonom od 1901. godine bila zajamèena opšta sloboda udruìvanja, 

s izvesnim ogranièenjima koja su se odnosila na verska udruènja. 

Tek je ovim zakonom u Francuskoj u pozitivno pravo prodrlo liberalno 

naèelo slobode udruìvanja bez prethodnog odobrenja dràvne 

vlasti, mada je ono znatno ranije bilo proglašeno u nekim evropskim 

ustavima (pre svih u Ustavu Belgije od 1831. godine). 

Socijalna prava i društvene du`nosti 

Univerzalna deklaracija prava èoveka od 1948. godine posebno 

je znaèajna kao najva`niji i najobuhvatniji pokušaj povezivanja klasiènih 

graðanskih i politièkih prava s novim socijalnim pravima. 

Socijalno pitanje poèelo je u ustavnom pravu da dobija u znaèaju u 

prošlom veku, s odredbama o pravu na rad, pravu na osnovne oblike 

obrazovanja i pravu na razne oblike socijalne pomoæi i staranja, 

mada je do suštinskog zaokreta u ovoj oblasti doveo Vajmarski ustav 

od 1919. godine. Univerzalna deklaracija je sve ove te`nje ozakonila 

i dalje razvila. 

Èinjenica odsustva, nepostojanja odredaba o socijalnim pravima 

u Deklaraciji od 1789. godine samo je razlog više koji, uz izvesne 

protivreèenosti, ipak potvrðuje njen bitno individualistièki karakter. 

17 

Ruso, Društveni ugovor, knj. II, gl. III, str. 27. 

181

Jer, kao što je poznato, za razliku od graðanskih i politièkih prava, 

socijalna prava ne treba da pojedincu zajamèe slobodu od dràve i 

nasuprot njoj, veæ u svojoj osnovi ova prava predstavljaju zahteve da 

dràva izvrši preraspodelu društvenih dobara. Dok se klasièna prava 

ostvaruju neèinjenjem dràve, socijalna prava pretpostavljaju njena 

èinjenja. Samim tim socijalna prava vode jaèanju dràve i moguænosti 

ugroàvanja prava pojedinaca, odnosno razvijanju jednog shvatanja 

ljudskih prava koje nije više individualistièko kao shvatanje 

ljudskih prava razvijeno na izmaku 18. veka. 

Utisak o individualistièkom karakteru Deklaracije od 1789. 

godine samo je, dakle, pojaèan odsustvom socijalnih prava u njoj. 

Štaviše, svi oni koji Deklaraciju prava tumaèe kao ekstreman manifest 

individualizma podvlaèe da se u njoj reè „dràva“ i ne pominje: 

govori se jedino o društvu i naciji. Spektorski piše da Deklaracija 

umesto trostrukog odnosa izmeðu liènosti, društva i dràve zna samo 

za dvostruki odnos izmeðu liènosti i društva, a i taj odnos je kvantitativan 

a ne kvalitativan jer je društvo samo mnoštvo pojedinaca. 18 

„Prema Deklaraciji od 1789. godine liènost je razrešena, tako reæi, 

vodoravnih du`nosti prema društvu i dràvi. Ali time se iskljuèuju 

društvene i dràvne du`nosti prema liènosti osim poštovanja njenih 

prava. Iskljuèena je distributivna praviènost. Priznaje se samo komutativna. 

U Deklaraciji nema ni socijalne solidarnosti ni socijalne 

politike. Nije temelj zajednièkog ìvota društvena koordinacija niti 

dràvna subordinacija nego samo individualna izolacija. Sankcioniše 

se samoìvlje.“ 19 

To što u Deklaraciji prava nema ne samo socijalnih prava veæ ni 

socijalnih du`nosti još više govori o njenom individualizmu i pribli- 

àva je izvornom shvatanju ljudskih prava èija se neprikosnovenost 

izraàvala i tako što se korišæenje odreðenih prava nipošto nije 

moglo uslovljavati obavljanjem odreðenih du`nosti. Prilikom usvajanja 

Deklaracije bilo je predloga (opat Gregoar) da se deklaracija 

prava proširi jednom deklaracijom du`nosti. Ova zamisao je u Francuskoj 

ostvarena tek u okviru Deklaracije prava i du`nosti èoveka i 

18 

19 

Evgenije Spektorski, „Tri deklaracije“, Arhiv za pravne i društvene nauke 5/1934, 

str. 376. 

Isto. 

182

graðanina od 1795. godine. U njoj se ureðuju mahom moralne du- 

`nosti pojedinca prema društvenoj zajednici, koje su odudarale od 

tada uobièajene predstave o sadrìni jednog pravnog propisa. O tome 

svedoèe naroèito moralistièke maksime kao što su: „Ne èinite drugima 

ono što ne biste èleli da se vama èini“ (èl. 2) ili „Niko nije dobar 

graðanin, ako nije dobar sin, dobar otac, dobar brat, dobar prijatelj, 

dobar mu`“ (èl. 4). U pojedinim èlanovima ove deklaracije ovakav 

moralistièki smisao daleko je manje izraèn i u njima se naèelo individualne 

autonomije iz Deklaracije od 1789. godine odbacuje u ime 

naèela subordinacije dràvi. Tako se u èl. 3. te deklaracije utvrðuje 

da se „obaveza svakog prema društvu sastoji u tome da ga brani, da 

mu sluì, da ìvi u pokornosti sa zakonom, i da poštuje njegove organe“, 

dok se u èl. 5. proglašava da „niko nije dobar èovek, ako iskreno 

i savesno ne poštuje zakone“. 

U pogledu obaveza pojedinca prema društvu, Univerzalna deklaracija 

ostaje u okvirima individualistièke filozofije francuske 

Deklaracije od 1789. godine. Stav Univerzalne deklaracije o obavezama 

pojedinca izraàva i izvestan preobraàj do kojeg je došlo u 

nizu pluralistièkih demokratija posle Prvog svetskog rata (poèev od 

Vajmarskog ustava) u shvatanju ljudskih prava. Ne dovodeæi u pitanje 

osnovni individualistièki karakter ovog shvatanja, ta promena se 

sastojala u te`nji da se pojedincu pruì društvena zaštita koja bi 

mogla da mu pored politièke obezbedi i društvenu autonomiju. Zbog 

svega ovoga problem društvenih du`nosti pojedinca u Univerzalnoj 

deklaraciji istaknut je putem formule za koju se nipošto ne moè reæi 

da stavlja u pitanje njegova individualna prava: „Svako ima obaveze 

prema zajednici u kojoj je jedino moguæan slobodan i pun razvoj 

njegove liènosti“ (èl. 29). 

Individualistièka koncepcija ljudskih prava u Deklaraciji od 

1789. godine i Univerzalnoj deklaraciji od 1948. godine potpuno je 

suprotna komunitarnoj koncepciji ljudskih prava karakteristiènoj za 

ustavno pravo i stvarnost komunistièkih dràva. Prema ovoj drugoj 

koncepciji prednost se daje društvenoj zajednici olièenoj u dràvnoj 

organizaciji, a ne pojedincu. Za ovo shvatanje karakteristièno je 

uslovljavanje vršenja prava izvršavanjem društvenih du`nosti, a 

ponekad i formulisanje pojedinih prava pojedinca iskljuèivo kao 

183

njegovih društvenih du`nosti (recimo prava na rad). U poreðenju s 

ovim shvatanjem još više dolazi do izraàja individualistièki smisao 

i patos Deklaracije prava èoveka i graðanina. 

Ako se na kraju još jedanput vratimo razdoblju u kojem je Deklaracija 

od 1789. godine nastala, ne moèmo da ne zapazimo još 

neke razlike izmeðu nje i amerièkih povelja prava. Francuska Deklaracija 

prava bila je lišena èvršæih pravnih garantija i usvojila je, za 

razliku od amerièkih deklaracija, vrstu govora koji je bio bliì jeziku 

filozofske rasprave nego prava. Ovo poslednje je u praktiènom smislu 

svakako predstavljalo nedostatak, ali i vrlinu kada je reè o njenom 

uticaju na potonji razvoj individualistièke koncepcije ljudskih 

prava. Na tu èinjenicu je dobro ukazao jedan od najboljih amerièkih 

znalaca povesti ljudskih prava: „Francuska Deklaracija prava podseæa 

na svetionik na bregu, mo`da bez ikakve staze k njemu, dok naše 

povelje prava podseæaju na ugaène staze ka tom bregu. Ipak, nije 

sve preimuæstvo na našoj strani. Ljudi æe uvek videti to svetlo dok 

mogu izgubiti iz vida staze koje vode ka njemu.“ 20 

20 

184 

Zechariah Chafee, Jr., „How Human Rights Got into the Constitution“, Documents 

on Fundamental Human Rights, New York, Atheneum, 1963, knj. 1, str. 57.

Deklaracija od 1789. i ljudska prava danas - komunikacija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?