Rezime Summary - komunikacija
Rezime Summary - komunikacija
Rezime Summary - komunikacija
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
UDK 316.72:504.03+316.32<br />
Vesna Miltojević<br />
Fakultet zaštite na radu<br />
Niš<br />
EKOLOŠKA KULTURA I PROCESI GLOBALIZACIJE<br />
<strong>Rezime</strong><br />
Prelaz iz dvadesetog u dvadeset prvi vek obeležila su, dva medjusobno zavisna procesa:<br />
proces globalizacije i narušavanje ekološke ravnoteže. Nesumnjivo je da je dosadašnja kultura<br />
zasnovana na antropocentrizmu dovela do odvajanja i sukoba prirode i društva, čime je narušena ne<br />
samo ravnoteža u prirodi, već doveden u pitanje opstanak čoveka i planete Zemlje. U radu je<br />
ukazano na pozitivne i negativne efekte globalizacije, kao i na neophodnost drugačijeg shvatanja<br />
kulture. Izlaz iz ekološke krize treba potražiti u redefinisanju vrednosnih stavova i utvrñivanju<br />
zajedničkih dominatnih vrednosti koje bi doprinele shvatanju kulture ne kao faktora odvajanja već<br />
spajanja prirode i društva. No, postavlja se pitanje da li će zajedničke vrednosti dovesti do unifikacije<br />
savremene civilizacije. U radu se ukazuje na ekološku kulturu kao faktor ujedinjavanja ali uz<br />
poštovanje osobenosti kulturnog identiteta naroda.<br />
Ključne reči: kultura, ekološka kultura, ekološka etika, globalizacija, kulturni identitet<br />
ECOLOGICAL CULTURE AND PROCESSES OF GLOBALIZATION<br />
<strong>Summary</strong><br />
The transition from XX into XXI century was characterized by two, inter-dependent<br />
processes: globalization process and ecological balance disturbance. There is no doubt that up-to-date<br />
culture based on anthrophocentrism caused separation and conflict of the nature and the society, which<br />
disturbed not only the natural balance, but endangered the survival of humankind and preservation of<br />
the planet Earth. The paper points out to the globalization positive and negative effects, as well as to<br />
the indispensability of different understanding of culture. The way out of ecological crisis should be<br />
sought in redefining of the attitudes of values and determination of common dominant values that<br />
would contribute to understanding culture not as the factor of separation, but the factor of joining the<br />
nature and the society. However, a question is raised if the common values would cause the unification<br />
of modern civilization. The paper points out to ecological culture as the factor of unification, but with<br />
observing the characteristics of the cultural identity of a nation.<br />
Key Words: Culture, Ecological Culture, Ecological Ethics, Globalization, Cultural<br />
Identity
EKOLOŠKA KULTURA I PROCESI GLOBALIZACIJE<br />
Uvod<br />
Ulogu kulture u društvenim promena savremenog Balkana trebalo bi<br />
razmatrati i u kontekstu osnovnih obeležja savremene civilizacije: procesa integracije i<br />
ispoljavanja negativnih posledica antropogenog delovanja na prirodnu sredinu. Obe<br />
pojave rezultat su snažnog razvoja nauke i tehnologije, koji dovode do promena koje<br />
se ne mogu više ograničiti na odredjena područja ili grupe, već pokazuju tendenciju ka<br />
globalizaciji. Nauka i tehnologija, s jedne strane čine osnovu integracionih povezivanja te<br />
dolazi do tehnološke i ekonomske povezanosti pojedinačnih društava i odnosa<br />
medjuzavisnosti i kulturne povezanosti. S druge strane, primena naučnih saznanja i<br />
tehnologije, dovode do narušavanja homeostaze bisfere, kako Ulrih Bek kaže rizika,<br />
koji se ne mogu više ograničiti na odredjena područja ili grupe, već pokazuju<br />
tendenciju ka globalizaciji. 393 Istovremeno razvoj nauke i tehnologije, posebno<br />
informatičkih tehnologija i sredstava <strong>komunikacija</strong>, uslovljavaju nastajanje<br />
jedinstvenog svetskog društva i svest o pripadnosti tom društvu, kao i svest ljudi da su<br />
izloženi ekološkom riziku. U tom kontekstu dolazi i do kvalitativnih promena u<br />
vrednosnim sistemima pojedinaca i duštva u celini, budjenja ekološke svesti i u<br />
krajnjoj instanci preokreta u kulturu, te ona prestaje da bude sredstvo odvajanja<br />
čoveka/društva od prirode i postaje sredstvo spajanja sa njom. Formira se ekološka<br />
kultura.<br />
Polarizovana shvatanja procesa globalizacije, koja se kreću od njegovog<br />
glorifikovanja, preko umerene struje do antiglobalističkih, nameću i pitanje odnosa<br />
ovog procesa i rešavanja/ublažavanja ekoloških problema u cilju opstanka čoveka i<br />
planete Zemlje. U ovom kontekstu postavlja se pitanje mogućnosti postojanja<br />
dominantnih vrednosti zajedničkih svim društvima bez obzira na stepen njihove<br />
razvijenosti, zahvaljujući kojima bi se izbegle negativne posledice procesa globalizacije<br />
i dominacije jedne kulture i ostvorilo ujedinjavanje uz mogućnost multikulturalnog<br />
razvoja.<br />
Globalizacija i ujednačavanje kulturnih vrednosti<br />
Proces globalizacije ima dugu istoriju mada ga mnogi vezuju za kraj 20. veka.<br />
Nastojanja nastanka svetskog poretka nalazimo još u starodrevnim zajednicama, “koje<br />
ne postoje samo uporedo u prostoru već pletu mrežu medjusobne razmene robe i<br />
tehnologija, i nadasve kultura i religija.” 394 Već tada se oseća ekonomsko, političko,<br />
socijalno i kulturno delovanje na nadnacionalnom nivou, što čini osnovu procesa<br />
globalizacije. Pored ovih protoglobalnih poredaka, M. Pečujlić razlikuje i prvi talas<br />
globalizacije koji vezuje za nastanak modernog svetskog sistema u 16. veku, drugi<br />
talas, u vreme ekspanzije industrijalizma i treći, nakon završetka hladnog rata. 395<br />
Naša pažnja usredsredjena je na treći talas globalizacije, na vreme kada je brz<br />
naučno-tehnološki razvoj, posebno visoko sofisticirane tehnologije (pre svega<br />
393 Ulrih Beck, Rizično društvo, Filip Višnjić, Beograd, 2001, str. 12.<br />
394 Miroslav Pečujlić, Globalizacija: dva lika sveta, Gutenbergova galaksija, Beograd, 2002, str. 27.<br />
395 Isto.<br />
498
Vesna Miltojević<br />
informatičke), omogućio smanjivanje barijera izmedju društvenih zajednica i<br />
prostorno i vremenski ih približio, u cilju poboljšanja kvaliteta života. Sam proces<br />
globalizacije nosi sa sobom brojne pozitivne i negativne posledice, te su se iskristalisala<br />
i kontraverzna shvatanja o njemu.<br />
Pored prostornog i vremenskog približavanja pristalice globalizacije, kao<br />
pozitivne efekte ovog procesa navode učešće većeg broja zemalja u medjunarodnoj<br />
ekonomiji, trgovini i finansijama, podsticanje tržišne utakmice i demokratskih procesa<br />
u zemljama u razvoju. Upravo ovi pozitivni efekti procesa globalizacije, vode u zamku<br />
gubljenja kulturnog identiteta i omogućuju protivnicima globalizacije potenciranje<br />
negativnih efekata ovog procesa: korist isključivo najrazvijenijim ekonomskim<br />
zemljama, kočenje razvoja u nedovoljno razvijenim zemljama kroz stroge zahteve<br />
Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, težnja za dominacijom Zapada ili<br />
tačnije Sjedinjenih Država. Po njihovom mišljenju formiranje oko 37 hiljada<br />
transnacionalnih kompanija sa 200 hiljada nacionalnih ogranaka koje kontrolšu 90%<br />
ukupnog svetskog kapitala dovešće do standardizacije sveta i uništavanja raznolikih<br />
kultura, pri ćemu će dominantnu ulogu zauzeti visokorazvijene zamlje.<br />
Čini se najprihvatljivijim stanovište izmedju ova dva dijametralno suprotna,<br />
koje se zalaže za integraciju različitosti, očuvanje kulturnih identiteta naroda i<br />
suverenosti država, otvoreni dijalog. Ono ostavlja mogućnost koegzistencije različitih<br />
civilizacija i uvažavanja kulturnih specifičnosti svakog naroda uz formiranje pojedinih<br />
zajedničkih obeležja, jer uspostavljanje stvarnog kulturnog pluralizma je jedini put koji<br />
omogućava suprotstavljanje sve većoj uniformnosti koju donosi ekspanzija tehničke<br />
civilizacije. 396 Zahvaljujući procesu globalizacije povećane su mogućnosti upoznavanja<br />
kultura različitih civilizacija i formiranja svesti o zajedničkom životu pojedinih<br />
društava na planeti, odnosno o potrebi ujedinjavanja čovečanstva i nastanku i razvoju<br />
univerzalne planetarne civilizacije. Nastanak ovog tipa civilizacije podrazumeva postojanje<br />
različitih kultura koje su “vredan izraz čoveka-stvaraoca, a svaki narod ima pravo da<br />
sačuva i unapredi svoju kulturu i svoje vrednosti,” 397 tim pre što razvoj i poboljšanje<br />
kvaliteta života ne podrazumevaju samo veću proizvodnju i potrošnju, već “treba da<br />
ima globalni karakter i da obuhvati brojne pojave društvenog života, da odgovara<br />
moralnim i kulturnim ciljevima, ukorenjenim u istorijskom nasledju svakog naroda.” 398<br />
Bez obzira na različite stavove o pozitivnim i negativnim efektima procesa<br />
globalizacije, činjenica je da je došlo do smanjenja prostornih i vremenskih barijera<br />
izmedju različitih naroda, a samim tim i do dodira i preplitanja kultura i njihovih<br />
vrednosti. U tom kontekstu osnovne vrednosti: čovek gospodar sveta, steći što više<br />
materijalnih dobara i uvećati profit, bile su dugi niz godina dominantne vrednosti najvećeg<br />
broja društava. Ove vrednosti, polako ali sigurno, zahvaljujući procesu modernizacije<br />
prodrle su čak i u društva i kulture koje su vekovima živela na tradicionalan način, gde<br />
je “stara kultura odražavala osnovne ljudske potrebe, poštujući istovremeno prirodna<br />
396 Federiko Major, Sutra je uvek kasno, Jugoslovenska revija, Beograd, 1991, str. 84.<br />
397 Federiko Major, UNESKO: Ideal i akcija, Zavod za medjunarodnu naučnu, prosvetnu, kulturnu i<br />
tehničku saradnju Srbije, Zavod za izdavanje udžbenika i nastavnih sredstava, Beograd, 1997, str. 70.<br />
398 Federiko Major, Sutra je uvek kasno, cit. izd., str. 66.<br />
499
EKOLOŠKA KULTURA I PROCESI GLOBALIZACIJE<br />
ograničenja.” 399 Osnov pomenutih vrednosnih orijentacija nalazimo u<br />
antropocentrizmu, koji je kao pogled na svet dominirao veoma dugo. Stavljanje<br />
čoveka iznad prirode i shvatanja da su bogatstva planete nepresušna, uz razvijanje<br />
potrošačkog mentaliteta (važno je što više imati, važno je što više trošiti da bi se<br />
proizvodilo), kome su doprineli razvoj nauke i tehnologije pa i sam proces<br />
globalizacije, uslovili su razvoj kulture koja koja se shvata u humboltovskom smislu<br />
kao vladavina čoveka nad prirodom.<br />
Kultura i ekološka kriza<br />
Kultura kao differentia specifica na osnovu koje se čovek odvaja i izdvaja od<br />
ostale prirode, obuhvata sve ono što je stvorio ~ovek i iskazao predmetima ili<br />
simbolima, kao i svet ideja i njihov uticaj na pojedinca i društvo. Na taj način<br />
predstavlja opozit prirodi.<br />
Kultura ima osobenu regulacionu i adaptivnu funkciju i predstavlja nebiološki<br />
aspekt čovekovog ponašanja, ali čovek nije samo društveno biće koje živi u svetu<br />
kulture, već prirodno-društveno biće koje živi i u svetu prirode. Ne samo da su za<br />
čovekov opstanak neophodna oba sveta, već svet kulture može postojati samo dotle<br />
dok postoji prirodni svet. Ovo ukazuje na povezanost kulture i prirode, kao i na<br />
neophodnost usglašavanja čovekove kreativnosti koja se iskazuje kroz kulturu i čoveka<br />
kao biološkog bića. Pokazalo se da ono što je dobro za čoveka nije uvek dobro i za<br />
prirodu, što čini osnovu kritike vrednosnih sistema koji su zasnovani na<br />
eksploatatorskom odnosu prema prirodi. Pred kraj prošlog veka, javljaju se<br />
kvalitativno drugačija shvatanja o mestu i ulozi čoveka u svetu i sledstveno tome,<br />
drugačija shvatanja kulture. Po njima, kultura ne sme kako Humbolt tvrdi da bude<br />
vladavina čoveka nad prirodom, već nasuprot tome ona mora da izražava jedinstvo<br />
čoveka i prirode i da bude sredstvo spajanja sa njom.<br />
Nasuprot prirodi koja se razvija u skladu sa prirodnim zakonitostima, kultura<br />
to čini u skladu sa vrednosnim sistemima i pogledima na svet pojedinaca ili grupa. U<br />
zavisnosti od vrednosnih sistema i dominantnih vrednosti u okviru pojedinačnih<br />
društava ljudi imaju različit odnos prema prirodi. Ako je osnovna vrednost čovek,<br />
zadovoljavanje njegovih potreba uz shvatanje da je on gospodar prirode, ili pak profit,<br />
onda je priroda shvatana kao neiscrpna datost koja je tu da udovolji raznovrsnim i<br />
mnogobrojnim potrebama čoveka. Prihvatanje antropocentrizma kao dominantne<br />
životne orijentacije, dovelo je do narušavanja osnove čovekovog bitisanja, do<br />
narušavanja ekološke ravnoteže čime je doveden u pitanje opstanak ljudskog roda.<br />
Medjutim, pokazalo se da niti je čovek gospodar nad ostalim delom prirode, niti je<br />
priroda neiscrpna, te da pogrešno vrednovanje nas samih i sveta koji nas okružuje<br />
neminovno dovodi do narušavanja ekološke ravnoteže i ekolških problema ili do<br />
399 Šire o uticaju procesa globalizacije na promene vrednosnih orijentacija u tradicionalnim kulturama<br />
videti: Helen Norberg-Hodž, Pritisak da se izvrši modernizacija i globalizacija, u knjizi: Globalizacija: argumenti<br />
protiv (ed. Džeri Mander, Edvard Goldsmit), CLIO, Beograd, 2003, str. 43-63.<br />
500
Vesna Miltojević<br />
ekološke krize. Shodno tome ekološka kriza nije ništa drugo do kriza vrednovanja, 400 i<br />
rezultat je jedne arogantne kulture zasnovane na antropocentrizmu.<br />
Izlaz iz postojeće ekološke krize treba tražiti, po našem mišljenju u<br />
izgradjivanju ekološke kulture. Ona podrazumeva drugačije vrednovanje sveta koji nas<br />
okružuje i nas samih i to kako u visoko razvijenim, tako i u nedovoljno razvijenim<br />
zemljama. Izmenjen odnos prema prirodi zahteva izgradjivanje vrednosti i uverenja<br />
zajedničkih svim žiteljima Planete. Dominantne vrednosti u okviru ove kulture terba<br />
da postanu Život (ne ljudske vrste, nego život uopšte), odgovornost (ne samo prema<br />
sadašnjim, već i prema budućim generacijama i drugim entitetima) i štedljivost (ne u<br />
smislu odricanja, već uzimanja iz prirode onoliko koliko nam je potrebno 401 ). Ove<br />
vrednosti doprinose i redefinisanju potreba i pravilnom sagledavnju činjenica “da li se<br />
raspoloživa prirodna bogatstva planete koriste na takave načine: (1) da se zadovolje<br />
osnovne potrebe svih ljudi; (2) da se održi biološka raznovrsnost; (3) da buduće<br />
generacije imaju na raspolaganju približne količine prirodnih resursa.” 402<br />
Preokret u kulturi uključuje pre svega postojanje znanja o mestu i ulozi<br />
čoveka u svetu koji ga okružuje, navike, umeća, ubedjenja i želju da se ponaša u skladu<br />
sa zahtevima za poboljšanje kvaliteta životne sredine i to kako njene prirodne tako i<br />
društvene komponente. Za formiranje ekološke kulture neophodno su kvalitativne<br />
promene društvene svesti i formiranje ekološke svesti. Odnosno neophodna su: znanja<br />
o jedinstvu i ograničenosti prirode, uzrocima i posledicama antropogenog delovanja<br />
na nju kako na lokalnom, tako i na globalnom planu, znanja o potrebi društvenog<br />
razvoja koji omogućuje koevoluciju prirode i društva; vrednovanje ekološke situacije koje<br />
zavisi od vrednosnog sistema pojedinca, grupe ili društva u celini i ekološko ponašanje<br />
koje podrazumeva usaglašavanje individualnog i opštedruštvenog ponašanja u skladu s<br />
aktuelnom ekološkom situacijom u cilju prevazilaženja ekološki nepovoljne situacije.<br />
Ekološka kultura treba da izrazi jedinstvo prirode i društva i da omgući razvoj<br />
suštinskih moći čoveka u procesu duhovnog i materijalnog osvajanja prirode u cilju<br />
očuvanja njene celovitosti. Ona nije ništa drgo do deo opšte kulture koji determiniše<br />
odnos čoveka/društva prema životnoj sredini shvaćenoj kao ukupnost prirodnih i<br />
društvenih elemenata. Za njen nastanak potrebne su promene u vrednosnim<br />
sistemima pojedinaca i društva, kvalitativne promene u društvenoj svesti i formiranje<br />
ekološke svesti i ekološke etike. 403<br />
400 Dragan Koković, Ekologija – novi izazov za obrazovanje, zbornik radova Ekološka svest i ekološko obrazovanje<br />
dece i omladine, Šabac, 2002, str. 17.<br />
401 “Zemlja proizvodi dovoljno da bi zadovoljila potrebe svake osobe na planeti ali ne dovoljno da bi<br />
zadovoljila i pohlepu svake osobe.” (Mahatma Gandi).<br />
402 Džeri Mander, Edvard Goldsmit (prir.), Globalizazija: argumenti protiv, CLIO, Beograd, 2003, str. 33.<br />
403 Vesna Miltojević, Ekologija – humanizam – kultura, TEME god. XXVI, br. 2, Niš, 2002, str. 258.<br />
501
EKOLOŠKA KULTURA I PROCESI GLOBALIZACIJE<br />
Ekološka kultura i mogućnosti multikulturalnog razvoja u vreme<br />
globalizacije<br />
U kontekstu ovakvog pristupa, nameću se dva medjusobno povezana pitanja.<br />
Da li postoje zajedničke vrednosti koje mogu da važe za različite kulture i društva?<br />
Ako postoje, da li negativno utiču na samobitnost pojedinih naroda i kultura?<br />
Ako se imaju u vidu pozitivne i negativne posledice globalizacije, kao i<br />
poimanje ekološke kulture može se zaključiti da globalizacija i formiranje ekološke<br />
kulture predstavljaju dva medjusobno povezana procesa, koji na odredjen način, čak i<br />
uslovljavaju jedan drugog. Globalizacija je “moćan instrument rasprostiranja velikih<br />
inovacija: informatičke revolucije i superiornijih socijalnih formi (modernog tržišta,<br />
kosmopolitske kulture i demokratije)” 404 a ekološka kultura kao deo opšte kulture,<br />
treba da postane deo opšteplanetarne kulture i da doprinese poštovanju zakonitosti<br />
prirode, harmonizaciji odnosa izmedju dva samo na izgled odvojena i nezavisna<br />
entiteta prirode i društva.<br />
Ekološka kultura, koja nužno mora da se zasniva na znanju, izražava odnos<br />
čoveka i društva prema životnoj sredini. Kako su znanja od druge polovine prošlog<br />
veka, pa do danas pokazala, dosadašnji industrijski razvoj doveo je do brojnih<br />
ekoloških problema, te je doveden u pitanje ne samo dalji razvoj društva, već i<br />
opstanak čoveka i planete Zemlje. Činjenica da globalizacija, pre svega kroz transfer<br />
prljavih tehnologija, “podsticanje privrednog rasta uz neograničeno “slobodno<br />
tržište”, odsustvo državne kontrole, pohlepni potrošački mentalitet /.../” 405 negativno<br />
utiče na kvalitet životne sredine u zemljama sa veoma različitim kulturama, a pre svega<br />
u nedovoljno razvijenim. Medjutim, razvoj tehnologije, pre svega informacione, koja<br />
povezuje društva prostorno i vremenski doprinosi i bržem širenju informacija, pa i<br />
informacija o ugroženosti životne sredine, što pozitivno utiče na formiranje ekološke<br />
svesti i ekološke kulture.<br />
Globalizacija doprinosi i jačanju nadnacionalnih institucija, što je za zaštitu<br />
životne sredine veoma važno, jer narušavanja ekološke ravnoteže prevazilaze<br />
nacionalne granice, a ekološki problemi mogu da se reše samo zajedničkim<br />
nastojanjima i akcijama na globalnom nivou. Ekološka kultura zasnovana na<br />
vrednostima kao što su poštovanje Života, odgovornost i štedljivost ukazuje na<br />
neophodnost iznalaženja obrazaca i delovanja koji omogućavaju koevoluciju prirode i<br />
društva. U tom smislu čine se napori na medjunarodnom nivou, koji su otelotvoreni<br />
kroz ideju održivog/uskladjenog razvoja. Ovaj tip razvoja podrazumeva nov društveni<br />
odnos prema životnoj sredini, prostoru i prirodnim resursima, sa punom svešću<br />
postojanja odgovornosti prema sadašnjim i budućim generacijama. Ovako sagledavan<br />
društveni razvoj uz promovisanje vrednosti ekološke kulture, kao univerzalnih<br />
vrednosti zajedničkih za sva posebna društva mogu doprineti rešavanju ekoloških<br />
problema i poboljšanju kvaliteta života. Jačanje nadnacionalnih institucija u oblasti<br />
zaštite životne sredine potpomaže formiranju ekološke kulture pojedinih društava i<br />
samog čovečanstva.<br />
404 Miroslav Pečujlić, Globalizacija: dva lika sveta, cit. izd., str. 1<br />
405 Džeri Mander, Edvard Goldsmit (prir.), Globalizazija: argumenti protiv, cit. izd., str. 7.<br />
502
Vesna Miltojević<br />
Proces globalizacije doprinosi afirmaciji sloboda i prava čoveka i ima<br />
pozitivan uticaja na razvoj demokratskih odnosa u zemljama. Potenciranje prava na<br />
život i zdravu životnu sredinu na svojevrstan način doprinose formiranju ekološke<br />
kulture i ekološke svesti kao njene duhovne i praktične dimenzije. Insistiranje na<br />
poštovanju prava i sloboda gradjana otvara mogućnosti za iskazivanje ekološke kulture<br />
pojedinaca (ličnosti) i društvenih grupa.<br />
Pri ujedinjenju čovečanstva, s obzirom na sve izraženuje ispoljavanje<br />
negativnih posledica antropogenog delovanja na životnu sredinu, čovečanstvo će radi<br />
ekumenskih ciljeva morati da prihvati preokret u kulturi i univerzalne dominantne<br />
vrednosti. Potencirane univerzalne dominantne vrednosti: poštovanje Života,<br />
odgovornost i štedljivost nikako ne podrazumevaju gubljenje posebnosti i različitosti,<br />
već nasuprot tome poštovanje tradicije, religije, običaja i ostalih vrednosnih sadržaja<br />
koji konstituišu jednu kulturu, čime doprinose “/.../ duhovnom budjenju koje<br />
proističe iz toga što smo uspostavili vezu sa drugima i sa prirodom.” 406 Na taj način<br />
ekološka kultura trebalo bi da postane faktor integracije i globalizacije, da doprinese<br />
konstituisanju nadnacionalnog identiteta i prevazilaženju rizika koji sa sobom nosi<br />
proces globalizacije. Prihvatanje novih vrednosnih orijentacija, principa ekološke etike<br />
na Balkanu predstavlja s jedne strane, uslov uključivanja u integracione procese<br />
Evrope, a s druge, otvara mogućnosti pravilnog sagledavanja razvoja u skladu s<br />
realnim uslovima koji postoje na ovim prostorima, što doprinosi kulturnoj i biološkoj<br />
različitosti.<br />
LITERATURA<br />
Beck, U. Rizično društvo, Filip Višnjić, Beograd, 2001.<br />
Koković, D. Ekologija – novi izazov za obrazovanje, zbornik radova Ekološka svest i<br />
ekološko obrazovanje dece i omladine, Šabac, 2000.<br />
Mander, Dž., Goldsmit, E. (prir.) Globalizazija: argumenti protiv, CLIO, Beograd, 2003.<br />
Major, F. Sutra je uvek kasno, Jugoslovenska revija, Beograd, 1991.<br />
Major, F. UNESKO: Ideal i akcija, Zavod za medjunarodnu naučnu, prosvetnu,<br />
kulturnu i tehničku saradnju Srbije, Zavod za izdavanje udžbenika i nastavnih<br />
sredstava, Beograd, 1997.<br />
Miltojević, V. Ekologija – humanizam – kultura, TEME god. XXVI, br. 2, Niš, 2002.<br />
Pečujlić, M. Globalizacija: dva lika sveta, Gutenbergova galaksija, Beograd, 2002.<br />
406 Helen Norberg-Hodž, Promena pravca: Od globalne zavisnosti ka lokalnoj medjuzavisnosti, u knjizi:<br />
Globalizazija: argumenti protiv, cit. izd., str. 404.<br />
503
Change language